sofija

About sofija

Posts by :

16 април 2018

Студенти одлучивали о прекршајима Кодекса новинара

Студенти прве године новинарства на Факултету политичких наука на кратко су били у улози чланова Комисије за жалбе Савета за штампу – расправљали су и гласали о томе да ли је објављивањем појединих текстова прекршен Кодекс новинара Србије. Случајеви које су им представили чланови Комисије Тамара Скроза и Петар Јеремић односили су се на заштиту деце, извештавање о породичним трагедијама, употреби материјала са друштвених мрежа… Разговарало се и о томе шта је јавни интерес и када он претеже над нечијим правом на приватност, о томе колико медији у Србији (не)поштују етичке стандарде и о будућности професије.

У року двочасовне дискусије студенте је доценткиња др Јелена Сурчулија Милојевић упознала са стандардима Савета Европе у вези са новинарском етиком, док је Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу говорила о медијској саморегулацији у Србији и о процедурама за подношење и решавање жалби грађана на медијске садржаје.

Предавање је одржано 13. априла у оквиру предмета „Медијска етика“, као део заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Јачање правосудне експертизе о слободи изражавања и медија у Југоисточној Европи“, који реализује Савет за штампу.

13 април 2018

Министар демантовао вест, грађани, ипак, избегавају парадајз

sofija

(Извор: Н1) – Да ли је парадајз из увоза, који се већ нашао на пијацама, безбедан за исхрану и коме је наштетила вест коју је у јавност лансирала декларација са упозорењем да кора није за људску исхрану?

Иако је министар пољопривреде демантовао да је парадајз из Турске отрован, грађани га радије избегавају, а продавци свакодневно добијају питања одакле је стигао на тезге и сме ли да се једе. За изазивање панике одговорност сносе медији, сматрају у Савету за штампу.

„Отровни парадајз из Турске на српским тезгама“, осванули су наслови у таблоидима, а страх се убрзо проширио пијацама. Грађани су одговоре најпре потражили од продаваца.

„Питају откуд је, да ли је кора употребљива, оно што је у новинама писало, то и питају“, каже продавачица на пијаци Миља Лађевац.

Па радије бирају да сачекају домаћи…

„Пошто информацију имамо да је нешто отровано“.

„Да се не сме кора јести, а шта је под кором?“

„Не купујем за сада, још је рано, пошто је све увозни, док не крене наш домаћи“, рекли су грађани с којима смо разговарали.

Има и грађана који нису поверовали да је парадајз из увоза опасан.

„Ма не, то је чиста демагогија. Мислите да је све у реду? Мислим да јесте“.

„Купио сам парадајз“.

„Јутрос сам информисана на ТВ-у да је то исправно и да је то само била паника и ништа више“.

Међу 25 тона, тј. око 4.000 гајбица, спорна декларација нашла се на две – уверава ресорни министар Бранислав Недимовић. На сајту министарства пољопривреде потом су и објављене лабораторијске анализе узорка парадајза из пошиљке, а у извештају се наводи да тај узорак одговара захтевима из Правилника о квалитету воћа, поврћа и печурки.

„То је била грешка увозника који је погрешно декларисао робу и због тога ће против њега бити покренут прекршајни поступак. Због тога идемо у контролу свих граничних прелаза и инспектора и изаћи ћемо са резултатима наредне недеље“, навео је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Неетичко, вишеструко штетно и непрофесионално – тако извештавање о парадајзу из Турске коментарише члан Комисије за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић.

„Новинари су једну фотографију са Фејсбука прихватили здраво за готово и почели да шире панику без дубљег улажења у проблем. То једноставно није новинарство, новинарство значи да се свака информација мора проверити“, каже члан Коммисије за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић.

А последице су, додаје, и штета по, у овом случају, произвођаче и продавце парадајза, али и то што грађани медијима све мање верују.

„Хајде да се запитамо како да очекујемо да нам људи касније верују, ако смо их сада слагали“, нагласио је Јеремић.

