ОДЛУКA СА 148. СЕДНИЦЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ ОДРЖАНЕ 27.06.2024.
Весна Јеротијевић – Глас Западне Србије – Жалба решена прекршај кодекса
sofija
About sofija
Posts by :
Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 27.06.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 27.06.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Записник са сто четрдесет осме седнице одржане 27.06.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.149
27.6.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 148. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.6.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић и Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Весне Јеротијевић на текст објављен на порталу “Глас западне Србије”
1.Весна Јеротијевич поднела је жалбу због теста у којем су, како је навела, објављене неистините тврдње о њој и квалификације којима се вређају њен јавни статус, друштвени ангажман и углед у средини у којој живи, а којим су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. Повод за текст је, иначе, њена кандидатура за одборницу Скупштине Града Чачка. У току дискусије, Јелка Јовановић је указала да је уз све наведено, реч и о дискримнацији, јер се жалитељки оспорава право да учествује у политичком животу зато што је учитељица и зато што је била синдикална активисткиња, иако се те ствари ни на који начин не искључују. Због тога је овакав текст, како је оценила, чист безобразлук. Оливера Милошевић је подсетила да уредник у одговору на жалбу наводи да је у питању хајка на медиј који не подржава одређену политичку опцију, те да то оговори о томе како он схвата улогу медија и да је то вероватно и почетна теза у овом случају. Истакла је да је у питању диксредитација са предумишљајем, јер је редакција тражила и добила све инфомације везане за статус жалитељке у синдикату, те се у причу ушло са нечим што не може да се назове никако другачије него лаж. Око те лажи се затим гради читав напад на њу. Поставила је и питање да ли је Весна Јеротијевић колатерална штета у овом случају, односно да ли је стварна мета напада био други кандидат са исте листе, који је стална мета овог медија. Милена Васић је истакла да је веома опасно то што се у тексту наратив скреће на то да просветни радници не треба да се баве политиком, што је, иначе, потпуно апсурдно. На основу коментара испод текста се види се како је креирана прича да неко ко се бави политиком не може да учи децу. Подсетила је да само изузетно неки људи (представници правосуђа) не могу да се баве политиком, јер је бављење политиком нешто што је слободно и у овом случају се читаоци наводе на погрешан закључак да просветни радници то не могу да раде. Са овим се сагласио и Филип Шварм, који је истакао да ово што је објављено не може да се подведе под став, јер је реч о кршењу закона. По закону, сви грађани имају право да бирају и да буду бирани, и то је, како је рекао, највећа подлост овог текста – што нас убеђује да је немогуће да се учитељица кандидује на локалним изборима. Родољуб Шабић је додао да вероватно ни сам аутор текста не верује у ово што је написао, те да је реч о тенденциозном и злонамерном тексту са циљем да се неко дисквалификује, посебно с обзиром на чињеницу да су пре објављивања имали све потребне информације које су оклониле било какве заблуде, уколико их је било. Јелка Јовановић је додала и да је одговор уредника портала непримерен, омаловажавајућ и безобразан према члановима Комисије.
Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I, тачка 6 поглавља IV и тачке 1 и 3 поглавља V.
Седница је завршена у 18.20 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелена Петковић
На до сада расписаним медијским конкурсима 37 локалних самоуправа издвојило значајно мање новца него лане
(Извор: УНС) Према подацима Удружења новинара Србије (УНС) и Министарства информисања и телекомуникација (МИТ), 37 локалних самоуправа је на до сада расписаним конкурсима за суфинансирање медијских пројеката издвојило упола или више него упола мање новца у односу на прошлу годину.
Од овог броја, 20 општина и градова на до сада расписаним конкурсима издвојило је чак 90 одсто мање новца него лане.
У питању су градови Панчево, Вршац и Сомбор, као и општине Ада, Апатин, Бајина Башта, Бечеј, Беочин, Чока, Косјерић, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Оџаци, Србобран, Пожега, Сремски Карловци, Житиште, Жабаљ, Кула и Пећинци.
Општина Бачка Топола је на конкурсу који је расписала издвојила седам процената у односу на прошлу годину, а општина Мали Зворник за сада је издвојила свега девет одсто прошлогодишњег износа.
До данас, на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката Општина Нова Црња издвојила је деветину, Кучево и Љубовија осмину, а Општина Сечањ седмину прошлогодишњег износа.
