Продукција Romaworld – Савет за штампу представио свој рад у Нишу
(Извор: Romaworld) – Савет за штампу представио свој рад у Нишу.
sofija
About sofija
Posts by :
“Грађани се најчешће жале да медији неистинито извештавају”
(Извор: Јужне вести) – Готово да нема одредбе у Кодексу новинара Србије на чије кршење се грађани не жале, истиче генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, али се најчешће обраћају овом саморегулаторном телу због неистинитог извештавања штампаних и онлајн медија. Неке њихове жалбе је Комисија данас разматрала у Нишу.
Жалбе које грађани пријављују Савету за штампу, појашњава Новаковићева, најчешће се односе на кршење Кодекса из првог поглавља које се односи на истинитост извештавања.
Врло често се не разликују коментари, претпоставке и нагађања од чињеница, додаје, а дешава се и да у текстовима постоји само један анонимни извор, за који је питање да ли уопште постоји. Новинари врло често не проверавају информације из више извора, каже, а често се у текстовима износе клевете.
То је све оно што садржи прво поглавље о истинитости извештавања и најчешће се жале на то. Такође имамо и све више жалби, мало су активније невладине организације па вероватно и због тога, на дискриминацију на основу националне припадности или сексуалне орјентације најчешће, дакле ЛГБТ особе и Роми. Имамо исто не мали број жалби које се односе на нарушавање приватности одређених људи – наводи Новаковићева.
Број жалби грађана се из године у годину повећава, али Новаковићева каже да не мора да значи да новинари више греше, већ да постоји могућност да су људи више информисани о томе да могу да се обрате Савету, те се чешће и жале.
Иако се жалбе најчешће односе на штампане медије са националном покривеношћу, појашњава, до њих стижу пријаве из свих крајева Србије, те је било примедби на кршење Кодекса у онлајн медијима у Нишу и на југу Србије.
Прошле године у око 5.000 текстова у 8 дневних новина прекршен Кодекс
Осим прекршаја на које указују грађани, Савет за штампу последње 3 године ради мониторинг медија са националном покривеношћу, напомиње Новаковићева, који показује да је број прекршаја из године у годину све већи.
Имали смо прошле године у 8 дневних новина са националном покривеношћу забележених око 5.000 прекршаја кодекса, 5.000 текстова наглашавам, што значи да је број прекршаја заправо много већи, јер најчешће у једном тексту имате да је прекршено више тачака кодекса – додаје Новаковићева.
Оцењује да ситуација није ни мало сјајна, јер у највећем броју случајева медији или не познају довољно Кодекс, а има примера у којима свесно или несвесно игноришу оно што у њему пише и не држе се правила професије.
Савет изриче само моралне санкције
Медији за које се утврди да су прекршили Кодекс новинара Србије, имају обавезу да објаве одлуку Комисије за жалбе, али Савет не може да иде даље од тога. Новаковићева каже да је реч о моралној осуди, односно моралним санкцијама које изричу када за некога оцене да није радио у складу са професионалним и етичким стандардима.
Комисија која о томе одлучује је данас имала редовну седницу у Градској кући у Нишу, где су разматране 4 жалбе грађана на различите медије. Појединци су се жалили, јер сматрају да су лично оштећени текстовима који су објављени о њима.
Седница је била отворена за јавност, али се мали број грађана одазвао позиву да се упозна са радом Савета који постоји нешто више од 6 година и сваког месеца има седнице на којима разматра жалбе грађана.
www.juznevesti.com/Drushtvo/Gradjani-se-najcesce-zale-da-mediji-neistinito-izvestavaju.sr.html
Седница савета за штампу први пут у Нишу (ВИДЕО)
(Извор: ТВ Зона Плус) – Комисија савета за штампу своју обавезну седницу овог фебруара одржала је по први пут у Нишу. Као и до сада разматрали су жалбе грађана на извештавање штампаних и електронских медија. У Савету кажу да се примедбе најчешће односе на нарушавање приватности, дискриминацију и нетачно информисање.
tvzonaplus.rs/sednica-saveta-za-stampu-prvi-put-u-nisu
Курир прати Кодекс новинара Србије
(Извор: Курир) – „Адрија медија група“, као највећа медијска кућа у региону, у сарадњи са Саветом за штампу започела је обуку својих новинара која за циљ има континуирано усавршавање у погледу извештавања у складу с Кодексом новинара, као и обезбеђивање неопходних знања и јачања улоге медија и подизања професионалних стандарда.
Представници Савета за штампу и медијског одељења ОЕБС у Србији у разговору са новинарима дневног листа Курир, анализирајући примере кршења Кодекса новинара, предложили су низ корака који би Курир, као један од најтиражнијих дневника у земљи, али и један од најпосећенијих сајтова, учинили још квалитетнијим.
