sofija

(Извор: Цензоловка) – Ово су најчешћа кршења Кодекса новинара Србије у протекла три месеца која су истакли чланови Комисије за жалбе Савета за штампу. Истовремено, РЕМ ћути о драстичним кршењима Кодекса на националним телевизијама

Комисија за жалбе Савета за штампу у протекла три месеца одлучивала је о 26 жалби на писање штампаних медија и у 24 случаја утврдила да је прекршен Кодекс новинара Србије, изјавила је генерална секретарка Савета Гордана Новаковић.

Она је на конференцији за новинаре рекла да је Комисија донела 12 одлука у случајевима жалби на писање медија који прихватају пуну надлежност Савета за штампу, а донето је још 12 јавних опомена за медије који нису прихватили надлежност Савета.

Само у два случаја одлучено је да није било повреда Кодекса. Гордана Новаковић је додала и да су само три случаја решена договором ван Комисије, односно медијацијом.

У 90 одсто случајева прекршено је више тачака Кодекса новинара Србије, односно у истом тексту више пута. Највише су кршене одредбе из првог поглавља (Истинитост извештавања) које се односи на неразликовање чињеница и коментара, као и одредбе које се односе на кршење права на приватност и претпоставку невиности.

Случај убиства певачице Јелене Марјановић

„У протеклом периоду, у односу на неке претходне, имали смо повећање броја жалби и одлука које се односе на нарушавање приватности, као и чешће кршење претпоставке невиности, пре свега због случајева који су се односили на убиство певачице Јелене Марјановић, и у вези са случајем убиства девојчице из околине Зајечара“, казала је Гордана Новаковић.

Она је рекла да постоји константно кршење одредбе Кодекса која говори о забрани дискриминације и говору мржње, али да је број жалби повећан јер су невладине организације нешто активније и чешће их подносе. Додала је и да су у последњих неколико недеља шест жалби поднели сами чланови Комисије за жалбе Савета.

Члан Комисије за жалбе Петар Јеремић подсетио је на то да је било много случајева драстичног кршења Кодекса новинара, у вези с којима Савет за штампу није имао могућност да се огласи, па је изменом Статута члановима Комисије за жалбе омогућено да и у таквим случајевима реагују и подносе жалбе.

Он је рекао да он и чланица Комисије за жалбе Тамара Скроза свакодневно спроводе мониторинг писања дневних листова у Србији.

„Већ другу годину Савет обавља мониторинг кршења Кодекса новинара на националним нивоу и свакодневно бележи случајеве његовог кршења. У случају писања о убиству певачице Јелене Марјановић примећен је драстичан број прекршаја, и то свакодневно, по више тачака кршења Кодекса новинара“, рекао је Јеремић.

Због тога су, како је објаснио, он и Скроза поднели жалбе против пет дневних листова.

Одлуке Савета у случајевима писања о том убиству биле су да је Кодекс прекршен, и то у погледу истинитости извештавања, представљања нагађања и претпоставки као чињеница, те кршења права на приватност.

„Најдрастичније у тим случајевима јесте то што је малолетна ћерка убијене Јелене Марјановић највише оштећена и што је таквим писањем, данас – у ери интернета, њена будућност доведена у питање.“

Он је рекао и да је незванично објашњење представника тих таблоида да су они радили у јавном интересу и да су помагали полицији која сумња на мужа убијене, али да нема доказа, „па би они на тај начин требало њега да сломе“. „Новинари то не смеју да раде“, казао је Јеремић.

Случај убиства девојчице код Зајечара

Други случај у вези са којим је Комисија решавала жалбе јесте писање о убиству девојчице код Зајечара, када је Кодекс такође прекршен по више тачака.

Комисија је ту имала значајну помоћ Канцеларије повереника Родољуба Шабића.

„Он је доказао да су се новине позивале на незванична сазнања из истраге, која уопште не стоје у папирима из истраге.“

Стојан Марковић, који председава Комисији за жалбе, рекао је да ће Комисија ускоро изаћи са званичним предлогом да јој се надлежност прошири и на електронске медије.

„Не постоји разлика између Кодекса новинара који се треба примењивати у штампи, онлајн издању или електронским медијима.“

„Државна регулаторна тела, а то видимо на примеру Регулаторног тела за електронске медије, не функционишу добро у том смислу“, казао је Марковић.

„Видимо како функционише РЕМ данас у Србији и колико је ту примедаба. Не знам ни за један пример да су изрекли било какву казну за кршење новинарске етике, што је јако важно за нас који се бавимо овим послом.“

Савет за штампу је и у пракси показао да не подлеже притисцима, пре свега оним политичке природе, него се руководи искључиво Кодексом и новинарском етиком, што није случај код државног регулаторног тела.

Радни документ Кодекса за онлајн медије

Члан радне групе Савета за израду упутства за примену Кодекса новинара у онлајн издањима Милош Стојковић рекао је да ће радни документ тог упутства ускоро бити доступан јавности, јер ће радна група завршити свој посао следеће недеље.

Циљ упутства није да предвиди нова правила, већ да појасни како треба примењивати Кодекс у онлајн окружењу, објаснио је Стојковић.

„Полазна основа било је драстично кршење Кодекса и у онлајн свету, које некад можда има и веће последице у погледу честог објављивања дезинформација и континуираних повреда права, попут ауторских права и права у погледу заштите личних података.“

„Покушали смо да, пратећи структуру Кодекса, направимо најбитније специфичности које ћемо применити у онлајн окружењу. Тај документ, који је још у фази нацрта, ускоро ће бити на јавној расправи. Радна група планира да га заврши већ следеће недеље, а већ сада имамо одређену структуру“, рекао је Стојковић.

Упутство има и део који се бави специфичностима искључиво у вези са онлајн окружењем: установљава правила која се односе на објављивање одговорних информација на интернету, на коришћење информација са друштвених мрежа и оних које потичу из електронске комуникације, као и на то какав је третман модерације коментара и садржаја које стварају корисници.

Овај документ, како је рекао Стојковић, треба да помогне Комисији при одлучивању и да пружи путоказ онлајн медијима, не само традиционалним медијима који имају своја интернет издања већ и свим осталим порталима који имају структуру медија и објављују медијске садржаје.

Пише: Тамара Огњановић

www.cenzolovka.rs/vesti/mediji-zanemaruju-pravo-na-privatnost-pretpostavku-nevinosti-zabranu-diskriminacije-a-ni-istina-im-nije-svetinja/