Лажне вести, спекулације и насртаји на чланове породице: Како су поједини медији извештавали о несталој девојчици у Бањском Пољу?
Тако је и у случају девојчице за којом се трага од уторка када је нестала у селу Бањско Поље код Бора.
Портал Глас Јавности је отишао толико далеко да је објавио вест са насловом „ЕКСКЛУЗИВНО: Мала Д. И. је жива и здрава“, а у тексту су навели да су од свог извора незванично сазнали да је девојчица пронађена.
Непотврђена од стране надлежних институција ова вест је очигледно лажна, и у тренутку писања овог текста она и даље стоји на сајту Гласа Јавности.
„Објављивање непроверене и непотврђене информације да је девојчица пронађена је флагрантно кршење кодекса које је и узнемирило многе људе и у крајњој линији било угрожавање потраге“, каже за Данас адвокат Родољуб Шабић, члан Комисије за жалбе савета за штампу.
Један од најтежих примера кршења новинарске етике показала је јуче редакција Информера.
Наиме, новинарке њихове телевизије правиле су прилог испред куће ујака девојчице, који је од њих тражио да се склоне, што оне нису учиниле. У програму који је емитован уживо чула су се упутства из режије где се камерману Информер телевизије сугерише да удари ујака „јер ће то бити добро за шер“.
Из спорног снимка избрисан је део обраћања из режије новинарима на терену, али је портал Информера објавио текст под називом „Ујак мале Д. И. насрнуо на новинарке Информера“.
Шабић сматра да ће за укупну оцену медијског извештавања о нестанку девојчице требати још времена, и како каже, нада се да ће таква оцена уследити када девојчица буде пронађена жива и здрава.
„До тада медији треба да раде тако да испуне свој задатак објективног информисања јавности“, истиче Шабић.
Додаје да ће то најбоље урадити ако воде рачуна о две ствари које подразумева Кодекс новинара Србије.
„Прво да не угрозе истрагу, односно очекиване ефекте мера које се предузимају, и друго да не вређају или злоупотребљавају осећаје родитеља односно породице нестале и њихову приватност девојчице“, објашњава Шабић.
То, како каже, подразумева не само уздржавање од спекулација него и од објављивања и дељења неких информација односно докумената.
„Требаће времена за озбиљну анализу извештавања али се већ сад може рећи да је било објављивања непроверених спекулација и поступака који су узнемиравали чак и изазивали реакције породице“, каже Шабић.
Поред објављивања нетачних информација, у ситуацји као што је ова опасно је објављивати и истните вести али у погрешном контексту.
Тако је протал Блиц послао „пуш нотификацију“ која каже да је пронађена двогодишња девојчица, али када уђете у вест видите да девојчица заиста јесте пронађена, али у Аустралији.
Медији узимају изјаве од нерелевантних саговорника
Генерална секретарка савета за штампу Гордана Новаковић каже да, поред објављивања лажних и полутачних информација, проблем представља и што медији настоје да узимају изјаве од нерелевантних саговорника као што су родбина и комшије.
„Комшије не знају ништа у вези са истрагом, ништа у вези са догађајем, и погрешно је да се медији баве приватним животом оца и мајке детета када је оваква ситуација у питању“, каже Новаковић.
Наводи да је у одређеној мери разумљиво да медији овако поступају јер постоји велико интересовање јавности за нестанак девојчице, па настоје да фокус публике држе на овој причи.
„Нема нових информација, јер је полиција рекла да у циљу даље истраге информације више неће делити. Када медији немају ништа званично, онда некако морају да попуне празан простор па узимају изјаве од комшија и родбине“, наводи Новаковић.
Медији овако поступају, како даље прича наша саговорница, због тога што практично живе од броја кликова.
„Ти кликови су разлог зашто се овако ради, тада све престаје да буде битно, онда новинари пишу шта год им падне на памет, или шта год каже неки од тих нерелевантних саговорника“, истиче Новаковић.
Наглашава да су посебно опасне и спекулације, наводећи пример медија који су објављивали информације о полиграфском испитивању родитеља нестале девојчице и вештачењу њихових телефона покушавајући тако да скрену сумњу на њих.
„Те спекулације су бесмислене. То су све вероватно нормалне процедуре током истраге и сад медији од тога покашавају да нешто исконструишу. По Кодексу новинара Србије је заиста недопустиво спекулисати на тај начин о оваквим стварима, када не знамо ништа о нестанку тог детета“, наглашава Новаковић.
Према мишљењу наше саговорнице, извештавање о нестанку девојчице је први дан протекло како треба и тако све до поднева другог дана од нестанка.
„Онда је све кренуло наопако и онако како иначе медији неодговорно извештавају о оваквим стварима – почели су да се баве комшијама и приватним животима породице“, наводи Новаковић.
Наглашава да би медији у овако остељивим ситуацијама требало искључиво да објављују проверене и званичне информације.
„Дете је нестало и покренут је систем Пронађи ме, медији су имали обавезу да то објаве. После тога треба објављивати само званичне информације које су важне за јавност и које би помогле да се дете пронађе, а где је мајка ишла у школу потпуно је бесмислено“, закључује Новаковић.
Аутор: Жељко Бошњаковић