Снимак са седнице Комисије за жалбе Савет за штампу 25.04.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.04.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
sofija
About sofija
Posts by :
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.04.2024.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. априла 2024. године у 18 сати у Прес центру УНС.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Удружење Да се зна – Aло.рс
2.Милена Васић – Курир/ Курир.рс
3.Пријатељи деце Србије – Информер/Информер.рс, Курир/Курир.рс, Ало/Ало.рс, Блиц/Блиц.рс, Република.рс, Телеграф.рс, К1 инфо
Седница је отворена за јавност.
Без извештавања са сахрана и одговорност за коришћење ВИ – у току јавна расправа о измени Кодекса новинара Србије
(Извор: МедиаРеформ) До 7. маја траје јавна расправа на предлог измена Кодекса новинара Србије. Савет за штампу, УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес позивају заинтересоване да доставе примедбе и сугестије. Измене су, између осталог, потребне због новх технологија, развоја интернета и нових појава у медијима.
Измењени Кодекс садржи одредбе о вештачкој интелигенцији, односно одговорности медија у случајевима њеног коришћења, као и дужност обавештавања јавност да је садржај креиран коришћењем АИ.
Медији могу користити вештачку интелигенцију у стварању садржаја на друштвено одговоран и сразмеран начин. Медији су дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији. Овакав садржај подлеже уредничкој одговорности, не ослобађајући новинаре и уреднике обавеза поштовања Кодекса, наводи се у нацрту Кодекса.
Такође, новина је и одредба о модерирању коментара у медијима.
Медији су дужни да објасне како функционише њихов систем модерације корисничког садржаја (коментара), без обзира на врсту модерације (prethodna или накнадна) и успоставе јасна правила о томе који садржаји нису дозвољени на њиховим платформама, једна је од новина.
Предложени Кодекс новинара Србије садржи, поред преамбуле, одељке о истинитости, независности, одговорности, сукобу интереса, поштовању достојанства, приватности, часним средствима, изворима, ауторству и заштити новинара. Из Савета за штампу су рекли да би нови Кодекс требало да буде краћи, оштрији и јаснији од постојећег.
Из медијских организација навели су да је у средишту новог Кодекса наведен интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем, који је изнад свих других интереса. Јавни интерес подразумева објављивање свих важних информација које су грађанима од помоћи при формирању суда/мишљења о појавама и догађајима.
Чланица СЗШ Тамара Skrozza рекла је да је Кодекс новинара усвојен 2006. и да се умеђувремену у медијима десило много тога што је отворило нове етичке дилеме, попут нових технологија и развоја интернета. Указала је на медијске хајке са политичким циљем, извештавање са сахрана и да је појава риалитија спустила лествицу у извештавању.
Новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности, предвиђа нови Кодекс.
Предлоге и сугестије до 7. маја могу дати представници/е медијске заједнице и сви заинтересовани на мејл [email protected]. Текст предлога Кодекса је на ЛИНКУ.
Иначе, новинарски кодекс је скуп етичких стандарда којих би новинари и медији требало да се придржавају приликом извештавања у јавном интересу.
Ауторка: Весна Милић Радосављевић
Пашалић о извештавању у случају Данке Илић: Жртва и њена породица се секундарно виктимизују
(Извор: РТС) Заштитник грађана Зоран Пашалић, говорећи о извештавању појединих медија у случају убијене девојчице Данке Илић, рекао је да се жртва секундарно виктимизује, као и њена породица. У пракси се показало да је такво извештавање више повредило жртву, ако је преживела, њену породицу и грађане, каже Пашалић и истиче да је више пута апеловао да се тако не извештава, али да није било резултата.
Док полиција трага за телом Данке Илић, много је оних који су се обрукали. Осим огромне трагедије коју је породица доживела, морала је да се бори и са монструозним извештавањем.
Заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је гостујући у Јутарњем програму да инсистира на томе да се у таквим ситуацијама извештава тако да јавност буде информисана, али не да се жртва секундарно виктимизује, као и њена породица.
„У пракси се показало да је такво извештавање више повредило жртву, ако је преживела, и свакако њену породицу, а могу да кажем и грађане. Сензационалистичко извештавање има контраефекат и не видим сврху“, навео је Пашалић.
Истакао је да је институција заштитника грађана више пута апеловала да се не извештава на сензационалистички начин, али да то није дало резултата.
