sofija

About sofija

Posts by :

6 новембар 2017

ГЛИЦ: Београд дискриминише ЛГБТ популацију

(Извор: Данас/ФоНет) – Геј лезбејски инфо центар поднео је притужбу Поверенику за заштиту равноправности против Секретаријата за информисање Града Београд због дискриминације ЛГБТ популације, каже се у данашњем саопштењу.

Сматрамо да је финансијском подршком таблоидима АЛО, Српски телеграф и Информер, Град Београд дискриминисао све медије који поштују Кодекс новинара Србије и професионално обављају своје дужности, а нарочито ЛГБТ популацију која је била у више наврата на удару дотичних таблоида.

Један од услова конкурса биле су и веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима, тј. да ли су медију изречене мере од стране Савета за штампу због кршења професионалних и етичких стандарда и ако јесу које су активности предузете које гарантују да се слични случајеви неће поновити.

Таблоиди АЛО, Српски телеграф и Информер су стални гости“ Савета за штампу због кршења професионалних и етичких стандарда и у више наврата су јавно опоменути због кршења Кодекса новинара Србије, и нису предузели никакве активности којим би се гарантовало да се слични случајеви неће поновити, већ напротив, настављају са истом праксом, што је од стране Града Београда награђено са укупно 15 милиона динара.

Такође, таблоиди Српски телеграф и Информер су опоменути и од стране Повереника за заштиту равноправности због кршења Закона против дискриминације, али никада нису поступили по мишљењу Повереника, што јасно говори да су пројекти таблоида прекршили услове конкурса.

Поред подршке таблоидима који крше права ЛГБТ популације, Град Београд је дискриминисао ЛГБТ популацију и тиме што није подржао ниједан ЛГБТ пројекат, иако је у условима конкурса наведене да предложени пројекти треба да између осталих доприносе унапређењу припадника ЛГБТ популације.

Ово постаје забрињавајућа пракса градских и државних институција, где се упркос експлицитним условима конкурса и Акционим планом за сузбијање и превенцију дискриминације Владе Републике Србије, не подржавају ЛГБТ пројекти, каже се у саопштењу.

www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=361353&title=GLIC%3A+Beograd+diskrimini%C5%A1e+LGBT+populaciju

30 октобар 2017

Тамара Скроза: Медији најчешће крше Кодекс новинара у погледу истинитости обавештавања

sofija

(Извор: СуперИнфо Суботица) – Комисија за жалбе Савета за штампу одржала је у Суботици јавну седницу на којој су разматране жалбе пет медија о кршењу новинарских стандарда, а по речима новинарке Тамаре Скроза, чланице Савета за штампу, штампани и онлајн медији најчешће крше прву тачку Кодекса новинара која се односи на истинитост обавештавања, односно ставку која се односи на то да новинар, медиј, уредник, разликује чињенице од претпоставки, гласина и нагађања.

– Дакле, то је један од највећих проблема. Осим тога, ми у дневном мониторингу запажамо огроман број кршења права претпоставке невиности, каже Тамара Скроза, а у изјави за медије наводи и кршење права на приватност као и да медији не обележавају промотивне садражаје као ПР.

Савет за штампу је саморегулаторно тело за штампане, он-лајн медије и новинске агенције у Србији, чија Комисија за жалбе на месечном нивоу одлучује о жалбама грађана и институција на садржај објављен у медијима, а концепт јавних седница омогућава и непосредну комуникацију са грађанима.

– Наша идеја је да уз то што представљамо рад наше Комисије, промовишемо професионалне и етичке стандарде, да са њима упознамо колеге и да наравно, пре свега упознамо грађане са тим да имају право да траже од медија да их професионално и објективно извештавају, изјавила је генерална секретарка Савета за штампу, Гордана Новаковић.

Савет за штампу су основали Асоцијација медија, Локал прес, Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Опширније – ВИДЕО

Б. Балабан

www.super-info.rs/gradsketeme.html

28 октобар 2017

Неки медији намерно крше етички кодекс

sofija

(Извор: Данас) – Поједини медији у Србији намерно крше Кодекс новинара Србије, односно знају да нешто није у складу са етичким и професионалним стандардима али ипак објаве јер им служи некој сврси.

То је рекла данас Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, у разговору на штанду Данаса на Media Marketu.

