ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

ЗЛФ: Након Цмолића, медији шире говор мржње у случају убијене девојчице

(Извор: Нова.рс) Зелено-леви фронт осуђује забрињавајућу појаву говора мржње и националне, верске и културне нетрпељивости у медијима приликом извештавања и анализирања случаја убиства девојчице у Бору. Након увредљивих и генерализујућих изјава начелника УКП Нинослава Цмолића, везаних за становнике борског краја и припаднике влашке националне мањине, медији попут Информера настављају са дискриминаторном и опасном карактеризацијом која представља чин ширења националне мржње и, као такав, кршење Устава Републике Србије, које мора бити санкционисано.

Савет за штампу је већ реаговао и истакао масовно кршење Кодекса новинара Србије током извештавања о нестанку, а потом и убиству двогодишње девојчице у Бору, али су се проблематични медијски испади наставили и после тога. Списку непрофесионалних и неморалних изјава које су се могле чути од момента нестанка девојчице, сада се додају и увредљиве генерализације на рачун влашке популације и становника борског краја уопште. Медијска и јавна сцена у Србији дотакла је ново дно, па тако у моменту када је полицијска истрага и даље у току и јавност високо узнемирена трагедијом која се десила, Информер ТВ доводи у студио госте који Влахе описују као “инцестуозне, монструме, криминогене, склоне сифилису”, ширећи опасне и нетачне предрасуде и распирујући националну нетрпељивост.

Зелено-леви фронт позива надлежне органе, пре свега РЕМ, Министарство информисања и телекомуникација, као и Министарство унутрашњих послова, да реагују спровођењем адекватних мера против појединаца и организација које шире говор мржње и националну нетрпељивост, као и да упозоре све актере у јавном простору да се овакви иступи не могу и неће толерисати.

Десетодневни живот на кликовима: Шта су све медији прекршили током извештавања о нестанку и смрти детета?

Првобитно је јуче Вучић саопштио, а МУП потврдио, да је девојчица убијена, као и да су ухапшена двојица радника ЈП Водовод из Бора, С. Ј. и Д. Д, због сумње да су починили то убиство, док је данас начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић, како је објавио Информер, „изнео шокантно откриће“.

Цмолић је рекао да су осумњичени за убиство девојчице након што су аутомобилом ударили дете, мислили да је мртва и убацили су је у гепек, али је девојчица била жива и у једном моменту се пробудила.

Поједнини медији пренели су речи Цмолића, док су и данас скоро сви медији наставили да се „баве случајем“, свако на свој начин. То није, међутим, све. У последњих десетак дана, односно од 26. марта објављене су многе полуинформације, о чему је Данас већ извештавао, сеназионалистичке вести, лажи, узнемиравана је јавност, у једном моменту таргетирана мајка мртве девојчице, а претходно је јављено да је дете пронађено живо и здраво и још много вести званичника помешаних са утисцима комшија породице убијене девојчице и других ирелевантних саговорника.

У часу писања овог текста и даље стижу пуш нотификације медија да су „Родитељи мале Данке у сузама…“ и слични.

Медији прекршили све што се могло прекршити

Тамара Skrozza, представница НУНС у Савету за штампу, оценила да су медији у овом случају прекршили све што се могло прекршити.

„Закони свакако јесу прекршени. То је заправо полиција на неки начин већ и рекла. Јуче је, пре свега, закон прекршио председник државе који је изашао изван својих овлашћења када је саопштио да су две особе из Бора ухапшене због убиства мале Данке“, рекла је Skrozza за Н1.

Према њеним речима, медији су објављивали претпоставке и пласирали их као чињенице, разговарало се са породицама са којима није требало да се разговара, узнемиравана је јавност, оптуживани су људи без икаквих доказа, родитељи такође.

Skrozza је подсетила да су РЕМ и Министарство информисања надлежни за спровођење закона, да Савет за штампу нема те ингеренције.

На питање како коментарише што су неки медији окривили мајку мале Данке Илић, она оцењује да „живимо у дубоко патријархалном друштву у којем су последњих година све вредности девалвирале“.

„Хајка на мајку није ни сада престала, криве је како је могла да остави дете да одлута на пут. Мајка је постављена као кривац од првог дана“, наводи она и указује да су медији без ограде преносили различите изјаве.

„У току истраге нема такозваних сазнања. Писање таблоида да је вештачењем мајчиног телефона утврђено да је мајка пре нестанка Данке гуглала гранични прелаз са Румунијом и које кривично дело повлачи коју казну касније је МУП оштро демантовао. Да, после нам је објаснила полиција да је вештачење телефона уобичајена процедура. Али, мајка је већ бачена лавовима на мрежама и у медијима“, навела је Skrozza и додала:

Skrozza: Молим новинаре, у име образа професије…

„Молим новинаре, у име образа професије, да се ставе у ципеле људи о којима извештавају“.

Осим Савета за штампу, апел је стигао и од „Пријатеља деце Србије“ који су јуче захтевали од Министарства информисања да по службеној дужности строго санкционише медије који узнемирујуће и кршећи закон извештавају о смрти двогодишње девојчице у Бору.