– Одржан је први од три планирана састанка са новинарима и уредницима рубрике Старс. Наредних дана разговараћемо са колегама из Хронике, Друштва и Политике. Ми смо им указали на грешке које су у протеклом периоду направили, а они су говорили о професионалним и етичким дилемама са којима се свакодневно суочавају.
Заједнички циљ нам је да поштовање професионалних стандарда подигнемо на виши ниво и повећамо поверење читалаца – каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.
Поред ње, састанку са новинарима Курира присуствовали су и Мирослав Јанковић, правни саветник у медијском одељењу Мисије ОЕБС у Србији, као и Петар Јеремић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу и председник ИО УНС.
www.kurir.rs/vesti/drustvo/2998417/kurir-prati-kodeks-novinara-srbije
Ниш, 22.2.2018: Јавна седница Комисије за жалбе
Позивамо вас да присуствујете седници Комисије за жалбе Савета за штампу.
Време: Четвртак, 22. фебруар 2018, 12 сати
Место: Градска кућа, 7. јула 2, Ниш
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
- Удружење медија и медијских радника → Озонпрес
- Удружење љубитеља реке Саве “Зелени рај” → Еспресо
- Жељко Веселиновић → Ало
- Владан Влајковић → Палеж
Чланови Комисије за жалбе: Вера Дидановић, Златко Чобовић, Вера Баришић – Поповић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић, Драган Ђорђевић
Присутни ће, након што Комисија размотри жалбе, моћи да коментаришу одлуке и постављају питања у вези са радом Савета за штампу.
Може ли се зауставити „медијско лешинарење“ убиства Јелене Марјановић
(Извор: VICE) – „Ово је убиство где су се ‘укрстили’ естрада и црна хроника, а на крају и политика. Чаробна формула која гарантује вишегодишњу ‘забаву за народ’.“
** „Процурио звучни запис Јелене Марјановић који је настао пре смрти“ ** “ЗАВРШИЋЕШ КАО ЈЕЛЕНА МАРЈАНОВИЋ”: ЛУНИНА МАЈКА ДОБИЈА УЖАСНЕ ПРЕТЊЕ СМРЋУ, ЕВО ШТА ЈЕ ХИТНО ПРЕДУЗЕЛА!“ ** „Весни Ривас се ‘јавило’ ко је убица Јелене Марјановић“ ** „МУЖ УБИЈЕНЕ ПЕВАЧИЦЕ УШАО У РИЈАЛИТИ Зоран Марјановић“ ** „Позната пророчица о убиству Јелене Марјановић“ ** Шокантно шокантно ** Нови докази ** Нови детаљи ** Нове слике.
Чак и ако не читате новине, таблоиде, не пратите штампу, или живите на врху брда изоловани од цивилазије, немогуће је да до вас није дошао бескрајни вртлог мучних наслова о убиству Јелене Марјановић које се десило пре две године (неколико недеља пред парламентарне, покрајинске и локалне изборе). Већ две године, скоро сваког дана, одређени медији нас почасте информацијама које не желимо да знамо, правећи од једног убиства сензацију, циркус, третирајући његове детаље као пикантерије врсног специјалитета.
Ови наслови не само да нису новинарски, већ је свака нова „шокантно“ и „нећете веровати“ реченица тешка повреда. Пре свега, повреда права достојанства и приватности жртве и њене породице, укључујући и малолетну ћерку. Повреда етике, али повреда и свих нас који се медијима бавимо или их користимо, повреда нас као људских бића. Дошло је до тога да се извештавање о убиству сведе на лешинарање и черечење, које је данас кулминирало објавом фотографије леша на насловници једног, назовимо, медија. Тај медиј је истакао да је фотографија преузета из књиге о овом убиству, коју ћете од суботе моћи да купите уз Вечерње новости.
У бесрамно онанисање одређених медија кренуло се тихо и суптилно, али опет са истакнутим кршењем право на приватност – када се, на пример, о мајци Јелене Марјановић објавило да је „дошла на место нестанка и непрестано плакала“, као и да је она „тек пре неколико дана изашла из болнице“. Две године касније, након извештавања о мучним детаљима и жонглирања осумњиченима, на насловници нас је дочекао сервиран леш ове жене. Иако смо навикли да медији баш и не помажу решавању проблема веома заступљеног насиља над женама у нашој земљи, у овом случају су баш претерали.
Како је уопште могуће да фотографија мртве жене сме да заврши на насловници новина које можете купити на било којој трафици???
Уколико објављивање фотографије посматрамо са законске стране, оно је легално.
– Овде ништа није блуровано, све се види. Овакав један поступак нема везе са законом, већ са елементарним поштовањем породице и бола, рачуна се на основну људскост коју би сви као људска бића требало да поседујемо. Сви закони овога света не важе ако си толика стока – каже за ВИЦЕ правник Огњен Рашуо.