Приближава се и годишњицама масовних убистава у Рибникару, Дубони и Малом Орашју. Ове трагедије су, нажалост, обележиле целу генерацију школараца.
Пашалић каже да мора да се узме у обзир да је после масовног убиства починилац имао велику подршку на друштвеним мрежама.
„Морамо да поведемо рачуна да нам се тако нешто не би поновило. Виртуелни свет у коме деца бораве дуго доводе до тога да размишљају на погрешан начин“, напоменуо је заштитник грађана.
Прокоментарисао је и питање деце која живе на улици. Каже да постоји евиденција само оних који се баве просјачењем.
„Битно је да то они не могу да раде сами, у највећем броју случајева постоји неко ко организује ту децу, а они су ретко падали под руку закона“, каже Пашалић.
Према његовим речима, мора да се види да ли о деци која живе на улици има ко да се брине, а ако нема, мора држава да преузме бригу о њима.
Заштитник грађана би требало данас да представи Посебан извештај о спровођењу инклузивног образовања у Републици Србији.
Наглашава да је неопходно по том питању да се разбију предрасуде.
„Увек када говоримо о томе заборављамо да ту спадају и изразито талентована деца, којима уобичајени начин наставе не испуњава потребе, односно њима је досадно у школи“, напоменуо је Пашалић.
Рањивим групама медији се баве сензационалистички, хватају се на прву лопту и на томе се заврши: Тамара Скрозза за Данас
(Извор: Данас) Када говоримо о маргинализованим групама обично мислимо на две или три групе које су нам ту пред очима и за које је познато, као што су особе са инвалидитетом, жене, националне мањине, ЛГБТ особе… Али губимо из вида два аспекта. Први је да постоје бројне друге групе чије стигматизације нисмо ни свесни, а друго, чак и када су у питању ове групе о којима се често прича, нисмо заправо свесни на које све начине појединци у њима трпе стигматизацију, истиче новинарка Тамара Скроза, уредница Агенције ФоНет и чланица Савета за штампу.
Бројна искушења кроз која пролазе различите стигматизоване друштвене групе, како наводи Скроза, постале су јој јасније у раду на емисији Стигма, коју за Фонет ради већ неколико година колегиница Катарина Томовић.
– Ту смо се бавили различитим аспектима живота стигматизованих група. Тек на томе видите колико су и како стигматизоване те групе. На пример, особе са инвалидитетом, иако знамо на које су начине свакодневно угрожене, у једној нашој емисији су те особе причале како им је на лекарским прегледима, и са каквим се све потешкоћама суочавају у здравственим установама, у којим нема лифтова, у којима жена не може да се попне на гинеколошки сто, где је тешко остварити стоматолошке услуге, а то је само једна сегмент њиховог живота, прича Тамара Skrozza.
Када се то сликовито прикаже, та стигматизација постаје јаснија. У једној од емисија, наводи Скроза примере, студенткиња са инвалидитетом је упорно покушавала да позове такси адаптиран за особе са инвалидитетом, и није цео дан успела, иако је са њом била обична клијенткиња, која је добијала такси на сваки позив.
– На различите начине смо обрађивали на које све начине су те групе стигматизоване, и ту се јасно види колико ми њихову стигму узимамо здраво за готово, не знамо који су све аспекти те маргинализованости, а када се то увиди, постане велико, јако и болно. На жалост, тиме се медији не баве. А то су људи који живе међу нама а ми о њиховим проблемима не размишљамо, каже Skrozza.
Она додаје да се емисија бавила и темом малолетничких бракова у ромској заједници, иако таква пракса постоји и у другим заједницама, али је за ромску карактеристична.
– Хиљаду и једна тема извире из те стигматизације, али се медији тиме не баве. Не баве се зато што је најпре за таквим причама неопходно трагати, тешко је наћи саговорнике који ће се отворити и испричати своју муку, а затим и медији су затрпани дневним догађајима и вештачки конструисаним темама, и не баве се суштином проблема овог друштва, наводи разлоге наша саговорница.
А када медији почну да се баве темама које укључују маргинализоване групе, или се оне једноставно појаве у вестима, често се дешава да се медији поставе непрофесионално, и извештавају некоректно, чему Skrozza сведочи кроз рад Савета за штампу.
