ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Повереница са представницима Савета за штампу

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић састала се са члановима Управног одбора Савета за штампу и Комисије за жалбе.

Повереница Јанковић подржала је рад овог саморегулаторног тела, истакавши неопходност поштовања Кодекса новинара Србије, али и антидискриминационих прописа у изградњи модерног и толерантног демократског друштва у коме желимо да живимо.

Чланови Управног одбора Савета за штампу Вукашин Обрадовић и Зоран Секулић представили су нов начин рада тела, обавестили повереницу о промени Статута и процедура приликом доношења одлука.

Повереница и представници Савета за штампу сагласили су се да је, с обзиром да Кодекс новинара Србије садржи неколико тачака које се директно односе на забрану дискриминације, веома важно боље разумевање и сарадња, пре свега на пољу размене информација и искустава.

Састанку су присуствовали и чланови и чланице Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза, Ивана Стјеља и Влада Мареш, као и генерална секретарка Савета Гордана Новаковић. Из институције Повереника за заштиту равноправности састанку су присуствовале помоћнице поверенице Мирјана Кецман и Косана Бекер, шефица кабинета Антигона Андонов и саветница Тамара Влашкалин.

(Извор: www.ravnopravnost.gov.rs/sr/događaji/poverenica-sa-predstavnicima-saveta-za-štampu)

Вукашин Обрадовић нови председник Управног одбора Савета за штампу

(Извор: Курир) – Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић је нови председник Управног одбора Савета за штампу, одлучено је на конститутивној седници Управног одбора Савета.

Вукашин Обрадовић ће функцију новог председника Управног одбора Савета за штампу обављати наредне две године, а замењиваће га Милева Малешић, председница Управног одбора Локал преса.

После недавних промена Статута, у УО Савета за штаму сада су председник УО Асоцијације медија Зоран Секулић, председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић, председница УО Локал преса Милева Малешић и члан УО Асоцијације медија Стеван Ристић.

Савет за штампу, једино саморегулаторно тело у медијској сфери у Србији, прошле године је примио 109 жалби на садржаје штампаних и онлајн медија, што је нешто више него 2014. када је примљено 80 жалби.

(РТС)

www.kurir.rs/vesti/drustvo/vukasin-obradovic-novi-predsednik-upravnog-odbora-saveta-za-stampu

 

Вукашин Обрадовић на челу УО Савета за штампу

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ


Савет за штампу је претходне године примио 109 жалби, а Комисија за жалбе донела 60 одлука о кршењу Кодекса новинара


Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, нови је председник Управног одбора Савета за штампу, одлучио је синоћ УО Савета на конститутивној седници. Обрадовић ће ову функцију обављати наредне две године, а замењиваће га Милева Малешић, председница Управног одбора Локал преса.

Савет за штампу је недавно променио Статут и састав Управног одбора у којем су сада председници организација оснивача Савета – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије и Локал преса: Зоран Секулић, Љиљана Смајловић, Вукашин Обрадовић и Милева Малешић. За петог члана УО Асоцијација медија је изабрала Стевана Ристића, директора недељника „Време“.

Савет за штампу, једино саморегулаторно тело у медијској сфери у Србији, прошле године је примио 109 жалби на садржаје штампаних и онлајн медија, што је нешто више него 2014. када је примљено 80 жалби. У годишњем извештају, који је УО разматрао на истој седници, наведено је да је Комисија за жалбе прекршај Кодекса утврдила у 60 случајева, од чега је изречено 36 јавних опомена медијима који нису прихватили пуну надлежност Савета за штампу. Број случајева у којима је утврђено кршење Кодекса знатно је већи него претходне године.

Медији су и прошле године најчешће кршили одредбе из одељка Истинитост извештавања (35 пута) и то углавном тачке које се односе на забрану објављивања неоснованих оптужби, клевета или гласина, као и на обавезу разликовања чињеница од коментара, нагађања и претпоставки. У двадесет случајева прекршене су одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације и говора мржње, у 17 о кршењу одредби о ауторству. Чест прекршај је и непоштовање етике и културе јавне речи (14 одлука), углавном због необјављивања одговора. У највећем броју случајева, прекршено је више тачака Кодекса новинара.