Јелена Д. Петровић

rs.n1info.com/a379608/Biznis/Ministar-demantovao-vest-gradjani-ipak-izbegavaju-paradajz.html

12 април 2018

Дезир: У изради медијске стратегије требало би сви да учествују

sofija

(Извор: Данас/ФоНет) – За Организацију за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) од највеће је важности да све заинтересоване стране у Србији, све медијске и новинарске организације, учествују у изради нове Медијске стратегије, изјавио је данас у интервјуу ФоНету представник ОЕБС за слободу медија Арлем Дезир.

Он сматра да ће више консултација о Медијској стратегији донети и већу легитимност том документу, за који је оценио да има кључни значај за будућност медијског сектора у Србији.

Према речима Дезира, ОЕБС ће дати мишљење о Медијској стратегији када му Влада Србије проследи званични документ, али је напоменуо да ће та међународна организација посебну пажњу обратити на ставове свих актера, јер се Стратегија на њих односи.

Ми ћемо, у складу са ставом да је потребно обезбедити плурализам и медијске слободе, погледати и дати своје мишљење о документу када нам Влада проследи званични документ, а све то како би Стратегија била што је могуће боља, нагласио је Дезир.

Такође, обратићемо посебну пажњу на ставове свих актера, јер се Стратегија њих тиче, поновио је Дезир, који је током посете Србији имао састанке са представницима државе, као и новинарских и медијских удружења и присуствовао обележавању 19. годишњице убиства новинара Славка Ћурувије.

Он је предочио да је Медијска стратегија од кључне важности, јер би тај документ требало да осигура плурализам медија у Србији, транспарентност власништва, али и да уреди финансирање кроз систем оглашавања, како јавног, тако и приватног.

Потребно је увести јасна правила, сматра Дезир и констатује да постоји много тема, попут економских питања, регулације, будућности јавног сервиса и утврђивања положаја регулаторних тела, која би требало расправити са свим заинтересованим странама.

Дезир верује да је у најбољем интересу Владе и свих медијских актера да темељно разговарају о свим питањима будуће Медијске стратегије.

Потребни су транспарентност и учествовање свих актера како бисмо у том процесу избегли неповерење, спорове и недостатак разумевања, предочио је Дезир.

Не зависи од нас, али ми ћемо покушати да убедимо свакога да узме учешће у дискусији, рекао је Дезир и додао да није на ОЕБС да тражи повлачење документа који још није ни добио, него да подстакне суштинску расправу о садржини Медијске стратегије.

То је оно што је важно, прецизирао је Дезир, свестан да сви актери имају сопствена мишљења о бројним питањима, попут власништва, повлачења државе из медија, статуса новинске агенције Тањуг, регулације система информисања, независности јавног сервиса и приступа оглашавању.

Биће разговора и о условима за рад новинара, јер ако желите квалитетно извештавање, морате да подржите професионално новинарство, оценио је Дезир.

Саморегулација је исто тако важно питање, наставио је Дезир и поновио да све те теме не могу да се расправе без учешћа свих заинтересованих страна.

Дезир је рекао да је на састанцима са председником Србије Александром Вучићем и другим државним званичницима разговарао о безбедности новинара и проблему некажњивости у случајевима напада на новинаре.

Теме су, како је прецизирао Дезир, биле и притисци на новинаре и потреба да се створи клима поштовања у односима са медијима.

Разговарали смо веома отворено и о кампањама блаћења новинара и медијских организација. То је веома опасно у контексту све раширенијег популистичког тренда напада на новинаре, указао је Дезир и поменуо убиства новинара у Словачкој и на Малти.

Према оцени Дезира, медији су, по природи, критични према било којој врсти моћи и свака влада у једном демократском систему то мора да прихвати.

Владе би требало да поштују рад медија. Важно је да се осигура клима поштовања и увек охрабрујем владе да одговарају на питања свих медија, без обзира да ли их сматрају блиским опозицији, као и да се створе међусобно професионалне односе, напоменуо је Дезир.