Међутим, иако формално није нелегално, овде је у питању драстично кршење Кодекса новинара Србије, који у четвртој тачки четвртог поглавља каже да медији не би требало да преносе узнемирујуће садржаје, а у петој тачки истог тог поглавља да морају да воде рачуна о достојанству жртве.
– Имамо ситуацију у којој је Кодекс заправо строжији од закона, зато што се водило рачуна о стварима којима правна регулатива по природи ствари не може да се бави. У овој ситуацији, требало би да реагују новинарска удружења, удружења за заштиту жена и деце, па и надлежно министарство. Јер, овде није ствар у поштовању или непоштовану закона, већ о константном срозавању професионалних стандарда, промоцији насиља и кршењу људских права особа о којима медији извештавају – сматра Тамара Скроза, новинарка недељника „Време“ и чланица Савета за штампу.
Скриншот из Кодекса новинара Србије
ОВО НИЈЕ САМО КРШЕЊЕ НОВИНАРСКОГ КОДЕКСА
Фотографија леша је само једна у, чини се, бескрајном низу бизарности које су о овом случају изнели медији. Из Мреже Жене против насиља кажу на су неке од ствари на које утичу ови наслови промоција насиља и давање идеја насилницима како да врше насиље, деградација и вређање достојанства личности и приватности жртве (изношењем нерелавнтних детаља из њеног живота, представљањем ње као промискуитетне), амнестирање убице од одговорности (убиство се представља као неизбежно, клетва, судбина, последица деловања виших сила због наводног “гатања” којим се његова породица бавила).
– На крају уместо да се убиство осуди, оно се банализује и тривијализује правећи од њега сапуницу за привлачење што већег броја публике. Ту можемо говорити о виктимизацији жртве постхумно, медији профитирају на њеном објектификованом мртвом телу. Најједноставнији савет који је могуће упутити новинарима који извештавају о убиствима јесте да се запитају, пре него што нешто напишу, да је у питању њихова мајка, сестра, ћерка, бака да ли би волели да се на тај начин о њој извештава у медијима – каже Ведрана Лацмановић за ВИЦЕ из Мреже Жене против насиља.
Овакви садржаји доступни су свима, па и деци, као и људима нестабилног здравственог или менталног статуса. А посебно место заузима достојанство жртве, које као што смо навели, законски не може да буде покривено.
Скроза напомиње да жртва која је мучена, трпела бол и на крају убијена, не заслужује и не сме да прође кроз „додатно иживљавање и понижавање“.
– Ако ништа друго, није ми јасно како се неко од уредника није досетио да би таква фотографија – која није ни у каквом јавном јавном интересу – могла да повреди ћерку убијене жене и да утиче на њен даљи развој. Оно што ме посебно брине јесте утицај оваквих фотографија на социопате, још неостварене а потенцијалне убице. Снимак жене која је „једна од нас“, жене коју је неко убио ту, у нашем окружењу, вероватно на такве људе делује посебно стимулативно – прича Скроза.
КАКО ЗАУСТАВИТИ ЛЕШИНАРЕЊЕ?
Иако је Савет за штампу у више наврата реаговао и јавно опоменуо, Скроза каже да је Савет за штампу више пута реаговао на текстове из медија Ало, Информер и Српски Телеграф, они су и даље наставили са неподобним извештавањем, можда чак и јачим интезитетом и са још више епитета. Да би се то спречило потребно је више од опомена и упозорења за таблоиде, каже она.
– Људи надлежни за медије ћуте, а локалне самоуправе им упорно додељују средства на конкурсима којима се промовише јавни интерес у медијима. Дугорочно, једини ефекат било би масовно медијско описмењавање грађана и грађанки – јер, медијски писмена особа сасвим сигурно не би купила ни читала новине које промовишу простаклук, насиље, међунационалну мржњу, политичке прогоне. Исто тако, медијски и пословно освешћена компанија не би се рекламирала у таквим медијима – закључује Тамара.
Мрежа Жене против насиља је, такође, упорно покушавала да укаже на таблоидизацију и ријалитизацију овог убиства али, како кажу, физички је неизводљиво да свакодневно напишу минимум 10 притужби (колико је најмање било чланака о овом убиству).
– Заправо требала би нам једна организација која би се бавила само реаговањем на овај случај, мада мишљења сам да то није поента. Поента је у томе да оваквог извештавања не би ни требало да буде, а самим тим ни реакције на њега, када би се поштовали медијски закони и када би они који су надлежни за надзор нијховог спровођења доследно радили свој посао – кажу из ове организације.
Случај убиства Јелене Марјановић арчен је са свих страна и из свих углова, а они који конзумирају штампу некако су огуглали и навикли на сервирање тацни морбидарија и детаља који нису ни од какве користи.
