sofija

About sofija

Posts by :

22 мај 2024

Гордана Новаковић: Приче о Савету за штампу потежу се само кад треба поделити неки новац медијима

(Извор: РТС) С Горданом Новаковић, генералном секретарком Савета за штампу, у новом издању подкаста о медијима „Бермудски троугао“ разговарамо о раду Савета за штампу и његовом финансирању, критикама на пристрасност у одлучивању Комисије за жалбе, о нормирању употребе вештачке интелигенције у новинарству и како ће новинарско извештавање мењати захтеви из домена родне равноправности, те шта је право на заборав, а шта злонамерно нарушавање репутације у медијима.

Гордана Новаковић у „Бермудском троуглу“

„Савет за штампу постоји због свих који имају потребу да се жале, али највише за оне који немају друге механизме, дакле немају новца да плаћају адвоката, не иде им се на суд и тако даље“, каже у разговору за подкаст „Бермудски троугао“ Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу. „Политичари углавном имају много других механизама да се супротставе медијима када мисле да су их оштетили. Повећан број жалби политичара Комисији за жалбе је можда добар за видљивост Савета, што је увек случај када нам се обраћају у јавности високопрофилисане особе, не нужно политичари. Ако пресуђујемо на исти начин по жалбама неког из власти и неког из опозиције, онда то доприноси и у убеђењу да одлучујемо како треба. А свакако је много боље да се политичари жале нама него да туже медије суду. Неспорно је боље да се задовоље тиме и да не иду даље од тога. Али, наравно, свесни смо да то може да буде злоупотреба и да то може да буде притисак на медије.“

С Горданом Новаковић разговарамо о изменама Кодекса новинара Србије, које ће ускоро постати правила, шта ће оне променити у штампи, а шта у раду Савета, да ли су због обавезе поштовања кодекса локалне самоуправе одустале од пројектног суфинансирања, како професионална етика нормира употребу вештачке интелигенције, како ће новинарско извештавање мењати захтеви из домена родне равноправности, те шта је право на заборав, а шта злонамерно нарушавање репутације.

Гошћа подкаста о медијима одговара на питања и о раду Савета за штампу и његовом финансирању, критикама на пристрасност у одлучивању по жалбама, зашто је број жалби несразмерно мали у односу на број прекршаја, да ли је Савет спреман да у рад укључи и новооснована удружења новинара и да ли је по репутацију Савета штетнија одлука неких националних медија попут Информера, Нове, Српског телеграфа и Тан‌југа да не признају његову надлежност или одлука других, попут Блица и Крика, да је признају, али да не поштују одлуке Комисије за жалбе.

„То што неко одбије да објави одлуку Комисије за жалбе нема везе са репутацијом Савета. То говори о њему. Ако смо се договорили да радимо по некаквим правилима, и ти одлучиш да она за тебе не важе, то не може да наруши репутацију Савета, него само медија који је тако одлучио. С друге стране, ови који Савет не признају, имају на то право, имају право да сматрају да их Кодекс не обавезује. Не можемо никога да натерамо да поштује Кодекс, али мислим да, као струка, морамо да кажемо шта је то – да то није у складу с правилима професије. Ко хоће, нека чита те садржаје, али публика треба да зна шта чита.“

Ауторка: Драгана Пејовић

16 мај 2024

Отварање изложбе

sofija

(Извор: Гимназија Бечеј) Ове недеље смо домаћини путујуће изложбе Савета за штампу под називом „Медијска писменост против лажних вести“ коју је отворио председник НУНС-а Жељко Бодрожић, након чега је одржана трибина на тему медијске писмености, новинарске етике и слободе медија на којој су осим наших наставника учествовали и реномирани новинари из Београда и локала. Хвала Савету за штампу – ово је још један начин на који промовишемо критичко мишљење међу гимназијалцима!

16 мај 2024

Гимназија Бечеј: Изложба и трибина о медијској писмености младих

sofija

(Извор: Бечејски дани) Изложба „Медијска писменост против лажних вести“ отворена је у понедељак 13. маја у холу бечејске Гимназије. Ову путујућу изложбу реализовао је Савет за штампу у оквиру пројекта „Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској“ који је подржан од стране ЕУ и УНЕСЦО-а.

Изложено је 10-так паноа који покривају теме као што су: концепт медијских порука, феномени интернетских појава као што су ботови, лажне вести, кликбејт вести, спиновање приче, феномен теорија завере, фишинга, инфлуенсера, троловање, секстинг, сајбербулинг. На паноима се налазе и информације шта је шта је вест, шта је новинарски кодекс, шта је истраживачко новинарство, истинитост информације, слобода изражавања, које врсте медија постоје и др….

Овако конципирана ова изложба намењена је пре свега младима који се најчешће данас информишу на интернету, на друштвеним мрежама.

Изложбу је отворио Жељко Бодрожић, новинар и председник Савета за штампу а након тога је у сали Гимназије одржана и трибина у којој су поред ученика ове школе учествовали и Жељко Бодрожић, новинар, Нада Будимировић, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, генерална секретарка Савета Гордана Новаковић, професор филозофије Иван Ковач и директор школе Миодраг Басарић као и новинарка локалног листа „Бечејски дани“ Татјана Драпшин.

Са ученицима су гости разговарали о начину на који се они свакодневно информишу о важним дешавањима за њих али и за друштво у којем живе, како они данас виде традиционалне медије, да ли могу да препознају истиниту или лажну вест, како селектују информације које до њих пристижу путем друштвених мрежа, колико верују информацијама на интернету и сл.

Једна од тема била је и одговорност медија и новинара на који начин преносе информације у медијима за јавност, шта је то Савет за штампу, како је и зашто основано ово регулаторно тело, како функционише и колико је важна његова улога у условима који данас владају када је у питању информисање грађана у Србији.

„Ми смо као Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије још 2006. године усвојили заједнички Кодекс новинара Србије из којег је произашло и оснивање Савет за штампу као независног регулаторног тела које контролише примену Кодекса новинара Србије. Када смо оснивали Савет за штампу тада су још увек били доминантни традиционални медији. Како се друштво развијало, развијала се и јавност. Како се развијала потреба човека да буде информисан тако су се рађали и први медији, људи су освајали просторе слободе али су истовремено увек и прелазили ту границу. Од настанка штампе сама наша професија се бори са злоупотребом слободе говора, пропагандом, лажним вестима. Данашње време нам доноси много нових изазова, ви сте генерација која се најмање информише из традиционалних медија јер користите друштвене медије пре свега, платформе које су нова врста медија које су донеле много тога доброг али и као све новине и одређене опасности.“ – рекао је на самом почетку, приликом отварања изложбе Жељко Бодрожић.

Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић и чланица Комисије Нада Будимировић су на трибини појасниле ученицима шта је тачно новинарски кодекс, који су то професионални и људски принципи према којима новинари би требало да раде свој посао али и шта је данашња реалност када је штампа у Србији у питању, због чега је потребна регулатива, шта су најчешће разлози да се не поступа у складу са професионалном етиком у традиционалним а шта у електронским медијима данас у Србији и на који начин је то пресликано на формирање јавности у Србији. У Србији данас има око 2000 медија који су регистровани али ту се налазе и медији који су углавном комерцијални, који пласирају информације које скидају од других, који немају новинаре који пишу текстове. Оне су говориле и о томе како конкретно изгледају „интервенције“ Савета за штампу и комисије када су у питању примери кршења чланова кодекса, како се то санкционише и који су механизми контроле, шта је то што Савет може да уради, како да реагује.

Говорећи о Кодексу новинара Гордана Новаковић је рекла да је поменути Кодекс скуп правила, односно, основних принципа професионалног рада новинара који садрже правила као што су: да се не сме лагати, да новинари обавезно морају да провере информације пре објављивања и то из више извора, да новинар не сме да лажно да оптужује људе, да прећуткује информације. Овај кодекс се бави и људским принципима према којима новинар треба да поступа од којих је можда најважнији да новинар не сме да повреди људе о којима пише, да не сме да дискриминише, да не сме да шири говор мржње, уноси страх међу људе, да поштује породице које је задесила несрећа али и да поштује законска ограничења која се односе на објаву информација о жртвама и починиоцима.