„Сем кршења свих законских одредби сусрећемо се са монструозном неетичношћу, кршењем Кодекса новинара Србије, али и сваког људског достојанства, као и емпатије и пијетета према жртви и њеној породици. Објављени садржаји, сем детета жртве и њене породице, дубоко су узнемирујући и штетни за свако дете које са њима долази у контакт са несагледивим последицама. Медији се у обавези да се воде јавним интересом, а не да га угрожавају“, пише у саопштењу „Пријатеља деце Србије“.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић упутио је, такође, јуче позив свим медијским кућама и новинарима, да приликом извештавања о трагичном убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

Да је досадашње извештавање оставило трага на сву децу и њихове родитеље, како је Данас већ писао, потврдиле су наше саговорнице, психолошкиње и дечји психијатри, који су саветовали како да родитељи заштите своју децу од сеназционалистичког извештавања и шта да одговарају на дечја питања о случају девојчице из Бора.

Раније је Родољуб Шабић, адвокат, коментарисао за Данас извештавање медија речима:

„За оцену медијског извештавања о нестанку девојчице Данке Илић ће требати још времена, нада се да ће таква оцена уследити када девојчица буде пронађена жива и здрава. Медији ће најбоље урадити ако воде рачуна о две ствари које подразумева Кодекс новинара Србије. Прво да не угрозе истрагу, односно очекиване ефекте мера које се предузимају, и друго да не вређају или злоупотребљавају осећаје родитеља односно породице нестале и њихову приватност девојчице“.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић тада је рекла, између осталог, да је у одређеној мери разумљиво да медији овако поступају јер постоји велико интересовање јавности за нестанак девојчице, па настоје да фокус публике држе на овој причи.

„Ти кликови су разлог зашто се овако ради“

Медији овако поступају, како је она истакла, због тога што практично живе од броја кликова.

„Ти кликови су разлог зашто се овако ради, тада све престаје да буде битно, онда новинари пишу шта год им падне на памет, или шта год каже неки од тих нерелевантних саговорника“, истакла је Новаковић и оценила да је првог и другог дана до поднева од нестанка мале Данке, све било како треба:

„Онда је све кренуло наопако и онако како иначе медији неодговорно извештавају о оваквим стварима – почели су да се баве комшијама и приватним животима породице“, навела је она и додала да је „дете нестало и покренут је систем Пронађи ме, медији су имали обавезу да то објаве“.

„После тога треба објављивати само званичне информације које су важне за јавност и које би помогле да се дете пронађе, а где је мајка ишла у школу потпуно је бесмислено“, закључила је Новаковић.

На крају – МУП

Подсетимо, још 28. марта Министарство унутрашњих послова апеловало је на медије да не објављују непроверене и нетачне информације јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се девојчица што пре пронађе.

„Безбедност и проналазак девојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса“, истиче се у саопштењу.

Док је јуче у свом саопштењу МУП подсетио да пласирање нетачних информација на друштвеним мрежама којима се узнемирава јавност и шири паника представља кривично дело и да ће сви који то раде бити процесуирани.

Ауторка: Радмила Бриза 

„У јавном интересу није да знамо све детаље убиства девојчице“: Гошће Н1 о Кодексу новинара

(Извор: Н1) Радна група састављена од представника Савета за штампу, УНС, НУНС, Асоцијације медија и Локал преса представила је предлог новог Кодекса новинара Србије. Гордана Новаковић из Савета за штампу каже да је Кодекс морао да се мења после 18 година, а да је једна од одредби да држава мора да престане да финансира медије који константно крше тај кодекс. Невена Мартиновић из Share фондације додаје и да су морале да се уведу нове норме у Кодекс, јер се цело медијско окружење променило.

Које ствари је неопходно променити у извештавању у односу на норме из претходног документа, усвојеног пре 18 година? Како ће то утицати на гледаоце, читаоце и слушаоце? Шта очекују од јавне расправе која ће трајати до 7. маја?

„На први поглед делује да су промене велике, али заправо нису толико. Наш Кодекс није био лош, био је то добар документ, али су неке ствари за 18 година се промениле, због развоја интернета било је неопходно да се још нешто угради у документ“, казала је Новаковић у Новом дану.

Она каже и да је у свом раду комисија за жалбе Савета за штампу увидела више ствари које нису биле покривене Кодексом.

„Суочили смо се с неким стварима које нису биле обихваћене кодексом. Рецимо, нисмо имали одредбу у Кодексу да је забрањено водити кампању против људи, а то је нешто што смо имали јако често. Та одредба је сада унета у Кодекс“, нагласила је.

Новаковић је казала да су се неке ствари у Кодексу понављале на више места, па је и то уређено.

„А и развојили смо, рецимо, право на приватност и достојанство личности. Често смо имали жалбе које су се тицале повреде достојанства. И на први поглед делује да је цео документ јако промењен, али то је исти документ у суштини“, изјавила је.