Он сматра и да би међу медијима требало да постоје солидарност и сарадња у одбрани професионалних стандарда, упркос чињеници да постоје различите врсте медија.

Потребно је избегавати међусобне нападе медија и кампање блаћења. То је веома важно. Друга ствар је дискусија о суштинским политичким питањима, објаснио је Дезир.

Он је оценио да су данас медији свуда у свету под великим притиском, али да се мора истаћи њихова незаменљива улога у свакој демократији.

Као својеврсна институција демократије, медији су веома подложни ударима. Они нису институције попут полиције, војске и администрације, напоменуо је Дезир и констатовао да медијски сектор чини много индивидуалних актера.

Дужност је владе и читавог друштва да бране плузалирам у медијском сектору и спрече некажњивост у случајевима напада на новинаре, поручио је Дезир. Он је истакао и да ОЕБС увек охрабрује медије у свим земљама да развију систем саморегулације.

Савет за штампу и Кодекс новинара су главни механизми у том послу, објаснио је Дезир, који је свестан да поједини медији не желе да буду део тог система саморегулације. Нико не може да примора медије да се самоорганизују, али је таква врста регулисања веома важна управо због великог броја лажних вести, истакао је Дезир.

Он верује да је посебност новинарства то што оно подразумева проверу информација, али и разликовање чињеница и коментара.

Такво новинарство је грађанима потребно, констатовао је Дезир и позвао све медије да прихвате саморегулацију, јер у супротном постоји ризик од губитка поверења јавности.

Људи ће изгубити поверење у медије који се понашају таблоидно и јуре сензације како би привукли пажњу и оглашиваче, сматра Дезир.

За све озбиљне медије и листове је веома важно да ради сопственог опстанка прихвате механизам саморегулације. На тај начин медији ће избећи и мешање државе. Могуће је донети прописе против блаћења, али је боље да се то реши саморегулацијом, сугерисао је Дезир.

Верујем да би медији и новинарске организације у Србији требало да разговарају о томе да дневни листови прихвате учешће у Савету за штампу и да поштују његове одлуке, нагласио је Дезир.

Он се успротивио некажњивости нападача на новинаре и поручио да правди морају да буду приведени и налогодавци убистава новинара.

То сам истакао и на својим званичним састанцима. Процесуирање одговорних за убиства новинара била би јасна порука да нема некажњивости, закључио је Дезир.

www.danas.rs/drustvo/dezir-u-izradi-medijske-strategije-treablo-bi-svi-da-ucestvuju

11 април 2018

Листу Палеж опет јавна опомена, Данас није прекршио кодекс у случају Оливере Зекић

sofija

(Извор: Раскрикавање) – Комисија за жалбе Савета за штампу изрекла је јавну опомену обреновачком листу Палеж, док је за лист Данас утврђено да није повредио Кодекс текстовима о чланици Савета РЕМ-а Оливери Зекић. Иста одлука је донета и у случају против нишког портала Нишке вести, док о тексту на порталу Еспресо комисија није успела да усагласи одлуку.

Палеж је добио јавну опомену због текстова “Чучко је мазио Јасмину, Видрага унаказио Ивану”, “Меи Та запошљавањем и производњом надјачала псеће лавеже” и “Паркинг места гарант кинеске инвестиције у Обреновцу”, у којима су прекршени истинитост извештавања, одговорност новинара и новинарска пажња.

Жалбу је поднела новинарка Јасмина Продановић која је, као полазница ЦИНС-овог тренинга, писала о штетном утицају кинеске фабрике Меи Та на животну средину. У текстовима Палежа названа је “продуженом руком” и “портпаролом политичких профукњача” која за “своје газде, менторе и наручиоце из фашистичке САД пише текстиће за сићу”, а њено писање је упоређено са “псећим лавежом”.