Поједини медији и даље не поштују обавезу објављивања одлука Комсије о кршењу Кодекса, па су тако 2015. године ту обавезу избегли: „Вечење новости“ (које нису објавиле чак четири од пет одлука), „Блиц“ (није објавио две од шест одлука), „Ало“ (две од пет), „Телеграф.рс“ (није објавио ниједну од две одлуке), закључено је на седници Управног одбора Савета за штампу.

Управни одбор је прихватио и захтеве портала „Цензоловка“, „ЦИНС“ и „Минг“ за признавање пуне надлежности Савета за штампу.

НДНВ: Храбра одлука Савета за штампу у вези са Политиком

(Извор: аутономија.инфо) – Савет за штампу као институција у потпуности сазрео да се супротстави бројним, такорећи малигним проблемима овдашње медијске сцене

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) поздравило је данас одлуку Комисије за жалбе Савета за штампу, која је проценила да је “режимски” лист Политика прекрсио Кодекс новинара Србије по пријавама НДНВ-а и још неколико медија.

“Та одлука је храбра и високо професионална. Она је показала да је Савет за штампу као институција у потпуности сазрео да се супротстави бројним, такорећи малигним проблемима овдашње медијске сцене”, навео је НДНВ у саопштењу за јавност.

То новинарско удружење је оценило да је одлука последица и чињенице да је рад Савета за штампу демократизован и да нико од оснивача више нема право на вето.

“То право нема ни Удружење новинара Србије, око којег се опет окупљају медији и новинари који на најдрастичнији начин крше професионалне и етичке норме, и праве спискове ‘издајника’ по угледу на деведесете године”, пише у саопштењу.

НДНВ је изразио уверење да ће ова институција, која је изложена “канонади напада провладиних медија и режимских гласноговорника”, издржати притиске и наставити да ради у корист грађана и професије.

Комисија за жалбе Савета за штампу пресудила је да је лист Политика прекршила Кодекс новинара текстовима “Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова” и “На ваше увреде могу да одговорим само бројкама” из јануара ове године, и то одељке Кодекса које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу.

(Аутономија)

www.autonomija.info/ndnv-hrabra-odluka-saveta-za-stampu-u-vezi-sa-politikom.html

Мало убиство Савета за штампу

(Извор: Цензоловка) – Пре него што је објављен извештај Савета за штампу, по којем је Политика прекршила Кодекс новинара Србије објављујући текст о медијима и НВО који добијају америчке донације, главна уредница Политике и председница Управног одбора Савета прозвала је своје колеге из Савета да су такав закључак донели управо они који су амерички плаћеници

Пише: Антонела Риха

 

Шта се, заправо, чуло са конференције за новинаре коју је Савет за штампу одржао у петак, 26. фебруара, с намером да саопшти нова правила рада? Судећи према медијским извештајима, догодио се наставак прозивки „плаћеника“ које је Политика започела 7. јануара текстом Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова, наводећи податке о америчким парама које примају поједини медији и невладине организације.

Савету за штампу су се жалили: Јужне вести, Локал Пресс и Независно друштво новинара Војводине, тврдећи да су подаци у тексту нетачни, непроверени или злонамерно интерпретирани.

Дан пре конференције за новинаре, Комисија за жалбе Савета за штампу закључила је већином гласова (9:2) да је Политика у том тексту прекршила две одредбе Кодекса новинара Србије: ону која каже да би новинар требало да се консултује са што већим бројем извора, као и ону која упозорава на опасност од изостављања информација које би могле да утичу на став читалаца.

А како нова правила рада Комисије за жалбе Савета значе и то да више нема могућности „вета“ (раније није могла да буде донесена одлука за коју не гласа бар један представник сваког од оснивача и бар један представник јавности), двоје чланова Удружења новинара Србије (УНС), који су били против одлуке да је Политика прекршила Кодекс, нису могли да утичу на коначни закључак.

То је ипак покушала да уради Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница Политике, председница УНС-а, а и – што је за ову причу најважније – председница Управног одбора Савета за штампу. Бранећи своје новине, дезавуисала је рад Комисије Савета прозивком „америчких плаћеника“ у њеном саставу.