На трибини је такође било речи о професији новинара, о томе колико ја тај посао изазован али и истовремено леп, занимљив, динамичан. Посао који нуди многе бенефите у смислу комуникације са људима, путовања, креативности, динамичност али и отпор од стране оних који ствари виде другачије, који желе да путем медије манипулишу јавношћу, пласирају дезинформације.

Млади Гимназијалци нису показали превише интересовања за то да одаберу новинарство као своју будућу професију. Утисак је да већина од њих нема увида у то шта новинари заиста раде. Тренутно у Гимназији више не функционишу школске новине али ради подкаст као један од облика новинарског рада.

Новинари су важан чинилац нормалног демократског отвореног друштва и требало би да раде у јавном интересу, да им је на првом месту истина, а она произилазе из етике, из морала сваког од нас. У овом послу где ви преносите информације и где морате не само да не будете субјективни, мада свака вест има печат аутора, да донекле сузбијете и сопствену креативност, да би на најбољи начин пренели оно што сте видели, запазили, забележили, истражили читаоцима. Медији су јако оружје, седма сила, посебно када се нађу у рукама оних који желе да их злоупотребе. Светски ратови су почињали због пропаганде и лажних вести. Нестабилности у државама се дешавају јер људе неко лаже и обмањује.“ – додао је Бодрожић.

Највише интересовања и нешто живљи разговор са ученицима био је на тему интернет медија, друштвених мрежа, који су основно средство информисања генерације којој припадају. Млади су веома свесни да медији пласирају информације у односу на политички или други, углавном економски, притисак и често су чак, судећи према њиховом ставу који су изразили, обазриви и склони да преиспитују информације из традиционалних медија информишући се из више извора. Судећи према коментарима имају више поверења у „демократичност“ друштвених мрежа где постоји директан уплив јавности. Још мање су поверљиви према медијима на националном нивоу. Локалне друштвене групе на фејсбуку су им основни извор информисања. Како кажу ретко користе чак и претраживаче да истраже сами или пронађу информације на интернету, најчешће пасивно поступају и препуштају да им информације буду пласиране кроз алгоритам друштвених мрежа.

Гости трибине такође су доста времена посветили и питању слободе медија у нашем друштву, историјски гледано па све до данас, на којим основама и принципима се заснива наше новинарство, колико је читав принцип слободе медија додатно угрожен развојем нових технологија и нових савремених медија.

„Ми се још увек овде учимо шта је слобода, докле ви можете да користите ту слободу а да не угрожавате друге и где се она завршава и где је кажњива. Са тако слабим темељима нас је задесила технолошка револуција. Земље са већом традицијом слободне штампе штите у последње време своје традиционалне медије, штампу, новине и часописе јер желе да младе генерације не изгубе навику да купују и читају штампу. “ – напоменуо је Бодрожић.

На трибини су новинари говорили и томе које су улоге оглашивача, шта је уређивачка политика медија, колико одговорност лежи и на уредницима али и на самим новинарима да из тог целог великог корпуса спољних утицаја ипак остану доследни у пласирању истине.

Једно од важних питања које је постављено ученицима било је и да ли они мисле да новинарство као професија има будућност уопште, с обзиром да је данас претпоставка таква да сваки појединац може да буде „медиј“ за себе на интернету (на друштвеним мрежама, блог форматима). Ту се онда поставља проблем како натерати те појединачне „медије“ да поштују етичке кодексе понашања и писања на глобалној мрежи на које новинари треба да одговоре. Та демократичност друштвених медија има и добре примере у пракси где су појединачне медијске кампање успеле да правовремено информишу јавност али и да подигну то на виши ниво у смислу друштвено корисне иницијативе. Млади су говорили и на који начин на њих утичу инфлуенсери, колико су важни за формирање њихових ставова, животних стилова, утицаја на тумачење неких догађања. Пасивност и усвајање утисака и сензација кроз наизглед невино кликтање на одређене „лаке“ садржаје имају веома јак утицај на информисање младих данас.

Закључак овог разговора са младима био је да је развијање критичког мишљења код младих ипак на крају је задатак али и прерогатив образовања, читавог образовног система у комбинацији са оним ваншколским, које мора бити филтер за то на који начин ће млади моћи да стекну одређене компетенције да се у будућности носе са изазовима које доноси развој технологије и медија у будућности.

Ауторка: Тања Драпшин

14 мај 2024

Изложба „Медијска писменост против лажних вести“ гостује у бечејској Гимназији

sofija

Поставка намењена средњошколцима коју је Савет за штампу приредио уз подршку УНЕСКА и ЕУ свечано је у понедељак, 13. маја, отворена у холу Гимназије у Бечеју. До краја недеље прилику да је погледају има око 350 ученика ове школе.

Изложбу је отвореном прогласио Жељко Бодрожић, председник УО Савета за штампу. Он је рекао да је Савет за штампу основан у време када су још били доминантни традиционални медији, те да се од настанка штампе сама професија бори са људима који кроз пласирање лажних вести и дезинформација злоупотребљавају слободу говора.

„Данашње време носи много нових изазова. Ви сте генерација која се најмање информише преко традиционалних медија. Ви користите друштвене платформе које су нова врста медија и које су донеле много тога доброг, али и бројне опасности. Интерес сваког друштва јесте да уведе норме у ову област и да кроз едукацију упозна грађане, а пре свега вас младе које опасности вребају сада када је свет постао „глобално село“ и када се информације веома брзо размењују, а са њима и лажне вести и дезинформација које могу да изазову веома штетне последице“ рекао је Бодрожић.

Гимназијалцима се обратио и директор Школе, мр Миодраг Басарић, као и Иван Ковач, професор филозофије рекавши да је реч о изузетно важној теми која се обрађује кроз више гимназијских предмета.

“Назив изложбе упућује да је медијска писменост нека врста противотрова, лека и одбране од лажних вести, али потребна је и формална регулатива и институције попут Савета за штампу, а најбитнија је ситуација у друштву јер медији не функционишу у вакууму, независно од друштва него су рефлекс тог друштва – навео је Ковач.

У наставку овог догађаја, организован је и јавни час на коме су са педесетак ученика бечејске Гимназије о новинарској професији, новинарској етици и медијској писмености осим Бодрожића разговарале и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Тања Драпшин, новинарка локалног медија „Бечејски дани“ и Нада Будимовић, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.

Гимназија у Бечеју добила је и 20 примерака публикације „Лексикон медијске писмености“ који је Савет за штампу урадио у складу са наставним планом предмета „Језик, медији и култура“.

4 мај 2024

Ко се плаши Кодекса новинара још?

sofija

(Извор: Радар) На годишњицу масовних убистава у ОШ „Владислав Рибникар“ и Орашју и Малој Дубони бројни су покушаји да се сагледају различити аспекти догађаја који су до сржи уздрмали и потресли не само српско друштво. У тим анализама, медији су незаобилазна тачка – начин на који су извештавали, да ли су и колико помогли да разумемо шта се догодило, или су те процесе отежали.

Једна од анализа долази из саморегулаторног тела, Савета за штампу, који у континуитету прати рад штампаних и онлајн медија, пре свега из перспективе поштовања Кодекса новинара Србије. Иако у својим редовним мониторинзима Савет за штампу указује на систематска кршења Кодекса, чини се да је овај радикално тежи, комплекснији друштвени догађај уместо радикално повишене одговорности и опреза приликом извештавања, у одређеном броју медија само појачао уобичајени немар, безобзирност, манипулације и дезинформисање јавности.