– У Србији сваког дана неко страда, сваког дана неко је убијен, али ово је убиство где су се „укрстили“ естрада и црна хроника, а на крају и политика. Чаробна формула која гарантује вишегодишњу „забаву за народ“ – закључила је Тамара Скроза.
Ива Парађанин
www.vice.com/rs/article/wj4d9w/moze-li-se-zaustaviti-medijsko-lesinarenje-ubistva-jelene-marjanovic
Медијска турнеја „исцелитеља“ Алена Азарића
(Извор: Раскрикавање) – Лажни исцелитељ годинама је био звезда домаћих медија који га се сад, када се нашао под истрагом за надрилекарство, редом одричу. „Кад ми се први пут јавила Мајка Божја, и сам сам се уплашио. Бог ми је тада подарио да видим и осетим туђе болести, да препознам људске слабости и да молитвом, крстом и иконама помогнем. Зато не кажем да људе лечим ја, него Бог, он све ради, а ја сам само његов слуга“, рекао је Ален Азарић, наводни исцелитељ 2014. у интервјуу за Курир у коме је тврдио да је „уз помоћ Бога и светаца излечио сам скоро целу естраду“.
Све до јуче, Азарић је био омиљени саговорник таблоида, радо виђен учесник емисија и ријалити програма на телевизијама са националном покривеношћу. Тврдио је да је излечио хиљаде људи, да има натприродне моћи, а новинари су за њега тврдили да „погледом може да продре у особу и осети од чега она болује и какве предиспозиције са собом носи“.
Након недавног Азарићевог гостовања на телевизији Пинк када је доктор Мома Јаковљевић, згрожен тиме што у емисији гостује са надрилекаром, изашао из студија – став медија о Азарићу се нагло променио.
Азарића, којег су годинама хвалили, медији су одједном почели да представљају као лажног исцелитеља. Главна вест постала је то да је Прво основно тужилаштво из Београда покренуло поступак против Азарића.
Александра Ђенадић, портпаролка тужилаштва потврдила је ту информацију за Раскрикавање и рекла да се против Азарића тренутно воде два поступка због сумњи да се бавио надрилекарством што је законом забрањено.
Провладин таблоид Ало је на насловној страни објавио да „Азарићу прети ћорка“ тврдећи да је реакција тужилаштва уследила после њиховог писања.
Овај таблоид је, међутим, у више текстова последњих месеци Азарића представљао као доктора и градио од њега медијску звезду. Након што је на телевизији Хепи Азарић уживо „лечио“ људе, Ало је то помпезно преносио уз написе „ВРАТА СУ ОТВОРЕНА Од данас доктор Ален Азарић прима пацијенте у вили „Парова“.
Ало и други таблоиди данима су писали о Азарићевом хуманом „гесту“ када је уплатио дуг за алиментацију певачици Гоци Тржан у име њеног бившег мужа.
Азарић је о својим „моћима“ причао и у дугом интервјуу код Миломира Марића на телевизији Хаппy, а касније је учествовао у њиховој ријалити емисији „Парови“ у којој је „лечио“ људе уживо.
У дану када је јавност обавештена да је тужилаштво покренуло поступак против Азарића, недељник Афера у власништву новинара Градише Катића, привођеног у акцији „Сабља“ након убиства Зорана Ђинђића, објавио је причу о Азарићу у ком он тврди да зна ко је убио певачицу Јелену Марјановић.
„Најближи рођак је ударио и убио Јелену, Зоран је све то видео и однео је на насип“, прича Азарић у тексту у ком је потписан као доктор.
По броју афирмишућих текстова о Азарићу издваја се Курир. У неколико наврата писали су о људима који су „нашли спас“ и уз помоћ „чудотворног лека од гљива“ победили рак. И сам Азарић је у овом листу причао о својим достигнућима.
„Сами сте се уверили када сте недавно радили исповест са човеком који се изборио са канцером на панкреасу, који није ни мало наивно обољење. Пре неки дан су ме обавестили да је још један пацијент био на претрагама и да су му рекли да се канцер потпуно повукао“, причао је Азарић за Курир у септембру прошле године. „Затим смо имали пример детета које је имало аутизам и није никако причало. Девојчица је после само месец дана узимања лека почела да изговара речи, а неке и да спаја”, наставио је Азарић да ређа своје “успехе”.
Петар Јеремић из Савета за штампу казао је за Раскрикавање да су медији промовисањем и несупростављањем Азарићу прекршили одредбе Кодекса новинара Србије којима је забрањено да се у медијима шире лажне наде и да се слепо верује извору који очигледно следи свој интерес приликом давања информације.
„Медији нису смели на тај начин промовисати надрилекарство“, каже Петар Јеремић за Раскрикавање. „Сваки професионални новинар и уредник, коме је интерес својих читалаца и гедалаца на првом месту, би се потрудио да од Азарића затражи доказе за тврдње које износи“.