„Синоћ је Комисија Света за штампу одлучила, гласовима оних који су примаоци америчких донација и који су незадовољни што су те информације изашле у јавност, да је Политика прекршила Кодекс новинара. Ја, рецимо, мислим да то није тачно.“


Сасвим је могуће да новинари Политике нису читали Кодекс, као што га никада није видела ни већина колега, али су морали да науче бар основна правила заната. А она значе, да се пре него што се коментарише, извести шта се догодило и шта је ко све рекао


И ту није крај. Дан касније у Политици излази текст Мала осуда међу пријатељима у коме се не наводе аргументи Савета за штампу, већ се препричавају изјаве са конференције за новинаре и брани спорни текст Јелене Попадић.

„Начин одлучивања Савета за штампу више је личио на политичко-комесарску расправу у којој је требало одстрелити ’идеолошког непријатеља’, него на објективно утврђивање могућих прекршаја новинарског кодекса“, извештавају новинари Политике који су пратили конференцију за новинаре Савета.

Сасвим је могуће да новинари Политике нису читали Кодекс, као што га никада није видела ни већина колега, али су морали да науче бар основна правила заната. А она значе, да се пре него што се коментарише, извести шта се догодило и шта је ко све рекао. То из овог текста нисмо успели да сазнамо.

Као што ни из спорног текста нисмо разумели најпре – због чега је написан. То што неко добија стране донације није доказ ни корупције ни пристрасности, а није ни кривично дело. Напротив, у сваком министарству можете наћи пројекте финансиране од страних влада или Европске уније.

То што је новинарка открила један сајт на коме се наводе америчке донације српским медијима и невладиним организацијама, не значи да су те информације тачне, нити да су то све донације које они добијају. Политика се из непознатог разлога задржала само на америчким парама. Нисмо сазнали ни како се те паре троше. За то је био потребан мали напор окретања телефона прозваних медија и невладиних организација, али новинарки је то било неважно. Јужне вести, Локал Пресс и НВДН чак тврде да подаци који се односе на њих нису тачни.

Све су то разлози да искусна уредница попут Љиљане Смајловић не пусти текст пун озбиљних занатских пропуста. И да са искуством које има, а радила је у медијима чији су новинари прозивани као „страни плаћеници и домаћи издајници“, разуме узнемирење једног дела јавности које се присетило мучних деведесетих. Те да схвати да је добар део те јавности повезао текст који је објавила са разбијањем прозора на згради у којој су смештене невладине организације које је Политика прозвала као америчке плаћенике.

Уместо тога, од ње и Политике смо чули прозивање „девет повезаних лица“ у Савету за штампу, која су оценила да је текст прекршио одредбе Кодекса. Да ствар буде упечатљивија, она је своје оцене о одлуци Комисије Савета изнела пре него што су јавност, па чак и чланови Управног одбора, уопште могли да прочитај извештај и аргументе Комисије јер се они објављују и до недељу дана по доношењу одлука о жалбама.

И није неважно што је то урадила баш Љиљана Смајловић. Не само што је председница УНС-а, она је и председница Управног одбора Савета за штампу, једног од тако ретких независних, саморегулаторних тела које окупља репрезентативни број издавача, власника штампаних и онлајн медија и новинских агенција, а који већ годинама са више или мање одјека указује на непрофесионалне и неетичке садржаје у медијима. Било да су плаћени српским, америчким, руским парама или, попут Савета за штампу, парама Европске уније, једино што је важно у ономе што читамо јесте да су чињенице које се износе – тачне, свеобухватне и јасне.