На питање колико је Кодекс морао да се мења, с обзиром да је важећи „стар“ 18 година, Мартиновић каже да су нове норме морале да се направе, јер се целокупно медијско окружење променило у потпуности.

„Ми смо се трудили да не пререгуилишемо ствари. Унели смо одређене ствари које се рецимо тичу вештаке интелигенције, права приватности и неке ствари које се односе на друштвене мреже“, изјавила је.

Како је навела, у поглављу приватност унета је одредба да, рецимо, све информације које се преносе са друштвених мрежа се сматрају као извор и морају се проверавати.

„Такође, треба тражити сагласност од људи чије се информације преузимају. У одређеним ситуацијама не мора, уколико је особа директно наменила ту информацију јавности“, напомиње.

Новаковић, говорећи о јавном интересу, каже да је то „вечита новинарска дилема“.

„Ми ми смо јасно и прецизно написали да је уредник одговаран за сваки садржај који објављује на свом медију. Што подразумева и свако преузимање из сваког другог извора. Шта је јавни интрес је вечна новинарска дилема, али то сваки уредник мора сам да премерава“, нагласила је.

Иако се, додаје, чини да је то тешко одредити, није.

„Рецимо, не постоји јавни интерес да у овом случају девојчице Данке Илић ми морамо да знамо сваки детаљ злочина“, казала је.

Такође, наводи да је нормално да се извештава о високопрофилисаним јавним личностима.

„Рецимо, сахрану краљице Елизабете су сви преносили, високи државни представници су људи од несумњиво јавног значаја. Ми смо покушали да спречимо оно што имамо сваки дан у медијима, а то је да се неки обични људи малтретирају и да им се долази на сахрану породице и блиских људи“, појаснила је Новаковић.

Међутим, каже да нема илузије да ће се нешто променити у медијима.

„Немам илузију да ћемо ми новим кодексом спречити неке медије да га крше, као што нисмо могли ни до сад, али било је захтева, суочавали смо се с тезом – високо су постављени стандарди, ајде да их спустимо. Па не можемо ми да постављамо стандарде према онима који су лоши“, изјавила је.

На питање које могу бити санкције за оне медије који крше Кодекс новинара, Новаковић каже:

„Ми очекујемо као санкцију, радили смо на томе неколико година, а то је да држава престане да финансира медије који константно крше Кодекс. А ти медији су на свим конкурсима добијали новац од државе. Надамо се да ће сада то да се промени“, закључила је.

Аутор: М.Ж.

Нови Кодекс новинара не дозвољава кампање блаћења људи

(Извор: Цензоловка) Предлог новог Кодекса новинара Србије, који је до 7. маја на јавној расправи, садржи и одредбе о злонамерном нарушавању репутације и вређању појединаца, употреби вештачке интелигенције, друштвених мрежа, модерисању коментара…

Савет за штампу, независно саморегулаторно тело, објавило је ове недеље предлог измењеног и допуњеног Кодекса новинара Србије – документа који прописује етичке стандарде професије.

Постојећи Кодекс написан је још 2006 године, а сада – 18 година касније – предложено је да се другачије систематизује, те појасне постојеће, али и додају неке нове одредбе.

„Измене заправо нису толико велике колико на први поглед изгледају. Променили смо структуру текста, додали два нова поглавља, а нека преименовали”, каже за Цензоловку генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Она додаје да су одређене одредбе биле „расуте” по Кодексу, а да су у новом предлогу  одвојене забрана дискриминације и забрана говора мржње, као и поштовање достојанства и права на приватност.

У предлог Кодекса унете су и нове одредбе – о употреби вештачке интелигенције, коришћењу друштвених мрежа, праву на заборав (уклањању садржаја о некој личности по захтеву, ако су њена права угрожена и ако не претеже јавни интерес, прим. нов), модерирању коментара – за којима се, каже Новаковић, створила потреба због технолошких промена које су се догодиле у међувремену.

КАМПАЊЕ БЛАЋЕЊА

Постојеће одредбе Кодекса су у предлогу детаљније објашњене:

„Прецизирали смо ко су јавне личности чије је право на приватност сужено. Више пажње је посвећено независности новинара (сада у посебном поглављу), као и јавном интересу. Новинарски извори, којих има по целом Кодексу, сада су такође у посебном поглављу.”

Предлог новог Кодекса новинара Србије садржи и одредбе о злонамерном нарушавању репутације и вређању појединаца, употреби вештачке интелигенције, друштвених мрежа, модерисању коментара

Посебно поглавље у предлогу Кодекса добило је и поштовање достојанства – веома важно питање, али и нешто што наши медији, нажалост, често крше, каже Гордана Новаковић.

„Пред Комисију за жалбе су протеклих година често стизале жалбе на серије текстова чији је једини циљ био дискредитација и вређање људи о којима се пише. То је превазилазило оно што је прописано важећим Кодексом, па је радна група предложила посебну одредбу о наношењу штете и нарушавању репутације одређене особе.”

Тако нова одредба у поглављу о поштовању достојанства налаже новинару да „поштује принцип ‘ненаношења штете’ угледу и достојанству личности и не учествује у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештава”.