Он каже да је Савет за штампу у прошлој години забележо велики број огласа за немедицинске препарате који су представљени као текстови, што читаоце доводи у заблуду да је реч о новинарском, а не о плаћеном садржају.
Своје звање доктора Азарић је, према сопственим речима, стекао на Институту за природну медицину чији је директор Мирољуб Петровић познат по кованици „Под мач бато“ коју је искористио говорећи како би искоренио хомосексуализам у Србији.
Седиште овог Института је у Њујорку, а адреса на којој је факултет регистрован у Србији не постоји. На сајту Института пише да се студирање одвија онлајн, а приложене су и цене школарине.
За 400 евра можете постати нутрициониста и хербалиста, за 600 евра киропрактичар, магистар природне медицине за 1100 евра, а титулу доктора добијате за 1250.
Студирање се одвија онлајн, није временски ограничено, а диплома стиже на кућну адресу.
Ален Азарић је у децембру прошле године основао и Фондацију „За бољи живот – др Ален Азарић“ у коме је председник Управног одбора његов отац против кога се такође води поступак због кривичног дела надрилекарство и надриапотекарство.
Весна Радојевић
Савет за штампу: Српски телеграф и Вечерње новости прекршили Кодекс
(Извор: Раскрикавање) – Дневни листови Српски телеграф и Вечерње новости прекршили су Кодекс новинара Србије, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на последњој седници. Српском телеграфу је изречена јавна опомена, а Вечерњим новостима је наложено да објави одлуку Комисије у року од пет дана.
“Јеремић прави недељник, Бећковићева за уредника” назив је текста у Српском телеграфу који је, према одлуци Комисије, лажна вест и у коме је таблоид трипу прекршио Кодекс.
У тексту се тврди да је је “Вук Јеремић одлучио да појача медијске нападе на власт, па је решио да направи свој недељник”, а први сарадник ће му бити новинарка Оља Бећковић.
Члан Комисије Петар Јеремић који је и поднео жалбу навео је да текст представља “очигледан пример лажне вести пласиране у интересу центара моћи за које поједини медији раде”. И сама Оља Бећковић је у ауторском тексту за Блиц написала да се ради о неистинама.
Комисија је закључила да су несумњиво прекршене одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, јер Српски телеграф није понудио никакве доказе за своје тврдње, сем наводне изјаве анонимног очевица разговора “у четири ока”.
“Таква “информација” употребљена је, међутим, за позивање министра и медијског аналитичара, који даље коментаришу ни на који начин проверену вест. Комисија је у овом случају закључила да извор, по свему судећи, ни не постоји, односно да је лист намерно пласирао лажну вест, следећи одређене економске или политичке интересе”, наводи Комисија у образложењу.
Осим тога, утврђено је да су прекршене и тачке Кодекса које забрањују измишљање извора и утицај интереса издавача на уређивачку политику.
Листу “Вечерње новости” је наложено да у року од пет дана објави одлуку о томе да су прекршили Кодекс у тексту “Краљевачко ромско насеље: У масовној тучи шесторо повређених, сабљом посекли и дете”.
Прекршена је тачка одељка који се тиче новинарске пажње, по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и мора да учини све да избегне дискриминацију по било ком основу.
У тексту је више пута истакнуто да је реч о ромском насељу, росмким породицама или да су учесници у тучи Роми, а у жалби је истакнуто и да су коментари испод текста непримерени и да омаловажавају припаднике ове националне мањине.
Комисија подсећа да Кодекс прописује да се припадност одређеној етичког, политичкој, идеолошкој или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло наводи само када је тај податак неопходан за пуно разумевање конктекста догађаја.
“У овом случају није било потребе да се истиче како је реч о Ромима, или ромском насељу јер то није од значаја за разумевање догађаја, а, по мишљењу чланова Комисије, може да доведе до негативних ставова о свим припадницима те националне мањине”, оцењује Комисија.
Према извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије који је сачинио Савет за штампу, ниво поштовања Кодекса је на ниском нивоу, а у непоштовању предњаче листови са таблоидном уређивачком политиком – Српски телеграф, Ало, Курир и Информер.
Марија Вучић
Курир у корак са Кодексом
Сарадња АМГ и Савета за штампу
„Адрија медија група“, као највећа медијска кућа у региону, донела је одлуку да у сарадњи са Саветом за штампу у наредном периоду подигне ниво медијског садржаја, као и квалитет извештавања.
На састанку на којем су присуствовали Петар Јеремић, члан Савета за штампу и председник ИО УНС, Предраг Рогановић, извршни директор „Адрија медија групе“, и Бранислава Мајдаревић, заменица главног и одговорног уредника Курира, договорен је читав низ практичних корака који би Курир, као један од најтиражнијих дневника у земљи, али и један од најпосећенијих сајтова, учинили још квалитетнијим.
