(Извор: www.rts.rs) – Комисија за жалбе Савета за штампу упозорила је на растући тренд преливања непримерених садржаја из телевизијских ријалити шоу програма у штампане медије, што је, како оцењује, тешко кршење кодекса новинара… Комплетан текст (пдф)
Прес и видео клипинг
Савету за штампу жале се читаоци, институције али и новинари
25.03.2015. (Belle Amie портал) – Комисији за жалбе Савета за штампу најчешће се жале читаоци, затим институције, али и колеге на писање колега, а у највећем броју случајева примедбе се односе на писање неистина и необјављивање одговора, изјавила је генерална секретарка Савета Гордана Новаковић…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
ВИДЕО (You Tube)
Ако медији крше кодекс, жалите се Савету за штампу
25.03.2015. (Јужне вести) – Савету за штампу, који „суди по новинарском кодексу“, грађани се жале на неистине и непоштовање приватности, медији на крађу текстова и фотографија, а невладине организације на дискриминацију, каже секретарка Комисије за жалбе тог савета Гордана Новаковић на седници на Филозофском факултету у Нишу…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
Прошле године 80 жалби Савету за штампу
25.03.2015. (ЗОНА плус портал) – Комисија за жалбе Савета за штампу заседала је у амфитеатру Филозофског факултета у Нишу, како би и студенти новинарства могли из прве руке да виде који су основни пропусти њихових будућих колега. Овога пута на дневном реду било је шест жалби, а целе прошле године обратило им се 80 грађана, организација, медија. Грађани се најчешће жале на кршење првог дела новинарског кодекса, који се односи на истинитост извештавања…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
Жале се грађани, жале се и новинари
26.03.2015. (Народне новине) – Савет за штампу не постоји да би кажњавао новинаре него да би новинари уочили своје грешке, које у будућем периоду не би требало да понављају, каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
Савет за штампу о пристиглим жалбама
25.03.2015. (РТС портал) – Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је у Нишу шест жалби пристиглих у претходних месец дана, које се углавном односе на кршење ауторских права и неистинитост информација…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
На Филозофском факултету заседао Савет за штампу
25.03.2015. (НТВ портал) – Етичка правила којих би новинари требало да се придржавају и даље се не поштују у довољној мери, и сведоци смо све чешћег кршења новинарског кодекса, закључили су чланови Комисије за жалбе Савета за штампу. Ова комисија је данас јавно заседала на Филозофском факултету у Нишу, а студенти и њихови професори су на конкретним примерима видели како се крше новинарска правила и на који начин се то санкционише…
ДЕТАЉНИЈЕ (пдф)
На Филозофском факултету заседао Савет за штампу
25.03.2015. (НТВ Телепрес)
ВИДЕО (You Tube)
На Филозофском факултету заседао Савет за штампу
25.03.2015. (НТВ Телепрес 3)
ВИДЕО (You Tube)
Доц. др Зоран Арацки, професор департмана за журналистику ФФ Ниш
25.03.2015. (НТВ Јутарњи програм)
ВИДЕО (You Tube)
Савету за штампу жале се читаоци, институције али и новинари
25.03.2015. (Belle Amie, Слике дана)
ВИДЕО (You Tube)
Прошле године 80 жалби Савету за штампу
25.03.2015. (ЗОНА плус Вести)
ВИДЕО (You Tube)
Иван Цвејић, Бета
25.03.2015. (ЗОНА плус Данас)
ВИДЕО (You Tube)
Савет за штампу о пристиглим жалбама
25.03.2015. (РТС Србија данас)
ВИДЕО (You Tube)
(Извор: yihr.rs) – Комисија за жалбе Савета за штампу изрекла је јавну опомену дневном листу „Информер” због кршења Кодекса новинара Србије употребом речи „Шиптар”. На основу жалбе Иницијативе младих за људска права (Иницијатива) Комисија је закључила да је „Информер” прекршио Кодекс у погледу одговорности новинара и новинарске пажње… Комплетан текст (пдф)
Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је у Нишу шест жалби пристиглих у претходних месец дана, које се углавном односе на кршење ауторских права и неистинитост информација.
Нишка Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је шест жалби пристиглих у претходних месец дана. Жалбе се, углавном, односе на кршење ауторских права и неистинитост информација.
На првој јавној седници ван Београда студенти журналистике и права у Нишу као и новинари могли су да се упознају са радом Савета за штампу, који надзире поштовање новинарског Кодекса и решава жалбе, оних који су повређени објављивањем одређених садржаја.
25. март 2015. године, РТС
У оквиру Пројекта “Унапређење слободе изражавања и информисања и слободе медија у Југоисточној Европи”, Савет Европе организовао је дводневну Регионалну конференцију о саморегулацији медија, која одржана 26. и 27. марта 2015. године у хотелу “Metropol Palace” у Београду.