Извештај „Студија случаја: Извештавања о масовним убиствима у ОШ ’Владислав Рибникар’, Малом Орашју и Дубони“ ауторка Јелена Петковић отвара сумирањем утисака и емоција које су вероватно заједничке свима који су пратили медије у првим данима након трагедија:

Атмосферу страха, очаја и неверице због незабележене трагедије додатно су подгревали сензационалистичко извештавање, манипулисање информацијама, обмањивање спекулацијама, коришћење анонимних извора о току истраге чија се веродостојност не може проверити, фокусирање медијског извештавања на починиоца, „цурење информација“ о томе шта починиоци злочина наводно говоре након што су ухапшени, графички прикази и детаљни описи злочина који су додатно трауматизовали грађане.

Како се наводи у извештају Савета за штампу, у медијском извештавању о овим злочинима прекршени су чланови Кодекса новинара Србије који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу, однос према изворима информисања и поштовање приватности, али и Закон о јавном информисању и медијима и Закон о заштити података о личности.

Ако је Кодекс новинара необавезујући документ, закони нису, а зашто нико није одговарао за кршења закона – само је једно од питања на која нема одговора.

Анализа медијског извештавања коју је спровео Савет за штампу у фокусу је имала рад девет штампаних медија са националном покривеношћу (Ало, Блиц, Данас, Информер, Курир, Нова, Политика, Српски телеграф и Вечерње новости), у периоду од 4. маја до 3. јуна 2023. године.
У преко 2.100 текстова обухваћених истраживањем забележено чак 1.101 прекршај Кодекса новинара Србије. Најчешће су кршене одредбе које се односе на одговорност новинара, затим новинарску пажњу и поштовање приватности, а потом и оне које се баве истинитошћу извештавања и односом према изворима.
Српски телеграф предњачи са 250 прекршаја, а за њим следе Информер, Блиц, Ало и Курир са троцифреним бројем прекршаја. Нова са 29, Политика са 13 и Данас са само 4 прекршаја.
Извор: Савет за штампу

Штампани медији који су анализирани такође имају и онлајн издања, а анализе и жалбе које су стизале Савету за штампу наговештавају да је Кодекс новинара Србије чешче кршен у текстовима објављеним на интернету. Та чињеница проблем неетичког, непрофесионалног понашања медија чини дубљим, дугорочно комплекснијим и по последицама тежим, имајући у виду могућност лакшег дељења и кружења садржаја путем онлајн канала, апликација и друштвених мрежа.

Дубинска анализа садржаја указује на бројне пропусте – све оно што иначе не функционише у домаћим медијима, сада је ескалирало и попримило злослутнију, безосећајнију и драматично непрофесионалнију форму.

Безобзиран и неодговоран однос према приватним подацима о починиоцима и жртвама само је један ниво проблема који оголило извештавање о мајским трагедијама. Како се наводи у извештају:

„На упозорења Савета за штампу и новинарских удружења да, по Кодексу, чак и када државни органи објаве приватне податке о починиоцима или жртвама, као што су имена или детаљи који би га учинили препознатљивим у јавности, медији не смеју да преносе те податке због могућих последица по жртву или починиоца ако се њихов идентитет открије, медији нису реаговали. Упозоравајући медије, али осврћући се и на понашење званичника, представници новинарских удружења су указивали на неопходност истраге поводом ове грешке.

Одговорност председника никада није утврђивана, док је у марту ове године повереник за заштиту података о личности утврдио да је Милић поштовао Устав и Закон и да није открио идентитет деце. Као једини кривци су означени медији, који су тај списак учинили доступним јавности и тиме прекршили Закон о јавном информисању и медијима.“

Извештај Савета за штампу закључује да је један од главних проблема медијског извештавања „цурење информација“ из институција, често информација које нису ни од каквог јавног интереса, а које су непроверљиве и додатно узнемиравају јавност.

Кодекс новинара Србије јасно наводи да медији посебан обзир морају показати према малолетницима.

Малолетници се, по правилу, могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.
Новинар не сме да злоупотреби њихову добронамерност или незнање.
Информације добијене од лекара, социјалних радника, васпитача, и тако даље, а које директно или индиректно упућују на идентитет малолетника, не смеју да буду објављене.
Извор: Кодекс новинара Србије

Нажалост, и у овом сегменту регистрован је огроман број прекршаја, оличен у пласирању разговора са престрављеном и истраумтизованом децом, као и са родитељима који су чекали испред школе, сви у стању шока, бола и неописиве трауме. На насловним странама дневних листова у Србији, 4. маја, могла су се видети имена жртава, име и презиме и фотографија починиоца злочина, фотографије хапшења, фотографије уплаканих родитеља и деце и наслови често засновани на непровереним и нетачним информацијама, описи сцена злочина, нагађање мотива, наводни искази почионица злочина – што су јасна кршења Кодекса новинара Србије, наводи се у извештају. Чињеница да је реч о насловницама које су изложене погледима свакога, па и деце, додатно ситуацију чини тежом.

Ослањање на неименоване, анонимне изворе у случају извештавања о убиствима у Рибникару, Орашју и Малој Дубони врло често је било основни носилац текстова. Осим немогућности да се такве информације провере или пронађу утемељење у ауторитету и поузданости саговорника, ова врста садржаја послужила је и за пласирање садржаја који се може сврстати у теорије завере.

Управо те теорије завере, које потичу од таквих „анонимних извора“ додатно виктимизују и породице жртава и штетно утичу на целокупно друштво. Овакво извештавање може да утиче на перцепцију јавности и може да има утицај на приступ правди и за жртве и за починиоца злочина, наводи се у извештају Савета за штампу.

Коначно, извештај се осврће и на извештавање са сахрана које је постало чест садржај новинарске таблоидне праксе у Србији, нарочито када су жртве деца и млади.

Однос према жртвама и њиховом породицама, када их медији фотографишу у најрањивјим и најтрагичнијим моментима у животу, а од ожалошћене родбине и пријатеља траже „изјаву за новине“, превазилази непрофесионално новинарство и улази и у домен непоштовања основних људских вредности, закључује се у извештају. У вези са овом темом је и актуелна јавна расправа о Предлогу измена Кодекса новинара Србије, односно предлог да део поглавља 5. Кодекса – Поштовање достојанства – постане и одредба да новинар не извештава са сахрана, осим у случају високопрофилисаних јавних личности.

Имајући у виду све податке и налазе представљене у извештају, може се закључити да је стављајући профит, читаност и кликабилност испред интереса грађана и публике, највећи број медија био имун на позиве струковних, професионалних удружења да поступају одговорно – према жртвама, породицама погођеним трагедијом, целокупној јавности.

Савет за штампу је представио и низ препорука за извештавање о догађајима који због своје тежине и последица по читаво друштво захтевају повећану новинарску пажњу, професионализам и апсолутни императив бриге о добробити јавности.

Тако се медијима сугерише да приликом извештавања укажу на могуће узроке трагичних догађаја како би се спречиле сличне трагедије у будућности.

Садржаји узнемирујућег садржаја никако не би смели да се појављују на насловним странама. Медији се морају ослањати на чињенице и проверене информације, без спекулисања, инсинуација или неутемељених ставова везаних за мотиве и узроке злочина. У својим препорукама, Савет за штампу подсећа и да преношење садржаја са друштвених мреже или из других медија не укида одговорност новинара. Коначно, Савет за штампу препознаје неопходност континуиране едукације медијских радника о специфичностима извештавања у оваквим ситуацијама, као и потреби за експертском подршком.

Препоруке са других тржишта

Питањима медијских извештавања о трагичним догађајима, међу којима су масовна убиства у школама, нажалост, превише честа појава, бавили су се и истраживачи и медијски радници протеклих деценија широм света. Из различитих истраживања, али и анализа медијских пракси, произашао је низ смерница за извештавања о догађајима који неповратно мењају читаве заједнице, друштва, а пре свега породице и непосредно погођене.