Град Нови Сад, на конкурсу који је до сада расписан, издвојио је шестину прошлогодишњег износа. Ипак, ваља нагласити да је овај град новац који је извојио за медијске пројекте претходне године додељивао путем више конкурса.
Међу локалним самоуправама које су издвојиле близу шестине прошлогодишњег износа је и Општина Нови Бечеј.
Општине Осечина, Крупањ и Богатић ове године издвојиле су четвртину прошлогодишњег буџета за медијске пројекте, док су Град Лозница и општине Обреновац и Трстеник издвојиле трећину прошлогодишњег износа. Упола мање него лане определиле су општине Младеновац, Нова Варош и Пријепоље.
Иначе, Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) прописано је да ће одлуке Савета за штампу и Регулаторног тела за електронске медије бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава. Неке локалне самоуправе су смањивањем новаца за суфинансирање медијских пројеката, а повећавањем износа за појединачна давања пронашле начин да заобиђу закон.
Ипак, ваља нагласити да су неке локалне самоуправе буџет за ову годину усвојиле након избора, док су пре тога важиле одлуке о привременом финансирању, по којима је и расписан први конкурс. То значи да постоји могућност да ће ови градови, у складу са износом предвиђеним за суфинансирање у области јавног информисања, ускоро расписати и нове конкурсе.
По подацима којима располажу УНС и МИТ, конкурсе до сада нису расписале 32 самоуправе од укупно 167.
Подсетимо, по ЗЈИМ, рок за расписивање конкурса 1. март текуће године.
ЗЈИМ предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу од 50.000 до 150.000 динара.
Аутор: А. Ничић
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 27.06.2024.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27.јуна у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати жалбу Весне Јеротијевић на текст објављен на порталу Глас западне Србије.
Седница је отворена за јавност.
Жељко Бодрожић о новом Кодексу: Новинар је одговоран јавности а не својој публици, уредник је одговоран за све што је објављено
(Извор: ТВ Нова) Независно удружење новинара Србије (НУНС) ове године обележава 30 година постојања а претходне недеље усвојило је кодекс новинара и новинарки Србије са само једним гласом против. Чему нови кодекс служи за Дневник ТВ Нова говорио је Жељко Бодрожић, председник НУНС-а.
Развој медија и нове друштвене околности су утицале на нашу стварност а нарочито на медијску индустрију, навео је Бодрожић неке од разлога зашто је био потребан нови Кодекс новинара.
„Много тога се драстично променило од усвајања кодекса 2006. године тако да је Кодекс застарео и ми смо, заједно са Удужењем новинара Србије (УНС) донели нови, који је сада краћи, једноставнији и прецизније дефинисан. На основу сугестија које су стигле током јавне расправе, да ако се већ залажемо за родно осетљив језик, морамо то да урадимо и у самом Кодексу, пе је промењено име у „Кодекс новинара и новинарки Србије“, истакао је председник НУНС-а.
Како је додао, највеће промене је претрпело поглавље о одговорности – да је новинар одговоран према јавности, а не према својој публици, као и да се инсистира да све што се у медијима објави спада под уредничку одговорност.
„Медији су дужни да обавесте јавност да је садржај креиран коришћењем вештачке интелигенције, ту су и правила за коришћење садржаја са друштвених мрежа за које мора да се тражи сагласност власника профила, затим интерес јавности у неким случајем претеже над правом приватности“, навео је неке од новина допуњеног Кодекса новинара и новинарки Србије.
„Медији су лабораторија неетичког понашања“: Миливојевић о новом Кодексу новинара Србије
(Извор: Н1) Коментаришући нови „Кодекс новинара и новинарки Србије“ професорка ФПН-а у пензији Сњежана Миливојевић оценила је да су медији „лабораторија неетичког понашања“, зато су Савет за штампу и Суд части сигнализирали да је читав низ одредби или непрецизан или недовољно фокусиран да одговори, да им помогне у решавању етичких дилема који долази из наших медија.
Према њеним речима, нови Кодекс новинара које је НУНС усвојио 15. јуна са једним гласом против, одговорио је на три врсте промена.
