sofija

Ове године обележава се 60 година од усвајања првог етичког кодекса новинара на овим просторима. Први такав документ, „Кодекс југословенског новинарства“ усвојен је последњих дана јануара 1965. године на скупштини Савеза новинара Југославије у Мостару. Етички и професионални стандарди до тада су били регулисани искључиво кроз правила новинарских удружења, а прве такве препоруке садржане су циљевима Српског новинарског друштва из 1881. године.

У последњих шест деценија ова „правила“ за новинаре и новинарке мењана су и допуњавана више пута, како на овдашњим просторима тако и у свету, у складу са новим трендовима и изазовима с којима су се медијски упосленици суочавали. То је посебно изражено у последњих десетак година када се новинарство глобално и константно суочава с развојем нових технологија, које мењају из године у годину свакодневну рутину запослених у редакцијама, праве нове етичке дилеме при извештавању и доводе до досад непознатих појмова у медијском сектору.

Циљ публикације „Кодекси новинара у Србији, од 1965. до 2025. године“, коју је приредио Бојан Цвејић, јесте да се архивирају на једно место сви писани етички кодекси новинара који су важили у Србији кроз историју, како би послужили свим новинарима и истраживачима који се баве теоријом и историјом новинарства и медијском етиком за боље разумевање историјског контекста.

Публикацију можете видети на овом ЛИНКУ.

31 јануар 2025

Информер, Новости, Ало, Б92 и Политика прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије

sofija

(Извор: НУНС) Портали Информер.рс, Новости.рс и Ало.рс прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије по два пута, а портали Б92.нет и Политика по једном, док Јужне вести нису прекршиле кодекс, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на синоћ одржаној седници.

У протеклих месец дана Савету за штампу упућено је десет жалби против онлајн медија, а Комсијиа за жалбе је први пут одлучивала на основу новог Кодекса новинара и новинарки Србије.

Информерова конструкција у којој ништа није тачно

Александра Пауновић, професорка Гимназије у Параћину жалила се на писање портала Информер. Наиме, она је у тектсту под насловом „Скандалозно! Муж на ДС скупштини, жена организује протесте у Параћину – нови случај злоупотребе ученика“ који је објављен 15. децембра прошле године, означена као организаотрка протеста у Параћину и да је злоупотребила ученике Гимназије. Пауновић у жалби тврди да јој је нанета професионална, морална и лична штета.

У жалби је навела да је у спорном тексту изнето више неистинитих тврдњи. Она напомиње да је организатор бивши ученик Гимназије у Параћину и у прилогу жалбе доставила је доказе у виду позива на одржавање помена и обраћање организатора окупљеним грађанима.

Такође, пише да је новинарка није конталтирала у вези са тврдњама које је изнела у тексту, као и да је ауторка текста запослена у општинској управи Општине Параћин и да је активна учесница у кампањама Српске напредне странке, те да је у политичком сукобу са њеним супругом који је члан опозиционе странке у Параћину.

Информер није одговорио на жалбу.

Предстваница Лолак преса Надежда Будимовић отворила је дискусију поводом ове жалбе и рекла да сматра да је у питању покушај да се дезавуише јавност, протест студената и подршка студентским протестима.

Тамара Скрозза, која представља Независно удружење новинара Србије, приметила је да се ради о наставку тренда дискредитације студентских протеста.

„Овде је прекршено све што може да се замисли. То није текст, то је конструкција. То је паралелни универзум у коме ништа није тачно“, рекла је Скрозза.

Оливера Милошевић из Удуржења новинара Србије сложила се да је у питању конструкција и скренула пажњу на то да је новинарска професија неспојива са политичким деловањем..

Представник јавности Родољуб Шабић се осврнуо изворе и рекао да иако је заштита извора битна, не може се иза било које тезе скривати иза анонимног извора.

Комисија је на седници једногласно одлучила да је у овом случају прекршено поглавље које се односи на истинитост извештавања и то на обавезу новинара да тачно, непристрасно, потпуно и благовремено извештавају, да праве јасну разлику између чињеница и коментара, претпоставки и нагађања, забрану објављивања неоснованих оптужби, клевета и гласина и прећуткивање чињеница.

Такође, прекршено је поглавље које се односи на одговорност новинара, а према коме су новинари и новинарке дужни да преносе чињенице неопходне грађанима да доносе информисане одлуке и да ту одговорност не смеју да подреде интересима других, као и да негују културу и етику јавне речи и не користе агресивну реторику.

Поред тога, прекршена је обавеза поштовања приватности, као и однос према изворима јер новинарка Информера није консултовала више извора пре објављивања текста.

Јужне вести нису прекршле Кодекс, убудуће да оставе разуман рок за одговор

Александра Пејчић жалила се на текст под насловом „Нишки Водовод – милијарда за плате, тајни уговори, партијска запошљавања, политички ухлеби“ који је 31.12.2024. године објављен на порталу Јужне вести.

“У тексту су објављени моји подаци о тренутном послу који радим, стављајући у негативну конотацију више аспеката мог личног живота”, навела је, између осталог, Пејчић у жалби.

У спорном тексту пише да је Пејчић запослена на позицији стручне сараднице за безбедност и здравље на раду по уговору у трајању од три месеца “због повећаног обима посла”, а да је иначе “заступница нишког ролер-клуба ‘Оxyген’, чији је заступник до 2017. године био главни и одговорни уредник Нишке иницијативе Срђан Нонић, који је и сада тренер у том клубу”. У тексту се наводи и да Пејчић и Нонић нису одговорили на питања Јужних вести.

Пејчић у жалби објашњава да је новинарка Јужних вести поставила питања која се односе на њен приватни живот, као и да јој је угрожена приватност објављивањем уговора о раду у јавном предузећу.

Срђан Нонић се такође жалио на исти текст и то због “необјављивања демантија и намерног стварања конотације корупције према мени лично и мом раду као новинара”.

Он је у жалби навео да у тексту није није уочљива разлика између чињеница, коментара , претпоставки и нагађања, као и да су објављене неосноване оптужбе, гласине и клевете, али и да је повређено његово парво на приватност.

Додаје и да му није остављено довољно времена да одговори на питања, али и да је истог дана послао деманти који није објављен.

Новинари Јужних вести у одговору на жалбу навели су да су сматрају да нису повредили Кодекс и етику и да су поштовали право Пејчић и Нонића да се изјасне у односу на постављена питања.

„Када је реч о такозваном демантију, њега је тражио Подносилац жалбе, али се он свео на ’мишљења’, а не на чињенице, како Закон налаже. Након консултација, није објављен”, навели су новинари у одговору на жалбу.