Према њеним речима, неки намерно воде кампању против одређених људи, али има и оних који стварно не знају да крше кодекс и не разумеју у чему греше.

Она је додала да Савет за штампу реагује на жалбе грађана, али и да ради мониторинг штампаних медија, односно броји прекршаје како би се видело да ли је број жалби показатељ кршења кодекса. „Највише жалби грађана и организација стиже на Информер и Српски телеграф и они заиста највише крше етичке стандарде, далеко испред свих осталих. Није ретко да нам се обраћају и државне институције, министри, министарства, гувернер Народне банке, па једном се жалио и председник државе“, истакла је Новаковић.

Како је напоменула, у последње време све већи проблем су портали и то локални, за које се не може ни утврдити ко је издавач. Новаковић је навела да ти портали углавном преносе садржај из других медија али их обраде сензционалистичким насловима.

Петар Јеремић из Комисије за жалбе Савета за штамппу рекао је да се грађани највише жале да су неправедно оптужени у медијима или ако њихов одговор није објављен онако како су рекли. Он је додао да се често крши и претпоставка невиности, да се нагађања и коментари представљају као чињенице, али да је најчешће кршење права приватности.

„Прошле године убедљиво највише прекршаја имао је Српски телеграф, па Информер, потом Курир и Ало. Драстично испод је Блиц, па драстично испод Вечерње новости. Данас и Политика су са занемарљивим бројем прекршаја кодекса“, истакао је Јеремић.

www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=360585&title=Neki+mediji+namerno+krše+etički+kodeks

13 септембар 2017

Савет за штампу: Највише кршења Кодекса у Информеру

sofija

(Извор: Данас/ФоНет) – Комисија за жалбе Савету за штампу, од почетка године до краја августа, разматрала је 43 жалбе, поводом кршења Кодекса новинара, и само у три случаја утврдила да Кодекс није прекршен, изјавила је данас генерална секретарка Савета Гордана Новаковић.

Новаковић је на конференцији за новинаре рекла да је у протеклих осам месеци највише јавних опомена за кршење Кодекса упућено дневном листу Информер, укупно шест, док је Политика прекршила Кодекс у пет случајева.

Она је прецизирала да је Српски телеграф прекршио Кодекс у четири наврата, дневни листови Блиц и Ало по три пута, а Таблоид у два случаја.

Новаковић је указала и да је од 14 одлука Комисије за жалбе објављено само четири.

Председавајући Комисије за жалбе Златко Чобовић је рекао да редакције све чешће избегавају да дају одговоре на жалбе за кршење Кодекса.

Он је објаснио да је процедура таква да Комисија од листа против кога је поднета жалба затражи обашњење, али је указао да се у последње време дешава да не стигне никакав одговор.

Према Чобовићу, изостанак одговора представља избегавање професионалног јавног дијалога о поштовању Кодекса новинара.

Он је подвукао да одговоре избегавају да дају, не само редакције које су декларисане као таблоидне, него и оне које се сматрају озбиљним кућама.

Све чешће се и не објављују одлуке Комисије, указао је Чобовић и уочио смањене броја жалби, што никако не значи да се смањује и број случајева кршења Кодекса.

Члан Комисије за жалбе Петар Јеремић је, као посебно интересантне, поменуо жалбе против Политике у случају „фантомских аутора“ и поступак против Блица у случају писања о немачком држављанину коме је позлило у авиону Ер Србије.

Јеремић је указао да је Комисија и у случају Политике и у случају Блица утврдила да је прекршен Кодекс новинара Србије.

Он је подсетио да је Политика објавила текст непостојећег аутора, док је Блиц, упркос противљењу немачког држављанина, објавио причу о томе да је он у авиону доживео срчани удар.

www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=356365

13 јул 2017

Текст о Ћурувији потопио Политику

sofija

(Извор: Данас) – Савет за штампу донео је одлуку по којој је дневни лист Политика прекршио Кодекс новинара Србије објављивањем текста Ђорђа Мартића „Ћурувија, Рачак и Гордић“, као и необјављивањем реаговања на њега.