Како је навела један корпус проблема се односи упрвао на решавање етичких дилема који долази из наших медија, други је сет одговора на технолошке промене и трећа се односи на глобалне промене у друштву – нарасту свести о различитости, осећај за равноправност, увођењу родно-сензитивног језика.
„Много смо јасније дефинисали одговорност медија, новинара и новинарки према јавности, а не само према њиховим публикама. Њихове публике могу да траже баш оно што они неки од тих медија производе, али одговорност медија и новинарства је према јавности. Фокус је на јавном интересу“, истакла је Миливојевић у емисији „Нови дан“.
Додаје да је прецизније дефинисан однос према приватности у коме се јасно каже да новинари не смеју да дискриминишу ни по ком основу.
Миливојевић је указала на још једну одредбу у којој је изричито забрањено континуирано фокусирање на уништавање репутација људи, на шта је такође и Савети за штампу сигнализирао да у Србији постоје просто кампање уништавања репутације људи.
„Дакле, у читаво поглавље одговорности јасно смо унели принцип не наношења штете репутацији и угледу људи“, рекла је Миливојевић.
На питање како се одређује граница шта је јавни интерес, Миливојевић је навела да то звучи као стандард који није довољно прецизиран, али он је „намерно не пренормиран да би се ситуационо у ствари одлучивало о томе шта јесте, а шта није у јавном интересу“.
Кодекс је нешто, како је навела, што новинари треба да поштују, кодекс је нешто по чему друштво каже „новинарски рад и новинарски производи нису само још један на интернет пијаци садржај у конкуренцији свих других“.
„У том смислу онда Судови части или Савет за штампу када разматра етичке прекршаје или доноси своје одлуке немају снагу законске санкције, али наравно имају снагу опомене која у светлу неговања професионалних стандарда професионалцима значи. Ја сам зато рекла да зона аутономије која се интерно штити високим етичким стандардима мора споље бити гарантована законима“, оценила је Миливојевић
Такође је у Кодексу за новинаре предвиђено да новинар има обавезу да не преноси ниједан садржај који је у супротности са кодексом.
„То значи да чак и ако државни органи дозволе себи да неетично иступају, да се служе говором мржњом или агресивним говором, новинари би имали обавезу према кодексу да то не преносе“, објаснила је Миливојевић.
Аутор: С. К. Ж.
Одржана редовна Скупштина НУНС-а, усвојене измене и допуне Кодекса
(Извор: Фонет/НУНС) Независно удружење новинара Србије усвојило је данас на редовној скупштини измене и допуне „Кодекса новинара и новинарки Србије“. На Скупштини су представљени извештаји о раду НУНС-а и Извештај из сенке о владавини права и слободи медија у Србији. Такође, тужиоцу Предрагу Миловановићу, полицајки узбуњивачици Катарини Петровић и суткињи у пензији Види Петровић Шкеро уручене су почасне чланске картице Удружења.
Након усвајања дневног реда и представљања извештаја о раду органа НУНС-а, измене Кодекса образложила је професорка Сњежана Миливојевић, која је истакла да је он рађен због промена у медијском окружењу и сигнала из Савета за штампу да је низ одредби био недовољно фокусиран, што им је отежавало одлучивање.
„Кодекс је сада краћи, једноставнији и прецизније дефинисан“, истакла је Миливојевић.
Према њеним речима, измене су рађене због драматичних промена у медијима, попут технолошких промена и увођења вештачке интелигенције, и општих друштвених промена, па је у Кодекс убачено поглавље о поштовању достојанства личности, у којем се говори о односу према осетљивим групама и родно осетљивом језику, као и о низу стандарда који одражавају „свет са вишим нивоом људских права“.
Миливојевић је рекла да је на основу сугестија које су стигле током јавне расправе да ако се већ залажу за родно осетљив језик, то морају да ураде и у самом Кодексу, промењено име у „Кодекс новинара и новинарки Србије“.
Како је истакла, највеће промене је претрпело поглавље о одговорности – да је новинар одговоран према јавности, а не према својој публици, као и да се инсистира да све што се у медијима објави спада под уредничку одговорност.
Она је додала да су медији дужни да обавесте јавност да је садржај креиран коришћењем вештачке интелигенције, али и да има правила за коришћење садржаја са друштвених мрежа, да се мора тражити сагласност власника профила, да интерес јавности у неким случајем претеже над правом приватности или да се користи садржај који је креатор на друштвеним мрежама наменио за јавну употребу.