ВИ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ 

Предлог новог Кодекса прецизније обрађује коришћење друштвених мрежа и алата вештачке интелигенције (ВИ) у новинарском раду.

Нова одредба налаже новинарима да вештачку интелигенцију користе на друштвено одговоран и сразмеран начин, као и да обавесте јавност када је неки медијски садржај креиран коришћењем алата ВИ.

Друштвене мреже омогућиле су лак приступ бројним приватним подацима и записима, а медији су то неретко злоупотребљавали (Гордана Новаковић, Савет за штампу)

Неке одредбе о коришћењу друштвених мрежа, из већ постојећих Смерница за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу, унете су и у сам предлог новог Кодекса.

„Друштвене мреже омогућиле су лак приступ бројним приватним подацима и записима, а медији су то неретко злоупотребљавали”, каже Гордана Новаковић.

Предлог новог Кодекса налаже новинарима да приватне податке, фото, видео и друге записе са друштвених мрежа и других платформи, новинари могу да објаве само уз сагласност особе чији су, осим када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа наменила јавности. Морају се заштитити и они који се помињу или чији се приватни подаци налазе у објавама других особа које новинари преносе.

Такође, друштвене мреже и друге дигиталне платформе новинар треба да третира као било који други извор информација, наглашено је у предлогу новог Кодекса новинара.

ЈАВНА РАСПРАВА

Јавна расправа о предлогу новог Кодекса новинара Србије трајаће до 7. маја.

Савет за штампу позвао је новинаре, медијске професионалце и све заинтересоване да понуде своје виђење документа и предложе његове измене.

Више о јавној расправи и сам предлог Кодекса објављени су на сајту Савета.

Нови Кодекс новинара Србије, како је раније речено, очекује се крајем године.

Ауторка: Даница Ђокић

‘Трка за кликом превагнула над етиком’: Извештавање медија о нестанку и смрти девојчице у Србији

(Извор: РСЕ) Узнемиравање чланова породице, објављивање детаља из истраге, нетачних информација и експлицитних детаља о околностима убиства.

Све ово обележило је медијски простор у данима када је полиција трагала за двогодишњом Данком Илић која је нестала 26. марта испред куће у насељу Бањско Поље код Бора.

Након десетодневне потраге полиције, ухапшена су двојица радника јавног предузећа „Водовод“ због сумње за тешко убиство девојчице.

Извештавање медија је било недопустиво сензационалистичко и недостојно, оценио је Савет за штампу, независно тело које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима.

„Прекршено је све што је могло бити прекршено у новинарском кодексу, пре свега и изнад свега од самог почетка, претпоставке су третиране као чињенице, саговорници су слободно оптуживали кога су хтели и износили своје теорије“, наводи за Радио Слободна Европа (РСЕ) Тамара Skrozza, чланица Савета за штампу.

Прекршен и Закон о заштити података о личности

Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засенила је све, оставила је стварно мучан утисак
– каже Родољуб Шабић.

Начин на који извештавају о случају девојчице поједини медији нису мењали ни након апела полиције и Министарства за информисање.

„Та трка за читаоцима и гледаоцима, за кликовима, за тиражима, засенила је све, оставила је стварно мучан утисак. Били смо сведоци свега – од дословно малтретирања породице те девојчице, па до лансирања некаквих вести које су таблоиди пласирали најширем аудиторијуму“, каже за РСЕ Родољуб Шабић, некадашњи Повереник за заштиту података о личности.

Указује да је осим етичког кодекса прекршен и Закон о заштити података, али да у Србији институције поводом тога „одавно не реагују“.

У циљу да се девојчица пронађе, у Србији је први пут активиран и систем „Пронађи ме“, односно Амбер алерт. Овај систем, којим се јавност хитно обавештава о нестанку детета, у Србији је уведен крајем октобра 2023.

У СРБИЈИ ПУШТЕН У РАД СИСТЕМ ПО УЗОРУ НА АМБЕР АЛЕРТ

Одмах је започела потрага у којој је учествовао велики број припадника полиције, Горске службе спасавања и грађана. Потрагу за несталом девојчицом из Србије објавила је и међународна полицијска организација Интерпол.

Министар полиције Србије Братислав Гашић саопштио је 4. априла да се потрага за Данком завршила трагично и да су осумњичена двојица радника јавног предузећа „Водовод“ у Бору ударили девојчицу аутомобилом и потом њено тело оставили на депонији.

Које тачке новинарског кодекса су прекршили медији?

Тамара Skrozza, новинарка и чланица Савета за штампу, за РСЕ наводи које су све тачке новинарског кодекса прекршили и даље крше медији током извештавања о случају двогодишње девојчице:

• Претпоставке су третиране као чињенице.

• Изношене су озбиљне оптужбе без икаквих доказа.

• Разговарало се са породицом девојчице, кодекс иначе забрањује злоупотребљавање менталног и емотивног статуса људи о којима се извештава.

• Изношени су подаци из истраге. Као пример за то Skrozza наводи да су родитељи девојчице након информација да су њихови телефони вештачени, били на мети напада на друштвеним мрежама, а да је тек касније објашњено да је реч о рутинској процедури током истраге.

