sofija

(Извор: Цензоловка) – Лажима, кршењем претпоставке невиности, објављивањем идентитета жртава, представљањем нагађања као да су чињенице, објављивањем детаља из истраге, српска дневна штампа је од марта до децембра 2016. године прекршила Етички кодекс 5.477 пута. Апсолутни шампиони неетичности, са 3.628 прекршаја, јесу Српски телеграф, Информер и Курир, показује мониторинг Савета за штампу.

Мониторингом, који раде чланови Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза и Петар Јеремић, обухваћени су листови са националном покривеношћу: Политика, Блиц, Ало, Курир, Вечерње новости, Информер, Српски телеграф и Данас.

У неетичности предњачи Српски телеграф који је сам прекршио кодекс чак 1.320 пута, следе Информер (1.208) и Курир (1.100), нешто „бољи“ су Ало (810), Блиц (604), Вечерње новости (285), док као светле примере чланови Савета за штампу издвајају Политику (56) и Данас (94), који су, како кажу, имали врло мало прекршаја.

Скроза каже да је у готово свим „проблематичним“ текстовима Кодекс прекршен по више тачака, а број таквих написа готово се удвостручио: у односу на 2015. годину, за готово 50 одсто је повећан број прекршаја Кодекса током 2016.

Новинари лешинари

Најчешће се крши право на претпоставку невиности, али је у драстичном порасту, каже она, и пракса да се као необориве чињенице представљају нагађања и претпоставке, нарочито у текстовима црне хронике, али и у текстовима о политици.

Било је, наводи Скроза, и кршења права на приватност, нарочито обичних људи, што је, како каже, забрињавајуће.
„Медији су ове године редовно одлазили на сахране, бележили шта људи изговарају и раде у најинтимнијим, трагичним тренуцима. Један од најјезивијих примера је прича о девојчици из околине Зајечара која је силована и убијена, па је неколико медија објавило фотографију њене мајке и баке како јој спремају одећу за сандук у којој ће бити сахрањена, објашњавајући шта ће и како да јој обуку“, наводи Скроза.

Јеремић каже да је у случају овог убиства, о којем се данима писало, и повереник Родољуб Шабић затражио и добио списе из истраге, након чега је установио да није тачно ништа од оног на шта су се медији позивали.
„Установљено је да тих информација нема у документима из истраге, што значи да су новинари измишљали своје изворе из истраге или да су лагали“, наводи он.

Убиство Јелене Марјановић, здравог разума и емпатије

Нарочито је, кажу у Савету за штампу, био критичан април ове године, када је прекршаја Кодекса било дупло више него прошле године. Разлог томе је, наводи Скроза, убиство певачице Јелене Марјановић које су таблоиди безочно експлоатисали, а то чине и даље.

„Само у првих месец дана забележили смо стотинак текстова у којима је Кодекс прекршен. Прекршено је све што је могло да се прекрши – од претпоставке невиности, права на приватност, до угрожавања детета, јер је ћерка певачице толико јасно идентификована. Када та девојчица за неку годину буде гуглала своје име, питање је какав ће тада бити њен однос са породицом и како ће се она даље развијати“, каже Петар Јеремић.Кршећи људима приватност на такав начин, каже он, „ми смо се као професија огрешили о обичан народ“.

„У случајевима када се пише о хапшењу осумњичених за педофилију, не само да се ти осумњичени јасно означавају као починиоци кривичних дела већ се јасно идентификују жртве, које су обично малолетне. Мислим да не водимо рачуна о томе какве то последице може оставити на децу“, додаје Јеремић, уз констатацију да новинари треба да се питају да ли таквим извештавањем могу да униште нечији живот.

Идентитет жртве се често објављује и у случајевима насиља у породици.

„Имате чак и неку акцију Курира да запосли жену жртву насиља и плати јој операцију, али је питање да ли је то злоупотреба ње и њеног стања и да ли је она свесна последица те идентификације у медијима“, наводи Јеремић.

Ни јавне личности и њихове породице нису биле поштеђене насиља таблоида – у фокусу јавности, уз кршење етике, били су смрт Бате Живојиновића, Драгана Николића, фотографија Данице Максимовић на нудистичкој плажи, наводни покушај самоубиства Неде Арнерић, случај фудбалера Алберта Нађа и његове супруге…

Политика и Данас светли примери, али…

Тамара Скроза наводи да се у Политици углавном крши претпоставка невиности када се открива идентитет или део идентитета осумњиченог за нека кривична дела.

Данас, с друге стране, ове године бележи три пута више прекршаја Кодекса, а Јеремић каже да су се готово сви прекршаји односили на комерцијално оглашавање представљено у новинарској форми.

„То узима маха, и то није случај само са листом Данас. То су или ПР текстови или најаве комерцијалних акција. Делује као ситница, али објављивањем таквих садржаја заправо варате своје читаоце и представљате им као новинарско нешто што је комерцијално и за шта сте добили новац. Апелујемо на колеге да такве текстове означавају. Похвално је да је Курир почео да обележава такве текстове – истина, ситним словима, али их обележава“, каже Јеремић.

(НЕ)МОЋ НОВИНАРА
Објашњавајући могуће разлоге новинара који пристају да пишу текстове којих се професија може само постидети, Тамара Скроза каже да је ствар можда у томе што новинари нису свесни колику моћ имају да мењају околину, али и туђе животе.„Новинари живе углавном као бело робље, понижени, јадни, изманипулисани. Превише експлоатисани за премало пара. Чини ми се да они, чак и кад их нико не притиска да пишу овако или онако, немају осећај да имају било какву моћ да измене јавно мњење, да утичу на нечији живот, да нешто добро или лоше ураде. Ако немате осећај да имате моћ и утицај на јавност, онда се и не обазирете превише на правила, посебно морална. Морамо, дакле, да ојачамо професију и да кажемо колегама: Да, живиш као скот, мораш да радиш 16 послова, терорисан си од уредника, политичара, ПР агенција, саговорника, извора, живота и рачуна, али без обзира на то – мораш да водиш рачуна о томе да су медији сила која утиче на непосредно окружење и ти имаш неку одговорност у свему томе“, закључује Скроза.

Пише: Марија Вучић

www.cenzolovka.rs/etika/sampioni-nemoralnosti-srpski-telegraf-informer-i-kurir-prekrsili-kodeks-novinara-3-600-puta