У њему се наводи да је Политика прекршила новинарски кодекс у тачкама које се односе на обавезу новинара и уредника да тачно, објективно, потпуно и благовремено извештава о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије. Како пише у саопштењу, уредништво Политике морало је да направи јасну разлику између чињеница које су пренели, коментара, претпоставки и нагађања.

– Чланови Комисије за жалбе били су сагласни у оцени да лист који држи до свог угледа и кредибилитета не сме себи да дозволи такве уређивачке пропусте. Без икакве ограде, објављен је текст, у којем човек који је најавио Ћурувијино убиство, без икаких доказа и основа, сада за то убиство практично оптужује бившег премијера Зорана Ђинђића, који је такође убијен и не може да се брани – стоји у саопштењу Савета за штампу.

Илир Гаши, Извршни директор Славко Ћурувија фондације, поздравио је одлуку Комисије за жалбе Савета за штампу. Према његовим речима, важно је да је Комисија оценила да је Кодекс прекршен у погледу истинитости извештавања, јер тај текст врви од злонамерних и ничим поткрепљених инсинуација, али и то што је у одлуци подсетила на обавезу новинара да се „супротстави свима који крше људска права или се залажу за било какву врсту дискриминације“.

– Наш медијски простор дубоко је загађен новинарством које не само да се не супротставља овим појавама, већ их активно потпирује, и баш због тога је значајно да тело као што је Савет за штампу заузме јасан став по овом питању, и то на примеру листа који се генерално сматра знатно угледнијим од локалних таблоида – оценио је Гаши.

Редакција Данаса послала је питања аутору спорног текста Ђорђу Мартићу, али он до закључења овог броја није одговорио на наш мејл. Подсећања ради, Мартић је некадашњи уредник Политике Експрес који је 1999. године објавио текст „Ћурувија дочекао бомбе“, који се сматра најавом Ћурувијиног убиства.

„Политици“ је наложено да ову одлуку Комисије објави најкасније пет дана од дана достављања.

Пише: М. Д. М.

www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=350960&title=Tekst+o+Ćuruviji+potopio+Politiku

8 мај 2017

Савет за штампу: Политика прекршила Кодекс новинара

sofija

(Извор: Пиштаљка) – Дневни лист Политика је текстом „У пословима са Енергопројектом Србија оштећена за више од 5,2 милиона евра“ објављеним 18. марта ове године и необјављивањем одговора прекршила Кодекс новинара Србије, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу, независног саморегулаторног тела које процењује да ли се штампани и онлајн медији придржавају етичког кодекса новинара.

Политика је пренела чланак претходно објављен на порталу „Антидот“ у којем се, између осталог, наводи да је Пиштаљка од Министарства спољних послова добила спорни уговор са Енергопројектом којим су – потписом тадашњег министра Вука Јеремића – тој компанији поклоњене вредне зграде и земљиште у Перуу, Уганди и Нигерији, али да је затим Пиштаљка „напрасно изгубила интересовање да случај истражи до краја“.

Пошто је Пиштаљка, супротно овим тврдњама, објавила чланак о сумњивом послу још у фебруару 2014. године на основу документације коју је од Министарства добила после неколико месеци инсистирања и тек након интервенције Повереника за информације од јавног значаја, главни уредник Пиштаљке Владимир Радомировић је о томе обавестио вршиоца дужности главног уредника Политике и затражио да исправи грешку. Три дана касније, део Радомировићевог дописа је, без његове сагласности, објављен као писмо читаоца у штампаном издању листа, док у онлајн издању није објављено ништа.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да је лист објавио нетачну информацију, преневши текст са портала „Антидот“ без икакве провере. Грешка није исправљена, већ је, супротно професионалном стандардима, без сагласности Радомировића, објављен део његовог захтева за исправком као писмо читаоца. Из текста који је доставио листу изостављена је и битна информација – да је Пиштаљка текст објавила пре више од три године и да се, за разлику од Политике“ не бави тим случајем у предизборној кампањи – која указује на контекст објављивања преузетог текста. Кодекс је посебно прекршен тиме што у онлајн издању није објављен одговор, нити је текст исправљен на било који начин, упркос томе што је несумњиво да је првобитно објављена информација неистинита. Овим су прекршене и Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн издању, којима се, између осталог, јасно прецизира да уколико је оригинални садржај објављен у више издања, медиј има обавезу да одговор или исправку објави у сваком од тих издања. Такође, исправка или одговор се, према овим правилима, објављују „на начин на који је објављен и оригинални садржај у смислу позиционирања, видљивости и приступа садржаја“.