• Као релевантни саговорници у програме су укључивани људи који су имали интерес у том случају, особе које су имале везе са било којим сегментом истраге или Амбер Алертом. Нису смели да буду интервјуисани током истраге, нити да износе своје претпоставке.

• Правило о родној равноправности, јер је, пре свега, мајка оптуживана за нестанак и судбину девојчице.

• Неоправдано је застрашивана и узнемиравана јавност, изношени су узнемирујући детаљи, који нису смели да буду изношени.

• Прекршено је право на претпоставку невиности, пре свега мајке.

• Прекршено је право на приватност уопште и посебно право на приватност детета.

Из Министарства информисања само апел, РЕМ без реакције

Skrozza оцењује да су Министарство информисања и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које треба да прати начин извештавања електронских медија, морали да реагују.

„Уосталом, Министарство је надлежно за спровођење Закона о јавном информисању. И ја мислим да је много важнија улога РЕМ-а, јер имам утисак да су телевизије биле још горе него штампа“, рекла је Skrozza.

Министарство за информисање огласило се само једном, апелом медијима 4. априла, након објављивања информације да девојчица није жива.

„Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве“, саопштило је Министарство.

Додали су да је „сада најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, а истовремено штитећи и достојанство“.

РЕМ који треба да прати начин извештавања медија и да ли је оно у складу са законом, ниједном није реаговало.

Издали су само једно саопштење, 2. априла у коме су навели да су телевизије са националном фреквенцијом испуниле „обавезу о обавештавању јавности о несталом малолетном лицу“, након што је активиран систем „Пронађи ме“.

РЕМ до објављивања текста није одговорио на упит РСЕ да ли ће и на који начин реаговати у случајевима кршења новинарског кодекса и етике.

МУП издао девет саопштења и два апела

МУП је од 26. марта када је нестала девојчица и активиран систем Пронађи ме издала девет саопштења.

У два наврата су апеловали на медије, први пут 28. марта – да не објављују непроверене и нетачне информације „јер на тај начин угрожавају истрагу, чији је циљ да се девојчица што пре пронађе“.

„Безбедност и проналазак девојчице је апсолутни приоритет који је изнад свих других интереса“, саопштио је тада МУП.

У другом апелу 3. априла замолили су представнике медија да припаднике МУП-а који раде на случају нестанка девојчице „не позивају директно на службене бројеве телефона за информације, изјаве, гостовања и омогуће им да несметано обављају свој рад“.

Тада су навели да се сарадња са медијима према процедурама МУП-а, одвија „искључиво преко Одељења за медије и комуникације“.

За Гашића – сви медији исти

Другог дана потраге, због одавања информација о истрази, против једног припадника МУП-а из Бора покренут је дисциплински поступак.

То је уједно био и једини одговор министра унутрашњих послова Србије Братислава Гашића на новинарско питање како су таблоиди долазили до информација из истраге.

Саопштио је то на јединој конференцији МУП-а, 4. априла, након што је јавност истог дана већ била упозната са епилогом.

„Ми смо се трудили да онолико колико (можемо) не угрозимо саму истрагу да вама новинарима буде омогућен и приступ и да можете и да снимите шта радимо, али наравно да не угрозимо само место догађаја. Остало не могу да вам кажем“, рекао је Гашић.

Он је додао да неће да каже да је неко од његових колега „на било који начин злоупотребио свој положај“.

На питање да прокоментарише сензационалистичко писање таблоида, Гашић је рекао да не прави разлику међу медијима.

„Ја не знам како правите градацију шта су таблоиди, а шта нису. За мене су то новинари“, рекао је он.

Прво председник, па тек онда МУП

Вест да је девојчица убијена и да се трага за њеним телом први је јавности саопштио председник државе Александар Вучић. Учинио је то током преноса уживо ванредне седнице Владе 4. априла сазване другим поводом а којој је и сам присуствовао.

У седмом минуту Вучићевог обраћања, у ком је говорио о дијалогу Србије и Косова у Бриселу и предстојећем састанку са француским председником Емануелом Макроном, министар унутрашњих послова Србије Братислав Гашић му је дао фасциклу са документима.

Председник Србије затим је јавности саопштио да је полиција ухапсила „два лица која су извршила убиство мале Данке“ и да су обојица признали кривично дело, након чега их је полиција одвела до места „где су бацили тело детета“.

Затим се обратио Гашићу:

„Јел има још нешто, Бато, што би требало? Све остало ви кажите детаље после.“

„То је само један случај у низу којим је потврђена доминантна позиција коју председник има у односу на институције. Наравно да би се та информација очекивала, не ни од министра унутрашњих послова, него од директора полиције, ког ми немамо више од две године“, каже за РСЕ Родољуб Шабић.

Претходном директору полиције мандат је истекао у децембру 2021. МУП до данас није расписао јавни конкурс за ту позицију.

Председник државе по Уставу и законима Србије нема никакву надлежност у вези са истрагама које спроводи полиција.