Једна од најпознатијих кампања је „Немој их именовати“, која је покренута у Сједињеним Државама у сарадњи невладиних организација и ФБИ-а. Пројекат је имао за циљ да утиче на смањивање потенцијалних имитација пуцњава које могу бити изазване неприлагођеним извештавањем медија. Суштина кампање је минимизирање именовања и описивања извршилаца кривичних дела укључених у масовне пуцњаве, ограничавање сензационализма и укидање емитовања изјава или видео-снимака починилаца злочина. Покретачи пројекта „Дон.т Наме Them“ наводе да је објављивање имена и ликова важно да би починиоци били приведени правди – али, да након тога они не би требало да буду део приче, већ је пажњу потребно усмерити на приче о жртвама, херојима и заједницама које се окупљају да помогну породицама да оздраве.

Џејмс Коми, директор Федералног истражног бироа, следио је сличну стратегију у описивању пуцњаве у Орланду 2016. године и по многима је то био кључан заокрет у начину извештавања о оваквим догађајима:

„Приметићете да не користим име убице и трудићу се да то не радим. Део онога што мотивише болесне људе на овакве ствари је нека изврнута представа о слави или препознатљивости, а ја не желим да будем део тога због жртава и њихових породица. Не желим да други изопачени умови мисле да је ово пут до славе и признања.“

Истраживања, такође, сугеришу да би једна од стратегија извештавања требало да буде и избегавање детаљних описа разлога за поступке окривљених нападача. Када медији описују наводни мотив пуцњаве, можда нехотице указују на сличности између убица и других појединаца – тако, рецимо, тврдња да се стрелац осветио након година малтретирања може приказати масовну пуцњаву као једну могућу опцију одговора за појединце који доживљавају малтретирање и имају слично порекло или друштвене и животне као и нападач. Дубински описи образложења могу послужити не само за информисање, већ и за повећање вероватноће имитације.

Иста студија као препоруку наводи ограничавање догађаја за штампу уживо непосредно након масовне пуцњаве. Драматична дигитална реконструисања злочина, такође, нису пожељна, већ се сугерише извештавање сведено само и искључиво на штуре чињенице о догађају, без сензационализма, употребе запаљивих, драматичних описа и појмова. Сваки облик претварања вести у неку врсту reality догађаја не доприноси јавном интересу.

Приликом извештавања о трагичним догађајима какви су били масакри у „Рибникару“, Малом Орашју и Дубони, медији би морали да се воде питањима – шта ће помоћи грађанима да разумеју не само овај дан, већ и да га сагледају у ширем углу? У обликовању својих прича, медији могу изабрати епизодични или тематски приступ, при чему овај други може бити важнији и ефикаснији у омогућавању публици да разуме контекст догађаја, политички, културни, па и историјски оквир, те да јасно препозна правце одговорности и могућих решења.

Коначно, истраживачи препознају пет основних етичких проблема за новинаре приликом извештавања о масовним убиствима:

Сведоци – ослањање на непроверене информације од сведока – који су још увек у шоку – може довести до дезинформација.

Угрожавање добробити јавности и погођених породица – неоправдани детаљи о злочинима који су обликовани сензационалистички само додатно трауматизују друштво.

Утицај на повећање имитација – превелики број информација о животним околностима, активностима нападача пре или током злочина, преношење личних материјала повезаних за убиствима, повећавају опасност од имитације и понављања злочина у кратком временском року.

Укљученост свих перспектива – сагледавање догађаја из различитих перспектива помаже контексутализацији и може спречити стварање штетних заблуда, стигматизовања или оснаживање стереотипа и предрасуда о одређеним друштвеним групама.

Недостајуће информације и континуитет извештавања – медијско покривање кризних догађаја непосредно након њега одвија се понекад стихијски, уз неминовно, понекад некритичко филтрирање информација. Непрекидни доток нових вести код публике, посебно у погођеној заједници, може створити стање серијске трауме. У селекцији и начину пласирања информација неопходно је да медији пронађу баланс између неумољивости информативног тока, ослоњености само и искључиво на релевантне информације и непрекидне бриге о емоционалној добробити целокупне заједнице.

Ауторка: Ана Мартиноли

3 мај 2024

Светски дан слободе медија повод расправе о етичности, објективности, слободи и безбедности новинара

sofija

(Извор: Бета) Светски Дан слободе медија, 3. мај, обележава се широм света док у Србији ослобађање медија остаје један од основних предуслова за фер и демократске изборе опозицији која се чини подељена око њиховог бојкота у Београду.

Поред неједнаке заступљености власти и опозиције у медијима отежан је и рад новинара на које је за прва 4 месеца 2024. године, како саопштава НУНС (Независно удружење новинара), забележено 36 напада.

Удружење наводи да је су нападнута четири новинара да је на њих 17 вршен притисак. Прошле године је забележено чак 183 напада на новинаре.

Поводом Светског Дана слободе медија огласио се и Удружење новинара Србије УНС наводећи да су напади настављени и ове године бележећи у прва три месеца 33 случаја угрожавања новинара и медија. УНС је у прогласу затражио да надлежни органи ефикасно истражње претње новинарима од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника и да се измени Кривични законик.

Тражи се такође и да косовске институције и међународна управа на Косово хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године.

Почетак године обележиле су и медијске хајке на новинаре Ану Лалић и Динка Грухоњића након чега су у понедељак Репортери без граница позвали Европску комисију да апелује на власти у Србији да приведу одговорне за претње председници Независног друштва новинара Војводине и програмском директору тог удружења и универзитетском професору.

Генерална секретарка Савета Европе (СЕ) Марија Пејчиновић Бурић је уочи Светског дана слободе медија, 3. маја, истакла значај заштите новинара, посебно у кључној изборној 2024. години, у циљу очувања демократије.

„Док милиони грађана у Европи и другим континентима гласају на кључним изборима 2024. године, морамо се присетити критичне улоге коју новинари и квалитетни медији играју у обезбеђивању приступа плуралистичким и поузданим информацијама и различитим мишљењима и идејама, како бисмо могли да доносимо информисане одлуке у остваривању демократских права“, рекла је Пејчиновић Бурић, саопштио је СЕ.

„Без разноврсних, слободних и независних медија и новинара, права демократија пропада и може пропасти. Они су стуб демократије и никада не треба заборавити да је њихова слобода и наша“, додаје се.

Председник управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оценио је данас да је дијалог представника власти и кредибилних удружења и асоцијација, уз подршку ОЕБС-а и Европске комисије „неопходни минимум“, како би се зауставио суноврат новинарства и нестанак професионалних медија у Србији.

„Солидарност новинара и медија, заједничка одбрана етичности професије, безбедности новинарки и новинара, борба за боље услове рада и поштовање, важни су циљеви који нам могу помоћи да идући Светски дан слободе медија дочекамо са позитивним помацима“, рекао је Матић, саопштио је АНЕМ.

Он се, поводом Светског дана слободе медија, који се обележава 3. маја, осврнуо на извештавање новинара о убиствима у ОШ Владислав Рибникар, Дубони и Малом Орашју, који су се догодили 3. и 4. маја прошле године.

Он је навео да су представници институција, својим често погрешним иступима, или одсуством информација, стварали простор за грешке које су се појављивале у медијима, а медији, у трци за публику, често су кршили постулате професије, кодекс, а неретко, и законе, на шта је, како каже РЕМ остао пасиван и незаинтересован за доследну примену Закона о електронским медијима.

Савет Регулаторног тела за електронске медије саопштио је данас да пружа пуну подршку предлогу да медији 3. маја у 8.41 часа и 4. маја у 22.32 часа затамне екране, односно обуставе радијски програм у року од 1 минута, са текстом: „3. и 4. мај 2023. Памтимо.“

Пре два дана на трибини Савета за штампу оцењено је да су медији у Србији су грубо кршили Кодекс новинара и извештавали неетично, непрофесионално, неквалитетног и без емпатије о масовним убиствима 2023. у основној школи „Владислав Рибникар“, Малом Орашју и Дубони.

