sofija

(Извор: Славко Ћурувија фондација) – Конференција у организацији Славко Ћурувија фондације Минут до дванаест: Како до одрживог информисања у јавном интересу у локалним заједницама подсетила је на огроман значај локалних медија за информисање грађана и истовремено указала на никад гори положај у коме се налазе они медији који још увек некако успевају да преживе

Потоп који се у петак ујутро сручио на Београд био је више него симболички увод у конференцију коју је организовала Славко Ћурувија фондација Минут до дванаест: Како до одрживог информисања у јавном интересу у локалним заједницама, на којој је истакнут веома лош положај у коме се налазе новинари и медији у градовима и општинама у Србији. Констатовано је да је информисање на локалу знатно лошије него претходних година, да су огромне злоупотребе сета медијских закона донетих пре неколико година, а да има и средина где се закони отворено крше без икаквих последица.

Конференција је током уводног панела и радом по радним групама покушала да укаже на те проблеме, али је на њој показана и одлучност да се од борбе за побољшање услова рада локалних медија не сме одустати, и предложила и конкретна решења која би до таквог побољшања могла да доведу.

Конференција је организована на крају двогодишњег истраживања Славко Ћурувија фондације, уз помоћ УСАИД-а, током којег су у осам градова – Лесковцу, Новом Пазару, Ужицу, Крагујевцу, Панчеву, Бору, Пожаревцу и Суботици – о проблемима информисања у тим срединама разговарали са новинарима, уредницима, директорима и власницима медија, као и са представницима цивилног друштва, грађана и локалне самоуправе.

Учеснике је поздравила Лаура Павловић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а, која је изразила наду да ће – без обзира на то што се овом конференцијом завршава двогодишњи пројекат са Славко Ћурувија фондацијом – овај догађај бити повод за почетак новог дијалога о локалним медијима у наредном периоду (видео).

Јелена Ћурувија, почасна председница Славко Ћурувија фондације, истакла је да је још 2013, када је одлучила да оснује Фондацију, на списак онога чиме би она требало да се бави прво ставила локалне медије.

„Наш први пројекат у Фондацији била је подршка локалним медијима. Пет година касније видимо да је ситуација са локалним медијима још гора, и ово је један од начина на који покушавамо да им помогнемо“, рекла је Ћурувија.

Обрадовић: Скептичан према доношењу нове стратегије

Вукашин Обрадовић, представник Независног удружења новинара Србије у радној групи за израду медијске стратегије, рекао је да је гушење медијског плурализма део доминантног политичког концепта у овом тренутку. Он је најавио да ће у понедељак бити први састанак радне групе за израду стратегије, али је истакао да није велики оптимиста, пошто резултати медијског конкурса Министарства културе и информисања показују да се „не води рачуна о јавном интересу, већ о политичком“. Скепсу у њему буди и нови Закон о локалној самоуправи, који не предвиђа казне за градове и општине који медијски конкурс не распишу.

Према Обрадовићевом мишљењу, решење ипак није у бојкоту процеса израде медијске стратегије, јер то не би поправило ситуацију у медијима. Он сматра да је стање у локалним медијима последица непримењивања постојећих законских решења, кршења закона, а често и отворене злоупотребе.

„Пословни модели за локалне медије данас јесу системско питање, које мора држава да реши, пошто нису оствариви тамо где је тржиште контролисано и где постоје притисци разних врста, па медији у тој тржишној утакмици немају исту стартну позицију“, приметио је Обрадовић и указао на примере из Норвешке и Данске, које помажу медијима, па и приватним, пошто добро разумеју колико су они важни за њихове државе.

ИСТРАЖИВАЊЕ У ОСАМ ГРАДОВА

Славко Ћурувија фондација је у протекле две године, уз помоћ УСАИД-а, кроз интервјуе са новинарима, уредницима и власницима медија, активистима из цивилног сектора, представницима локалне самоуправе, као и анкетирањем грађана истраживала стање у локалним медијима у осам градова – Суботици, Новом Пазару, Бору, Панчеву, Ужицу, Лесковцу, Пожаревцу, Крагујевцу. Истраживање је покушај да се одговори на питања као што су какав је положај локалних новинара и медија данас, да ли локално информисање задовољава потребе грађана, да ли је боље или горе него што је било пре медијских реформи и приватизације.