Они тврде да су поступили са потребном пажњом и да су лица поменута у чланку интересно повезана са лицима о којима су писали. Напомињу и да су питања поставили с правом, али будући да се подносиоци жалбе нису изјаснили, о томе у тексту није било речи. Такође наводе и да су до уговора дошли у сарадњи са изворима чији идентитет желе да заштите, као и да су у јавном предузећу имали увид у податке и на тај начин су потврдили сазнања.

Представница Независног удружења новинара Србије Милена Васић указала је да у тексту постоји део за који се може рећи да представља нагађање.

„Мислим да се њему (Нонићу) импутира да он нема критички однос према Водоводу зато што његова партнерка има радно ангажовање у Водоводу“, рекла је Васић.

Чланови Комисије за жалбе ипак су већински одлучили да Јужне вести нису прекршиле Кодекс, али да убудуће треба да оставе разуман рок за одговор на питања која постављају лицима о којима пишу.

Новости – политички интерес изнад интереса јавности

Изворшна директорка организације Грађанске иницијативе Маја Стојановић поднела је жалбу против Новости.рс због текста под насловом „САЗНАЈЕМО: Вође студентских протеста Динко Грухоњић, Мила Пајић и Горан Јешић уз помоћ “Прогласа“ планирају радикализацију протеста“, који је објављен 2. јануара ове године.

Наиме, Новости су Стојановић означиле као „вођу екстремистичке антиспрске НВО Грађанске иницијативе“ и „агентурног резидента британско-америчког фактора“ који је преко ње „наложио Грухоњићу, Пајићевој и Јешићу да максимално појачају своје субверзивно и агентурно деловање против Уставног уређења Републике Србије и свих њених грађана, ради заоштравања актуелне политичке и безбедносне ситуације, са крајњим циљем да се изазове крвопролиће по моделу догађаја са кијевског трга Мајдан из 2014. године.“

Како је написала у жалби, текст се у целости састоји од неистина, инсинуација и злонамерних увреда, као и да не садржи ниједан релаванатн доказ већ само „сазнања од добро обавештених извора“.

Новости нису одговориле на жалбу.

Јелена Петковић из Удуружења новинара Србије рекла је да је текст скандалозан.

„Ово је таргетирање, цртање мете. Ово је све оно што никако не би смело да буде објављено… Ја се питам да ли они који су објавили овај текст, се питају какве последице може да изазове њихов текст и колико је то опасно“, рекла је Петковић.

Милена Васић, Надежда Будимовић и Тамара Скрозза сложиле су се да је политички интерес у предметном тексту јасан.

Комисија је једногласно одлулчила да је прекршено поглавље које се односи на истинитост извештавања и то на обавезу новинара да тачно, непристрасно, потпуно и благовремено извештавају и забрану објављивања неоснованих оптужби, клевета и гласина.

Такође, прекршено је поглавље које се односи на одговорности новинара, односно, дужност новинара и новинарки да раде у јавном интересу, да негују културу јавне речи и не користе говор мржња и забрану да интерес јавности подреде интересу других.

Поред тога, Комисија је оценила да је повређено достојанство људи о којима су Новости писале и спорном тексту, да су злоупотребљене емоције читалаца и да се текстом подстичи страхови у јавности.

Ало, Новости, Информер, Б92 и Политика објавили идентичан текст и прекршили Кодекс

Сања Павловић жалила се на портале Ало.рс, Новости.рс, Информер.рс, Б92.нет и Политика.рс који су 31. децембра објавили готово идентичне вести са насловом „Жене у црном донирале велику новчану суму студентима ( Тиме су потврдили изразито антисрпски карактер студентских протеста)”.

У овим текстовима пише: „Озлоглашене Жене у црном, највећи поборници независног Косова и укидања Републике Српске, данас су од страних донација које им уплаћују подружнице ЦИА и других западних агенција, донирале огроман новац студентима” и тиме потврдиле наводни „антисрпски карактер студентских протеста“.

Најпре је Ало објавио вест, а затим су је остали медији пренели.

Павловић је навела да у тексту није наведен ниједан доказ који потврђује изнете тврдње нити извор информације, да су изнете неосноване оптужбе и клевете на рачун организације Жене у црном, да је организација описана као „озлоглашена“, а њен рад као „страноплаћенички“ и „антисрпски“.

Само портал Б92.нет доставио је одговор на жалбу у ком је наведено да су понудили да обајве деманти, међутим, Жене у црном нису пристале.

Б92 оспорава навод из жалбе да није наведен извор јер су назначили да је вест пренета са портала Ало.рс у изворном облику и у складу са законом. Како кажу, занемарена је законска могућност подносиоца жалбе да достави захтев за објављивање демантија чиме би се умањиле евентуалне штетне последице.

Јелка Јовановић из Асоцијације медија рекла је да разуме одлуку Жена у црном да не доставе деманти.

„Шта може да се демантује? Имаш неколико редова у којима је цео Кодекс прекршен. Потпуно невероватна пропагандна варијанта“, рекла је Јовановић.

Јелена Петковић је подсетила да су редакције одговорне за истинитост навода без обзира на то да ли су информације пренете из других извора.

У овом случају Комисија је једногласно оценила да су сви медији прекршили одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и то на тачно, непристрасно, потпуно и благовремено извештавање, обавезу новинара да праве јасну разлику између чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања, као и забрану објављивања неоснованих оптужби, клевета и гласина.

Прекршена је и одредба о независности од економских и политичких интереса и поглавље које се односи на одговорност новинара, однсоно, забрану подстицања дискриминације и говора мржње, као и обавезу новинара да извештавају у јавном интересу који не сме бити подређен другим актерима.

Такође, прекршена је и обавеза новинара и новинарки да консултују више извора.

Још један прекршај Ало-а

Душан Алексић поднео је жалбу Савету за штампу против портала Ало.рс због текста под насловом „САМОПРОКЛАМОВАНИ “ПЛЕНУМ“ У НИШУ КАО ЈОШ ЈЕДАН ПАРАВАН ЗА ДЕЛОВАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ” који је објављен 15. јануара ове године.

У тексту Алоа Душан Алексић је, поред неколицине људи, означен као организатор „Пленума локалне академске заједнице“ за који се тврди да је страначки скуп опозиционих партија.

Алексић у жалби наводи да текст обилује неистинитим информацијама.

„Текст се базира на паушалним оценама и изразито субјективним ставовима који се представљају као чињенице, што је класичан пример злоупотребе новинарске професије како би се одређене особе, које су означене као политички или идеолошки неподобне, таргетирале“, пише у жалби.

Овог пута Ало је одговорио на жалбу и у потпуности је оспорио.

„Жалбу није могуће испитати зато што је неодређена“, стоји у одговору.

Такође се наводи да жалилац није захтевао одговор на информацију, као и да су у тексту изнети вредносни судови који „не подлежу испитивању истинитости“ и да у тексту нема чињеничних навода.