Један од кључних корака биће унапређење медијског садржаја који би за последицу имао што мање притужби Савету за штампу. Заједно са Саветом биће организоване и радионице у којима ће новинарима бити представљени начини како да што квалитетније извештавају придржавајући се Кодекса новинара.
АМГ чланица је Савета за штампу још од његовог оснивања 2010. Све те године унапређивали смо квалитет нашег извештавања, поштујући препоруке Савета, али је ово први пут да један велики медиј својим новинарима обезбеди професионално усавршавање у погледу извештавања у складу с Кодексом новинара.
Пронашли смо 362 лажне вести на насловницама Информера за годину дана
(Извор: Fake news tragač) – На 302 насловне стране, Информер је прошле године објавио чак 362 лажне вести, показало је истраживање сајта факенеwс.рс.
Насловнице Информера у претходној години испунили су пристрасни, једнострани или сасвим неистинити и измишљени наводи.
Иако је Информер најављивао, чињенице показују да се нису догодили терористички напади ИСИС-а на Србе на Косову, као што ни џихадисти нису напали Бањалуку. Српска војска, ни косовска (непостојећа) нису окупирале север Косова, Србију нису напали ни Хрвати ни Албанци, а није се десило ни крвопролиће након председничких избора.
Русија Србији није дала месецима најављивани ракетни систем С 300, Трамп није укинуо санкције Русији, није ни “угасио” НАТО, Милорад Додик није “уклоњен по плану Запада до 1. септембра 2017”, а Хрвати нису отели Апатин од Србије.
Ратко Младић је жив, док је Информер предвиђао његову смрт до краја 2017. године, јер га, како тврде, трују у Хагу. Није се, међутим, десила ни још једна врло битна ствар – изостала је било каква реакција тужилаштва и полиције, који су надлежни да реагују у случајевима када ширење лажних вести изазива панику.
,,То је обавеза јавног тужиоца који је странка у поступку, он мора да докаже оствареност законских обележја конкретног кривичног дела. Дакле, у том сегменту јавни тужилац и полиција морају да одраде свој посао’’ каже за Факенеwс.рс, адвокат који се бави медијских правом Милош Стојковић.
Закони прописују одређена правила када јавни интерес налаже да се реагује на неистиниту информацију. Начин такве реакције је и кривично гоњење (ако постоје законска обележја кривичног дела), забрана дистрибуције информације (из Закона о јавном информисању и медијима), али и друга правна средства (попут тужбе у парничном поступку за накнаду штете).
,,Ако ствари посматрамо из аспекта примене кривичног законодавства, постојање или непостојање кривичног дела зависи од остварености такозваних законских обележја кривичног дела, што се углавном везује за последице до којих доводи пласирање неистинитих информација, а оцену о томе даје надлежни јавни тужилац” објашњава Стојковић.
Најучесталије речи у насловима лажних вести Информера су рат или алузије на рат (сукоб, крвопролиће, напад, окупација, удар, офанзива), док су најчешћи актери таквих вести, окарактарисани као непријатељи Србије и Републике Српске:
Албанци
„Драма. Хашим Тачи шаље РОСУ на Србе”
Хрвати
„Провокација из Загреба. Усташе отимају Српску”
Осим појединачно, некада су представљани као да делују заједно против Србије, па су се појављивали наслови попут овог:
„Готовина спрема Шиптаре на рат! Тачи му платио 500 000 евра за план косовске Олује”.
На списку непријатеља су и:
Бошњаци
„Завршетак етничког чишћења. Бакир Србима отима 800 000 хектара”
Македонци
„Зоран Заев најгори Шиптар. Забио нам нож у леђа”.
Црна Гора, у контексту приступања НАТО пакту, у Информеровим вестима била је предмет сукоба и претњи Русије и Сједињених Америчких Држава, као у овом случају:
„ПУТИНОВА ПОРУКА ТРАМПУ. ЦРНА ГОРА НЕ МОЖЕ НА СИЛУ У НАТО. Не играјте се са нама, Русија ће Србију и Србе у Црној Гори бранити свим средствима, гласи Путинова порука која је прослеђена прошле недеље у Вашингтон.”
Информер је самоуверено најављивао да до чланства Црне Горе неће доћи, а та земља службено је постала пуноправна НАТО чланица петог јуна 2017. године.
Главни противник Србије у Информеровим неутемељеним наводима је НАТО.
„Окружују нас са свих страна. НАТО БИ ДА ЗГАЗИ СРБИЈУ. План је да укину Србију као слободну и независну државу”.
Подсећамо да Србија са НАТО пактом има потписан Споразум о партнерству.