Током тог процеса интервјуисано је 108 људи, и то 56 новинара, уредника, директора и власника медија, 14 представника локалних самоуправа и 36 невладиних организација. У свих осам градова организоване су трибине о томе како побољшати информисаност грађана.

Обреновић: Рад новинара се своди на ентузијазам

Новинарка крагујевачког портала Пресек Марија Обреновић оценила је да до локалних медија стиже најмање новца од оглашавања и да су плате у тим медијима „никакве“, тако да се рад новинара често своди на ентузијазам, а медији живе од пројекта до пројекта.

„Комерцијално тржиште у локалу није велико, а и када постоји добра воља великих фирми да део новца преусмере у локалне медије, тај новац често не стигне до њих, јер рекламне агенције раде по инерцији“, сматра она.

Марија Обреновић је указала и на то да је јавна управа у Крагујевцу потпуно затворена за било каква питања новинара, „осим ако то није хеклање, штрикање, или ако то нису протоколарне вести“, и да се градоначелник појављује само на једној телевизији, са којом је раскинута приватизација, па је сада поново у градском власништву.

Она је објаснила да су новинари у Крагујевцу услед таквог става јавне управе принуђени да се искључиво окрену трагању за подацима из докумената, која настоје да добију на основу захтева за добијање информација од јавног интереса.

Као проблем поменула је и то да се новинари у мањим срединама суочавају са већим притисцима него њихове колеге у националним медијима, јер практично пишу о раду људи које сваки дан срећу на улици.

Огњановић: У потрази за новим пословним моделима

Витомир Огњановић, кооснивач Јужних вести у Нишу, сматра да мали, локални медији врло тешко могу да дођу до националних рекламних кампања како би остварили приход.

„Ми смо Јужне вести основали из постојећег бизниса и већ смо имали неко искуство и контакте“, објаснио је Огњановић и додао да Јужне вести користе све своје ресурсе да остваре комерцијалну продају.

Он сматра да развој медија на Западу показује да и медији у Србији морају да трагају за новим пословним моделима и да полако постају нека врста полуагенцијских организација, у којима ће клијентима нудити услуге и остварити своје потенцијале. Према његовом мишљењу, медији морају да се тргну из навике да се ослањају само на локалне оглашиваче, односно да живе од пројекта до пројекта, те да њихова делатност мора да се прошири.

Огњановић каже да не постоји један модел који могу сви медији да користе, али да они са партнерима покушавају да нађу колико-толико константне приходе који не зависе од људи о којима медији пишу.

Гаши: Ако не помогнемо, локални медији ће изумрети

Илир Гаши, програмски директор СЋФ, рекао је да су медији тачка у којој се централизација земље види у свом најгорем облику.

„Широм земље имате милионе људи који остају без базичних информација које су им важне да живе нормалан живот. Они ће можда знати да је почео рат, пошто то имају сваки дан на насловним странама новина, али неће знати ако су ваздух или вода затровани, као што се то већ догађа у неким градовима. Ако ми, као медијска заједница, не нађемо начина да помогнемо, и оно мало локалних медија што је преостало – изумреће. Ако постоји један закључак на који се цео овај пројекат може сажети, то је – времена више нама, ситуација је дословно катастрофална“, рекао је Гаши.

Он је истакао да се медији налазе у готово безизлазном економском положају, да лагано нестају, да нема нових младих новинара, пошто новинарство „убрзано иде ка врху листе најнеперспективнијих занимања“, а да су се конкурси за пројектно суфинансирање медија претворили у супротност онога што је била њихова једина сврха – да обезбеде да у информисању буде заступљен јавни интерес.

И поред тога, Гаши каже да не мисли да решења не постоје, да их је можда у овом тренутку тешко видети и да је сврха овакве дебате управо покушај да се о могућностима таквих решења разговара.

Према његовом мишљењу, неопходно је пре свега да држава учини све што је потребно да се новинари осећају безбедно, док је други корак отварање јавне управе према новинарима, јер је реч о информацијама од јавног интереса.

„За мене је сваки пут фрапантно када чујем да медији, попут Јужних вести, преживљавају захваљујући послу који уопште није медијски“, рекао је Гаши. Он сматра и да сиромаштво није једини проблем због којег је локално медијског тржиште слабо, већ да томе доприноси и држава која фаворизује поједине медије, те да би требало да престане то да чини.