Главни циљ ове конференције био је да унапреди регионалну сарадњу и омогући размену искустава у области медијске етике, а у циљу унапређења квалитетног и професионалног извештавања медија и етичког новинарства у земљама корисницама пројекта.
Конференција у Београду представља наставак дискусије која је започета на конференцији у Приштини у марту 2014. године, када је ради унапређења регионалне сарадње саморегулаторних тела у региону потписан мемораднум о разумеванују којим је започето формирање регионалне мреже Медиа Нетхицс. Ова мрежа ће служити као платформа за регионалну сарадњу и размену искустава у циљу унапређења квалитета и професионалности медија и етичког новинарства у региону.
На конференцији су Савет за штампу представљали председница Управног одбора Љиљана Смајловић, чланови Комисије за жалбе: Тамара Скрозза, Владо Мареш, Петар Јеремић и Стојан Марковић и генерална секретарка Савета Гордана Новаковић.
Савету за штампу, који „суди по новинарском кодексу“, грађани се жале на неистине и непоштовање приватности, медији на крађу текстова и фотографија, а невладине организације на дискриминацију, каже секретарка Комисије за жалбе тог савета Гордана Новаковић на седници на Филозофском факултету у Нишу.
Члановима овог саморегулаторног тела, чија је Комисија за жалбе први пут одржала седницу ван Београда, годишње пристигне око 80 жалби, док се о њима разматра сваких месец дана.
Гласањем одлучују да ли је у конкретном случају прекршен новинарски кодекс који је за њих, како је речено на седници, „оно што је суду закон“. Улога Савета, како кажу његови чланови, није да кажњава, него да медијима укаже на грешке како их не би понављали.
Прва седница Комисије за жалбе Савета за штампу ван Београда (фото: Јужне вести)
За чланове Савета наше одлуке су обавезујуће у смислу да морају да их објаве, што је врста моралне казне и осуде, а грађани који су се жалили добију моралну сатисфакцију – објашњава Новаковићева.
Додаје да одлуке у којима се закључи да су одређени медији прекршили кодекс, дугорочно гледано, могу довести до тога да им падне тираж или да их оглашивачи избегавају.
Седници су присуствовали и професори и студенти Департмана за новинарство Филозофког факултета у Нишу који су пратили како чланови Комисије доносе одлуке у 6 жалбених поступака.
Седницу пратили студенти и професори Департмана за новинарство Филозофског факултета у Нишу (фото: Јужне вести)
Студенти су први пут видели како функционише једино саморегулаторно тело новинарске професије које би за њу требало да буде најзначајније јер промовише етичке стандарде – каже Зоран Арацки, доцент на Департману за новинарство Филозофског факултета.
Медији у надлежности Савета за штампу, који су формирали сами новинари да би „регулисали ствари унутар своје професије“ су дневне новине, магазини, локални медији, портали међу којима су и „Јужне вести“ и новинске агенције.
Ако сумња да је у њиховим текстовима, фотографијама и аудио записима прекршен новинарски кодекс, право на жалбу има појединац, организација или институција који су директно погођени објављеним садржајем. Могуће је жалити се и у нечије име уз писану сагласност те особе.
У мају прошле године, на пример, Савету је жалбе против листова „Блиц“ и „Ало“ послао и сам председник Србије Томислав Николић, који им се, кажу у Комисији за жалбе, обратио као грађанин. Ниједна од ове две жалбе није била усвојена.
25. март 2015. године; Јужне вести, С. Ј.
Етичка правила којих би новинари требало да се придржавају и даље се не поштују у довољној мери, и сведоци смо све чешћег кршења новинарског кодекса, закључили су чланови Комисије за жалбе Савета за штампу. Ова комисија је данас јавно заседала на Филозофском факултету у Нишу, а студенти и њихови професори су на конкретним примерима видели како се крше новинарска правила и на који начин се то санкционише.
Преузимање текстова других медија, који се потом представљају као текстови редакције која их је објавила као своје, представља кршење ауторских права и избегавање финансијских обавеза. На ово се најчешће жале редакције Савету за штампу.
Фото: ntv.rs
Савету за штампу жалбе стално пристижу, а једна од најновијих је и она коју је поднела Нишка телевизија против Градског портала 018, где је проблем настао, због, дословце преписиваних текстова без навођења извора. С обзиром да се нико из овог портала није огласио, нити одазвао позивима комисије, медију је упућена и јавна опомена. Ово је један од корака решавања проблема, а према речима Ивана Цвејића резултати рада Комисије се свакодневно виде.