Због тога је Комисија за жалбе једногласно одлучила да је „Политика“ прекршила Кодекс новинара Србије и наложила листу да ову одлуку објави.

Главни уредник Пиштаљке Владимир Радомировић био је до ове седнице члан Комисије за жалбе Савета за штампу, али је током расправе и одлучивања по својој жалби био изузет од учешћа. Пиштаљка прихвата надлежност Савета за штампу.

pistaljka.rs/home/read/615

4 април 2017

Етички принципи заборављени зарад профита

sofija

(Извор: Media&Reform) – Скандалозне, незапамћене, спектакуларне и нећете-веровати вести, део су свакодневних насловница, које извештавају о монструмима, лажовима, криминалцима, и то уз мноштво језивих детаља и сведочења анонимних, поузданих, извора. Правила да треба чути и другу страну, поштовати приватност особа о којима се извештава, не објављивати неосноване оптужбе и клевете, често остају заборављена у уџбеницима новинарске етике.

Савету за штампу је у току 2016. године упућено 126 жалби, а Комисија је до краја године одлучивала о 82, с обзиром да су неке решене медијацијом, а неке одбачене из формалних разлога. Прекршај Кодекса новинара Србије утврђен је у 62 случаја, односно у 75.6% анализираних жалби. “Медији различито реагују на одлуке Савета. Понекад врло критички и, рекла бих, „неспортски“ приме одлуке Комисије да су прекршили Кодекс, љуте се и оспоравају одлуку, а некад и кредибилитет чланова Комисије,” објашњава Гордана Новаковић, генерални секретар Савета за штампу.

На основу одлука Комисије, најчешће, тачније у 86.58% анализираних случајева кршене су одредбе из поглавља Истинитост извештавања, и то углавном тачке 1, 4 и 5. Тачка 1 дефинише обавезу новинара да “тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије,” док тачка 4 констатује дужност новинара да “када је то неопходно, консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.” У тачки 5 поглавља Истинитост извештавања наводи се да су “са новинарством неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.”

Кршење појединих начела кодекса представља и кршење Закона, као што је на пример непоштовање претпоставке невиности, које је Комисија у току 2016. уочила у 8 жалби. До нарушавања приватности дошло је у 26 случајева, док је нарушавање етике и културе јавне речи, као и дискриминација, уочена у 11 случајева.

Професор др Зоран Арацки објашњава да смо као друштво још увек незрели и немамо критеријуме према којима можемо да будемо толерантни за другачије мишљење и ставове, и додаје: “Новинари врло често посежу за стереотипним извештавањем, које може да води у предрасуде, а предрасуде могу да доведу до катастрофалних догађаја, какве смо, рецимо имали, током ратних сукоба на овим просторима. По мом мишљењу, изузетно су осетљиве теме о верској толеранцији. То јесте проблем за Србију, нарочито за Нови Пазар, Рашку, Војводину, где је неопходан далеко већи степен толеранције него што данас постоји.“ Арацки такође истиче да догађаје који су провокативни новинари не треба да претварају у тенденције, већ да о њима извештавају као о појединачним случајевима, без пренаглашавања, које би могло да изазове додатне друштвене проблеме.

Годишњи мониторинг Савета за штампу показује да је у 2016. години осам дневних листова прекршило Кодекс новинара Србије у 5.477 текстова, што је за око 38% више него у 2015.

“Оно сто је посебан изазов јесте то што и даље не видимо да се медији руководе одлукама Комисије, тачније да их узимају у обзир у даљем раду, што је једна од основних идеја саморегулације – да се медијима укаже на грешку, да би је убудуће избегли. Наши медији, нажалост, грешке понављају, чак и у случајевима када им Комисија више пута укаже на проблем,” објашњава Новаковић.

Највише прекршаја у 2016, према одлукама Комисије Савета за штампу имао је лист Информер. Информер је Кодекс новинара Србије прекршио у 12 анализираних жалби.

“Медији који нису прихватили пуну надлежност Савета, одлуке најцешће игноришу, док су медији који прихватају надлежност и даље склони да повремено „забораве“ да треба да објаве ту одлуку, па морамо да их подсећамо, а некада је и то без резултата,” објашњава Гордана Новаковић.