“По мишљењу Комисије, текстови су написани искључиво са циљем да дискредитују новинарку, јер се уредништву Палежа не допада оно што је написала, а не да о било чему информишу јавност. Чланови Комисије су истакли и да је, нажалост, манир листа да води кампање против људи који им се из било ког разлога не допадају”, наводи се у образложењу одлуке.

Чланица Савета РЕМ-а Оливера Зекић поднела је Комисији за жалбе пријаву због текстова “Ћићолина и Оља Зекић” и “Весићлина и Оља Зекић” објављених у листу Данас, чији је аутор новинар и председник НУНС-а Славиша Лекић.

Зекић је навела да су изнете тешке увреде, неистине, гласине и оптужбе на њен рачун, да је упоређена са Ћићолином “са намером да је се поистовети са најстаријим занатом на свету”, као и да су изнете тешке оптужбе да је она “скоро па један од учесника, односно помагача у убиству Славка Ћурувије”.

Комисија за жалбе је, међутим, оценила да није било прекршаја Кодекса у овим текстовима, и прихватила је образложење уредника Данаса Драже Петровића да Лекић није ни на који начин поистоветио Оливеру Зекић са порно глумицом, већ да му је тема била моћ коју она као чланица Савета РЕМ-а, као и да Лекић “никако није инсинуирао да је Зекић један од помагача у убиству”. Слично је процењено и у случају друге колумне.

“Аутор је у колумни, која је заправо одговор на њен одговор на претходни текст, изнео своје ставове о ономе што је она написала, након чега јој је омогућено да и на то одговори. Текст се не може разматрати ван контекста у којем је настао, а у овом случају Лекић и Зекић су се више пута обратили једно другом, не баш бираним речима”, стоји у образложењу Комисије.

У поступку Удружења љубитеља реке Саве “Зелени рај” против портала Еспресо, Комисија није успела да усагласи одлуку. Из овог удружења су навели да се у тексту “Доказ да су богаташи јачи од државе: за деценију су од Савског насипа направили свој приватни рај у који нико други не сме да крочи” власници објеката називају “бахатим идиотима који дивљају по насипу и џукелама од чијих телохранитеља можете да фасујете батине”, уз оцене да се ради о говору мржње.

“Већина чланова Комисије била је сагласна и у оцени да текст није добро написан, да му недостаје аргументације, као и да садржи увредљиве квалификације…Део чланова Комисије оценио је да се Савет у овом случају злоупотребљава увлачењем у сукоб између уредништва и дела власника објеката на Сави, те да би свако изјашњавање могло бити протумачено као давања за право једној страни у вези са нечин што није у надлежности Савета”, наведено је у образложењу Комисије за жалбе.

Да није било прекршаја Кодекса, Комисија је одлучила и у случају тренера клуба Oxigen Срђана Нонића против портала Нишке вести.

Марија Вучић

www.raskrikavanje.rs/page.php?id=139

27 март 2018

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 29.03.2018.

sofija

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. марта у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

20 март 2018

Ка већем поверењу грађана у мањинске медије

sofija

После трибине „Таблоидне авети и жалбе грађана због неистинитог извештавања” која је одржана у Крагујевцу, Савет за штампу наставља да организује трибине за грађане и новинаре ван Београда. У фебруару је у сарадњи са интернет сајтом Комшијске новости организовао трибину у Нишу за новинаре и уреднике медија на језицима националних мањина и чланове националних савета.

Представници медија на бугарском, румунском и ромском језику као и чланови националних савета су разговарали са члановима Комисије за жалбе о стању у мањинским медијима, раду Савета за штампу и етичким правилима извештавања.

Брошура на мађарском језику

Овом приликом су промовисане брошуре Савета за штампу које су преведене на језике националних мањина у Србији.

Преузмите брошуре Савета за штампу (пдф):

• албански
• босански
• бугарски
• хрватски
• мађарски
• ромски
• румунски
• русински
• словачки

Трибина „Етички стандарди, професионализам и поверење грађана у мањинске медије” је организована у сарадњи са Одбором за људска права Ниш и Фондацијом за отворено друштво.