Аутор: Мила Манојловић

Скроза: Извештавањем о двогодишњој Данки Илић медији прекршили све што се могло прекршити

(Извор: Н1) Савет за штампу позвао је све новинаре и уреднике да одмах престану са „скандалозним, сензационалистичим, узнемирујућим и срамотним извештавањем“ о смрти двогодишње Данке Илић из Бора, а Тамара Скроза, представница НУНС у том телу оцењује да су медији у овом случају прекршили све што се могло прекршити.

„Закони свакако јесу прекршени. То је заправо полиција на неки начин већ и рекла. Јуче је пре свега закон прекршио председник државе (Александар Вучић) који је изашао изван својих овлашћења“, када је саопштио да су две особе из Бора ухапшене због убиства мале Данке, рекла је Скроза у Новом дану ТВ Н1.

Додаје да што се тиче медија, они су објављивали претпоставке и пласирали их као чињенице, разговарало се са породицама са којима није требало да се разговара, узнемиравана је јавност, оптуживани су људи без икаквих доказа, родитељи такође.

Каже да је то разлог што је Савет за штампу издао саопштење у којем је апеловао на медије да покажу минимум пијетета према жртви и обзира према породици, наводећи да је седница тог тела прошлог четвртка први пут у историји почела тим апелом.

Подсећа да су РЕМ и Министарство информисања надлежни за спровођење закона, да Савет за штампу нема те ингеренције.

„Уместо да медији који константно крше кодекс буду кажњени, они бивају награђивани на конкурсима на којима се додељују средства“, указује Скроза и додаје да се не ради само о таблоидима, већ су, нажалост, њиховим путем кренули и респектабилни медији.

Каже и да МУП јесте био мало немушт, не објављујући више информација у јавност, „али то никако не аболира медије“.

„МУП је био усред истраге, нису дужни да нас обавештавтавају на сваких сат времена. Могао је да ради мало другачије, да пружи мало више информација, али, није био обавезан да храни медије горивом“, истакла је Скроза.

„Живимо у дубоко патријархалном друштву, хајка на мајку није ни сада престала“

На питање како коментарише што су неки медији окривили мајку мале Данке Илић, она оцењује да „живимо у дубоко патријархалном друштву у којем су последњих година све вредности девалвирале“.

„Хајка на мајку није ни сада престала, криве је како је могла да остави дете да одлута на пут. Мајка је постављена као кривац од првог дана“, наводи.

Истиче и да су медији без ограде преносили различите изјаве.

„У току истраге нема тзв. сазнања“, поручила је и подсетила на писање таблоида да је вештачењем мајчиног телефона утврђено да је мајка пре нестанка Данке гуглала гранични прелаз са Румунијом и које кривично дело повлачи коју казну, што је касније МУП оштро демантовао.

„Да, после нам је објаснила полиција да је вештачење телефона уобичајена процедура. Али, мајка је већ бачена лавовима на мрежама и у медијима“, оцењује.

Додаје да је најлакше окривити мајку.

„Жена је омиљена жртва, отац је просто еталон поштења, снаге, енергије, богатства, мајка је ту да служи. Ако се нешто догоди, крива је слушкиња – нажалост тако функционишемо, тако је устројено ово друштво… То се види кад су овакве околности. Мајка је била прва и последња на коју је уперен прст и и даље је, ако погледате мреже. Медији су огледало тог друштва“, закључује.

Пита се и да ли је све оно што су радили у Савету за штампу имало смисла, да ли су „џаба кречили“, али, указује „можда би ситуација била и гора да нисмо свих претходних година апеловали, правили смернице“.

„Молим новинаре, у име образа професије, да се ставе у ципеле људи о којима извештавају“, апеловала је Скроза на колеге.

Извештавање о несталој девојчици „изгледало као и сам злочин“: Чини се да ништа нисмо научили из претходне године

(Извор: Euronews) Од како се јавност заинтересовала за случај нестале девојчице у Бањском Пољу бројни медији, а највише поједини таблоиди и њихови портали ширили су дезинформације. Било је много примера кршења новинарског кодекса, а такве појаве су осудили министарство надлежно за област информисања и Савет за штампу. Стручњаци истичу да делује да нисмо ништа научили из случајева од претходне године и поручују да је важно да бирамо изворе информисања.

Једна од првих дезинформација која је објављена гласила је да је Данка пронађена. Осим тога, поједини портали су извештавали о наводној одговорности мајке, а пренета је и дезинформација да је мајка „гуглала“ гранични прелаз између Србије и Румуније. Осим тога, преношено је и да је вештачење њеног телефона наводно показло да је она обрисала много порука и позива. Писало се и односу Данкине породице с комшијама.

Одређени „инфлуенсери“ су тврдили на друштвеним мрежама да је мајка продала ћерку за одређени новац. 

Новинари су јуче на конференцији питали министра ко је таблоидима преносио информације из истраге, а министар је подсетио да је због тога ухапшен један полицајац. 