Трифуновић: Медијска стратегија прилика да се сви проблеми реше

Славица Трифуновић, помоћница министра културе и информисања, која је раније у Крагујевцу радила у локалним медијима (РТК), рекла је да износи лични став тврдећи да јој није блиско то што је држава пре неколико година одлучила да потпуно изађе из финансирања медија. Према њеном мишљењу, било би боље да се нашло неко прелазно решење пошто се и тада знало колико је медијско тржиште осиромашено. Подсетила је и на то колико су раније државни медији били ушушкани, да су били без бриге о финансијама и да нису зависили од тржишта – на коме се на крају нису снашли.

„Када се прешло на пројектно суфинансирање, од локалних самоуправа је зависило да ли ће расписати конкурсе и колико ће средстава за медије издвојити“, нагласила је Славица Трифуновић, али је и подсетила да пројектно суфинансирање није финансирање медија, већ само помоћ да се произведе одређени медијски садржај који је у јавном интересу.

Она је најавила почетак рада на новој медијској стратегији и рекла да је то прилика да се сви нагомилани проблеми реше. Указала је и на то да је функционисање РЕМ-а горући проблем, који, према њеном мишљењу, нема довољно механизама да остварује надлежности које су му дате по закону.

Славица Трифуновић наглашава да је неопходна и измена закона, за које мисли да су били застарели већ у тренутку доношења, пошто њима нису били обухваћени нови медији, као ни све промене које доноси технолошка револуција.

Фетић: Дискриминација медија у Новом Пазару

Салахудин Фетић из новопазарске телевизије Санџак указао је на дискриминацију појединих медија од стране локалне самоуправе у Новом Пазару, међу којима је и ТВ Санџак – не позивају их на догађаје које Град организује, не добијају изјаве од градских челника, а често не добијају информације од јавног значаја ни после жалбе поверенику. Али зато константно добијају тужбе.

Он је указао и на то да постоји огроман проблем са тиме што нема младих новинара. Нагласио је „изванредну сарадњу са Славко Ћурувија фондацијом и велику искреност“: „Осетили смо да су стварно желели да проблеме дубински истраже и да нам помогну у њиховом решавању.“

ПАВЛОВИЋ: ПРИЛИКА ДА СЕ ЧУЈУ ГЛАСОВИ СА ЛОКАЛА

„Када нам се Славко Ћурувија фондација обратила са идејом чији је циљ био добијање јасне слике о ситуацији у локалним медијима, сматрали смо да је њихов пројекат изванредна прилика да се чују гласови са локала и да се уведу у дискусију на националном нивоу која се води на тему реформских процеса“, рекла је Лаура Павловић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а.

„Поред тога што смо веома поносни на рад Фондације у овој области, обрадовало нас је и то што је толико вас добило прилику да се укључи у разговоре на локалу и овде, у Београду. Надамо се да је ово само почетак. Неко је рекао да су локални медији као библиотеке или локални музеји, где се чува култура и образује, како би се разумела важна питања која је тешко обрадити или још нису видљива. Локални медији такође могу да оснаже људе да се повежу са другима и укључе у живот своје заједнице. Као такви, локални медији су јако важни не само за живот једне заједнице већ и за свеукупни развој своје земље. Зато будућност локалних медија и квалитет њиховог извештавања у јавном интересу представљају теме од велике важности за развој“, истакла је Лаура Павловић.

Она је подсетила да су се локални медији истовремено нашли пред изазовом технолошких и маркетиншких промена.

„У САД и широм Европе медији, а посебно локални медији, суочавају се са многим изазовима које је идентификовало истраживање спроведено у оквиру овог пројекта. Опадање тиража дневних новина, прелазак читалаца на интернет, таблоидизација и маркетиншка презасићеност проблеми су локалних медија широм света. И док дигиталне платформе и нове технологије пружају нове могућности за медије, они захтевају нове пословне моделе и стратегије модернизације са којима се медији широм света боре како би их развили“, истакла је Лаура Павловић и додала:

„Истраживање које је Фондација спровела, као део овог пројекта, донело је бројне налазе и препоруке, који би требало да послуже као начин за превазилажење ових изазова и они завређују дискусију и евалуацију. Ми у УСАИД-у видимо прилагођавање овим новим пословним моделима као кључни фактор за одрживост локалних медија. Зато ћемо током наредне четири године, кроз наш нови програм за јачање окружења за одрживост медија, који спроводи Ајрекс (Иреx), подржати тестирање нових пословних модела, иновације и партнерства у медијском сектору у Србији. Иако не постоји чаробни штапић, и дефинитивно не постоји модел који одговара свима, надам се да ће ова помоћ бити добра прилика за све нас да учимо, да пробамо нове приступе, да заједно превазилазимо данашње изазове, како бисмо дошли до финансијске одрживости локалних медија, који су кључни за развој демократије.“

Тадић: Комплетан хаос

Миша Тадић, представник Асоцијације независних локалних медија и власник и главни уредник пожаревачког радија Боом 93, поздравио је долазак Славице Трифуновић, пошто се, како је приметио, „представници Министарства не појављују често на овако важним конференцијама“.