Студенти Филозофског факултета данас су имали прилику да буду део јавног заседања Комисије за жалбе, да се упознају са процесом разматрања жалби грађана објављеним у штампаним и онлајн медијима, те да на конкретним примерима виде како то функционише.
Сарадња између Филозофског факултета и Савета ће се наставити, а њен продукт, како су се сложили њихови представници, може бити само бољитак за обе институције и саму професију.
25. март 2015. године, НТВ
Видео: https://www.youtube.com/watch?v=eAYmqazGdww&noredirect=1
Савет за штампу и Коалиција новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ, Локал прес и АНЕМ) захтевају од органа јавне власти да при спровођењу конкурса за остваривање јавног интереса у области јавног информисања поштују процедуре предвиђене Законом о јавном информисању и медијима, Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области информисања као и другим актима Министарства културе и информисања.
У документу Хронологија поступака у процесу спровођења конкурса, коју је преко Сталне конференције градова и општина Министарство културе и информисања проследило локалним органима власти, једна од тачака је и прибављање података од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Савета за штампу, ради оцењивања предлога пројеката учесника конкурса.
На основу тих података комисије утврђују да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана због кршења професионалних и етичких стандарда и да ли је након изрицања казни или мера учесник конкурса предузео активности које гарантују да се сличан случај неће поновити.
Органи јавне власти који су до сада организовали конкурсе, у великом проценту нису тражили од регулаторних и саморегулаторних тела податке о поштовању етичких стандарда новинарства од стране учесника конкурса, због чега један од два критеријума за оцену пријава на конкурсе није узет у обзир.
Савет за штампу и Коалиција новинарских и медијских удружења инсистирају да се органи јавне власти придржавају процедуре за спровођење конкурса и тиме допринесу поштовању Закона и квалитетнијем остваривању јавног интереса у области јавног информисања.
Комисија за жалбе Савета за штампу је од 36 жалби на кршења кодекса које су починили медији поднете у последња три месеца, решила 23 и оценила да је у 16 прекршен новинарски кодекс, изјавила је данас генерални секретар савета Гордана Новаковић.
Од тих 16 случајева, у три се ради о медијима који не прихватају надлежност Савета за штампу као саморегулационог тела и њима су изречене јавне опомене, а ради се о продукцији Глас западне Србије из Чачка у два и порталу Телепромптер у једном случају.
Дневни лист Ало је, како је саопштено на конференцији за штампу Савета за штампу, кодекс прекршио четири пута, Курир три, Информер и Вечерње новости по два, а Блиц и портал Telegraf.rs по једном.
Новаковић је навела да је у девет случајева прекршено више поглавља новинарског кодекса, а у највећем броју се ради о одредбама о истинитости извештавања, док је стално присутно кршење етике и културе јавне речи.
Од поднетих 36 жалби, осам је још у процедури, само две су решене нагодбом медија и подносиоца, а у једном случају Комисија за жалбе није успела да усалгаси став.
Према речима председника Комисије за жалбе Ивана Цвејића, главног уредника агенције Бета, ради се о писању Курира, који је са једне друштвене мреже пренео садржај делова интервјуа новинарке телевизије у Врању са пацијентима у психијатријској болници.
Ти делови, где она прича са њима, нису приказани у емисији, алу су осванули на друштвеној мрежи, а Курир их пренео, па је зато одлуку било тешко донети.
Цвејић је позвао све компаније и агенције за маркетинг да у планирању будућих пропагандних активности више пажње обрате на одлуке Савета за штампу и то ко од медија крши кодекс, па да о томе воде рачуна кад одлучују о оглашавању.
Члан Комисије за жалбе и будући председавајући Владо Мареш упозорио је да би то тело убудуће могло да се суочи са „перфидном цензуром која се уводи у медијској сфери“ и да би то могло да представља озбиљан проблем.
Имамо већ неколико медија и доста новинара који су у улози цензора, који убеђују публику да им се јако допада лик и дело премијера и највиших политичара, и то полако постаје манир, констатовао је Мареш.
12. фебруар 2015. године; ФоНет
У протеклих 12 месеци Савету за штампу поднето је осам жалби које се односе на непоштовање приватности. Три су у процедури, две нису прихваћене, док је у три случаја комисија за жалбе одлучила да је прекршен новинарски кодекс, каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.
Она истиче да подносиоци жалби у више од 90 одсто свих случајева наведу да је, по њиховој оцени, прекршено више одредби Кодекса.
– Нажалост, често и јесу у праву. Тако је и у случају ових жалби, нарушавање приватности није било једини прекршај, каже Новаковићева.