14 март 2018

Модели правила за коментарисање и преузимање садржаја (документ)

sofija

(Извор: Цензоловка) – Двадесет од анализираних 70 онлајн медија у Србији нема прописана правила за коментарисање текстова, а чак 37 нема правила за коришћење свог медијског садржаја, показала је анализа, коју је, за Савет за штампу, урадила SHARE Fondacija. Истраживање је обављено на 70 портала, од који 60 прихвата надлежност Савета за штампу и требало је да покаже у којој мери су онлајн медији применили неке од Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, које је Савет за штампу донео крајем 2016. године.

Изабрана су правила која се односе на коментаре читалаца и преузимање медијског садржаја као две најактуелније теме у онлајн медијима, у вези са којима је било и доста јавне полемике, али и доста жалби Савету. По завршетку истраживања, које је обављено уз финансијску помоћ Фондације за отворено друштво, израђени су и модели правила за коментарисање и преношење текстова, које ће Савет за штампу понудити свим медијима, који их могу преузети у целини или прилагодити својим потребама.

Анализа примене Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу у 70 медија / Приручник за прилагођавање правила потребама онлајн медија (пдф)

www.cenzolovka.rs/etika/modeli-pravila-za-komentarisanje-i-preuzimanje-sadrzaja-dokument

13 март 2018

Модели правила за коментарисање и преузимање садржаја

sofija

Двадесет од анализираних 70 онлајн медија у Србији нема прописана правила за коментарисање текстова, а чак 37 нема правила за коришћење свог медијског садржаја, показала је анализа, коју је, за Савет за штампу, урадила SHARE Fondacija. Истраживање је обављено на 70 портала, од који 60 прихвата надлежност Савета за штампу и требало је да покаже у којој мери су онлајн медији применили неке од Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, које је Савет за штампу донео крајем 2016. године.

Анализа примене Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу у 70 медија / Приручник за прилагођавање правила потребама онлајн медија (пдф)

9 март 2018

Како уредити медије у Србији

sofija

(Извор: Данас) – Да би Србија остварила владавину права у сфери медија неопходно је независно судство које ће медијске законе доследно спроводити, уз реформу независних регулаторних тела и уређење медијског тржишта са посебном пажњом на власничку структуру медија…

… а значајне измене могла би да донесе декларација за заштиту интелектуалне својине у медијима.

– Однос медија и владавине права је узајаман, оцењује Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука, објашњавајући да, колико је независно судство потребно да би медији и новинари могли да обављају свој посао у уређеном амбијенту, толико су и медији неопходни судству како би широј јавности објаснили његов значај и принцип рада.

– Владавина права првенствено се везује за независно судство али политичка сфера не жели да у судству добије конкурента који би био потпуно независан од ње. Са друге стране, држава није најбољи партнер ни медијима, када је у питању право на слободу мишљења и изражавања, зато је модел коме ми тежимо у овој сфери кроз хармонизацију са ЕУ – саморегулација, указује Радојковић истичући да је то најважнији механизам за одговорност и моралност медија, јер судска власт често није довољно компетентна да уређује односе у медијима.

Радојковић објашњава да је велики проблем то што је медијским законима, значајан број овлашћења за спровођење владавине права у медијима пребачен регулаторним телима а она свој посао не обављају доследно и потребна им је већа независност од политичких утицаја.

– Предвиђене су три врсте регулаторних механизама – некада је постојао „одитинг тиража“ који уређује медијско тржиште путем транспарентности цена оглашавања, међутим поједини медији су то корумпирали лажним приказивањима тиража како би више наплатили. И тај механизам је пропао. Са друге стране, РЕМ је постао део партијског плена, наводи Радојковић, додајући да ово тело не може да испрати ни технолошке иновације, па је у том смислу донекле и застарео. Зато он сматра да му је потребна реформа која би подразумевала спајање са РАТЕЛ-ом, чиме би настао „офком“ – канцеларија за комуницирање, по угледу на сличне институције на Западу.