Осим “заборавних”, постоје и случајеви где уредници сматрају да је довољно уклонити спорни садржај. Никола Панић, главни и одговорни уредник нишког Градског Портала 018, медија који је по одлуци Комисије у 2016. прекршио Кодекс, наводи: “Ми сматрамо да нисмо прекршили ни један кодекс. Склонили смо текст са портала, а што се тиче одлуке Савета за штампу, нисмо ништа објављивали. Савет за штампу је једно радно тело које није званично, него је удружење, и ту би могао свако да донесе неку одлуку. Ми смо испоштовали њих, уклонили смо текст, нисмо хтели да објављујемо никакву одлуку и да дајемо неком на популаризацији,” и додаје: “То је наша једина притужба од оснивања, осим једне од Јужних Вести за непотписану фотографију, коју смо након тога потписали. Нисмо имали ни једне друге притужбе, за разлику од других медија.”

Такође, Арацки уочава да се чак и они који су основали Савет и утврдили правила рада тог тела често не придржавају одредби. Ипак, истиче да је “постојање Савета за штампу изузетно драгоцено, и добро је да постоји као један облик саморегулације новинарске професије.”

У тексту Непрофесионално понашање новинара и медија (Људска права у Србији 2016, Београдски центар за људска права) Иван Протић, дугогодишњи новинар и предавач медијске етике, наводи да су и телевизије често кршиле професионални кодекс емитујући ријалити програме, и истиче да електронски медији у Србији најћешће не поштују важећи закон и правилнике и не обележавају садржаје који су адекватни за одређени узраст. Протић такође наводи и пример телевизија из Ниша, које су у априлу 2016. десетак пута директно преносиле скупове Српске напредне странке, без ознака да је то плаћени или предизборни програм, а на шта су обавезани правилима Регулаторног тела за електронске медије – РЕМ.

Арацки објашњава да “до кршења Кодекса долази због жеље за већим тиражем, али је присутно и незнање новинара. То је последица убрзане приватизације медија. Власници медија, од којих је највећи број медијски необразован, често диктирају одређена неетичка понашања, а незаштићени новинари то морају да испуњавају, јер је данас тешко преживети са новинарском платом, али је још теже без ње. Због тога новинари пристају да испуне одређене захтеве, који се косе са етичким принципима, мада има и необразованих новинара који Кодекс крше услед незнања,” и закључује: “Суштина је да је медијско образовање неопходно свима, и медијским радницима, и новинарима, и уредницима, ради стварања једне климе у којој би етика поново била афирмисана. Ми смо због профита, због жеље да се одржимо у животу, заборавили многе етичке принципе, заборавили смо да смо људи уопште, него се претварамо у неке машине, испуниоце туђих воља и жеља.“

Аутор: Татјана Ђукић

mediareform.rs/eticki-principi-zaboravljeni-zarad-profita

22 фебруар 2017

Право на медије: Како заштити право на приватност?

sofija

(Извор: Цензоловка) – Право на приватност је једно од основних људских права које се свакодневно крши у домаћим медијима, а посебно у таблоидној штампи. На мети медија је не само приватност познатих личности већ и анонимних грађана. Шта подразумева право на приватност и на који начин га медији крше? У којим ситуацијама познате личности имају сужено право на приватност? Коме грађани могу да се обрате када медији угрозе њихову приватност? У емисији „Право на медије” говоре: Даница Максимовић, Тамара Скроза, Родољуб Шабић, Игор Божић, Милан Рашевић, Игор Јурић, Петар Јеремић, Круна Савовић, Стојан Марковић, Мирослав Јанковић.

Аутори: Анђела Миливојевић и Маја Дивац.
Производња: ПГ Мрежа, 2017.

22 фебруар 2017

Гошће Н1: Новинарски кодекс се крши свакодневно

sofija

(Извор: Н1) – Годишњи извештај Савета за штампу показује да је у 2016. години осам дневних листова прекршило Кодекс новинара у 5.477 текстова, што је чак 2.000 кршења више него што је био случај у 2015. Нема података за електронске и онлајн медије.