– Често смо имали вести како је „Ром опљачкао, убио“, учинио неко криминално дело, али морам да кажем да је таквих вести све мање. До пре неколико година имали смо их у изобиљу, било је и неколико случајева пред Саветом за штампу. Па су се медији научили томе, али се нажалост нису научили неким другим стварима. Пред Саветом за штампу немамо онолики број прекршаја колико би могло у медијима да се пронађе. Организације које штите права тих група се најчешће не жале, из различитих разлога, или су то групе које нема ко да представља. Таква је ситуација рецимо са особама у ситуацији бескућништва, и онда се поставило питање легитимности групе која се жалила на текстове који се тичу тих особа. Ми смо усвојили жалбе, али је била дебата о томе, иако то јесте апсолутно стигматизована група, која онда организација која може да заступа њихова права, каже Skrozza.
Она додаје да су бескућници једна од група о чијој стигматизацији не размишљамо баш често.
– У Савету је било жалби на неколико вести када су у питању Роми, имали смо жалбе које се тичу права деце као рањиве групације, с обзиром да су деца у различитим медијима злоупотребљавана и различите организације су се жалиле на то. Имали смо неколико жалби које се тичу насиља над женама, најчешће је одлучивано да је у питању кршење Етичког кодекса и тачке која се тиче дискриминације, додаје Skrozza.
Рањивим групама, како каже, медији се баве сензационалистички, хватају се на прву лопту, и на томе се заврши.
– Не иде се дубље у проблеме, не поштују се права тих људи о којима се извештава, па се чак не поштује ни терминологија. Рецимо, пре неколико година се о Ромима причало као о циганима. Медији су сада, на сву срећу, научили макар то. Сада имамо ЛГБТ људе, то пре десетак година било незамисливо. У том смислу смо напредовали, али рецимо ретко који медиј користи израз „особе у ситуацији бескућништва“.
Бурне расправе дешавале су се на седницама Савета о неколико жалби које су се тицале миграната.
– Поједини чланови Савета су чак сматрали да није прекршен Кодекс, мада сам ја сматрала да јесте. О мигрантима се сада слабо извештава, једино у контексту неких криминалних радњи које они наводно почине, али се томе не придаје значај какав се придавао 2015, када је мигрантска криза почела. После првог таласа миграната и касније, томе се придавао велики значај, они су представљани као људи који доносе немир у наше иначе мирне животе. Сада су се ствари у том смислу смириле, али је то ситуација која може да букне сваког часа. Чим буде неко убиство, појави се серијал текстова у којима се мигранти додатно дискриминишу. А 2015. смо имали низ стравичних текстова, у неким медијима смо имали прикривени расизам, где се писало „ето, ми им помажемо, доносимо им гардеробу тамо у парку код железничке станице, а они плаћају хиљаде за козметичке третмане“. Били су текстови који су показали да су наши медији потпуно несензибилисани за питања стигматизованих група уопште, да немају ону базичну емпатију коју би требало да имају и да гледају да „омасте брке“ неком ексклузивом која ће им донети нове кликове. Медији нису свесни шта све та стигматизација подразумева, новинари не виде не виде значај те тематике. А не размишљају да је половина становништва на различите начине стигматизована у друштву. Тако да, закључак је да се ситуација у неким ситницама поправља, али да су ово и даље горући проблеми, од када се ја бавим новинарством, иста питања, исти проблеми, прича Skrozza.
Када говоримо о самом приступу медијима, маргинализоване групе имају тај приступ искључиво када се деси „неки скандал, нека страхота, неки ужас“.
– Или када се обележава дан „нечега или некога“, иначе приступ немају, што је такође уобичајено.
На пример, о самохраним родитељима се прича када деца страдају у пожару, јер није имао ко да буде са њима, о тој теми се пише када отац убије мајку пред Центром за социјални рад, и онда се прича зауставља и то је то. Ту је низ других о којима нико не размишља осим када се догоди нешто страшно. А нешто страшно се догађа на дневном нивоу, само је питање да ли ће привући медије или неће.
Међутим, и лична заинтересованост новинара да пише о некој маргинализованој групи, сматра Skrozza, легитиман је начин да се таква тема „гурне“ у медије.