Савет за штампу је спровео истраживање о извештавању медија о тим убиствима и анализирао текстове дневних новина Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Нова, Политика и Српски телеграф.

Коалиција за слободу медија оценила је, поводом јучерашњег Међународног празника рада, да је положај новинара и медијских радника у Србији далеко од завидног, да им је посао неизвестан, накнаде ниске, а притисцие долазе са свих страна у свим облицима, неретко као претње, али и физички напади.

„Највећу одговорност за такво стање у Србији сносе институције и зато их позивамо да створе боље окружење за рад новинара“, истиче у саопштењу Коалиција.

Према истраживању те асоцијације, социјални и економски положај новинара и других медијских радника у Србији је и даље неповољан, а „велики проблем представља несигурност у којој бројни новинари раде, без загарантованих радних права, са несигурним уговорима по којима су ангажовани“.

Из света стиже вест да је УНЕСКО доделио своју светску награду за слободу штампе свим палестинским новинарима који прате рат у Гази, где се Израел бори против Хамаса више од шест месеци.

Такође је у саопштењу додато да се не сме заборавити ни криза климе и биодиверзитета које утичу на животе небројених појединаца широм света чије приче морају да се чују и у чему новинари имају набитнију улогу.

„Зато је улога новинара кључна. Кроз њихов рад, њихову храброст и њихову истрајност можемо знати шта се дешава широм планете. Они раде на првим линијама наше колективне борбе за добробит наше планете и услове за живот. На овај Светски дан слободе медија, прославимо њихове неуморне напоре у обликовању бољег сутра“, наводи се у саопштењу и најављује њихова кампања „This story муст бе толд“.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш такође се осврнуо на еколошку кризу наводећи да локални, национални и глобални медији могу да истакну приче о климатској кризи, губитку биодиверзитета и еколошкој неправди.

3 мај 2024

Медијска сцена у Србији: Неетичко извештавање, некажњивост убиства новинара, непостојање медијског плурализма

sofija

(Извор: Боом93) О стању медија у Србији говори чињеница да је на годишњем Извештају Репортера без граница Србија пала за седам места. Налази се на 98. месту. О ономе што је обележило медијску сцену у Србији између два Светска дана слободе медија разговарали смо са Вераном Матићем, председником управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и и чланом Сталне радне групе за безбедност новинара, и Тамаром Skrozzom, новинарком и заменицом главног уредника ФоНета и чланицом Комисије за жалбе Савета за штампу.

Без позитивног помака од усвајања нових медијских закона

У октобру 2023. године усвојени су нови Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и Закон о електронским медијима.

О томе шта би измене ових закона могле да донесу говорило се на дебати у организацији Центра за развој локалних медија „Медијска стратегија и медијско законодавство – какве нас промене очекују?”, одржаној у мају прошле године. Шта су о изменама рекли Саша Мирковић, професор Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, бивши државни секретар и помоћник министра у Министарству културе и информисања Владе Републике Србије, Милош Стојковић, адвокат и стручњак за медијско право, и Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, прочитајте на ЛИНКУ.

Једна од важних измена ЗЈИМ тиче се Савета за штампу. Наиме, један од услова за учешће медија на конкурсу за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса требало би да буде прихватање надлежности Савета за штампу, саморегулаторног тела за штампане и онлајн медије.

Нови Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања први пут је предвидео и обавезу стручне службе органа који је расписао конкурс да од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Савета за штампу прибавља податке о мерама изреченим медијима због кршења професионалних и етичких стандарда.

Тамара Skrozza за Боом 93 каже да се од усвајања нових медијских закона не види никакав помак на боље када је медијска сцена у питању, али да то није ни очекивано.

“Ми смо и до сада имали пристојне медијске законе, који нису на прави начин имплементирани, у којима су проналажене рупе. Просто, ти су се закони кршили, као што се крше и ови, и ја мислим да је наша медијска ситуација таква да је законима њу немогуће поправити”, сматра Skrozza.

Веран Матић рекао је како се наведени закони примењују спорадично и селективно, те да нисмо имали прилику да се уверимо у кориност за новинаре и медије нових решења закона.

“И даље касни практична примена Медијске стратегије. Побољшања везана за пројектно суфинансирање – изигравају се драстичним смањењењем буџета у бројним појединим локалним самуправама. Уз то, више од половине локалних самоуправа није ни расписало конкурсе иако су по закону били обавезни до првог маја. У протеклих годину дана, Министарство за информисање и телекомуникације, више од шест месеци радило је у техничком мандату”, каже Матић.

Тамара Skrozza не мисли да ће нова одредба у Правилнику о суфинансирању побољшати медијску сцену, већ, напротив, да ће направити проблеме Савету за штампу.

“Ја сам била против тога зато што су ти подаци већ некако узимани у обзир и у досадашњем раду Комисије за суфинансирање, уколико су то чланови желели. Дакле, они су могли да приложе и те податке – колико је и када и да ли уопште медиј био пред Саветом за штампу. Сада, када је то ушло у правилнике и ушло о у норме, то добио потпуно другу димензију и Савет за штампу је због тога већ био на мети силних удара”, рекла је Skrozza.

FOTO: Boom93/N.Stojićević — Фото: Н. Стојићевић/Боом93

Како даље наводи, говорило се да се Правилником о суфинансирању узима у обзир и медијски мониторинг који ради Савет за штампу, што није тачно. Узимају се у обзир само одлуке Комисије за жалбе.

“Осим тога имали смо у једном тренутку, а ја очекујем да ће тога бити још, повећање броја жалби оних који желе да одстране конкуренцију из суфинансирања, па су се, рецимо, медији међусобно тужили или је владајућа странка тужила медије, посебно на локалу, тако да ја очекујем да ће таквих случајева бити више. И то на неки начин само загађује медијску сцену, не побољшава ни на који начин”, каже Skrozza.

Њено мишљење је да би кршење професионалних стандарда требало да се подразумева када се прича о суфинансирању, али, како каже, нажалост то није ситуација.

“Имали смо ону чувену причу да је један таблоид познат по томе што редовно крши професионалне стандарде, добио силан новац у једној локалној средини уз образложење да они знају да они крше стандарде, али да им дају новац како би се поправили”, наводи Skrozza.

Неетичко извештавање о трагичним догађајима

Годину за нама обележила су два масовна убиства, а почетак ове године нестанак и убиство девојчице Данке Илић. Када су у медији у питању, били смо сведоци неетичког извештавања. У одређеним моментима не само да је изостало поштовање Кодекса новинара Србије већ је изостала и људскост.

“Ова два масакра и убиство девојчице заиста су нарушили углед новинарске професије, а ту пре свега мислим на овај други случај, дакле девојчице убијене недавно, јер је у том случају било прекршено заиста све што је могло да се прекрши”, истиче Skrozza.

Када је у питању Кодекс, Skrozza наводи да је кршено право на достојанство жртве, право на приватност породице, разговарало се са људима који нису у емотивном и менталном стању које би подразумевало способност комуникације с медијима и свест о последицама свог деловања, претпоставке су третиране као чињенице, било је цурења из истраге, било је мноштво узнемирујућих детаља и изнад свега озбиљно су оптуживани родитељи девојчице без икаквих доказа.

“То су отприлике све тачке које су и могле да буду прекршене у том случају. И то је извештавање које ни у једном тренутку није било у складу са професионалним кодексима и које је заправо показало у каквом стању су домаћи медији”, рекла је Skrozza.

Она даље наводи да је ситуација другачија када је у питању у Рибникару и у Малом Орашју и Дубони. И ту је, према њеним, било кршења Кодекса током целе године, али да да су у том случају заправо најодговорнији државни органи који су имали озбиљне пропусте и које су онда медији даље обрађивали, што се претворило у професионалне грешке.