 

Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу:

Чињенице тачне, контекст накарадан, порука злонамерна 


Тамара Скрозза

„Како би чланови Комисије требало да се понашају када им се на седници идући пут појаве новинари Политике?  Да ли да ћуте, да се и не поздраве, да не дискутују, да не сучељавају аргументе (па и емоције), све да би избегли да им ови „репортери“ не извуку реченице из контекста и представе их као будале/циркусанте/политичке комесаре, већ по потреби?“, пита се Тамара Скрозза, која за Цензоловку сведочи о догађањима на седници Комисије за жалбе

 

„Текст у Политици Мала осуда међу пријатељима, у којем се наводно описују догађаји на седници Комисије, заправо је покушај да се потпуно обесмисли и деградира одлука тог тела и руглу извргну његови чланови (пре свега, представници НУНС-а). Занимљиво је да је овај текст заправо врло налик првобитном писанију о оних 45.000 долара, од којег је све и почело: чињенице су углавном тачне, контекст потпуно накарадан, а порука у потпуности злонамерна“, каже за Цензоловку Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе.

Она је за наш портал описала догађања на седници Комисије и то како су она касније интерпретирана у Политици.

– Троје новинара Политике, који су били присутни на седници Комисије, врло су пригодно „заборавили“ да наведу потпуну аргументацију која је била изнета, врло пригодно цитирали само троје учесника у расправи и више него пригодно злоупотребили интерне шале између чланова као један од кључних аргумената у прилог тези да је одлука донета између „девет повезаних чланова Савета“.

Нису цитирани аргументи чланова, није заправо цитирана ни трећина чланова који су гласали за коначну одлуку, а и оно што је цитирано, није имало везе с главном темом – зашто је на крају донета одлука која је донета.


„Троје новинара Политике, који су били присутни на седници Комисије, врло су пригодно ‘заборавили’ да наведу потпуну аргументацију која је била изнета. Није заправо цитирана ни трећина чланова који су гласали за коначну одлуку, а и оно што је цитирано, није имало везе с главном темом – зашто је на крају донета одлука која је донета“ (Тамара Скрозза)


Пре свега, изостављено је да су чланови Комисије највише примедаба имали на чињеницу да у спорном тексту није контактирано с представницима ниједне организације којима се текст бави, као и да не постоје информације о начину на који је новац потрошен, о ефектима пројеката који су спроведени итд. Да се, као што и Кодекс новинара каже, прећуткују „чињенице које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају“, што је „једнако њиховом намерном искривљавању или изношењу лажи“.

Наравно, сад се поставља питање да ли би овај и овакав текст требало демантовати.

Непотпуни цитати и увредљиве квалификације, човека свакако инспиришу на тај потез, али је засад став дела чланова Комисије да на овакав новински прилог не би требало да се реагује – с једне стране, прави одговор Комисије биће званична одлука, образложење, па и записник са седнице; с друге, сваки одговор значио би даље расправе и сукобе с Политиком.

Што се индивидуалних демантија тиче, јасно је да ту има обиље материјала за њих. И не само за демантије – материјала би чак и за неку тужбицу довољно било.

Али, све би то и те како утицало на даљи рад Комисије за жалбе. Која је – шта год ко о томе мислио – већа и дугорочно неупоредиво важнија и од једног тенденциозног текста, и од сваког члана Комисије појединачно.

Чак и без тога, у овом тренутку велико је питање како би чланови Комисије требало да се понашају када им се на седници идући пут појаве новинари Политике.

Да ли да ћуте, да се и не поздраве, да не дискутују, да не сучељавају аргументе (па и емоције), све да би избегли да им ови „репортери“ не извуку реченице из контекста и представе их као будале/циркусанте/политичке комесаре, већ по потреби?

Да ли да само дигну руку и гласају за ову или ону опцију, како сутрадан не би били разапети у новинама?

Делује радикално, али дисонантност између текста објављеног у Политици и онога што се заиста догађало у просторијама Савета за штампу таква је и толика, да се овакав сценарио намеће као једино рационално решење. А ако је то тако, како би се заправо могао оценити текст о „малој осуди међу пријатељима“? У најмању руку као притисак на прво и једино саморегулаторно тело које је до сада „на ногама“ преживело много тога.

Ипак, баш због свега што је преживела током последњих пет година (и то углавном захваљујући раду и залагању својих чланова и генералне секретарке Савета), Комисија за жалбе једноставно мора да настави даље, ма какву медијску цену морала да плати.