– У последње време имамо низ тема које се тичу жена, од акушерског до сексуалног насиља, што је делом тако и зато што смо дједном добили огроман број младих новинарки у редакцијама и самим тим су дошле теме које се тичу и њихових живота. И то је онда један начин да тема дође у медије. Да се актуелизују. То можда звучи опортуно али јавни интерес је велики. Ту се ствари поправљају јер су дошли неки другачији профили новинара. Међутим, не постоји општа медијска заинтересованост за то, закључује Skrozza.
Вишеструка стигматизација
Оно што Skrozza истиче као изузетно важно за разумевање је вишеструка стигматизација, које већина нас није свесна.
– Живимо међу људима који припадају не једној већ у више стигматизованих група. Примера ради, Ромкиње лезбејске сексуалне оријентације и у стању бескућништва. Или жене, које су истовремено особе са инвалидитетом и самохрани родитељи. Жене су на хиљаду и један начин стигматизоване, а ми смо сада имали емисију о женама власницама некретнина, о упису у катастар. То је 18. век, а то је и даље тема! То се и даље женама дешава на терену. Даље, имамо причу девојке која је особа са инвалидитетом у контексту њених сексуалних односа и како људи перципирају њен љубавни и сексуални живот. То је један део стигматизације особа са инвалидитетом, о коме ми никад не размишљамо. Како ти људи реализују своје љубавне везе и како на то гледа њихово окружење. И тек ту се види сва стигма која прати неке маргинализоване групе, закључује Skrozza.
Ауторка: Ивана Николетић
Случај нестале девојчице оголио безакоње у медијима: Када закони постану тек слово на папиру (ВИДЕО)
(Извор: Инсајдер) Слобода говора за коју се сви залажу не значи да треба да завлада анархија, а управо се то дешава када су у питању и медији и институције.
Закони постоје, али само као слово на папиру. Тако поједини медији своју моћ злоупотребљавају и претварају се у лешинаре, посебно у кризним ситуацијама, као што је то био случај са нестанком двогодишње девојчице, или два масовна убиства прошле године .
Министар информисања Михаило Јовановић огласио се само једном, и то 4. априла, апелом да медији треба да извештавају одговорно и без сензационализма.
Србија нема државног секретара за медије још од формирање Владе у октобру 2022. године. Не оглашава се ни Регулаторна агенција за електронске медије, Нема ни реакције Повереника. А сви они су морали да реагују.
Свака кризна ситуација показала је исти механизам. Он опстаје јер су учесници политичари на власти и медији који су њима блиски, а који покрећу машинерију у циљу да окрену причу на другу страну. Не устручавају се да донесу пресуду уместо суда или подигну оптужницу пре тужилаштва.
За све то време надлежне институције ћуте и чекају да олуја прође.
Чињеница је да нико не сме да се супротстави и да захтева примену закона јер желе да избегну да се нађу на насловним странама таблоида или да буду тема бројних емисија на свим националним телевизијама.
То су околности које су довеле до анархије у којој више никаква правила не важе. Додатно ужасавајуће је да се у последње време више не води рачуна ни када су жртве деца.
Један од најдрастичнијих примера је и све што се дешава претходних 14 дана откако је нестала двогодишња Данка Илић.
Претпоставке су представљане као чињенице, саговорници су били упитног кредибилитета, прекршен је етички кодекс с обзиром на то да су новинари узимали изјаве од чланова породице који нису били у емотивном стању да схвате моћ медија и последица тога што ће изговорити.
Институције су ћутале и када су поједини медији из дана у дан означавали мајку као кривца за нестанак и евентуалну трагичну судбину мале Данке.
Савет за штампу је упозоравао медије у неколико наврата да се држе етичког кодекса. Апеле као да нико није ни желео да чује.
Објављивали су се језиви детаљи злочина који није до краја ни расветљен с обзиром на то да тело двогодишње девојчице није пронађено. Узрок смрти и околности биће несумњиво утврђене тек после обдукције и речи стручњака.
И то није била прва таква ситуација. Тема медијског лешинарења било је и масовно убиство у Основној школи Владислав Рибникар. Док родитељи нису имали информације шта је са њиховом децом – бројни медији кршили су сва права, законе и кодекс и увелико лицитирали именима убијене деце.
И по правилу – сви који су морали да реагују су ћутали. Уместо реакције – представници полиције, баш као и претходних дана – давали су додатни материјал таблоидима. Начелник београдске полиције тада је показао списак са именима деце који је пронађен у соби дечака убице, а који је представљен као списак за одстрел. Професионални медији су затамнили имена деце, али многи нису.