“Рецимо, првог дана злочина у Рибникару, полиција је сатима чекала да објави имена убијене деце. Родитељи су ишли улицама, то из њихових сведочења знамо, тражили спас, тражили информацију, а ту су се са њима на улици налазили и новинари, тако да је било обиља разговора са родитељима који не знају да ли су им деца жива или нису, обиља разговора с децом. Ја лично знам уреднике који су слали новинаре да хватају породице и да разговарају с њима. Дакле, то је био пропуст полиције”, каже Skrozza.

Пропусте су имале и социјалне службе, будући да је било одливања података из установа у којој је смештен малолетни убица.

“Имамо годину дана извештавања о томе како он фризуру носи, шта му фали од хране, да ли се спрема за нову годину, како је провео рођендан и тако даље, то је недопустиво”, истиче Skrozza.

Даље је навела ситуацију са сукобом између савета родитеља и родитеља стрељане деце, до кога, како каже, у старту не би дошло да је влада радила свој посао, да се неко бавио одговорношћу за оно што се догодило и да је ситуација у школи била нормална.

“Сваки део извештавања о рибникару је заправо био извештавање о рупама у систему и о пропустима у систему”, каже Skrozza.

Ипак, наводи да то не аболира медије за све што су радили.

“С друге стране, ја мислим да је извештавање, знајући како наши медији извештавају, могло да буде и горе. Да су медији извештавали о Рибникару, Дубони и Малом Орашју као што извештавају о Данки Илић, па ја не не знам како бисмо ми то сви преживели. Тако да није никако било добро, али могло је да буде и горе. Што се тиче Данке Илић, то је катастрофа. Прекршена је независност Кодекса, прекршено је правило да новинар мора да буде емпатичан, да мора да буде човек”, сматра Skrozza.

Одређене информације које су одавали државни функционери представљале су проблем у оба ова случаја.

“Државни функционери нису надлежни да дају информације на конференцијама за новинаре, када су у питању кривична дела. Трећег маја имали смо прво начелника полиције, који јесте надлежан да даје информације, али који је претерао у давању информација, па је чак и сам рекао: ’Ја знам да ми сад кршимо закон, али…’ Е па нема ’али’. Не може начелник београдске полиције да даје те податке које је он дао, а одмах после њега говорио је Александар Вучић, који је опет са своје стране дао информације које је било недопустиво да да. Медији су директно преносили те конференције за новинаре и ту се није могло ништа”, рекла је Skrozza.

Међутим, касније није требало да медији преносе оно што су функционери изговорили.

“Н1 није преносио оно што је рекао Александар Вучић, уз образложење да то није у складу са стандардима, а сви остали су пренели све. И онда смо дошли чак и до имена деце које су била, наводно, на списку оних који би требало да буду убијени. Тако да, мислим, то је једно правило које се у тој ситуацији показало као битно, а које медији уопште не поштују, а то је да не објављујемо ствари које изговарају државни функционери уколико оне нису у складу са професионалним стандардима. Дакле, ако Вучић изговори нешто што није у складу са професионалним стандардом медија, ти то не објављујеш“, објашњава Skrozza.

Александар Вучић био је тај који је у случају Данке Илић саопштио да је она убијена.

“Ми нисмо могли да избегнемо да кажемо да је он рекао то, али требало се позабавити с којим покрићем је он такву изјаву дао – ко је то њему рекао, зашто је баш њему рекао, како је његова надлежност била, како је он и на који начин прекршио устав у том случају”, сматра Skrozza.

Убиства новинара остају некажњива

Након 25 година од убиства новинара Славка Ћурувије Апелациони суд у Београду објавио је пресуду по којој су окривљени за његово убиство, Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић, ослобођени кривице.

“Двадесет пет година после убиства, десет година после почетка суђења за убиство и после две првостепене пресуде на 100 година затвора, Апелационо веће је донело ослобађајућу пресуду. Порука је директна и јасна. Убиства новинара остаће и даље у потпуности некажњива”, каже Веран Матић.

Foto: A. Stepanović/Boom93 — Фото: А. Степановић/Боом93

Он је навео да је у периоду када је објављена коначна и ослобађајућа пресуда и Тужилаштво за организовани криминал вратило предмет убиства Милана Пантића Вишем тужилаштву у Јагодини, чиме се, како каже, смањују шансе да се ово убиство разреши кроз ефикасну и брзу истрагу и да добије судски епилог.

“Некажњивост убиства у Србији је на жалост стопостотна. То је, наравно, лоша порука новинарима и медијима, али већ је тешка ситуација па су овакве поруке, очекиване”, сматра Матић.

Како је Удружење новинара Србије саопштило у Прогласу поводом Светског дана слободе медија, у години између два Светска дана слободе медија навршило се и 30 година од нерасветљене смрти новинарке „Дуге“ Радиславе Даде Вујасиновић. После 30 година наступила је апсолутна застарелост гоњења за кривично дело убиства.

Новинари суочени са бројним притисцима и нападима

Како се наводи у прогласу УНС, у 2023. години евидентирали су укупно 140 случајева претњи, притисака и напада на новинаре, а негативан тренд наставио се и у 2024. години. У прва три месеца УНС је забележио 33 случаја угрожавања новинара и медија. Према НУНС-овој Бази напада на новинаре, у 2023. години забележено је 183 напада, а од почетка ове године 36.

Многи новинари нападе не пријављују.

“По случајевима које знам сигуран сам да има пуно случајева који се не пријаве: све мање са тим разлогом да неће институције радити свој посао, али има и других разлога. Компликован систем пријављивања у тужилаштву и полицији, осећај да ће се изгубити пуно времена у судском процесу, узнемиреност која прати остваривање правде. Има случајева у којима се не пријављују претње па и оне драстично да се не би додатно узнемиравала породица јер је тешко сачувати анонимност у оквиру процеса пријављивања и евентуалног суђења”, наводи Матић.

Истиче да је због свега тога јако важна подршка медијске заједнице, снажна солидарност и практична помоћ, уз сагласност новинарки и новинара који су изложени претњама.

Верана Матића питали смо колики је изазов новинарима у Србији да у оваквој атмосфери извештавају професионално и независно и колико оваква атмосфера одвраћа људе од новинарства.

“Новинарство у Србији годинама већ губи супстанцу, иако је све више медија, све је мање оних који професионално извештавају, који се баве програмима везаним за јавни интерес. Исто тако, све је мање новинара који професионално раде свој посао. Професија је ризична, потплаћена, са пуно несигурности везаних за посао. Притисци су нешто што је постало нормалност. Друштвене мреже препуне лажних вести, полуинформација, симулирају медијску сферу и публика је све више збуњена, све се више препушта тој симулацији као извору”, каже Матић.

Он наводи да новинарке и новинари којима се прети не одустају, али верује да њихове судбине новим генерацијама новинара сугеришу да је боље да своје знање које су стекли и вештине искористе на другим радним местима а не у медијима.

“Тај губитак супстанце биће скупо плаћен, јер ће се потпуно редефинисати медијска сфера, а од заштите јавног интереса неће остати ништа”, сматра Матић.

Новинарима је 24 часа доступнабесплатна СОС линија. Развијен је и механизам контакт тачака у полицији, које су задужене за комуникацију са новинарима чија је безбедност угрожена.

“Бесплатна СОС линија 0800 100 115 заживела је и везана је за рад Сталне радне групе за безбедност новинара, иако је води АНЕМ. И ја сам оператер, мада ме још увек више новинара којима се прети или су нападнути зову на приватни број телефона који имам тридесетак година па га сви имају”, наводи Матић.

Према његовим речима, како би повећали степен поверења између новинара и медија и тужилаца и полиције, АНЕМ организује сваког месеца састанак СРГ у другом граду, обично тамо где је већи број пријава претњи или нерешених случајева и паралелно радимо тренинге за безбедно извештавање.