Јелка Јовановић је рекла да је текст сличан претходним о којима су дискутовали и да се ради о очигледној пропаганди која је усмерена против неистомишљеника.

Оливера Милошевић се осврнула на одговор на жалбу и напоменула да није тачно да вредносни судови „не подлежу испитивању истинитости“.

„Под плаштом тих вредносних судова, шта све може да се објави, измисли… просто јесу подложни испитивању истинитости“, напоменула је она.

Комисија за жалбе једногласно је одлучила да је Ало прекршио Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања и то на тачно, непристрасно, потпуно и благовремено извештавање, обавезу новинара да праве јасну разлику између чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања и на неспојивости објављивања неоснованих оптужби, клевета и гласина.

Затим, прекршено је и поглавље које се односи независност од економских и политичких утицаја, као и поглавље које се односи на одговорност новинара, а према коме су новинари и новинарке дужни да преносе чињенице неопходне грађанима да доносе информисане одлуке и да ту одговорност не смеју да подреде интересима других. Прекршен је и део Кодекса о обавези новинара да негују културу и етику јавне речи и не користе агресивну реторику.

И на крају, прекршено је поглавље Кодекса које се односи на поштовање достојанства, односно на забрану дискриминације и поштовање принципа ненаношења штете угледу људи о којима се извештава.

Ауторка: Ивана Крагуљ

Снимак са седнице Комисије за жалбе одржане 30. јануара 2025.

30 јануар 2025

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 30.01.2025.

sofija

30 јануар 2025

Записник са сто педесет пете седнице одржане 30.01.2025.

sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.156
30.1.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 155. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.1.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС.

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Милена Васић и Родољуб Шабић

Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић

Остали присутни: Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Давор Лукач (Фонет) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Александре Пауновић на текст објављен на порталу “Информер.рс“
2.Разматрање жалбе Александре Пејчић на текст објављен на порталу “Јужне вести”
3.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу “Јужне вести“
4.Разматрање жалбе Маје Стојановић на текст објављен на порталу “Новости.рс”
5.Разматрање жалбе Сање Павловић на текстове објављене на порталима: „Ало.рс“, „Новости.рс“, „Информер.рс“, „Б92.нет“ и „Политика.рс“
6.Разматрање жалбе Душана Алексића на текст објављен на порталу „Alo.rs“

1. Александра Пауновић, професорка Гимназије у Параћину, у жалби је навела да јој је нанета професионална, морална и лична штета тиме што је у спорном тексту изнето више неистинитих тврдњи у вези са тим да је организовала протесте ученика школе у којој ради. Истакла је и да је такав текст вероватно резултат тога што је ауторка текста, запослена у управи Општине Параћин и учесница у кампањама Српске напредне странке, у политичком сукобу са њеним супругом, који је члан опозиционе Демократске странке. Надежда Будимовић је, у току расправе, рекла да сматра да је у питању покушај да се дезавуише јавност, протест студената и подршка студентским протестима, као и да је у тексту изнето много неистина.По њеним мишљењу, сем предложених, прекршена је и тачка 2 поглавља II која се односи на то да економски или политички и интереси издавача не би смели да утичу на уређивачку политику на такав начин да то доведе до нетачног и пристрасног информисања. Тамара Скрозза је оценила да је реч о наставку забрињавајућег тренда дискредитације студентских протеста. Истакла је да је овим текстом „прекршено све што може да се замисли“ и да то није текст, већ „конструкција“. Оливера Милошевић се сагласила са овом оценим и додала да би и у овом случају, као и на претходној седници, требало у образложењу одлуке указати на то да је новинарска професија неспојива са политичким деловањем. Јелена Петковић је указала и на то да је прекршена тачка 2 поглавља VIII, тачније смерница Б из те тачке, јер мисли да је могао да се наведе неки извор и да није морало да се инсистира на његовој анонимности и наведе само „како сазнајемо“. Тамара Скрозза је рекла да је јасно да је та тачка прекршена, јер смерница упућује на то да се неименовани извори користе искључиво ако нема другог начина да се дође до података или информација од изузетног јавног значаја, а овде таквог значаја нема. Родољуб Шабић је оценио да је институт заштите новинарских извора вредан и важан, али да никако не сме да се злоупотебљава и да се не могу свакакве тезе скривати иза неименованих извора. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1 и 3 поглавља III и тачке 3 и 4 поглавља VIII.

2.и 3. Александра Пејчић поднела је жалбу на текст који се бави запошљавањем у нишком водоводу, тврдећи да јој је, објављивањем њеног уговора о раду и инсинуацијама у вези са њеним приватним животом, повређено право на приватност. На исти текст се жалио и Срђан Нонић, који је доведен у везу са Пејчић. Нонић се, осим на садржај тескта, жалио и због необјављивања одговора. Комисија је жалбе разматрала заједно и донела јединствену одлуку. Милена Васић је у току расправе рекла је да у тексту постоји део за који се може рећи да представља нагађање. Чини се да се Нонићу, рецимо, импутира да он нема критички однос према Водоводу зато што његова партнерка има радно ангажовање у том предузећу, при чему је реч о радном ангажовању од три месеца. Зато је предложила да се Комисија изјасни о прекршају тачке 2 поглавља Истинитост извештавања. Надежда Будимовић указала је на фотографију у оквиру текста која је погрешно потписана. Она је рекла да, будући да се ради о порталу, та „техничка грешка“ је могла бити исправљена. Овако се оставља утисак о ономе о чему како кажу ’нису писали’. Такође, ако је реч о истраживачком тексту, а објављује се 31. децембра и тада се од Печјић и Нонића траже одговори (не знамо да ли и од осталих на које се текст односи), то вероватно није случајно. Истакла је и да је несразмеран део текста посвећен њима двома и да делује као да је то двоје људи текст требало да „избаци на површину“, јер очигледно постоји нека врста сукоба између редакције и Нонића. Како је објаснила, тешко је наћи тачну тачку Кодекса која је прекршена, али да би то могла бити тачка 1 поглавља Истинитост извештавања, тачније смерница Б, која каже да су новинари дужни да износе тачне информације и да их саопштавају у одговарјућем контексту, јер је овде проблематичан управо контекст. За одлуку да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља I гласале су три чланице Комисије, док је против било седморо чланова, тако да је Комисија одлучила да спорним текстом није прекршен Кодекс новинара и новинарки Србије.