Из последњих изјава представника МУП-а очигледно је да је утврђено да није крив Веселин Милић који је списак показао, него медији који су то објавили. Тако је поново послата порука – ми ћемо да радимо шта хоћемо, а ви само гледајте широм затворених очију.
ЗЛФ: Након Цмолића, медији шире говор мржње у случају убијене девојчице
(Извор: Нова.рс) Зелено-леви фронт осуђује забрињавајућу појаву говора мржње и националне, верске и културне нетрпељивости у медијима приликом извештавања и анализирања случаја убиства девојчице у Бору. Након увредљивих и генерализујућих изјава начелника УКП Нинослава Цмолића, везаних за становнике борског краја и припаднике влашке националне мањине, медији попут Информера настављају са дискриминаторном и опасном карактеризацијом која представља чин ширења националне мржње и, као такав, кршење Устава Републике Србије, које мора бити санкционисано.
Савет за штампу је већ реаговао и истакао масовно кршење Кодекса новинара Србије током извештавања о нестанку, а потом и убиству двогодишње девојчице у Бору, али су се проблематични медијски испади наставили и после тога. Списку непрофесионалних и неморалних изјава које су се могле чути од момента нестанка девојчице, сада се додају и увредљиве генерализације на рачун влашке популације и становника борског краја уопште. Медијска и јавна сцена у Србији дотакла је ново дно, па тако у моменту када је полицијска истрага и даље у току и јавност високо узнемирена трагедијом која се десила, Информер ТВ доводи у студио госте који Влахе описују као “инцестуозне, монструме, криминогене, склоне сифилису”, ширећи опасне и нетачне предрасуде и распирујући националну нетрпељивост.
Зелено-леви фронт позива надлежне органе, пре свега РЕМ, Министарство информисања и телекомуникација, као и Министарство унутрашњих послова, да реагују спровођењем адекватних мера против појединаца и организација које шире говор мржње и националну нетрпељивост, као и да упозоре све актере у јавном простору да се овакви иступи не могу и неће толерисати.
Десетодневни живот на кликовима: Шта су све медији прекршили током извештавања о нестанку и смрти детета?
Првобитно је јуче Вучић саопштио, а МУП потврдио, да је девојчица убијена, као и да су ухапшена двојица радника ЈП Водовод из Бора, С. Ј. и Д. Д, због сумње да су починили то убиство, док је данас начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић, како је објавио Информер, „изнео шокантно откриће“.
Цмолић је рекао да су осумњичени за убиство девојчице након што су аутомобилом ударили дете, мислили да је мртва и убацили су је у гепек, али је девојчица била жива и у једном моменту се пробудила.
Поједнини медији пренели су речи Цмолића, док су и данас скоро сви медији наставили да се „баве случајем“, свако на свој начин. То није, међутим, све. У последњих десетак дана, односно од 26. марта објављене су многе полуинформације, о чему је Данас већ извештавао, сеназионалистичке вести, лажи, узнемиравана је јавност, у једном моменту таргетирана мајка мртве девојчице, а претходно је јављено да је дете пронађено живо и здраво и још много вести званичника помешаних са утисцима комшија породице убијене девојчице и других ирелевантних саговорника.
У часу писања овог текста и даље стижу пуш нотификације медија да су „Родитељи мале Данке у сузама…“ и слични.
Медији прекршили све што се могло прекршити
Тамара Skrozza, представница НУНС у Савету за штампу, оценила да су медији у овом случају прекршили све што се могло прекршити.
„Закони свакако јесу прекршени. То је заправо полиција на неки начин већ и рекла. Јуче је, пре свега, закон прекршио председник државе који је изашао изван својих овлашћења када је саопштио да су две особе из Бора ухапшене због убиства мале Данке“, рекла је Skrozza за Н1.
Према њеним речима, медији су објављивали претпоставке и пласирали их као чињенице, разговарало се са породицама са којима није требало да се разговара, узнемиравана је јавност, оптуживани су људи без икаквих доказа, родитељи такође.
Skrozza је подсетила да су РЕМ и Министарство информисања надлежни за спровођење закона, да Савет за штампу нема те ингеренције.
На питање како коментарише што су неки медији окривили мајку мале Данке Илић, она оцењује да „живимо у дубоко патријархалном друштву у којем су последњих година све вредности девалвирале“.