Подсетио ју је да је у АНЕМ-у после 2000. године било неколико регионалних телевизија – РТВ Панчево, Крагујевац, Ниш, Чачак – али да су се они здушно залагали за приватизацију, у чему их је и АНЕМ подржавао.

На крају је донет сет медијских закона, који су, према Тадићевом мишљењу, добри, али је проблем у томе што се они не поштују, „а хаос је комплетан када се томе додају сукоби међу министарствима информисања, локалне самоуправе и финансија“.

Тадић тврди да је последњи републички конкурс за медије био нелегитиман зато што нису објављени састави комисија и зато што у њима седе људи за које нико није чуо, а споран је и број чланова из појединих удружења.

Са овим се није сложила Славица Трифуновић, која је рекла да није тачно да је конкурс нелегитиман. Она је истакла да су у комисије укључили чланове удружења која постоје више од три године, као и да су нека удружења изашла из комисија незадовољна својом заступљеношћу у њима, иако, како је рекла, нигде није прописано колико које удружење треба да има чланова у комисијама.

Славица Трифуновић је рекла и да новинарска удружења не могу бити „репрезентативна“, како се то често помиње у јавности, да то могу бити само синдикати, и да су у Министарству хтели да више обрате пажњу на удружења локалних новинара и на локалне медије. Она тврди да су у Министарству усвојили све предлоге највећих новинарских и медијских удружења, која су и поред тога, осим УНС-а, изашла из комисија.

Вукашин Обрадовић је изразио сумњу у намере Владе када су у питању медијска стратегија и закони. Према његовом мишљењу, неки ставови представнице Министарства више личе на мимикрију него на искрену жељу да се било шта промени на медијској сцени и да је формирање нове радне групе само још један изнуђен потез и маневар Владе.

Како до финансијске одрживости локалних медија

У оквиру конференције три радне групе расправљале су о неким од кључних тема за локалне медије: Како до финансијске одрживости локалних медија, Како боље повезати грађане и медије и Како боље заштитити јавни интерес у локалном јавном информисању.

Учесници расправе о финансијског одрживости били су једнодушни у оцени да, без обзира на проблеме који се у том процесу јављају, од пројектног суфинансирања не треба одустајати. Истовремено, не треба ићи на доношење новог закона, пошто би то одузело превише времена, али многе делове закона и правилника о пројектном суфинансирању треба изменити или додатно прецизирати.

Како су учесници ове радне групе оценили (адвокат Милош Стојковић, председник АНЕМ-а Миша Тадић, председница Локал Пресса Зорица Вишњић, Златко Минић из Транспарентности, и модератор, новинар Цензоловке Денис Колунџија), често долази до злоупотреба законских одредаба и манипулација.

Посебно су истакнути проблеми са евалуацијом пројеката и са тим што у многим случајевима нико не зна да ли су они уопште и реализовани. Велики проблем су и комисије које оцењују пројекте – запитали су се ко су ти људи који у њима седе а које не знају у новинарској заједници, која их удружења делегирају, да ли су уопште обучени за тај посао, да ли знају да пишу пројекте…

Предложено је да медијска удружења раде на едукацији својих чланова, како би се цео процес професионализовао.

Указано је и на то да рекламно тржиште треба нормализовати. Без обзира на то што је, према проценама које се појављују у јавности, тешко око 170 милиона евра, локални медији од тога имају или ништа или мрвице.

Како повезати грађане и медије

Где су уопште грађани у дефинисању тога шта је њихов интерес? Када погледамо законска решења, видимо да неких тема тамо једноставно нема – од тога да нема борбе против корупције, до руралних тема, које нису дефинисане као јавни интерес ни у пољопривредним областима. Али, без обзира и на то шта у закону пише, треба на локалном нивоу дефинисати теме од јавног интереса и у тај процес укључити грађане, указано је на радној групи Како боље повезати грађане и медије.