“Такви састанци врло су корисни јер у сваком месту постоје посебности када је реч о положају медија и новинара, и онда нам је лакше да разумемо и решавамо проблеме”, каже Матић.

Наводи да је јако уочљиво да често новинари не познају правни систем и процедуре, а да тужилаштво и полиција не разумеју начин функционисања медија и новинарски посао.

“Ова комуникација показала се као врло корисна. Било је случајева да тужиоци остају на тренинзима за безбедно извештавања јер су на тај начин добили нова знања и информације. Јако је важно унапређивати овај систем, чинити га још ефикаснијим. Посебно када је реч о стварању механизама за превенцију, да институције реагују онда када се назире могући проблем, претње и напади”, рекао је Матић.

Апелациони суд донео је осуђујућу пресуду у случају паљења куће Милана Јовановића, што пружа наду да напади на новинаре ипак могу да буду кажњиви.

“Када се догодио овај напад на животе Јеле Дељанин и Милана Јовановића, Стална радна група је захтевала скоро свакодневно извештавање о раду полиције и тужилаштва, подстичући их да што пре разреше овај драстичан случај јер су паљевине веома тешке за решавање управо због тога што се ватром уништавају и докази. Паралелно смо се окупили око акција солидарности, за привремен смештај, а потом и за прикупљање новца за обнову куће. Тада је скупљено половина неопходна за основне радове како би могли да се врате у кућу а накнадно друга половина која је помогла да се целокупна кућа и гаража реновирају. Били смо увек ту за породицу”, наводи Матић.

Како каже, тужилаштво и полиција су брзо разрешили случај, подигнута је оптужница, а почетком суђења почеле су и опструкције због чега је тек после пет и по година се дошло до правоснажне пресуде.

“Медијска заједница је пратила ово суђење за повећаном пажњом. Тужилац Миловановић је био врло проактиван и са адвокатицом Аном Матић заступали су са сигурношћу оптужницу. Присуство медија је изузетно важно. Истинито, широко и објективно информисање, надгледање процеса и реаговање на опструкције важан је део суђења. Показало се то као веома важно у случају пресуда које су постигнуте у Врању, у случају ОК радија. Две осуђујуће пресуде на казну затвора, такође су део управо те активности и Сталне радне групе за безбедност новинара и солидарности”, наводи Матић.

Закључује да онолико колико се сами потрудимо, будемо солидарни и доследни у подршци, свима – и савесним полицајцима и тужиоцима, судијама, и нашим колегиницама и колегама – успећемо и у савладавању некажњивости претњи и напада на новинаре.

Непостојање медијског плурализма – урушавање медијске писмености

Дужност пружаоца медијских услуга прописана Законом о електронским медијима јесте да “допринесу подизању општег културног и образовног нивоа грађана”.

Ипак, како је Цензоловка писала када је нацрт Правилника РЕМ-а био на јавној расправи, из њега је избачена обавеза телевизија да петину њиховог садржаја чине дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички програм.
Како каже Тамара Skrozza, за њу је то само озваничење већ постојећег стања.

“Ми имамо већ годинама телевизију Happy, која је регистрована као телевизија за емитовање дечијег програма, а која има само ријалитије и језиве информативне програме, тако да та прича о петини садржаја дечијег, научно-образовног, документарно-културно-уметничког – то ми немамо већ годинама. Ово је само озваничање стања. Ја мислим да чак нису морали ни да озваниче то стање, али ето озваничени суНе знам зашто се људи толико чуде свему овоме. Понашање РЕМ-а је иначе скандалозно и ово је само једна у низу скандалозних одлука. Наравно, да не говорим да то има фаталне последице по нашу медијску сцену, по наш образовни систем, по нашу писменост и по наше друштво уопште”, каже Skrozza.

FOTO: Envato elements ilustracija — ФОТО: Енвато елементс илустрација

У Србији је регистровано више од 2000 медија. Ипак, велики број медија не значи и медијски плурализам.

“Овај број не значи медијски плурализам, овој број значи медијско бесмишљавање. Дакле, ако имате више од 2000 медија, а није вам потребно више од 500, то значи да неко циљано прави медије да би потпуно девалвирао њихов значај, оно што они изговоре, кажу, сматрају, указују, емитују, праве и тако даље. Наш рад је апсолутно обесмишљен и стављен у контекст политичког и разних других деловања, тако да мислим да то нема везе са медијским плурализмом. Имамо једну дубоко подељену медијску сцену као што имамо дубоко подељено медијско друштво. Ту свако има своје новине, своје телевизије, медије које прати”, каже Skrozza.

Како истиче, плурализма нема ни у медијском смислу, ни у друштвеном смислу, ни у смислу свакодневице.

“Дакле, ми смо заборавили да разговарамо, заборавили смо на чињеницу да разни људи имају разна мишљења о разним стварима, врло смо искључиви и мислим да ова ситуација са 2000 бесмишљених медија само то поспешује”, сматра Skrozza.

Медији су обезвређени и обесмишљени, а идеја је, према њеним речима, да се грађани, бирачи, учине још медијски неписменијима него што јесте.

“Када ви имате једну огромну понуду бесмисла, што је углавном у нашим медијима, огромну понуду нечега што је примитивизам, што није у јавном интересу, ви онда заправо немате медије у правом смислу те речи. Ако имате такве медије, онда имате грађане који су медијски неписмени, ако су медијски неписмени, онда су и политички неписмени, и онда ви врло лако можете да их обмањујете свакодневно са ТВ екрана, опсервирајући неистине, полуистине и своје конструкције, делузије, визије, идеје, снове и све остало што нема никакве везе са бољитком њиховог живота и што заправо назађује квалитет њиховог живота”, закључује Skrozza.

Ауторка: Јелена Миленковић

3 мај 2024

Регионална кампања

sofija

Регионална кампања „Истина је битна“ о опасностима које доносе дезинформације и говор мржње

Истина има кључну улогу у очувању демократије и друштвеног интегритета, а регионална кампања „Истина је битна“ („Truth matters“) од виталног је значаја за информисање грађана Југоисточне Европе и Турске о опасностима које доносе дезинформације и говор мржње, како online, тако и offline.

Регионална кампања, коју реализује Савет за штампу Србије, заједно са шест регионалних света за штампу, биће промовисана данас 3. маја поводом– Светског дана слободе медија, а дио је пројекта „Изградња поверења у медије у Југоисточној Европи: Подршка новинарству као јавном добру“, који обухвата земље Западног Балкана и Турске, а који је подржан од стране ЕУ и UNESCO-а. Пројекат има за циљ подршку слободи изражавања у региону.

У оквиру кампање израђена су два видеа која имају за циљ да информишу грађане о томе како могу деловати ако су они или неко кога познају жртве говора мржње или дезинформација. Такође, у оквиру видеа промовисана је важност професионалног и етичког новинарства за свако демократско друштво, посебно за заједнице које се суочавају са широком злоупотребом медија. У том контексту је посебно је наглашена улога медијске саморегулације и рад савета за штампу у борби против дезинформација и говора мржње.

Подаци који указују на то да лажне виести стижу до грађана шест пута брже од истинитих, а да њих 73 одсто више верује гласинама него званичним информацијама су алармантни и захтевају хитне акције.

Због тога у нашој кампањи посебно наглашавамо „борце за истину“ – новинаре који доследно следе принципе етичког кодекса, тежећи интегритету, професионализму и одговорности у новинарству.

Позивамо грађане да буду активни у борби против дезинформација и говора мржње и да се обрате Савету за штампу Србије уколико сматрају и препознају да су они или неко други жртве неетичког извештавања у медијима путем mail adresa [email protected] i [email protected]

2 мај 2024

Годишњица мајских трагедија – системски одговор изостао

sofija

(Извор: Истиномер) Годину дана после масовних пуцњава у школи „Владислав Рибникар“ и селима Дубона и Мало Орашје, у којима је убијено 19 људи, међу којима деветоро деце млађе од 14 година, а рањено 18, мало тога се променило. Држава је спровела само део мера које би требало да спрече да се сличне трагедије понове, изостало је утврђивање одговорности појединаца и институција за оно што се догодило, телевизије које промовишу насиље нису санкционисане, ријалити програми нису укинути, а таблоиди и даље крше новинарски кодекс.