4.Извршна директорка Грађанских иницијатива Маја Стојановић поднела је жалбу због текста у којем је означена као „вођа екстремистичке антиспрске НВО Грађанске иницијативе“ и „агентурни резидент британско-америчког фактора“, који је преко ње „наложио Грухоњићу, Пајићевој и Јешићу да максимално појачају своје субверзивно и агентурно деловање против Уставног уређења Републике Србије и свих њених грађана, ради заоштравања актуелне политичке и безбедносне ситуације, са крајњим циљем да се изазове крвопролиће по моделу догађаја са кијевског трга Мајдан из 2014. године.“ Родољуб Шабић је био изузет из расправе и одлучивања, јер је, како је рекао, консултован приликом писања жалбе. Из распаве и одлучивања била је изузета и Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, будући да „Новости“ имају истог власника. Јелена Петковић је текст оценила као скандалозан, јер је реч о таргетирању, цртању мете, ономе што никако не би смело да буде објављено. Упитала је и да ли они који то пишу икада размишљају о томе какве последице може да изазове такав текст и колико је то опасно. Ана Мартиноли указала је на илустративну фотографију у тексту која није потписана, а која је врло сугестивна и има јасну функцију. Истакла је и да је реч о тексту у којем је свака реченица позивање на насиље, угрожавање безбедности. Зато се у оваквим случајевима уопште не може говорити о новинарству, већ о „професионалном бављењу хушкањем и позивањем на угрожавање безбедности“ појединаца. Милена Васић се сагласила са овим, додавши да то постаје „неподношљиво“, док је Надежда Будимовић указала на несхватљиву неодговорност оних који се наводно баве новинарством. Јелка Јовановић и Тамара Скрозза су нагласиле и да у свим оваквим текстовима постоји и прекршај тачке која се односи на недозвољен политички и економски утицај издавача. Скрозза је подсетила да је раније то било тешко доказиво, али да најновији случајеви чине тај прекршај белодано јасним. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1, 2 и 3 поглавља II и тачка 1 поглавља V.

5.Чланица Комисије за жалбе Сања Павловић поднела је жалбу због текста потпуно исте садржине објављеног на пет портала, о томе да су Жене у црном, наводно, донирале велику новчану суму студентима и „тиме је потврђен изразито антисрпски карактер студентских протеста”. Из расправе и одлучивања о жалбама на портале „Политика.рс“ и „Новости.рс“ била је изузета Оливера Милошевић. На жалбу је одговорила само редакција портала Б92нет, која је претходно понудила и објављивање одговора, али Жене у црном то нису прихватиле. Јелка Јовановић је рекла да разуме такву одлуку, јер шта и могу да демантују. Додала је да је текстом од неколико редова прекршен цео Кодекс. Комисија је посебно разматрала предлог жалитељке да се изјасни о прекршају тачке која се односи на обавезу новинара и новинарки да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају. Милена Васић је истакла да се ова одредба односи првенствено на појединце, али да и правна лица имају углед који може бити нарушен и подсетила да су Жене у црном и раније трпеле последице због извештавања медија – било је напада на просторије, протеста испред зграде, потписивање петиције да се удружење избаци из зграде, што је све било последица малициозне кампање у медијима. Тамара Skrozza је рекла да је то свима познато, али да Комисија одлучује о конкретном случају и не може да узима у обзир „минули рад“. Нова одредба у Кодексу о којој је реч се односи на вођење кампања, што би подразумевало, рецимо, серију текстова у неколико медија. У овом случају постоји само један текст и не може се говорити о континуитету, па ни применити одредба која се односи на континуирано злонамерно извештавање. Указујући на одговор поратла Б92нет да је нетачно да нису навели извор јер су написали да је текст преузет са портала „Ало.рс“, Јелена Петковић је подсетила да су редакције одговорне за тачност свега што објављују, без обзира на то да ли су информације пренете из других извора, и дужне су да их пре објављивања провере. Рододљу Шабић је додао да је проблем само ако медији преносе информације добијене од званичних државних органа, јер углавном не могу да их провере, али да се дешавало да одговарају и због тога. Комисија је потом у пет oddvojenih гласања одлучила да су „Aло.рс“, „Новости.рс“,“Информер.рс“, „Политика.рс“ и „Б92нет“ прекршили тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачку 2 поглавља II, тачке 2 и 3 поглавља III и тачку 3 поглавља VIII.

6. Душан Алексић, доцент Филозофскиг факултета у Нишу жалио се због, како је навео, неистинитог и тенденциозног извештавања са циљем дискредитације актера скупа, који је означен као „самопрокламовани пленум, који је параван за деловање опозиције“. Јелка Јовановић је рекла да је текст сличан претходним о којима су дискутовали и да се ради о очигледној пропаганди која је усмерена против неистомишљеника. Надежда Будимовић се сагласила да је текст препун неистина и инсинуација и додала да је очигледно да је припремљен унапред. Нагласила је да је занимљива тврдња да скуп на Филозофском факултету „параван за деловање опозиције“, као да је деловање опозиције у Србији забрањено па јој треба параван. Милена Васић се осврнула на одговор адвоката редакције да се по жалби не може поступати јер нису наведене конкретне повреде Кодекса и истакла да жалилац није дужан да наведе тачне одредбе, али да је жалба веома добро написана, концизна и јасна и да се види да је писао неко ко познаје рад Савета за штампу. Оливера Милошевић је такође указала да је у одговору на жалбу наведено да вредносни судови „не подлежу испитивању истинитости“ и истакла да то не сме бити изговор да под плаштом вредносних судова може све да се објави и измисли. Филип Шварм је додао да увреде и лажи нису вредносни судови. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1, 2 и 3 поглавља II и тачка 1 поглавља V.

Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Златко Чобовић

28 јануар 2025

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.01.2025.

sofija

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. јануара 2025. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Александра Пауновић – Информер.рс

2.Александра Пејчић – Јужне вести

3.Срђан Нонић – Јужне вести

4.Маја Стојановић/Грађанске иницијативе – Новости.рс

5.Сања Павловић – Ало.рс/Новости.рс/Информер.рс/Б92.нет/Политика.рс

6.Душан Алексић – Ало.рс

Седница је отворена за јавност.

27 јануар 2025

Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од 1. јула до 31. децембра 2024. године

sofija

Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. јула до 31. децембра 2024. представљен је 23. јануара 2025. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ , која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.

Девет дневних новина које се дистрибуирају на националном нивоу прекршило је Кодекс новинара Србије 5.978 пута у другој половини 2024. године, а медији са највише прекршаја су Ало, Информер и Српски телеграф. Највише су кршена поглавља Кодекса која се односе на истинитост извештавања, поштовање приватности и одговорност новинара.

Резултате мониторинга који Савет за штампу спроводи десету годину за редом, представили су новинарка Вера Дидановић и новинар Бојан Цвејић, који су протеклих шест месеци пратили извештавање новина, док је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говорила о раду Комисије за жалбе.

Мониторинг дневних листова с националном покривеношћу показао је да су Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф прекршили Кодекс укупно 5978 пута у 4110 текстова.