Радојковић објашњава да је једини механизам саморегулације који прописно обавља свој посао Савет за штампу, али је његов недостатак то што нема обавезујући карактер за све медије.

Радојковић указује да у Србији за сада постоје медијски закони који су нормативно написани по угледу на европско правосуђе, али је њихова примена као и у многим другим областима слаба. Слично је, према његовој оцени, и са медијском стратегијом са чијим се усвајањем одуговлачи, а која ће бити важна када Србија буде требало да отвори поглавље 10 које се тиче медија.

Он истиче да медијска сфера у Србији може да се промени када буде усвојена декларација која се припрема у Европској унији, а чији је циљ да стане на пут „цопy-пасте новинарству“.

– Ми ћемо морати да усвојимо у оквиру процеса приступања декларацију која би требало да заштити интелектуалну својину новинара од бесрамног преписивања, и да им одређену врсту ексклузивности, а тада ће бити важно и да судска власт да буде немилосрдна у примени – наглашава Радојковић.

Уз заштиту интелектуалне својине, неопходно је обезбедити финансијску сигурност у медијима кроз уређивање финансирања и власничке структуре медија, оцењује новинар Ђорђе Влајић.

– Финансијска самосталност је један од услова за уређивачку и пословну самосталност, али овде је држава уместо приватизације медија ушла у њихово власништво преко играча које контролише, уз то не постоје јасни критеријуми за доделу новца медијима, истиче Влајић, додајући да је независност јавних сервиса од буџетског типа финансирања један од битних предуслова за уређење медијске сфере.

Илир Гаши, председник фондације „Славко Ћурувија“, истиче да је стање у медијима у Србији поражавајуће јер сами новинари негативно оцењују ову сферу – осим што указују на бројне притиске власти, они оцењују и да је саморегулација професије јако лоша, а немају поверења ни да се кроз процес приступања ЕУ ситуација може значајно променити.

– Од дисфункционалности тржишта на коме медији функционишу, преко недостатка професионалне културе новинара, до чињенице да власт третира медије као плен који осваја на изборима, све што такнете је велики проблем и јако је тешко или готово немогуће решити – износи Гаши податке који су добијени кроз истраживање „Контрола и слобода медија, сведочења новинара“. За промену оваквог виђења медијске сфере, није довољно јачање владавине права, оцењује Гаши, јер већина људи у Србији није свесна шта владавина права представља и колики је њен значај.

– Нисам сигуран колико би људи умело да објасни шта је владавина права, јер ми као друштво нисмо довољно развијени да то схватимо, ми имамо вишедеценијско постојање неког клијентелистичког система у коме сви покушавају да се снађу најбоље што могу. Морамо да разумемо да владавина права није неки појам који би, ето било згодно да имплементирамо као друштво, већ је концепт који гарантује сигурност и уређеност – закључује Гаши.

ЕУ константно добија негативне извештаје о медијима у Србији

Извештаји које Европска унија добија о напретку Србије у процесу придруживања неизоставно садрже забринутост за угрожавање медијских слобода и указују на кршење основних људских и професионалних права новинара. Тако је експертска мисија за заштиту новинара у Кривичном закону (TAIEX), која делује при Европској комисији, оценила у извештају за Србију да су медији у нашој земљи под сталним притиском власти. Посланици Европског парламента у више наврата су позивали српске власти да истраже сваки напад на новинаре или медије, спроведу потпуно законе о медијима и обезбеде увид у власништво и финансирање медија. Дејвид Мекалистер је у нацрту најновијег извештаја о Србији изразио жаљење што није постигнут никакав напредак у погледу слобода медија у нашој држави.

Пише: А. Поповић

www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/kako-urediti-medije-u-srbiji

< Прес