Апели и позиви Министарства и Савета за штампу

Огласило се Министарство телекомуникација и информисања, а министар Михаило Јовановић је у саопштењу позвао медијске куће и новинаре да приликом извештавања о убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

„Важно је да се у овим тешким тренуцима води рачуна о достојанству жртве и њених породица, те да се избегавају било какве спекулације или непроверене информације. Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве. У оваквим ситуацијама, од есенцијалне важности је да јавност буде информисана са прецизношћу и саосећањем“, истакао је. 

Поручио је да је најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, истовремено штитећи и достојанство.

Такође, Савет за штампу је позвао јуче новинаре и уреднике „да одмах престану са скандалозним, сензационалистичким, узнемирујућим и срамотним извештавањем о смрти двогодишње девојчице“.

„Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости. Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат“, истакнуо је у саопштењу.

„Извештавање изгледало као и сам злочин“

Професорка Факултета политичких наука Милица Кулић каже да је извештавање о несталој девојчици изгледало „као и сам злочин – монструозно“. Напомиње да сада када знамо епилог, „ако је страдало дете као што јесте, страдала је и њена породица од стране новинара и од стране читавог друштва“.

„Разумем знатижењу јавности, разумем и новинарску знатижељу. Некако је то у природи новинарског посла. Али такође разумем и неку меру и етику која ову професију обавезује“, рекла је Милица Кулић з Euronews Србија. 

 

Додаје да много тога што смо видели у  медијима произилази из онога што се могло наћи на друштвеним мрежама, али истиче да се то преливало у традиционане медије, па чак и на националне фреквенције и у неке „условно поуздане изворе“.

„Питање је било у некој дебати пре неки дан која је била иницирана догађајима који су обележили претходну годину – да ли смо и шта научили из претходне године која је такође била монструозна и незапамћена? Чини се да ништа нисмо научили. Или да оно што смо научили не желимо да знамо. Монструозност нам се дешава. Оно што се никад није десило, изнова нам се дешава. А медији то, чини се, потхрањују“, упозорила је професорка. 

Додаје да је незгодно говорити о медијима као о једној групацији, зато што, када се позивамо на Кодекс новинара, онда позивамо оне људе који се већ држе кодеска. 

„Ови који се не држе кодекса, они не чују било кога. Никакво гостовање или јавна опомена ове врсте неће изменити њихов пут и другачије га трасирати“, навела је.

На питање шта се постиже таквим извештавањем, одговара да се постиже читаност, али указује и да су се појавиле кампање попут оне „Немој да кликнеш“.

„То је увек добродошло, али мало смо изместили фокус. Ми сада опомињемо публику да не читају такав садржај, а не опомињемо неколицину новинара, односно један број редакција да не праве такав садржај. Такође, не опоимињемо институције – ‘немојте слати ову врсту информација’. Ако нам је друштво дошло на ову ивицу морланог посрнућа, немојте нас гурати са те ивице“, поручује професорка ФПН-а.

„Важно је да бирамо извор информисања“

На питање како филтрирати информације и дистанцирати се од свега, а да истовремено не изгубимо емпатију, психолошкиња Ана Мирковић каже да је то јако тешко.

„Када се деси оваква ситуација, људска радозналост заиста добија ту димензију да желите да сазнате што више. Јуче је трендовао на друштвеним мрежама тај апел да се не кликће на разне изворе информација. Мислим да то може да буде један од начина“, навела је Мирковић за Euronews Србија. 

 

Напомиње да је јако важно да бирамо ко је извор нашег информисања и указује да таблоиди имају сензационалистичке вести које никоме не доприносе.

„Чак и она особа која кликће на то добија извесну дозу токсичности. Иде у стање менталне неравнотеже. Ја сам у ситуацији да пратим конверзације међу људима који говоре да не спавају данима и ноћима, да су ужасно узнемирени. Један од узрока узнемирености је та хиперстимулација порукама које љдуски мозак и људска душа не могу да сваре. Зато је јако важно да бирамо где ћемо се информисати, да бирамо кредибилне изворе информација и да не загриземо те удице које имају за циљ само да украду нашу пажњу и узму оно најружније из људске природе“, рекла је Мирковић за Euronews Србија.

Додаје да морају да постоје неке колективне мере и поручује да постоје закони и регулаторна тела.

„Ово се дешавало претходних десет дана у нашој земљи и годинама уназад, то је нешто што не сме да се дозволи. Мора да им се укине статус медија, нека буду блогери, теоретичари завере, људи који имају јасну агенду да контаминирају ово друштво, али не можемо да их зовемо медијима“, рекла је и додала да има много људи са ниским индексом медијске писмености који не знају да разликују праву од лажне информације.

С друге стране, каже да се свако од нас труди да пронађе неке личне механизме одбране. 

„Увек саветујем да се окренете разговору са људима који вам дају неку дозу добре енергије, или шетњи. Али када се деси нека оваква ситуација, оно што је рационално пада у други план, некако нас емоције преплаве и јако је тешко остати имун на се што се дешава“, каже Ана Мирковић. 