Као и прошле године, прва три места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су Ало са 1605 прекршаја у 1133 текстова, Информер са 1314 у 805 текстова и Српски телеграф са 1167 у 701 тексту. Најмање одступања од Кодекса новинара и ове године бележи лист Данас са 20 таквих примера, те новине Нова са 95 забележених случајева.

Бојан Цвејић је рекао да су медији у посматраном периоду највише кршили прво поглавље Кодекса новинара Србије које се односи на истинитост извештавања.

„Ту бележимо 2426 прекршаја и ту је приметан драстичан раст у односу на претходни мониторинг. Следи седмо поглавље које се односи на поштовање приватности са 1399 прекршаја, те четврто поглавље 4 Одговорност новинара са 1231 прекршајем“, појаснио је Цвејић.

Медији су нешто мање кршили пето поглавље – Новинарска пажња(544 прекршаја), затим шесто поглавље – Однос према изворима информисања (224), а поглавље Независност од притиска прекршено је 152 пута.

Цвејић је рекао и да није приметан пад укупног броја прекршаја етичких и професионалних стандарда иако је у последњем мониторнигу забележено мање текстова у којима је Кодекс прекршен.

„Прошле године смо имали 4141 текст у којима су медији кршили Кодекс, али је зато доста повећан број прекршаја у текстовима. Прошле године је било око 5550, сада их има скоро 6000, више од 400 прекршаја више у односу на прошлу годину“, навео је Цвејић.

Када су у питању конкретне тачке Кодекса, Цвејић наводи да је највише кршена тачка 2 поглавља Истинитост извештавања која се односи на разликовање коментара, спекулација и нагађања од чињеница. Овај прекршај забележен је 1556 пута. На другом месту је тачка 1 у оквиру поглавља Право на приватност, која се односи на откривање идентитета осумњичених и жртава злочина, као и непоштовање достојанства личности, и ту је забежено 1246 прекршаја. Lledi тачка 1 поглавља Истинитост извештавања. која је прекршена 579 пута, а на четвртом месту је непрописно обележавање ПР и промо садржаја са 520 прекршаја.

„Као и прошле године највећи број прекршаја забележен је на странама које се баве политичким темама, потом на странама ’црне хронике’ и странама које се односе на естрадне теме “, додао је Цвејић.

Новинарка Вера Дидановић је навела да се у политичким темама традиционално највише крше одредбе о истинитости извештавања.

„Ухватили су се тога само да се дочепају власти“

Дидановић је рекла да је приметно да су правила Кодекса изразито често кршена у извештавању о два велика циклуса протеста, односно извештавању о протестима против рударења литијума и протестима који су почели након рушења надстрешнице у Новом Саду, а који још увек трају.

Она је указала да је извештавање о тим догађајима селективно и уз прећуткивање чињеница.

„Рецимо, приликом извештавања о протестима поводом рударења литијума, често се тврдило да опозиција није против рударења литијума, него да само жели да преузме власт. Говорило се и о припремању ’Мајдана у срцу Београда’, учесници се редовно етикетирају, па смо током лета имали ’лажне екологе’, а сада ’лешинаре’, ’хејтере’, ’антисрпске протесте’ и веома широк дијапазон етикета и увреда“, објаснила је новинарка.

Она је додала да се врло често изјаве актера тенденциозно искриве и да су протести представљени у негативном светлу тако што су без аргумената повезивани са појединцима или групама које у друштву имају статус непријатеља.

„Гледамо ових дана тај полурат против Хрватске. Имали смо, рецимо, наслове у новинама: ’Шиптарски медији хвале протесте против литијума’, ’Усташе снажно уз оне који би да руше Србију’, ’Очигледна синхронизација протеста са Куртијевим изазивањем криза на Косову, циљ је дестабилизација Србије’ и све у том смислу“, појаснила је Дидановић.

Вера Дидановић је поменула и тему која се стално враћа и доноси велики број врло тешких прекршаја Кодекса. У питању су текстови у којима се тврди да поједини људи и организације желе смрт председника Вучића.

„Имали смо серију текстова где су практично нагађања представљена као чињенице након атентата на Доналда Трампа. Па смо имали наслове: ’Вучић на мети, боде очи као Трамп, Фицо, Орбан’. А један од метода којима је стваран утисак да неко спрема атентат на председника је и искривљавање изјава, попут у насловима: ’Оленик потврдио, хоћемо Вучићеву главу’, што се никад није десило“, казала је она и подсетила на вишедневну кампању која је вођена против новинарке Тамаре Скроззе која је од стране представника власти и таблоида оптужена да жали што Вучич није убијен.

Бојан Цвејић је рекао и да је у већини текстова на дневно-политичким странама недостајала тзв. друга страна, односно, да одређене личности нису контактиране за коментар или потврду информације. Он је додао да се често дешавало да исти текстови буду објављени у више медија.

„Објављено је на пример истраживања о утицају литијума на животну средину, а да није наведен никакав извор, нити ко је израдио студију на коју су се позивали“, рекао је Цвејић.

Он је поменуо да ни ове године, у таболидима нису изостали погрдни називи за Абанце и Хрвате и да су се термини „Усташе и Шиптари“ појављивали и у насловима текстова.

Црна хроника и кршење Кодекса

Поред политчке рубрике, Кодекс је, према мониторингу, највише кршен у рубрици „црне хронике“.

„И ту смо забележили у ових шест месеци да је објављено више од 50 извештаја са сахрана особа које нису јавне личности, са фотографијама, описима и цитирањем чланова породице са лица места. То је посебно било упечатљиво у новембру након трагедије у Новом Саду када је живот изгубило 15 људи“, рекао је Цвејић и појаснио да иако у старом Кодексу нигде изричито не пише да је забрањено извештавати са сахрана, у питању су били прекршаји који се односе на непоштовање приватности и на злопотребу емоција људи.

Он је подсетио да нови Кодекс новинара и новинарки Србије који се примењује од ове године, изричито забрањује извештавање са сахрана осим уколико је реч о високопрофилисаним јавним личностима, али и да у том случају треба водити рачуна да ли постоји јавни интерес.

Поред тога, у рибрикама „црних хроника“ често је откриван идентитет осумњичених и жртава злочина.

„Иако то у већини случајева није директно откривање имена и презимена или објављивање фотографије, износи се низ детаља из њиховог приватног живота који јасно указују на то о коме се ради, од имена чланова њихових породица, фотографије кућа у којима живе, где раде, чиме се баве, и све оно што је специфично, а што их, поготово у мањим местима, може учинити препознатиљивим“, објаснио је Цвејић.

Он је рекао да су спекулације о самом чину, мотивима и претходним дешавањима постале стандард, да се у највећем броју тих случајева интервјуишу и цитирају комшије и тако преносе спекулације, непотребни детаљи и непроверене информације.