На овој групи (Ненад Живковић из Панчево Си Ти, Маја Леђенац из НДНВ, Иван Грујић из Лесковачког едукационог центра, Маја Стојановић из Грађанских иницијатива, модератор Срђан Ђуровић из Фонда за отворено друштво) истакнуто је да се не треба само концентрисати на питање суфинансирања медијских садржаја, већ и на функционисање неких нових модела рада медија који су више повезани са грађанима, што се очекује од медија цивилног друштва. Разговарало се и о томе како повезати новинарство и грађански активизам.

Један од предлога је и тај да медијска стратегија предвиди и фискалне олакшице које би требало да постоје за медије.

Предложено је да се дефинишу критеријуми који разликују медије који раде у корист грађана од оних других – па да само медији који поштују Кодекс новинара могу да конкуришу за јавна средства. Предложено је и да се такви медији удруже, да размењују садржаје и нађу нове канале комуникације са цивилним групама.

Разговарало се и о томе како да медији стекну поверење грађана, односно како да изађу из зачараног круга у којем су им потребни ресурси да би изградили поверење код грађана и да би били квалитетнији – што је тешко урадити без новца.

Предложена је и већа транспарентност трошења средстава медија из јавних извора, односно да такви прилози буду јасно означени и да се проверава шта је то што је урађено за новац грађана. Чула су се мишљења да би и приватни медији стекли веће поверење грађана када би објављивали од кога добијају новац.

Како заштитити јавни интерес у локалном јавном информисању

На радној групи која се бавила јавним интересом (Милева Малешић, ТВ Форум из Пријепоља, Мирослав Јовановић из Крагујевачких новина, Маја Дивац из Програмске групе Мрежа, Јованка Матић из Института друштвених наука, модерирала Јелена Пајовић ван Реенен из Наше задужбине – Куће грађанског друштва) препоручено је локалним медијима да се при обраћању локалним самоуправама позивају на члан закона којим се, поред дефинисања јавног интереса, истиче и обавеза локалних самоуправа да јавни интерес морају да остварују и тако што ће подстицати разноврсност медијског садржаја, слободу изражавања и слободан развој независних и професионалних медија.

Једна од препорука, која не мора да подразумева нужно измену самог закона, већ и неког подзаконског акта, јесте да се не дефинишу само области од јавног интереса већ и циљеви информисања у јавном интересу и да се установе критеријуми помоћу којих ће се утврђивати да ли неки медиј ради у јавном интересу или не. Маја Дивац је подсетила да је тако нешто урађено у Великој Британији.

Примећено је да је саморегулација на ниском нивоу, осим Савета за штампу, који, и поред недостатака, представља добар пример. Како се Савет за штампу не бави електронским медијима, предложено је да Савет и то почне да ради, односно да се претвори у Савет за медије, или да се створи ново тело које би се бавило електронским медијима. Миша Јовановић из Крагујевачких новина сматра да РЕМ треба да ради тај посао, посебно зато што њега грађани плаћају, а Савет за штампу не.

Констатовано је и да треба да се створе „нови кодекси и регулаторни механизми које би новинари поштовали и који би их заштитили у односу на политичку и економску елиту“.

На овој радној групи је предложено да се препоручи редакцијама да усвоје интерне саморегулаторне кодексе, чије би кршење повлачило и јасне консеквенце. Важно је и да се у самим медијима објави одлука Савета за штампу уколико је тај медиј прекршио Кодекс, а било је предлога да се они и финансијски казне.

Важно је и грађане упознати са тим зашто је за њих саме важно информисање у јавном интересу. Истакнут је пример Телевизије Форум из Пријепоља, која је као медиј цивилног друштва добила поверење грађана, који се често пре њима обраћају него локалним комуналним службама.

Предложено је и да се мањим локалним медијима пружи подршка од стране већих и да се ради на умрежавању локалних медија.

Било је предлога и о додатној финансијској помоћи локалним медијима – од смањења ПДВ-а штампаним медијима, пореских олакшица на хонораре и плате до бескаматног кредитирања и суфинансирања стручног усавршавања новинара.

Пише: Перица Гуњић

www.slavkocuruvijafondacija.rs/minut-do-12-vremena-vise-nema-lokalni-mediji-su-doslovno-u-katastrofalnom-polozaju