Извештавање појединих медија о девојчици из Бора: Од сензационализма до кршења етичких стандарда, али и закона (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) Током 11 дана извештавања о нестанку и судбини Данке Илић, бројни медији су у трци за кликом, погазили све етичке стандарде. Данима су смењивали скандалозни наслови и објављивале такозване ексклузивне вести и то – позивајући се на информације из истраге. И као да то није било довољно, након тврдњи из МУП-а да је Данка убијена и апела да се не објављују детаљи злочина – челници полиције су били ти који су јавно износили стравичне детаље. одлучне реакције и санкција надлежних а то су – Министарство информисања, Регулаторно тело за електронске медије и канцеларија поверника и даље – нема.

Уредник и новинар су дужни да са пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације, провере њену истинитост и потпуност, али и да информације пренесу веродостојно. Тако каже закон. Међутим, сензационалистичко, узнемирујуће и срамотно извештавање појединих таблоида откако је нестала двогодишња девојчица из Бора, показало је право лице медијске сцене у Србији. Без имало саосећања са породицом, преношењем непроверених детаља и теорија нестанка мале Данке – поједини медији су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основна правила људскости и пристојности.

„Кршено је правило које каже да нагађања не смеју да буду представљена као чињенице. Кршено је правило које каже да новинар не сме да грубо оптужује људе без икаквих доказа. Кршено је правило које каже да постоји претпоставка невиности. Ми знамо да је ова жена из Румуније била практично оптужена за киднаповање туђег детета. Прекршено је правило које каже да није дозвољено узнемиравање и застрашивање грађана. Прекршено је правило које каже да се не разговара са породицама које су доживеле трагедију. Не смеју да се злоупотребљавају емоције и ментални статус људи о којима се извештава“, изјавила је за Маркер Тамара Skrozza, чланица Савета за штампу.

 

После ужасних информација из МУП-а да је Данка убијена, извештавање је постало још горе и потпуно ван контроле. И то је једна страна медаље. На другој су управо припадници МУП-а. Док дели апеле да медији не објављују детаље злочина, њихови челници а чак и неки бивши против којих се воде кривични поступци – управо то чине. Јутрос је начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић на једној кабловској телевизији откривао језиве детаље о наводном начину убиства девојчице. И некадашња државна секретарка МУП-а, Дијана Хркаловић, оптужена за трговину утицајем, јуче је током гостовања, јавно објавила имена и презимена двојице осумњичених, као и из којих су села.

„Чињеница да из полиције долазе људи, сада већ са именима и презименима и одају информације из истраге, баш као и чињеница што смо 3. маја имали ситуацију да је начелник београдске полиције отворено рекао – ја знам да овим кршим закон, али. Дакле, те чињенице показују да систем не функционише или да будем и конкретнија – да систем уопште не постоји“, оценила је Skrozza.

И док се медији утркују ко ће доћи до веће сензације и ексклузиве, као да постоји било каква ексклузива у трагедији једне породице – надлежни углавном ћуте.  

Министарство информисања јуче је апеловало на медије да одговорно извештавају, али данас нису одговорили на питања Инсајдера да ли су поднете прекршајне пријаве против медија који су кршили етичке стандарде али и закон. Не одговара ни Регулаторно тело за електронске медије, које има механизме да санкционише непрофесионално извештавање. Из канцеларије Повереника који такође има овлашћења да утврди одговорност за цурење информација из институција су нам одговорили – да тренутно врше редован инспекцијски надзор за ову годину и не могу да нам одговоре у датом року. 

Апел медијима да престану износити монструозне детаље о смрти д‌јевојчице

(Извор: АлЈазеера) Вијеће за штампу позвало је све новинаре и уреднике да престану са скандалозним, сензационалистичким и узнемирујућим извјештавањем о смрти двогодишње д‌јевојчице из Бора.

Вијеће за штампу, независно тијело које окупља власнике штампаних, online медија и новинских агенција у Србији, позвало је све новинаре и уреднике да престану са скандалозним, сензационалистичким и узнемирујућим извјештавањем о смрти двогодишње д‌јевојчице из Бора. Огласио се и министар информисања који је медијима упутио апел да извјештавају са одговорношћу и поштовањем. Међутим, таблоиди се на апеле не обазиру.

ВИДЕО

Министар информисања апелује на медије: Са највећом пажњом извештавати о убиству девојчице

(Извор: Нови магазин) Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић упутио је данас позив свим медијским кућама и новинарима, да приликом извештавања о трагичном убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

„Важно је да се у овим тешким тренуцима води рачуна о достојанству жртве и њених породица, те да се избегавају било какве спекулације или непроверене информације.Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве. У оваквим ситуацијама, од есенцијалне важности је да јавност буде информисана са прецизношћу и саосећањем“, навео је министар.

Савет за штампу такође је позвао све новинаре и уреднике да одмах престану са скандалозним, сензационалистичким, узнемирујућим и срамотним извештавањем о смрти двогодишње девојчице из Бора и да покажу минимум пијетета према жртви, као и обзира и саосећања са њеном породицом.

Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости.

Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат.

«‹ 8 9 10 11›»