Са друге стране, циљ лажних вести у којима је актер била Русија, био је да кроз извлачење из контекста изјава Владимира Путина и његових сарадника, или кроз потпуно измишљање цитата, покажу да је Русија пријатељ Србије и Републике Српске, заштитница њихових граница и интереса на Балкану, уз констатно одржавање ратне тензије на насловницама:
„НАТО ОБАВЕШТАЈЦИ ОТКРИЛИ: ПУТИН ВОЈСКОМ БРАНИ КОСОВО. Шпијуни Нато алијансе упозорили шиптарске екстремисте да ће у случају напада на север Косова Русија одмах у Србију послати више од 1000 обавештајаца, 200 инструктора, авионе са пилотима и сву потребну помоћ”
„Снажна порука руског лидера хрватској председници. Путин: Ко нападне Србију, ратоваће са Русијом”
Изазивање панике и непостојећа еколошка катастрофа
У примерима извештавања о потенцијалним епидемијама и здравственом стању грађана Србије, јасно се види манипулација информацијама и позивање на неутемељена истраживања.
“ДРАМА, Више од 1,2 милиона Срба има ХПВ, вирус који изазива рак”
“У Србији 160 000 неплодних мушкараца од НАТО бомби”
Када је реч о потенцијалним еколошким катастрофама, један од најгрубљих примера покушаја изазивања панике и ширења дезинформација је вест са насловне стране Информера објављена 24. новембра.
“ХРВАТИ ТРУЈУ ВОДУ КОЈУ ПИЈЕ БЕОГРАД! ОПАСНО, САВА ПУНА АНТИБИОТИКА”
Ове наводе демантовали су министар заштите животне средине Горан Триван и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.
Има ли кривичне одговорности?
Изазивање панике и нереда је кривично дело из члана 343. Кривичног законика који санкционише “изношење и проношење лажних вести или тврдњи које доводе до изазивања панике или тежег нарушавања јавног реда или мира, или ако се тиме осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења”.
Притом, ако се за изношење или преношење користе медији, ради се о квалификованом облику кривичног дела, код кога је запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.
,,Ипак, формулација ове одредбе указује на то да последица мора заиста да наступи, односно не цени се подобност лажне информације да изазове последицу, него да заиста наступи паника или узнемирење јавности. У сваком случају на оцени је надлежног јавног тужиоца да ли ће или неће покренути поступак’’, тврди адвокат Милош Стојковић.
Могуће санкционисање лажних вести препознаје и примена Члана 317. који предвиђа казну затвора од шест месеци до пет година уколико неко “изазива или распирује националну, расну или верску мржњу или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама у Србији.”
,,Притом, извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације, а тек ако су испуњени одређени услови може да одговара уредник медија, а издавач у принципу само теоријски” објашњава Стојковић.
Ширење лажних вести не дозвољава ни Закон о информисању и медијима као ни Кодекс новинара Србије.
Да ли је дошло до кршења Кодекса у делу који се односи на обавезу новинара да тачно и објективно извештава утврђује Савет за штампу – саморегулаторно тело издавача, штампаних и онлајн медија, које поступа по жалбама на извештавање.
Међутим, могућност утицаја тог тела на поштовање Кодекса и етичких принципа у извештавању, готово је непостојећа, што показује и пример Информера. Тај таблоид опомене Савета за штампу игнорише, а механизам који би натерао Информер, али и остале медије да поштују одлуке тог тела – не постоји.
У протеклој години било је укупно 13 жалби Савету за штампу на текстове које је писао Информер. Седам су поднели појединци који су сматрали да су лично оштећени писањем Информера, док су шест тужби поднеле организације за заштиту људских права.
Једна жалба решена је медијацијом и редакција тог таблоида пристала је да уклони спорни текст. Две жалбе су одбачене јер, према мишљењу Савета, подносиоци нису били лично оштећени, док је у једном случају дошло до одустајања од жалбе.
„Комисија је разматрала девет жалби и изрекла осам јавних опомена због кршења Кодекса. Жалбе су се најћешће односиле на одредбе из Поглавља И (истинитост извештавања) – где су се као прекршаји јавили неистинито извештавање, неразликовање чињеница од нагађања и гласина и проблем са изворима, затим на одредбе о забрани дискриминације и на одредбе из Поглавља Новинарска пажња”, наводи за сајт факенеwс.рс генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Она истиче и да, осим једног јединог случаја у протеклој години, када је Информер пристао да уклони текст, сарадња са тим таблоидом не постоји.
,,Информер је, иначе, у почетку кратко време прихватао надлежност Савета за штампу и тада су одговарали на жалбе, али је већ после првих одлука Комисије (за жалбе), којима су били незадовољни, одлучио да ‘изађе’ из система саморегулације, тако да ми немамо могућност да их обавежемо да објављују одлуке Комисије. Све што можемо је да им изрекнемо јавну опомену, што лист у потпуности игнорише.”