Указао је и да су медији објавили серију текстова о суђењу за масовно убиство у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и да су поједини медији извештавали о дешавањима из суднице иако је суђење било затворено за јавност.

Вера Дидановић је подсетила и на извештавање медија о нападу на израелску амбасаду када су се медији такмичили у изношењу неоснованог нагађања о “вехабији из Младеновца“, како су назвали нападача, као и на извештавање о потери за Алијом Балијагићем који је осумњичен за двоструко убиство.

Негативне кампање против естрадних личности које критикују друштвена дешавања

Најновији мониторинг забележио је мањи број прекршаја Кодекса у естрадним рубрикама, али, као и на политичким странама, водиле су се негативне кампање против одређених естрадних личности које су износиле критичке ставове о стању у друштву. У овим случајевима прекршено је право на приватност и достојанство личности, уз доста спекулација и непроверених информација из анонимних извора, а да људи о којима се пише нису позивали да дају свој коментар на то.

Осим тога, таблоиди и даље преносе садржај и праве текстове о томе шта се дешава у ријалити програмима у којима се, између осталог, приказују непримерени и порнографски садржаји.

Одлуке Комисије за жалбе

Током прошле године Савету за штампу је стигло 88 жалби од којих је 15 одбачено из формалних разлога или су жалиоци одустали, док је медијацијом решено шест жалби. Комисија за жалбе је само у четири случаја одлучила да Кодекс није прекршен.

Комисија за жалбе Савета за штампу на седницама које су се одржавале током прошле године одлучила је да су портали Politika.rs и Novosti.rs највише кршиле Кодекс, оба портала по осам пута. Портал Alo.rs је прекршио Кодекс седам пута, Информер.рс шест, Курир, РТВ Врање и Врањска четири пута, Blic.rs три и Република два пута.

Међу штампаним издањима Курир, Ало и Српски телеграф имали су по четири одлуке о прекршају, Информер три, Политика две и Вечерње новости једну.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић указала је на све већи број жалби које се односе на текстове објављене углавном на порталима, који заправо и нису новинарски текстови.

„Реч о некаквим памфлетима који су непотписани, нема никаквих извора, нејасно је одакле информације потичу. Идентични текстови објављују се врло често истовремено у рецимо четири, пет медија. Често садрже само три или четири реченице и у којима постоји једна полуинформација, на то се онда надовезује низ недоказаних и недоказивих оптужби, увреда и неки бесмислени коментари типа ’Србијо шта си дочекала да ти ови одлучују о будућности’ или тако нешто.“, рекла је генерална секретарка Савета.

Она је додала да сваки текст у медијима мора да буде објављен у складу са правилима и професионалним стандардима.

„Изричито је наведено у новом Кодексу да је уредник одговоран за сав садржај који објављује, тако да то преузимање из других медија, са друштвених мрежа или дословно преношење нечијег саопштења није никакво оправдање, нити изговор“, напоменула је Новаковић.

Одредбе Кодекса које су најчешће кршене на основу одлука Комисије за жалбе углавном се поклапају са резултатима мониторинга, указала је Новаковић.

Најчешће је кршено поглавље Истинитост извештавања (139 пута) и то тачке које се односе на објављивање неоснованих оптужби и на неразликовање претпоставке, коментара и нагађања.

Поглавље Одговорност новинара прекршено је 86 пута – најчешће тачке које се односе на исвештавање о деци и рањивим категоријама и злоупотребу емоција људи.

Поглавље Новинарска пажња прекршено је 91 пут, док је поглавље „Поштовање приватности“ прекршено укупно 43 пута.

Новаковић је нагласила и да „Политика“ није објавила ниједну одлуку о прекршају Кодекса.

Закључци:

-У односу на 2023. годину не бележи се ни тренд раста ни тренд смањења броја непоштовања кодекса, тачније ове године био је свега 31 прекршај мање;

-Највише прекршаја односи се на прво поглавље Кодекса новинара Србије – Истинитост извештавања. Следи поглавље Поштовање приватности, те поглавље Одговорност новинара;

-Кодекс је најчешће кршен у извештавању о домаћим политичким темама, садржајима из „црне хронике“ и естрадним темама;

-Већина медија је афирмативно извештавала о активностима и кампањи власти, док су представници опозиције били на мети критика;

-Велики број прекешаја Кодекса збележен је у извештавању са два велика циклуса протестац – летњег, против рударења литијума и протеста којим се тражи утврђивање чињеница везаних за рушење надстрешнице железничке станице у Новом Саду. Протести су у већини новина представљени у негативном светлу, а извештавање је било пре свега селективно, уз прећуткивање чињеница;

-Покренуто је више кампања против појединих јавних личности које су јавно оптужене у медијима да желе смрт председнику Александру Вучићу;

-Ненавођење извора је обележило праћење расправе о ископавању литијума;

-Објављено је више од 50 извештаја са сахрана особа које нису јавне личности, посебно у новембру након трагедије у Новом Саду када је погинуло 15 људи, што представља грубо кршење етичких и професионалних стандарда;

-Настављен је тренд масовног кршења Кодекса у „црним хроникама“, пре свега откривањем идентитета осумњичених и жртава;

-У рубрикама посвећеним естрадним личностима највише је кршено право на приватност, док је смањена количина садржаја који се односи на преношење догађаја из ријалити програма. Естрадне рубрике биле су повремено простор за таргетирање естрадних личности које су у јавности износиле критичка мишљења о стању у друштву.

24 јануар 2025

Саморегулација као решење: Шта доноси нови Сет интерних аката за медије у Србији

sofija

(Извор: Медицентар Сарајево) Медијске реформе у Србији трају без престанка више од две деценије, практично од пада Слободана Милошевића и његовог злоћудног режима. Почетком двехиљадитих, са заостатком од десет година у односу на друге источноевропске државе, ова земља улази у дуг и до данас недовршен процес транзиције. Веома трауматичне, свакако неправичне и неправедне, са катастрофалним резултатима.

Деведесете су у овом погледу биле мање-више зацементиране. Додуше, дешавала се и тада динамична прерасподела капитала, што је хипокористик за енормну пљачку друштвених и државних ресурса, али њу нису пратили реформски процеси него управо одбијање било каквих промена, поготово реформе легислативе која би имала за циљ да приближи законодавне оквире тзв. западним, либералним правилима и вредностима. Да не кажемо, европским.