Упркос чињеници да у јавности још није добила статус какав де фацто заслужује, упркос чињеници да се преко ње често воде политичко-медијски ратови, упркос повременој инструментализацији и злоупотребама њених одлука и – коначно – упркос чињеници да је особа која би требало да је промовише и штити њен рад од сваке врсте притиска, јавно означава као (већински) плаћеничку – каже за Цензоловку Тамара Скрозза.

Снимак и фотографије са трибине „Нова правила рада Савета за штампу“

26. фебруар 2016, Прес центар УНС-а

Говоре чланови Управног одбора Савета за штампу:
– Љиљана Смајловић, председница УНС-а, 
– Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а,
– Зоран Секулић, председник Управног одбора Асоцијације медија

Модератор: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

Погледајте на Јутјубу

Фото + снимак: Прес центар УНС

Мала осуда међу пријатељима

(Извор: Политика) – Како је девет повезаних чланова Савета за штампу пресудило „Политици“ спочитавајући нам нешто што се ни у траговима не може пронаћи у серијалу о путевима америчког новца у Србији


Аутор: Вишња Аранђеловић – Душан Телесковић
субота, 27.02.2016.

 


„Политика” је крива зато што је објавила исправку „Јужних вести”, коју главни уредник тог портала Предраг Благојевић није ни видео у нашем новинама. Криви смо и што смо пренели да је медијско удружење „Локал прес” добило два пута по 40.000 долара, а не 80.000 како смо сабрали у једном од текстова у серијалу о путевима америчког новца у Србији. Наша кривица је и у томе што смо објавили да је донацију од 242.000 долара Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) добило у периоду од три, а не две године.

Наиме, Комисија за жалбу Савета за штампу пре два дана одлучила је да је „Политика” у три наврата прекршила новинарски кодекс објављивањем текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”. Наш лист се заправо у овом серијалу бавио темом шта амерички донатори саопштавају о новцу који дају невладиним организацијама у Србији, а не о раду цивилног сектора, што је „уреднички” угао који би одговарао већини чланова Савета за штампу.

Савету за штампу пожалила су се три медијска удружења која су тврдила да смо преписали податке са обичног сајта, иако смо више пута објаснили да је реч о америчкој организацији Фондација центар у чију базу података се сливају информације из 35 независних извора. 

Све организације добиле су прилику да своје замерке објаве у нашем листу. Независном друштву новинара Војводине (НДНВ) и „Јужним вестима” то није било довољно, док је „Локал прес” одбио понуду „Политике” да објави деманти, али није пропустио прилику да се жали Савету за штампу. 

Начин одлучивања Савета за штампу више је личио на политичко-комесарску расправу у којој је требало одстрелити „идеолошког непријатеља”, него на објективно утврђивање могућих прекршаја новинарског кодекса. Чланови Савета више су расправљали о личним утисцима него што су се бавили чињеницама.

Организације чији представници одлучују о жалбама управо су поменуте у спорном тексту, па се тако „Политика” нашла на удару оних о чијем је финансирању писала.

Од 11 чланова комисије, њих девет је гласало против „Политике”. Од тих деветоро, четворо представљају организације које су поменуте у тексту о којем се одлучивало (НУНС, Локал прес и Бета). Из невладиног сектора, који се осетио највише погођеним нашим серијалом, гласало је троје представника (Шер фондација, Праксис и Мрежа одбора за људска права Крис). Преостала два гласа донели су представници Асоцијације медија међу којима је била и Марија Кордић, одговорна уредница таблоида „Курир”, која на самој седници није могла да сакрије задовољство када су је у више наврата остали чланови Комисије из НУНС-а називали будућом газдарицом „Политике”.

Да наш лист није прекршио Кодекс новинара гласала су само двојица представника Удружења новинара Србије.

Када се има у виду овакав распоред снага, онда и не чуди зашто је „Политици” спочитано оно што се нигде у нашим текстовима није спомињало: да смо НВО сектор прогласили издајницима и страним плаћеницима, „Јужне вести” „будалама“ и да смо позвали на „линч НДНВ-а због сепаратизма”. Читалац ће се увидом у читав серијал уверити да таквих квалификација није било ни у траговима, што није сметало већини чланова комисије да свој лични утисак припишу наводним намерама нашег листа. У креативном тумачењу скривених намера текстова, који имају само нескривене чињенице, најгласнија је  била новинарка „Времена” Тамара Скроза којој чињеница да, како је сама рекла, сарађује са „већином невладиних организација споменутих у тексту” није била препреком да се представи као објективни судија у случају „Политике”.