Независно саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре, основано је да би се пратило поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима и решавале жалбе појединаца и институција на садржаје штампаних медија.
Кршење новинарског кодекса у делу који се односи на приватност трећи је ‘прекршај’ по учесталости, после кршења одељака везаних за истинитост извештавања и дужну новинарску пажњу, додаје генерална секретарка Савета. Прошле године је комисија за жалбе у осам случајева оценила да је прекршен Кодекс у делу који се односи на приватност. Гордана Новаковић истиче да је Савет за штампу до сада два пута, једном прошле и једном ове године, затражио од више редакција да скину са својих портала или онлајн издања текстове управо због кршења приватности људи о којима су писали.
– Комисија то није разматрала као жалбе у редовном поступку, због специфичности случајева. У једном је старатељ десетогодишње девојчице интервенисао због текстова који су о трагедији у њеној породици објављени пре више од три године, али их је она пронашла кад је почела да користи интернет. У текстовима су били наведени сви детаљи о девојчици – пуно име, село из којег је, сви детаљи о родитељима… У другом случају смо интервенисали на захтев човека који је био жртва насиља, а који је више од годину дана касније и даље имао проблема због текстова у којима је означен иницијалима, али уз детаље о томе где живи и ради. У оба случаја су све редакције којима смо се обратили прихватиле нашу препоруку, констатује генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, истиче да је граница између права на приватност и права јавности да зна једна од најосетљивијих тема у новинарству.
– Иако Закон о јавном информисању и Етички кодекс прописују стандарде, између осталог и онај основни, о сужавању права јавних личности на приватност, у односу на ‘обичног’ грађанина, у пракси је често веома тешко одредити те лимите. Сматрам, ипак, када су у питању јавне личности, да би тај праг требало да буде јако низак јер се подразумева да збивања у приватној сфери могу код функционера да битно утичу пре свега на њихов рад. И не само то. Јавне личности су дужне да полажу рачуне сваком грађанину и о свом приватном животу будући да је и ова сфера веома важна за постављање друштвених стандарда. На пример, развод и нови брак неког обичног човека свакако није вест, али ако се ради о премијеру, онда грађанима треба да буде презентована и ова чињеница, јер она доприноси склапању општег утиска о једном од најважнијих државних функционера, наводи Обрадовић.
– У пракси, нажалост, најчешће није тако. Напротив. Стичем утисак да су у већини медија ствари постављене управо обратно. Што је функционер значајнији, његова приватност је заштићенија. Са друге стране, сведоци смо да се готово свакодневно крши право на приватност обичних људи, објављивањем фотографија или породичних детаља који нису од јавног интереса – истиче Обрадовић.
Председник НУНС-а указује да ‘обичан’ грађанин нема иза себе моћан механизам функције који би га заштитио.
– Можда је илустративан пример лекара из Ужица који је ухватио супругу у превари и изложио је шиканирању и јавној порузи. Медији су без премишљања открили идентитет жртве. О овом случају се изјашњавао и Савет за штампу и закључио да је повређен Етички кодекс, каже Обрадовић.
Из резултата неформалне анкете на коју је одговорио 141 новинар, члан НУНС-а, чини се да већина новинара разуме разлоге за снижавање прага заштите приватности с растом одговорности коју особа има у друштву.
Новинари сматрају да је приватност универзално људско право, без обзира на културолошке разлике појединих заједница у свету, чије принципе не ограничава развој технологије. Свега половина анкетираних зна да је право на приватност уређено домаћим законима, а подељена су и мишљења о томе да ли је кршење приватности етичко или кривично питање. Већина, међутим, разуме да је заштита приватности значајан стандард новинарског посла и сматра да у раду води рачуна и о својој и о туђој приватности.
Више од половине анкетираних зна да дозволу за нарушавање приватности може издати само судија, док нешто више од 20 одсто погрешно мисли да дозволу за увид у базе прикупљених података може издати власник базе. Већина новинара која је учествовала у анкети познаје методе за заштиту приватности на интернету, попут енкрипције, генератора лозинке и сличних, од којих неке и користе. Занимљиво је да само десет одсто испитаних не захтева од државних институција и приватних компанија да поштују законске одредбе којима се штити приватност грађана „да не помисле да нешто кријем“.
Израду ове публикације је финансијски подржала Амбасада Краљевина Норвешке у Београду. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора и ни на који начин не одражава ставове Амбасаде Краљевине Норвешке
Приватност највише крше институције
Већина анкетираних новинара мисли да приватност грађана Србије највише крше домаћи актери – државне институције, приватне компаније, медији – док са учешћем иностраних актера у нарушавању приватности претежно нису упознати.
26. новембар 2014. године; Данас, Милица Јовановић