„Хајка на мајку није ни сада престала, криве је како је могла да остави дете да одлута на пут. Мајка је постављена као кривац од првог дана“, наводи она и указује да су медији без ограде преносили различите изјаве.
„У току истраге нема такозваних сазнања. Писање таблоида да је вештачењем мајчиног телефона утврђено да је мајка пре нестанка Данке гуглала гранични прелаз са Румунијом и које кривично дело повлачи коју казну касније је МУП оштро демантовао. Да, после нам је објаснила полиција да је вештачење телефона уобичајена процедура. Али, мајка је већ бачена лавовима на мрежама и у медијима“, навела је Skrozza и додала:
Skrozza: Молим новинаре, у име образа професије…
„Молим новинаре, у име образа професије, да се ставе у ципеле људи о којима извештавају“.
Осим Савета за штампу, апел је стигао и од „Пријатеља деце Србије“ који су јуче захтевали од Министарства информисања да по службеној дужности строго санкционише медије који узнемирујуће и кршећи закон извештавају о смрти двогодишње девојчице у Бору.
„Сем кршења свих законских одредби сусрећемо се са монструозном неетичношћу, кршењем Кодекса новинара Србије, али и сваког људског достојанства, као и емпатије и пијетета према жртви и њеној породици. Објављени садржаји, сем детета жртве и њене породице, дубоко су узнемирујући и штетни за свако дете које са њима долази у контакт са несагледивим последицама. Медији се у обавези да се воде јавним интересом, а не да га угрожавају“, пише у саопштењу „Пријатеља деце Србије“.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић упутио је, такође, јуче позив свим медијским кућама и новинарима, да приликом извештавања о трагичном убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.
Да је досадашње извештавање оставило трага на сву децу и њихове родитеље, како је Данас већ писао, потврдиле су наше саговорнице, психолошкиње и дечји психијатри, који су саветовали како да родитељи заштите своју децу од сеназционалистичког извештавања и шта да одговарају на дечја питања о случају девојчице из Бора.
Раније је Родољуб Шабић, адвокат, коментарисао за Данас извештавање медија речима:
„За оцену медијског извештавања о нестанку девојчице Данке Илић ће требати још времена, нада се да ће таква оцена уследити када девојчица буде пронађена жива и здрава. Медији ће најбоље урадити ако воде рачуна о две ствари које подразумева Кодекс новинара Србије. Прво да не угрозе истрагу, односно очекиване ефекте мера које се предузимају, и друго да не вређају или злоупотребљавају осећаје родитеља односно породице нестале и њихову приватност девојчице“.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић тада је рекла, између осталог, да је у одређеној мери разумљиво да медији овако поступају јер постоји велико интересовање јавности за нестанак девојчице, па настоје да фокус публике држе на овој причи.
„Ти кликови су разлог зашто се овако ради“
Медији овако поступају, како је она истакла, због тога што практично живе од броја кликова.
„Ти кликови су разлог зашто се овако ради, тада све престаје да буде битно, онда новинари пишу шта год им падне на памет, или шта год каже неки од тих нерелевантних саговорника“, истакла је Новаковић и оценила да је првог и другог дана до поднева од нестанка мале Данке, све било како треба:
„Онда је све кренуло наопако и онако како иначе медији неодговорно извештавају о оваквим стварима – почели су да се баве комшијама и приватним животима породице“, навела је она и додала да је „дете нестало и покренут је систем Пронађи ме, медији су имали обавезу да то објаве“.
„После тога треба објављивати само званичне информације које су важне за јавност и које би помогле да се дете пронађе, а где је мајка ишла у школу потпуно је бесмислено“, закључила је Новаковић.
На крају – МУП
Подсетимо, још 28. марта Министарство унутрашњих послова апеловало је на медије да не објављују непроверене и нетачне информације јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се девојчица што пре пронађе.
„Безбедност и проналазак девојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса“, истиче се у саопштењу.
Док је јуче у свом саопштењу МУП подсетио да пласирање нетачних информација на друштвеним мрежама којима се узнемирава јавност и шири паника представља кривично дело и да ће сви који то раде бити процесуирани.