– Ово је пример мајсторски урађеног текста са циљем за који је писан. Нека свако протумачи како жели на који циљ мислим. Прећутали су 90 одсто информација које су могле да промене мишљење читалаца, јер просечни читалац ово види као такозване издајничке паре – рекла је Скроза, не прецизирајући који је наводни циљ био.

Скроза је успела да спочита да је „текст кваран, а наслов катастрофално злонамеран”, не објаснивши на који је то начин утврдила „Политикину” намеру.

И остали „аргументи” нису били другачији. Тако је текстове о страним донацијама представник НУНС-а Влада Мареш видео као намеру „Политике” да „све направи будалама”.

Он је уједно и објаснио зашто се није одлучивало о евентуалном кршењу кодекса, већ се гласало на основу личних утисака: „Текст је перфидно написан да се не може говорити о детаљима кодекса, као да га је писао разочарани певач песме ’Америка и Енглеска биће земља пролетерска’.” Онда је додао: „Хвала Рокфелеру, хвала Соросу, хвала Карнегију.”

Допринос у откривању наводних скривених намера „Политике” пружила је и генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић тврдећи да су текстови производ „фрустрација” наше медијске куће будући да је често лажно оптуживана да користи државни новац.

Марија Кордић је оценила да је извештавање „Политике” било „офрље” и „тенденциозно”, уз „мало грђи тон”. Она је оценила да су у тексту нашег листа представљени само „бирани подаци“, али ни она није прецизирала које су то чињенице остале сакривене.

Већини представника Савета за штампу то није нимало сметало да нас осуде управо за прекршај чији члан тачно гласи: „Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.”

У смерницама које Кодекс новинара нуди објашњава се да се мора објавити податак уколико су извори информација портпароли политичких странака, појединаца и компанија. То се прецизира због могућег утицаја на објективност извештавања. Кодекс у овом случају не даје друге смернице.

Не само да „Политика” није прећутала чињенице, већ смо објавили и ко је извор. Али се цивилном сектору у Србији очигледно не свиђа што нисмо покушали да добијемо коментар од Рокфелера лично.

 

———————————————————————-
Без осуде за Слободана Антонића

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да „Политика” није прекршила кодекс објављивањем текста Слободана Антонића „Пљувачка страна Србије” (14.1. 2016). Тамара Скроза сматрала је да је коментар „опасан колико и текстови који су га инспирисали” и да је „базиран на чињеницама из текста за који је већ утврђено да је прекршио кодекс”. Представник УНС-а Петар Јеремић успротивио се оваквој оцени и упитао колеге: Да ли новинар у коментару сме да износи сопствени став? Јеремић је навео и да су једине увреде у Антонићевом тексту заправо цитати ставова Динка Грухоњића из Независног друштва новинара Војводине, удружења које се жалило на Антонићев коментар.


Провокације на рачун новинара „Политике”

На седници Комисије за жалбе, као посматрачи, присуствовало је и троје новинара „Политике”. Иако је члановима комисије познато да посматрачи немају право да реагују, то их није спречило да их провоцирају називајући „Курир” будућим власником нашег листа, а одговорну уредницу Марију Кордић будућом газдарицом „Политике”.

– Како ћеш ти Марија бити нежна газдарица – казао је Влада Мареш подсмешљиво гледајући ка новинарима „Политике”.


Без осуде за адресу Александра Родића

Чланови Савета за штампу нису осудили „Политику” зато што је ненамерном грешком у тексту „Зашто АИК банка сопствени уговор назива спекулацијама” (24. 1. 2016. године) објавила адресу Александра Родића, власника „Курира”. Одлука није усаглашена, јер је петоро чланова Комисије за жалбе сматрало да Кодекс није прекршен, четворо је било уздржано, док је само један гласао да смо се огрешили о Родића. Иако испрва није било планирано, одговорна уредница „Курира” Марија Кордић је ипак изузета из одлучивања по тужби Александра Родића. Наиме, Кордићева се похвалила да је управо она писала жалбу коју је потом преправљао, како је нагласила, „глупи адвокат”.