Обележавање прве годишњице мајских трагедија, које су узнемириле целу земљу и на улице извеле више хиљада људи у протестима против насиља, временски се поклопило са избором нове Владе Србије. Па ипак, иако би се очекивало супротно, у тросатном експозеу мандатара Милоша Вучевића ова два трагична догађаја стала су у тек три реченице. Поред констатације да има пуно симболике у томе што се прва годишњица трагедија навршава на Велики петак, односно Велику суботу, чули смо да сећање на те догађаје не сме и неће избледети, а затим и уопштену поруку да „заједничка жалост треба да буде оно што ће нас ујединити у труду и раду, личном и системском, да нам се тако нешто више никада не понови“. О томе како ће изгледати тај системски рад који треба да спречи да се слично понови и о резултатима већ усвојених мера нисмо чули ни реч.

Мере мотивисане политичким интересима

Влада Србије је, подсетимо, одмах после два масовна убиства усвојила низ мера у циљу боље контроле оружја и унапређења безбедности у школама и међу младима. Део њих ни после годину дана није спроведен.

Мере које су се односиле на оружје углавном су реализоване, па је тако у двомесечној акцији „разоружавања Србије“ полицији предато скоро 109.000 комада оружја. Контрола оружја и двогодишња забрана издавања дозвола за оружје и даље су на снази, али још није измењено законодавства којим би се пооштрили услови за држање и ношење кратког ватреног оружја, односно смањинила старосна граница када је реч о кривичној одговорности.

Мањи број мера односио се на безбедност младих и школство. Повећано је присуство полиције у школама и формиран је Савет за спречавање вршњачког насиља, који треба да организује мобилне тимове између центра за социјални рад, образовних и здравствених установа и полиције, које ће хитно реаговати када се такво насиље догоди. С друге стране, није уведено најављено обавезно тестирање на наркотике за ученике седмог и осмог разреда и ученике средњих школа, као ни забрана приступа Дарк нету.

У анализи Београдског центра за безбедносну политику, која се опсежно бави мерама уведеним након два масовна убиства, закључује се да су донете мере биле мотивисане политичким интересима да се задовољи јавност, те да их нису донели стручњаци из области јавне безбедности, правосуђа и школства, због чега је неке било немогуће применити (забрана приступа Дарк вебу, смањење старосне границе за кривичну одговорност, контрола оружја у кратком року).

Наглашава се и да искуства других земаља говоре да се оштријом казненом политиком не решавају проблеми насиља или оружја, као и да подаци са регионалне платформе „Армед Виоленце Мониторинг Платформ“ показују да се број инцидента уз употребу ватреног оружја није променио у битној мери након 3. и 4. маја 2023. И други извори података, према анализи БЦБП-а, показују да нивои насиља и инциденти у којима се користи ватрено оружје не опадају, те да мере нису промениле ништа.

Без забране програма који подржавају насиље

Ништа се није променило ни када је реч о информисању, иако се једна од Владиних мера односила на могућност пооштравања санкција за непоштовање прописаних обавеза пружалаца медијских услуга, у погледу забране програмских садржаја којим се истиче и подржава насиље.

Управо укидање ријалити програма који промовишу насиље, насилнике и агресију, али и одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи због промовисања насиља и гашење таблоида који континуирано крше новинарски кодекс, били су главни захтеви масовних грађанских протеста „Србија против насиља“.

Уместо тога власник ТВ Пинк Жељко Митровић наставио је да емитује ријалити програм, иако је претходно рекао да ће на препоруку председника Вучића у најкраћем могућем року укинути „Задругу“.

Истовремено, Регулаторно тело за електронске медије не само да и даље не изриче казне телевизијама за промовисање насиља, већ је отишло и корак даље у изругивању грађанима који су месецима захтевали оставке његових чланова. РЕМ је, наиме, симболично уочи годишњице мајских трагедија, из новог нацрта Правилника избацио обавезу телевизија са националном фреквенцијом да петину њиховог садржаја чине дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички програми. У пракси, по мишљењу струке, то значи да би Пинк или Хепи могли по цео дан да емитују само ријалити, уз оно што за њих представља информативни и забавни програм.

И таблоиди су несметано наставили праксу објављивања лажних вести и кршења Кодекса новинара Србије. Тако су и у извештавању о недавном нестанку и смрти Данке Илић, двогодишње девојчице из Бора, углавном кршили кодекс, као што су то чинили извештавајући о мајским трагедијама. Анализа Савета за штампу показала је да су у периоду од 4. до 13. маја и од 25. маја до 13. јуна прошле године штампани медији чак 1011 пута прекршили новинарски кодекс.

Иако не аболира новинаре за кршење кодекса приликом извештавања о мјским трагедијама, чланица Савета за штампу Тамара Skrozza указује да већина тих пропуста није кривица медија него кривица државних институција, највиших државних функционера и система који није функционисао. Ту пре свега мисли на цурење информација из истраге и из психијатријске установе у којој се налази малолетни убица (то се дешава и данас), те на списак деце за ликвидацију, који је 3. маја прошле године на конференцији за медије показао начелник београдске полиције Веселин Милић.

Нико није одговарао за пропусте

Иако су родитељи страдале деце од државе тражили утврђивање пуне одговорности људи који су у јавност изнели списак с именима и да исти за то буду кажњени, Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да се у радњама Веселина Милића не стичу елементи кривичног дела из надлежности тог тужилаштва, већ евентуално из надлежности основног јавног тужилаштва.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је након инспекцијског надзора утврдио да Веселин Милић није прекршио Устав и законе, односно да показивањем списка имена и презимена деце, које је малолетни К.К. планирао да убије, није одредио њихов идентитет. Најзад, не само да Милић није сносио никакве последице, већ је у фебруару ове године награђен признањем највишег степена МУП-а за изузетан допринос и постигнуте резултате.

Изостале су и смене министра полиције Братислава Гашића, шефа БИА Александра Вулина, те руководства Радио-телевизије Србије, које су биле захтеви протеста против насиља.

Укинут је и скупштински Анкетни одбор који је требало да утврди околности и чињенице које су довеле до масовних убистава у „Рибникару“ и селима Дубона и Мало Орашје и то убрзо након његовог оснивања. У кратком, непотписаном саопштењу објављеном на сајту Народне скупштине писало је да се рад Анкетног одбора обуставља на молбу родитеља жртава из „Рибникара“ и њихових пуномоћника док се не оконча кривични поступак пред тужилаштвом и судом. Претходно су чланови одбора из владајуће већине тврдили да би рад тог тела угрозио истрагу, иако знају да по Пословнику Народне скупштине Анкетни одбор не може да врши истражне или друге судске радње. Још већи проблем је начин на који је укинут рад тог тела, пошто се Анкетни одбор једино може укинути новом одлуком Народне скупштине. Дакле, још једно правно насиље и гажење правила и процедура.

Зашто починитељу масакра у селима код Младеновца нису изречене казне иако су против њега раније подношене кривичне пријаве због насилних кривичних дела? Зашто се привођеним насилницима не одузима оружје? Зашто медији несметано промовишу насилнике и насиље? Ко и како брине о менталном здрављу ученика? Ово су само нека од питања које је Анкетни одбор могао и требало да постави. Да није укинут, можда бисмо добили одговор да ли је могло да се спречи оно што се догодило 3. и 4. маја прошле године. Можда бисмо добили и одговор да ли систем јесте или није заказао. Закључак се, ипак, сам намеће.

Ауторка: Михаела Шљукић