Можда је то било најочевидније управо у медијској сфери, којом су деведесетих доминантно владала гласила у државном власништву, која су се ем финансирала из буџета републике, покрајина и локалних самоуправа, ем су имала вишеструко привилегован приступ другим јавним новцима и тржишту оглашавања. У другој половини деведесетих се развијају и безбројни шунд-медији, који под строгом контролом државе имају за циљ да шире шунд-културу а која је комплементарна са вредностима које је тадашња власт пропагирала. Испоставило се да су последице кич-медијске империје из Србије биле далекосежније и од оних политичко пропагандних и хушкачких. Њихово деловање је оставило погубне последице по друштва не само Србије него и целог региона, а својим власницима донела су велика богатства. И државни и шунд-медији би се, када би чули реч етика, хватали за револвер.

Било је деведесетих и приватних, независних медија, који су постојали захваљујући западним фондовима. Практично једини „реформистички“ медијско-легислативни потез забележен је 1998. године, када је усвојен тзв. Шешељев и Вучићев (Александар Вучић је тада био министар информисања) Закон о јавном информисању, који је покушао да потпуно суспендује критичку мисао у медијима, драконски кажњавајући управо критичке медије и новинаре, у судским процесима који су трајали пар дана и подразумевали велике новчане казне и пленидбу имовине.

Како рекосмо, тема новинарског кодекса и професионалних и етичких стандарда није постојала у режимским и парарежимским медијима. Боља је ситуација била у независним медијима, од којих су неки имали интерна етичка правила.

Од двехиљадитих наовамо: Игра мачке и миша

Оно што се дешава од почетка двехиљадитих наовамо јесте игра мачке и миша у покушају да се успоставе јасна правила и укине дискриминација на медијском тржишту, те подстакне извештавање у складу са професионалним стандардима и јавним интересом. Претпостављате, миш је синоним за медијске стручњаке и поједине нережимске новинарске и медијске асоцијације, етици привржене, а мачка представља власт и њену разгранату медијску менажерију, искључиво пропаганди посвећену. Нови медијски закони и њихове измене од 2002. године, када је усвојен први реформистички Закон о радио-дифузији, до данас нису успели да уреде медијску сцену и утемеље јавно информисање које би у значајној мери било усклађено са интересима грађана. Такорећи, доживели су потпуну катастрофу. И то не због тога што нису били квалитетни и рецентни, уз одређене недостатке свакако, него због тога што никада нису заживели у стварности.

Наравно, треба разликовати два периода. Период од 2000. до 2012. године, уз бројне проблеме које подразумевају евидентан утицај ималаца моћи на медије, ипак се може посматрати као малтене Периклово доба: тада је у медијима, ако ништа, постојала јавна дебата, а осим у таблоидима, говор мржње је маргинализован. Од доласка Српске напредне странке на власт, пре 12 година, паралелно трају два процеса: интензивни процес медијских реформи и поробљавање већинске медијске сцене која постаје примитивно средство за обрачун са критичком мишљу и политичким противницима, уз експлозију дезинформација, спиновања и говора мржње. Потпуно се укида владавина закона и нестаје бар мало доброг укуса.

Иако су у потоњем периоду донесена два сета нових медијских закона и нова Медијска стратегија, све уз учешће међународних институција и организација – јавно-информативна сцена је у неким елементима чак и гора него деведесетих. Јавна дебата је нестала из србијанских медија, критичка мисао је у огромној већини гласила потпуно укинута. Јавна дебата не постоји чак ни у независним медијима, али због тога што представници власти дуго година већ одбијају да за њих дају изјаве, односно да учествују у програмима оно мало нережимских електронских медија. Стратегије и закони иду друмом, а медијска сцена – шумом којом владају разбојници!

Процес реформи подразумева исцрпљивање медијских и новинарских организација, које већ деценију и кусур главне своје ресурсе користе за проналажење и заговарање законских одредаба и других регула које остају мртво слово на папиру.

У међувремену је од релевантних удружења усвојен Кодекс новинара Србије и формирано тело за његово спровођење Савет за штампу, али саморегулатива веома је ограниченог домета. Она је успела у томе да у одређеној мери унапреди професионалне стандарде извештавања у медијима који су и иначе држали до медијске етике. Савет за штампу је у својим истраживањима успео да квалификује и квантификује безбројна кршења Кодекса новинара Србије у штампаним и интернетским медијима, али то није довело до смањења опасних девијација. Напротив.

Драматична злоупотреба медија у Србији је ствар позната у међународним оквирима и третира се у свим релевантним документима ЕУ и интернационалних организација који се баве компаративним истраживањима нивоа медијских слобода. Већ су и тек ће бити предмет феноменолошких студија и истраживања.

Медијски професионалци незаинтересовани за медијске реформе

Узевши речено у обзир, нису уопште необични резултати истраживања које је организација Локал прес спровела 2023. године, а које носи назив „Стратегија развоја медијског система Србије (2020-2025) и њена имплементација: Сазнања, ставови и предлози медијских радника“. У истраживању које је Локал прес реализовао у име коалиције релевантних медијских и новинарских организација, констатује се да су медијски професионалци – у комплексној анкети учествовало је чак 255 новинара и других медијских радника – незаинтересовани за медијске реформе, стога јер су убеђени да стратешки документи и из њих проистекле промене закона и подзаконских аката, те њихова имплементација, а у контексту непостојања владавине права, не могу да унапреде медијску сцену. Приметан је и логичан, висок степен неповерења медијских радника у државне и медијске институције, чији је рад вреднован изузетно ниским оценама.

Медијски професионалци много боље оцењују саморегулаторне механизме предвиђене Медијском стратегијом, у чијој изради су учествовали и медијске и новинарске организације. Саморегулатива се посматра у ширем значењу речи, укључује и рад Савета за штампу, и интерне етичке акте, али и професионалну едукацију. Но, и ово се односи на медије који не припадају корпусу тзв. режимских. Односно, нико не верује да саморегулатива може да допринесе квалитетнијем извештавању медија блиских власти. Верује се, заправо, да би суштински помак на медијској сцени могао бити остварен једино уколико би дошло до промене власти у Србији.

Стратегија, а потом и нови Закон о јавном информисању и медијима из 2023. године, предвиђа и обавезу медија да усвоје интерне акте, мере и процедуре које се односе на заштиту уређивачке политике, поштовање родне равноправности, положај особа са инвалидитетом и безбедност новинара и медијских радника. Обавеза медија је да ове документе приложе Регистратору (Агенција за привредне регистре) од почетка 2025. године надаље. Из неког разлога није предвиђен крајњи рок за предају докумената, а нису предвиђени ни механизми који би на било који начин барем истражили да ли се регистровани медији придржавају својих аката. Сасвим се оправдано сумња да ће они, када је реч о већинском корпусу режимских медија, бити помало комични списи. А да ће можда бити злоупотребљени за додатну дифамацију критичких медија.