– Тако им и треба када више верује адвокатима него својим новинарима – реакција је Марије Кордић на одлуку Савета за штампу.


Без права вета у Комисији за жалбе

Представници Савета за штампу представили су јуче измене статута и пословника о раду Комисије за жалбе, којим је укинуто право вета чланова на одлуке које су усвојене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић је подржала уз образложење да више не може ни УНС ни Независно удружење новинара Србије (НУНС) нити ико други да спречи Комисију за жалбе да донесе неку одлуку само зато што му се она не свиђа. „Мислим да смо тиме демократски унапредили рад Комисије и да је то добро јер ће се ствари боље видети као и какав је однос снага, ако не у српском новинарству онда између медијских удружења власника”, рекла је она.

Председник Управног одбора Асоцијације медија Зоран Секулић је рекао да је добро и што је дошло до промена у саставу Управног одбора и у начину одлучивања.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић је истакао што и чланови Комисије могу поднети жалбу.

Према његовим речима, то знатно повећава могућност да Савет за штампу постане оно што би требало да буде и „да на много начин и разматра стање у медијима и поштовање етичког кодекса”. (Бета)

Савет за штампу: Промене за ефикаснији рад

(Извор: ртс.рс) – Представници Савета за штампу представили су измене статута и пословника о раду Комисије за жалбу, којим је укинуто право вета чланова на одлуке које су усвојене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић је подржала промене уз образложење да се ту ради „о важном облику саморегулације“.

„Уопште није битно да ли се слажемо, да ли негде погрешимо…али је важно да на једном месту сви седимо и да више не постоји могућност вета једног од оснивача Савета“,рекла је она.

Према њеним речима, то значи да више не може ни УНС ни Независно удружење новинара Србије (НУНС) „ни нико други да спречи Комисију жалбе да донесе неку одлуку само зато што му се то не свиђа“.

„Мислим да смо тиме демократски унапредили рад Комисије и да је то добро јер ће се ствари боље видети као и какав је однос снага, ако не у српском новинарству онда између медијских удружења власника“, рекла је она.

Председник Управног одбора Асоцијације медије Зоран Секулић је рекао је да та асоцијација „снажно подржава саморегулацију и подсетио да та асоција представља пословно удружење са издавачима различите оријентације.

„Подржавамо јачање рада и већу ефикасност Савета за штампу“, рекао је Секулић који сматра да је добро и што је дошло до промена у саставу Управног одбора „не само персонално него и у начину одлучивања јер то повећава (његов) кредибилитет и ефикасност“.

Он је навео и да та асоцијација подржава одлуку „у којој је у Комисији за жалбе искуључено право вета“ објаснивши да „то с једне стране такође треба да повећа ефикасност а с друге стране да повећава и одговорност чланова Комисије за жалбе“.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић је оценио да се ради о изузетно важним променама међу којима је истакао то што и чланови Комисије могу поднети жалбу.

Према његовим речима, то знатно проширује могућност да Савет за штампу постане оно што би требало да буде и „да на много шири начин и разматра стање у медијима и поштовање етичког кодекса“.

„Судбина медијских реформи зависи генерално гледано и од доследне имплементације медијских закона из 2014. године и јачања капацитета регулаторних и саморегулаторних тела“, указао је Обрадовић.

www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/2225135/Savet+za+štampu%3A+Promene+za+efikasniji+rad.html

 

Промене у Савету за штампу

(Извор: ФоНет) – Оснивачи Савета за штампу, два новинарска и два медијска удружења, одлучили су да, променама Статута овог саморегулаторног тела, укину право вета у Комисији за жалбе, приликом разматрања случајева кршења Кодекса новинара, саопштили су данас председници УНС, НУНС и председник Управног одбора Асоцијације медија.