Број поступака вођених против Информера пред Саветом за штампу несразмерно је мали у односу на кршење Кодекса, што је показао и мониторинг Савета за штампу о поштовању Кодекса новинара Србије у дневним штампаним медијима од 1. марта до 30. новембра 2017. године.
Резултати тог мониторинга говоре да је Информер прекршио Кодекс 953 пута, уз образложење да су ,,осим кршења права на претпоставку невиности, кршења права на приватност и пласирања недовољно проверених информација (у чему су грешили и други листови), новинари и уредници Информера често објављивали наслове који не одговарају суштини текста.”
“Практично свакодневно кршила се и друга тачка Поглавља 2 која се односи на политички и економски интерес издавача или уредника: појава констатована још 2015 – да је Информер отворено стао у службу Српске напредне странке – сада је већ постала опште место’’ наводи се у мониторингу Савета.
Међутим, Информер је по томе тек четврти на листи, Кодекс је највише кршио Српски телеграф – 1282 прекршаја, на другом месту је лист Ало са 1070 прекршаја, а на трећем Курир са 1.016 прекршаја, показало је прошлогодишње истраживање Савета за штампу.
У прва три месеца 2017. године било је највише лажних вести на насловницама Информера
У нашем истраживању потврђен је наставак Информеровог тренда – дискредитација политичких неистомишљеника актуелног владајућег режима, што се помиње и у мониторингу Савета за штампу.
Дискредитација опонената Српске напредне странке била је нарочито присутна током предизборне кампање за председничке изборе који су одржани 2. априла прошле године.
За прва три месеца 2017. године било је укупно 56 таквих вести, највише у марту – 26.
Вести објављиване након априлских избора најављивале су сукобе на улицама, уз наводну сарадњу опозиционих лидера и “западних агентура”.
“Сорош хоће рат у Србији. Путинове безбедносне службе доставиле су нашим властима доказе да је амерички милијардер својим плаћеницима наложио да по сваку цену изазову немире”
“Хоће да нас гурну у тотални хаос. Јанковић тражи крв”
Лидер Народне странке Вук Јеремић и председник Покрета Слободних грађана Саша Јанковић, који су тада били кандидати за председника, најчешћи су објекти тих напада, с тим што је приказивање Јеремића у негативном светлу кроз лажне вести било учесталије (укупно 38 вести).
Текстови о њему носили су наслове:
“НАТО Вук: ТРЕБА НАМ СТО РАЗБИЈЕНИХ ГЛАВА И ВЛАСТ ЈЕ НАША. Вук Јеремић поручио западним амбасадорима да ће свим средствима па и физичком силом спречити ‘изборну крађу’. Треба нам сто разбијених глава у Београду у 2.априла увече и победа у другом кругу је наша”
“Јеремићеви милиони. Вук већ спискао 2 милиона евра. Одакле, бре, толике паре?”
Када је реч о бившем заштитнику грађана Саши Јанковићу, приметна је тенденција раста лажних вести о њему од најаве његове кандидатуре до званичног уласка у трку за председника државе (јануар 2 – фебруар 5- март 11 вести).
Вести о њему базирају се на неутемељеним тврдњама у вези са финансирањем кампање, његовим присталицама, као и о афери “пиштољ” (случај у којем је тај лист утврђивао одговорност Јанковића за самоубиство његовог пријатеља, што се десило 1993. године).
“ЈАНКОВИЋ ЗАТАШКАО УБИСТВО!”
“ОН ИМА ОПАСНЕ ПЛАНОВЕ. Јанковић би да отцепи Војводину”
“Јанковић прави митинг у Хали спортова. Одакле милиони?”
Крај 2017. године на насловницама Информера је обележио пораст броја лажних вести из домена политике, што се може тумачити уводом у кампању пред локалне изборе за Београд који ће бити одржани четвртог марта ове године.
Упркос континуираном преношењу лажних вести и кршењу Кодекса Информер је прошле године добијао новац из локалних буџета, а преко конкурса за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја. Тако је, на пример из буџета Бачког Петровца добио 200 хиљада динара, о чему је писао портал Истиномер, док су Независно удружење новинара Војводине и Независно удружење новинара Србије упозоравали на то да је тај лист добио и милион динара од Новог Сада.
Новинарска и друга релевантна медијска удружења предлагала су да се изменама Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања одлуке Савета за штампу учине обавезујућим и да се медијима који не признају саморегулацију и крше Кодекс не додељује државни новац. Међутим, то се није догодило.
Напомена: Анализа није обухватила текстове у вези са естрадом, као ни оне у којима се Информер бави истрагом убиства певачице Јелене Марјановић, будући да тај случај још није судски окончан.
Ауторка: Невена Богдановић
fakenews.rs/2018/01/26/pronasli-smo-362-lazne-vesti-na-naslovnicama-informera-za-godinu-dana/