Ауторка: Радмила Бриза
„У јавном интересу није да знамо све детаље убиства девојчице“: Гошће Н1 о Кодексу новинара
(Извор: Н1) Радна група састављена од представника Савета за штампу, УНС, НУНС, Асоцијације медија и Локал преса представила је предлог новог Кодекса новинара Србије. Гордана Новаковић из Савета за штампу каже да је Кодекс морао да се мења после 18 година, а да је једна од одредби да држава мора да престане да финансира медије који константно крше тај кодекс. Невена Мартиновић из Share фондације додаје и да су морале да се уведу нове норме у Кодекс, јер се цело медијско окружење променило.
Које ствари је неопходно променити у извештавању у односу на норме из претходног документа, усвојеног пре 18 година? Како ће то утицати на гледаоце, читаоце и слушаоце? Шта очекују од јавне расправе која ће трајати до 7. маја?
„На први поглед делује да су промене велике, али заправо нису толико. Наш Кодекс није био лош, био је то добар документ, али су неке ствари за 18 година се промениле, због развоја интернета било је неопходно да се још нешто угради у документ“, казала је Новаковић у Новом дану.
Она каже и да је у свом раду комисија за жалбе Савета за штампу увидела више ствари које нису биле покривене Кодексом.
„Суочили смо се с неким стварима које нису биле обихваћене кодексом. Рецимо, нисмо имали одредбу у Кодексу да је забрањено водити кампању против људи, а то је нешто што смо имали јако често. Та одредба је сада унета у Кодекс“, нагласила је.
Новаковић је казала да су се неке ствари у Кодексу понављале на више места, па је и то уређено.
„А и развојили смо, рецимо, право на приватност и достојанство личности. Често смо имали жалбе које су се тицале повреде достојанства. И на први поглед делује да је цео документ јако промењен, али то је исти документ у суштини“, изјавила је.
На питање колико је Кодекс морао да се мења, с обзиром да је важећи „стар“ 18 година, Мартиновић каже да су нове норме морале да се направе, јер се целокупно медијско окружење променило у потпуности.
„Ми смо се трудили да не пререгуилишемо ствари. Унели смо одређене ствари које се рецимо тичу вештаке интелигенције, права приватности и неке ствари које се односе на друштвене мреже“, изјавила је.
Како је навела, у поглављу приватност унета је одредба да, рецимо, све информације које се преносе са друштвених мрежа се сматрају као извор и морају се проверавати.
„Такође, треба тражити сагласност од људи чије се информације преузимају. У одређеним ситуацијама не мора, уколико је особа директно наменила ту информацију јавности“, напомиње.
Новаковић, говорећи о јавном интересу, каже да је то „вечита новинарска дилема“.
„Ми ми смо јасно и прецизно написали да је уредник одговаран за сваки садржај који објављује на свом медију. Што подразумева и свако преузимање из сваког другог извора. Шта је јавни интрес је вечна новинарска дилема, али то сваки уредник мора сам да премерава“, нагласила је.
Иако се, додаје, чини да је то тешко одредити, није.
„Рецимо, не постоји јавни интерес да у овом случају девојчице Данке Илић ми морамо да знамо сваки детаљ злочина“, казала је.
Такође, наводи да је нормално да се извештава о високопрофилисаним јавним личностима.
„Рецимо, сахрану краљице Елизабете су сви преносили, високи државни представници су људи од несумњиво јавног значаја. Ми смо покушали да спречимо оно што имамо сваки дан у медијима, а то је да се неки обични људи малтретирају и да им се долази на сахрану породице и блиских људи“, појаснила је Новаковић.
Међутим, каже да нема илузије да ће се нешто променити у медијима.
„Немам илузију да ћемо ми новим кодексом спречити неке медије да га крше, као што нисмо могли ни до сад, али било је захтева, суочавали смо се с тезом – високо су постављени стандарди, ајде да их спустимо. Па не можемо ми да постављамо стандарде према онима који су лоши“, изјавила је.
На питање које могу бити санкције за оне медије који крше Кодекс новинара, Новаковић каже:
„Ми очекујемо као санкцију, радили смо на томе неколико година, а то је да држава престане да финансира медије који константно крше Кодекс. А ти медији су на свим конкурсима добијали новац од државе. Надамо се да ће сада то да се промени“, закључила је.
Аутор: М.Ж.