На трибини „Нова правила рада Савета за штампу“, Љиљана Смајловић је оценила да је укидањем права вета оснивача демократизован рад Комисије за жалбе. Она је предвидела да ће се сада видети однос снага међу новинарским удружењима и медијским асоцијацијама, какве се одлуке доносе и ко претеже.

„Јако је важно и да људи знају шта су новинарски стандарди и шта је етички, а шта није“, објаснила је Смајловић на трибини, на којој су говорили и Вукашин Обрадовић и Зоран Секулић.

Смајловић је нагласила и да је Савет за штампу важан облик саморегулације и да уопште није важно да ли су оснивачи тог тела сагласни о сваком питању или не.

Смајловић, главна уредника дневног листа Политика, указала је, међутим, да није сагласна са одлуком Комисије за жалбе, донетом у четвртак увече, да је Политика прекршила Кодекс новинара када је писала о томе које све од невладиних организација и медија добијао америчке донације.

„Веома је важно ко финансира медије и како се тај новац троши“, напоменула је Смајловић и указала да је одлука у Комисији за жалбе о томе да је Политика прекршила Кодекс донета гласовима оних који су донације примали.

Обрадовић је, реагујући на ту изјаву, рекао да би требало сачекати да се одлука Комисије објави и да се види њено образложење. Он је замерио председници УНС што доводи у питање морални и префесионални интегритет чланова Комисије тиме што указује да су они гласали на основу чланства у неком од удружења, а не на основу свог суда.

Говорећи о изменама Статута Савета за штампу и Правилника о раду, Обрадовић је оценио да је важно и то што чланови Комисије сада имају право да и сами покрећу жалбе пред тим телом, јер су то до сада могле само заинтересоване стране. Он је напоменуо да чланови Комисије неће моћи да одлучују о случајевима кршења новинарске етике које су сами покренули пред тим телом.

Ни председник Управног одбора Асоцијације медија Секулић није желео да коментарише одлуку Комисије за жалбе у случају Политике док она не буде објављена и образложена.

Секулић је истакао да Асоцијација медија није добила ниједну примедбу на рад својих представника у Комисији за жалбе и да ни на који начин не утиче на њих приликом одлучивања.

Отворени смо за све евентуалне примедбе, додао је Секулић и нагласио да Асоцијација снажно подржава рад Савета за штампу, као саморегулаторног тела.

Секулић је прецизирао и да Комисија за жалбе има 11 чланова и да Асоцијација даје три члана, који су од професионалног и моралног интегритета. По два члана Комисије дају УНС и НУНС, једног Локал прес, а три члана долазе из јавности, објаснио је Секулић. Према изменама Статута Савета за штампу и Пословника о раду, у Комисији ће се од сада гласати већином од осам гласова и оснивачи неће имати вето.

У новом Управном одбору Савета, који би наредне недеље требало да буде конституисан, биће председници УНС, НУНС, Локал преса и Асоцијације медија, која ће имати још једног представника.

Нова правила рада Савета за штампу – 26. фебруар, 11 сати, Пресс центар УНС-а

Савет за штампу позива Вас на трибину „Нова правила рада Савета за штампу“.


Говориће чланови Управног одбора Савета за штампу:

  • Љиљана Смајловић, председница УНС-а, 
  • Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а,  
  • Зоран Секулић, председник Управног одбора Асоцијације медија.


Модератор: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Време: Петак, 26. фебруар 2016, 11 сати
Место: Прес центар УНС-а, Кнез Михаилова 6/III


Савет за штампу недавно је променио састав Управног одбора, начин рада и одлучивање о жалбама читалаца. Чланови Комисије за жалбе убудуће ће моћи да сами покрећу поступке због кршења Кодекса, нови начин гласања ће олакшати одлучивање, а медији који прекрше Кодекс теже ће избегавати обавезу објављивања такве одлуке. Ове и остале измене Статута Савета и Пословника о раду Комисије требало би да доведу до успешнијег и ефикасијег рада јединог саморегулаторног тела у медијској сфери у Србији.

На трибини ће бити представљене и одлуке Комисије за жалбе у последња три месеца и неки од најинтересантнијих случајева.

 

26.02.2016 Нова правила рада Савета за штампу (пдф)

«‹ 74 75 76 77›»