Миливојевић је навела да када је реч о праву на заборав, дефинисане су смернице за повлачење садржаја о некој личности, што се не може чинити када је реч о „историјској истини“ или догагађају који још траје.
Након образложења, присутни чланови усвојили су измене и допуне Кодекса.
На Скупштини је данас представљен и НУНС-ов Извештај из сенке о владавини права и слободи медија у Србији.
Закључци Извештаја су да регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не поштује медијске законе и показује недостатак независност од власти.
Провладина пристрасност у медијима је јака и легализовано је власништво државних предузећа у медијима.
Међии се прекомерно ослањају на оглашавање државних органа и не постоји адекватан надзор над оглашавањем.
Повећава се насиље над новинарима и новинаркама, док је заштита недовољна и правда тешко достижна.
Чести су институционални притисци и неоткривање информација од стране државних тела и све већа је употреба SLAPP тужби против новинара и новинарки.
Препоруке из Извештаја српским властима су да покажу кредибилну посвећеност спровођењу Медијске стратегије из 2020. године и да националне законе ускладе са европским стандардима. Такође, треба да осигурају свеобухватно и транспарентно учешће цивилног друштва, медија и новинара приликом измена постојећих закона који се односе на слободу медија и да благовремено обезбеде јавности на увид ажуриране информације о примени релевантног законодавства и активности.
Када су у питању цивилно друштво, медији и новинарска удружења, препорука је да треба да наставе да надгледају носиоце политичке моћи, и да сарађују са релевантним актерима на националном, регионалном и европском нивоу.
На почетку седнице председник НУНС-а Жељко Бодрожић кратко се осврнуо на претходних шест месеци рада удружења и оценио да су пратили све догађаје који се тичу чланова НУНС-а и да су реаговали на све што се тиче медијских политика.
Реагујући на критике да нису реаговали на све случајеве, Бодрожић је казао да су јавне наступе подредили Коалицији за слободу медија и да настоје да реагују заједничким саопштењима.
Он је истакао да су за будућност планиране битне обуке за медијске професионалце, политике за примену вештачке интелигенције у медијској сфери и даље чишћење базе података чланства НУНС-а, као и омогућавање онлајн гласања на седницама, да би се избегли проблеми са кворумом, какви су се јавили и данас.
Чланице и чланови НУНС-а за почасне чланове Удружења прогласили су мајорку полиције и узбуњивачицу Катарину Петровић из Ваљева, суткињу у пензији Виду Петровић Шкеро и јавног тужиоца Предраг Миловановића.
Савет за штампу: Српски телеграф и Хело магазин прекршили Кодекс
(Извор: Бета/Нови магазин) Комисија за жалбе Савета за штампу је једногласно одлучила да су „Спрски телеграф“ и „Хело Магазин“ прекршили Кодекс новинара Србије.
„Српски телеграф је, према одлуци Комисије, прекршио тачке поглавља истинитост извештавања, одговоност новинара, новинарска пажња и поштовање приватности“, саопштило је удружење новинара Србије.
Жалбу је против листа поднео отац дечака рањеног 3. маја 2023. године у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду који је рекао да је тачно да му је син рањен и да је био најбољи друг убијене девојчице Еме Кобиљски, али да је целокупна изјава коју су из Српског телеграфа пренели неистинита и измишљења.
Комисији се жалила и глумица Јелена Ступљанин на текст који је објављен на порталу „Хело магазина“ због наслова у којем се наводи да је рекла „Не могу да затрудним, тешко се борим“.
„Наслов је скарадан јер се, наводно, односи на мој разговор са Браном Антовић који смо водиле у њеном подкасту и који је објављен на Инстаграму. Ипак, све је извучено ван контекста, посебно јер ја уопсте нисам рекла ово сто наслов сугерише“, навела је.
Комисија је једногласно одлучила да су у овом случају прекршена поглавља независност од притисака и новинарска пажња.
ОДЛУКЕ СА 147. СЕДНИЦЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ ОДРЖАНЕ 30.05.2024.
1.Небојша Димитријевић – Српски телеграф – Жалба решена, прекршај кодекса
2.Јелена Ступљанин – Хелоу – Жалба решена, прекршај кодекса