Асоцијација онлајн медија израдила Сет интерних докумената

У жељи да помогне медијима, поготово оним мањим независним који за то немају довољно капацитета, у изради захтеваних докумената, Асоцијација онлајн медија (АОМ) је у сарадњи са медијским и правним експертима, те уз консултације са медијским актерима, дефинисала и комплетирала Сет интерних аката. Сет је израђен у оквиру пројекта “Јачање капацитета медија за реформу медијског сектора у Србији”, који подржава Европска комисија а спроводе поред АОМ-а – и Локал прес, Независно удружење новинара Србије и Асоцијација медија. Коначно комплетиран у децембру, Сет медијима оставља могућност да га додатно прилагоде својим потребама и специфичностима, усвоје и проследе Регистратору.

„Сет аката усклађен је са Кодексом новинара Србије и другим актима Савета за штампу, као и са највишим, рецентним интернационалним стандардима професије, слободе изражавања и поштовања људских права. Они су у директној корелацији и са медијским законима Србије, али и међународним конвенцијама и другим правним актима којима се директно или индиректно уређује сфера јавног информисања“, пише у преамбули документа.

Усклађен је, како рекосмо, и са захтевима Медијске стратегије и Закона о јавном информисању и медијима, односно састављен је од: (И) општег интерног етичког акта који предвиђа највише рецентне професионалне стандарде и заштиту уређивачке политике; (ИИ) акта који третира унутрашње механизме који доприносе бољој безбедности новинара и медијских радника; (ИИИ) документа који обезбеђује родну равноправност у медијима, али и у извештавању, као и (В) положај особа са инвалидитетом у редакцији и начин њиховог медијског третмана.

Додатно, у сету аката је и документ (ИВ) који онемогућава, односно санкционише сексуално узнемиравање и злостављање унутар редакције, што је заштита основних људских права. Одељак је у складу са европским политикама и међународним механизмима превенције и заштите од сексуалног узнемиравања и експлоатације на радном месту и приликом обављања радних дужности.

Изузетно важан сегмент Сета, кажу у АОМ-у, јесте последњи одељак, који уводи гаранције за спровођење интерних аката. Наиме, медијски експерти АОМ-а дошли су до закључка да поједини медији у Србији већ имају интерна етичка акта, али да су она по правилуи усвајана под утицајем међународних организација и фондова, те да никада нису заживела у пракси. Један од разлога за то је што су рађени по copy-paste принципу, без уважавања специфичности медија и легислативног, друштвеног и политичког окружења. У питању су обимни и комплексни документи, за чије спровођење не постоје никакве гаранције. А често и нису примењиви у пракси. Некада је мање – више, кажу у АОМ-у. Боље имати мање захтевне акте која ће се поштовати него стотине страница које нико неће ни прочитати, а камоли их се придржавати.

Кључне карактеристике Сета аката

Први акт – општи акт који предвиђа високе професионалне страндарде и заштиту уређивачке политике – у корелацији је са Кодексом новинара Србије, али и другим општим етичким актима иза којих стоје новинарске и медијске организације диљем Европе. Разлика ипак постоји: у документу се предвиђају унутрашњи механизми како етички стандарди функционишу у пракси, рецимо ко унутар медија сноси одговорност за спровођење појединих сегмената кодекса, а ко то спровођење контролише и вреднује. Осим тога, у овом акту се налази и дефинисан вредносни оквир медија, а треира се и етичко коришћење вештачке интелигенције (ВИ), што представља актуелно, свакако не само медијско питање. Инсистира се на транспарентости коришћења ВИ, механизмима контроле, едукацији и одговорности.

Одељак који се бави безбедношћу новинара и других медијских радника успоставља принцип солидарности и сарадње са надлежним институцијама (у Србији постоји Стална радна група за безбедност новинара), као и едукацију упослених за безбедносне ризике професије. Дефинисани су и механизми самозаштите. Предвиђа се и психолошка подршка угроженим члановима колектива, што је изузетно важна тема.

Када је реч о акту који третира родну равноправност, приступ је двојак. Са једне стране се успоставља највиши степен поштовања и промовисања родне равноправности и адекватна заступљеност жена у медијским садржајима, укључујући и употребу родно сензитивног језика. Са друге, одређују се механизми који обезбеђују родну равноправност унутар редакције. Слично се дефинише и однос медија према особама са инвалидитетом (ОСИ). Не само што се прецизно дефинишу правила професионалног недискриминаторног извештавања о њима већ се подстиче и њихово запошљавање у медију, које треба да прати пуна равноправност и када је реч о и ангажовању, и када је реч о условима рада.

Гаранције за спровођење сета интерних аката предвиђају, пре свега, транспарентност. Они ће бити доступни не само упосленима него и целокупној јавности. Изузетак су само делови аката који могу угрозити пословне тајне оснивача/медија или неповољно утицати на безбедност новинара и других сарадника. Из јавности документа произилази право свих запослених и ангажованих, али и читалаца/слушалаца/гледалаца, да достављају пријаву у случају претпостављеног кршења Сета интерних аката, али по јасним правилима и процедурама.

Предвиђа се и формирање Тела за имплементацију Сета аката, којег ће – у складу са специфичностима и могућностима медија – чинити и представници оснивача медија, и представници редакције, али и екстерни чиноци, релевантне особе из цивилног сектора и/или струковног удружења. Тело би имало обавезу да се састаје најмање једном годишње, а по потреби и чешће. Сматрало се да би захтев за чешће састанке био нереалан. Дефинисана је и улога главног уредника, који не може бити члан Тела за имплементацију али је дужан да присуствује састанцима и подноси извештај о спровођењу интерних аката у претходном периоду, као и о евентуалним пристиглим пријавама. Главни уредник је дужан да у свом раду уважава ставове овог тела.

Консултације

Нацрт Сета интерних аката презентован је у јуну прошле године, а медији, новинари и медијски експерти позвани су да шаљу примедбе и сугестије, како би био побољшан. Пристигле примедбе и сугестије углавном су уважене, односно уврштене у верзију документа који је прошао процес консултација са представницима медијима. Консултације су одржане током октобра и новембра у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, те је на основу отворених разговора додатно разрађен и измењен.

Позив за консултације је достављен свим медијима, али су се на њих – на жалост и очекивано – одазвали само медији који већ држе до етичких стандарда и који не припадају корпусу режимских. И тако се враћамо на почетак наше приче.

У Србији постоје две групе медија, уз ретке изузетке: они који држе до етичког кодекса и који се – како правила професије и налажу – критички односе према свим политичким и друштвеним феноменима, обављајући у име грађана и контролу власти. И они други, који су услужно, пропагандно средство. Ове друге етички стандарди интересују таман колико снег с почетка XX века. И док се професионални медији, удружења, новинарске катедре и медијски стручњаци труде да изнађу савремене методе који подразумевају хируршки прецизна медијска правила и регуле, режимски медији секу секиром и лопатом.

Аутор: Недим Сејдиновић

«‹ 5 6 7 8 ›»