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, каже да је то тело радило мониторинге за 2015. и 2016. На основу тога, дошло се до податка да се најчешће крши претпоставка невиности, затим да не постоји јасна разлика између онога што су чињенице, претпоставке и коментари, да се износе клевете, позива се на само један или анониман извор без потврде. „И жалбе се најчешће односе на такве ствари“, додаје.

Бојана Јовановић, заменица уредника КРИК-а, каже да се новинарски кодекс крши свакодневно, а да је главни разлог за жеља да се повећа читаност и тираж. Новинари јуре за кликовима, и мање се води рачуна о кршењу новинарског кодекса, навела је.

У одређеном броју случајева новинари знају да крше кодекс, што се види по томе да ли су спремни да објаве извињење, каже Новаковићева. „Има уредника медија који тврде да је кодекс превазиђена ствар“, додаје..

Како каже, и један број уредника таблоида верује да је је немогуће правити таблоид поштујући кодекс, што, како оцењује, није тачно.

Недавно је предмет полемике био и текст Крика о бившој супрузи градоначеника Београда Марије Мали. За једне је ово требало да буде бомба која није експлодирала у нашим медијима, а за друге пример злоупотребе.

Наиме, бивша супруга градоначелника Београда у интервјуу за КРИК рекла је да јој је Синиша Мали испричао да је организовао рушење „неких колибица“ у Херцеговачкој улици у Савамали.

„Искрено, моје лично мишљење, Савет се није бавио тиме ни на који начин, мени тај текст јесте на граници кад је у питању поштовање етичких стандарда“, каже Новаковић. Она набраја да се улази у породичне ствари, да је реч је о извору који има интерес у томе, а да неке ствари не могу да се провере, као на пример да ли је он то њој рекао, па остаје да се извору верује.

Јовановићева каже да је Марија Мали говорила и о другим стварима – о оф шор пословима, томе да је учествовала у прикривању имовине Агенцији за борбу против корупције, отворила је више питања него што је рушење у Савамали, и на која могу да реагују надлежне иституције.

Говорећи о одговорности, Новаковићева наводи да она постоји и да је новинарима важно да их колеге не осуде и да им није свеједно кад се бране пред комисијом, по жалби.

„Заиста верујем у то да је морална одговорност веома битна ствар и да је озбиљна санкција кад вас неко означи као прекршиоца етичких стандарда“, каже Гордана додајући да је сваком иоле озбиљнијем медију важно да буде кредибилан.

Једна од најзначајнијих ствари коју је КРИК урадио је објављивање базе имовине политичара. Та база показује много више него што политичаре закон обавезује да ураде, односно у Србији не постоји закон који јавне функционере обавезује да пријављују имовину чланова породице, изузев супруге и деце.

„Не постоји, али постоји нови нацрт Закона о Агенцији“, наводи Јовановићева.

Она каже да је КРИК сваког министра контактирао. „Желели смо да попричамо с њима о томе, да представимо шта смо истражили, открили да нам објасне начин на који су стекли неке ствари“, наводи.

Враћајући се на текст о Марији Мали, Јовановићева каже да је њихова новинарка месецима одржавала контакт с бившом супругом градоначелника Београда, да је она сама пристала јавно да говори, и да није било трговине утицајем. Она каже да КРИК није залазио у приватност породице.

Министарка Ана Брнабић поставила је КРИК-у питање са којим правом и на основу ког закона је објављена адреса на којој живе њена мајка и њен брат, који нису постављена лица, нити јавне личности.

Функционери имају право на ограничену приватност, каже Новаковићева, и новинар процењује да ли је у питању мала повреда приватности или јавни интерес, и о томе се воде полемике свуда у Европи.

Јовановићева каже да нису објављени сателитски снимци већ документа о власништву некретнина, и да су крили увек кућне бројеве. „Ми у КРИК-у сматрамо да је министарка Брнабић извела медијски спин, након што смо објавили базу имовине политичара, изашла је с том причом о нарушавању приватности како би скренула пажњу са садржине њеног профила на нашем сајту. Запретила је да ће се обратити Поверенику за информације од јавног значаја, није то учинила, колико је нама познато. И ниједном се није обратила редакцији да укаже на проблем шта је конкретно засметало“, тврди заменица уредника КРИК-а.