Нови Кодекс новинара не дозвољава кампање блаћења људи
(Извор: Цензоловка) Предлог новог Кодекса новинара Србије, који је до 7. маја на јавној расправи, садржи и одредбе о злонамерном нарушавању репутације и вређању појединаца, употреби вештачке интелигенције, друштвених мрежа, модерисању коментара…
Савет за штампу, независно саморегулаторно тело, објавило је ове недеље предлог измењеног и допуњеног Кодекса новинара Србије – документа који прописује етичке стандарде професије.
Постојећи Кодекс написан је још 2006 године, а сада – 18 година касније – предложено је да се другачије систематизује, те појасне постојеће, али и додају неке нове одредбе.
„Измене заправо нису толико велике колико на први поглед изгледају. Променили смо структуру текста, додали два нова поглавља, а нека преименовали”, каже за Цензоловку генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Она додаје да су одређене одредбе биле „расуте” по Кодексу, а да су у новом предлогу одвојене забрана дискриминације и забрана говора мржње, као и поштовање достојанства и права на приватност.
У предлог Кодекса унете су и нове одредбе – о употреби вештачке интелигенције, коришћењу друштвених мрежа, праву на заборав (уклањању садржаја о некој личности по захтеву, ако су њена права угрожена и ако не претеже јавни интерес, прим. нов), модерирању коментара – за којима се, каже Новаковић, створила потреба због технолошких промена које су се догодиле у међувремену.
КАМПАЊЕ БЛАЋЕЊА
Постојеће одредбе Кодекса су у предлогу детаљније објашњене:
„Прецизирали смо ко су јавне личности чије је право на приватност сужено. Више пажње је посвећено независности новинара (сада у посебном поглављу), као и јавном интересу. Новинарски извори, којих има по целом Кодексу, сада су такође у посебном поглављу.”
Предлог новог Кодекса новинара Србије садржи и одредбе о злонамерном нарушавању репутације и вређању појединаца, употреби вештачке интелигенције, друштвених мрежа, модерисању коментара
Посебно поглавље у предлогу Кодекса добило је и поштовање достојанства – веома важно питање, али и нешто што наши медији, нажалост, често крше, каже Гордана Новаковић.
„Пред Комисију за жалбе су протеклих година често стизале жалбе на серије текстова чији је једини циљ био дискредитација и вређање људи о којима се пише. То је превазилазило оно што је прописано важећим Кодексом, па је радна група предложила посебну одредбу о наношењу штете и нарушавању репутације одређене особе.”
Тако нова одредба у поглављу о поштовању достојанства налаже новинару да „поштује принцип ‘ненаношења штете’ угледу и достојанству личности и не учествује у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештава”.
ВИ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ
Предлог новог Кодекса прецизније обрађује коришћење друштвених мрежа и алата вештачке интелигенције (ВИ) у новинарском раду.
Нова одредба налаже новинарима да вештачку интелигенцију користе на друштвено одговоран и сразмеран начин, као и да обавесте јавност када је неки медијски садржај креиран коришћењем алата ВИ.
Друштвене мреже омогућиле су лак приступ бројним приватним подацима и записима, а медији су то неретко злоупотребљавали (Гордана Новаковић, Савет за штампу)
Неке одредбе о коришћењу друштвених мрежа, из већ постојећих Смерница за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу, унете су и у сам предлог новог Кодекса.
„Друштвене мреже омогућиле су лак приступ бројним приватним подацима и записима, а медији су то неретко злоупотребљавали”, каже Гордана Новаковић.
Предлог новог Кодекса налаже новинарима да приватне податке, фото, видео и друге записе са друштвених мрежа и других платформи, новинари могу да објаве само уз сагласност особе чији су, осим када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа наменила јавности. Морају се заштитити и они који се помињу или чији се приватни подаци налазе у објавама других особа које новинари преносе.
Такође, друштвене мреже и друге дигиталне платформе новинар треба да третира као било који други извор информација, наглашено је у предлогу новог Кодекса новинара.
ЈАВНА РАСПРАВА
Јавна расправа о предлогу новог Кодекса новинара Србије трајаће до 7. маја.
Савет за штампу позвао је новинаре, медијске професионалце и све заинтересоване да понуде своје виђење документа и предложе његове измене.
Више о јавној расправи и сам предлог Кодекса објављени су на сајту Савета.
Нови Кодекс новинара Србије, како је раније речено, очекује се крајем године.
Ауторка: Даница Ђокић