30 јануар 2017

Грађани ће опет финансирати и медије који износе неистине

sofija

(Извор: Инсајдер) – Бројне локалне самоуправе већ су расписале конкурсе за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја. Постоји реална могућност да трећу годину за редом грађани финансирају и медије који су, према одлукама Савета за штампу, износили неистине или извештавањем кршили права истих тих грађана. Одлуке Савета за штампу који констатује све већи број кршења новинарског кодекса нису обавезујуће за комисије које одлучују о томе који медији ће на конкурсима добити новац из буџета.

Медијски линч неистомишљеника, кршење претпоставке невиности, застрашивање грађана насловима утемељеним на претпоставкама, угрожавање приватности појединаца и кршење достојанства жртава само су неки од примера свакодневног кршења новинарског кодекса у домаћој штампи.

Медији који крше кодекс због тога не трпе никакве санкције, а путем конкурса за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја део средстава обезбеђују из буџета. Правилник о суфинансирању прописује само да се приликом одлучивања о додели државне помоћи узме у обзир да ли су медију изречене мере због кршења професионалних и етичких стандарда. То за комисије није обавезујуће.

Према извештају Савета за штампу, од марта до децембра 2016. забележено је 5.447 текстова у којима је прекршена барем једна тачка Кодекса новинара Србије. Највише случајева у којима је прекршен Кодекс евидентирано је у Српском телеграфу – 1.320, следи Информер с 1.208 преркшаја, Курир с 1.100, Ало с 810, Блиц са 604, Вечерње новости с 285 прекршаја, док су прекршаји у листовима Данас и Политика занемарљиви у односу на остала издања.

Министарство за информисање: Помоћи ћемо да се Кодекс поштује

Државни секретар за информисање у Министарству за културу Нино Брајовић наводи за Инсајдер.нет да је за Министарство прихватљив предлог Савета за штампу да се изменама Правилника одлуке Савета учине обавезујућим и да се медијима који не признају саморегулацију и крше кодекс онемогући да добијају било какав вид државне помоћи.

„Оно што је већ договорено са Саветом и што сам дао као иницијативу је да ми доставе листу медија за које је Савет изрекао мере у претходној години како бих ту листу проследио локалним самоуправама. На тај начин ће комисије имати увид у то који медији су по оцени Савета кршили Кодекс, што је основа да ти медији буду дискриминисани приликом одлучивања о додели средстава.“

На питање да ли постоји систем рангирања тежине или броја прекршаја због којих се неком медију може ускратити суфинансирање из буџета, Брајовић напомиње да ову област није лако нормирати и да се приликом оцењивања пројеката мора узети у обзир да ли медији системтски крше новинарски кодекс или се догодила грешка која је исправљена и за коју је доказано да није била намерна.

Брајовић је за Инсајдер.нет навео и да Министарство ради на изменама и допунама Закона о јавном информисању и Закона о електронским медијима и да ће тај посао бити завршен у року од два до три месеца.

„Видећемо да ли ће Скупштина и Влада имати капацитете да то одмах уђе у процедуру, али је извесно да постоје бројни проблеми због којих паралелено радимо и на новој медијској стратегији и на изменама Закона“, рекао је Брајовић за Инсајдер.

То значи да до најављених измена неће доћи пре реализације новог циклуса пројектног суфинаснирања медија. У претходне две године новац је путем конкурса додељиван и оним медијима који су према извештајима Савета за штампу континуирано кршили новинарску етику зарад краткотрајне медијске пажње или политичких и финансијких интереса својих власника.

Марковић: Губљење поверења читалаца једина казна

Стојан Марковић, члан Савета за штампу, сматра да би једина примерена казна за те медије било губљење поверења читалаца. „Неопходно је да читаоци препознају да је неки медиј објавио неистиниту информацију и да му због тога ускрате поверење. Међутим, предуслов за то је да медиј информише своје читаоце да је према одлуци Савета за штампу прекршио Кодекс, што поједини медији никада не чине.“

Марковић наводи да је у једном тренутку постојала идеја да ако неки лист или портал не објави одлуку Савета да је прекршио Кодекс то уместо њега учине сви остали медији.

Такав предлог, међутим, никада није заживео.

insajder.net/sr/sajt/tema/2927

«‹ 66 67 68 69 ›»