Годишњица мајских трагедија – системски одговор изостао

Обележавање прве годишњице мајских трагедија, које су узнемириле целу земљу и на улице извеле више хиљада људи у протестима против насиља, временски се поклопило са избором нове Владе Србије. Па ипак, иако би се очекивало супротно, у тросатном експозеу мандатара Милоша Вучевића ова два трагична догађаја стала су у тек три реченице. Поред констатације да има пуно симболике у томе што се прва годишњица трагедија навршава на Велики петак, односно Велику суботу, чули смо да сећање на те догађаје не сме и неће избледети, а затим и уопштену поруку да „заједничка жалост треба да буде оно што ће нас ујединити у труду и раду, личном и системском, да нам се тако нешто више никада не понови“. О томе како ће изгледати тај системски рад који треба да спречи да се слично понови и о резултатима већ усвојених мера нисмо чули ни реч.

Влада Србије је, подсетимо, одмах после два масовна убиства усвојила низ мера у циљу боље контроле оружја и унапређења безбедности у школама и међу младима. Део њих ни после годину дана није спроведен.

Мере које су се односиле на оружје углавном су реализоване, па је тако у двомесечној акцији „разоружавања Србије“ полицији предато скоро 109.000 комада оружја. Контрола оружја и двогодишња забрана издавања дозвола за оружје и даље су на снази, али још није измењено законодавства којим би се пооштрили услови за држање и ношење кратког ватреног оружја, односно смањинила старосна граница када је реч о кривичној одговорности.

Мањи број мера односио се на безбедност младих и школство. Повећано је присуство полиције у школама и формиран је Савет за спречавање вршњачког насиља, који треба да организује мобилне тимове између центра за социјални рад, образовних и здравствених установа и полиције, које ће хитно реаговати када се такво насиље догоди. С друге стране, није уведено најављено обавезно тестирање на наркотике за ученике седмог и осмог разреда и ученике средњих школа, као ни забрана приступа Дарк нету.

У анализи Београдског центра за безбедносну политику, која се опсежно бави мерама уведеним након два масовна убиства, закључује се да су донете мере биле мотивисане политичким интересима да се задовољи јавност, те да их нису донели стручњаци из области јавне безбедности, правосуђа и школства, због чега је неке било немогуће применити (забрана приступа Дарк вебу, смањење старосне границе за кривичну одговорност, контрола оружја у кратком року).

Наглашава се и да искуства других земаља говоре да се оштријом казненом политиком не решавају проблеми насиља или оружја, као и да подаци са регионалне платформе „Армед Виоленце Мониторинг Платформ“ показују да се број инцидента уз употребу ватреног оружја није променио у битној мери након 3. и 4. маја 2023. И други извори података, према анализи БЦБП-а, показују да нивои насиља и инциденти у којима се користи ватрено оружје не опадају, те да мере нису промениле ништа.

Ништа се није променило ни када је реч о информисању, иако се једна од Владиних мера односила на могућност пооштравања санкција за непоштовање прописаних обавеза пружалаца медијских услуга, у погледу забране програмских садржаја којим се истиче и подржава насиље.

Управо укидање ријалити програма који промовишу насиље, насилнике и агресију, али и одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи због промовисања насиља и гашење таблоида који континуирано крше новинарски кодекс, били су главни захтеви масовних грађанских протеста „Србија против насиља“.

Уместо тога власник ТВ Пинк Жељко Митровић наставио је да емитује ријалити програм, иако је претходно рекао да ће на препоруку председника Вучића у најкраћем могућем року укинути „Задругу“.

Истовремено, Регулаторно тело за електронске медије не само да и даље не изриче казне телевизијама за промовисање насиља, већ је отишло и корак даље у изругивању грађанима који су месецима захтевали оставке његових чланова. РЕМ је, наиме, симболично уочи годишњице мајских трагедија, из новог нацрта Правилника избацио обавезу телевизија са националном фреквенцијом да петину њиховог садржаја чине дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички програми. У пракси, по мишљењу струке, то значи да би Пинк или Хепи могли по цео дан да емитују само ријалити, уз оно што за њих представља информативни и забавни програм.

И таблоиди су несметано наставили праксу објављивања лажних вести и кршења Кодекса новинара Србије. Тако су и у извештавању о недавном нестанку и смрти Данке Илић, двогодишње девојчице из Бора, углавном кршили кодекс, као што су то чинили извештавајући о мајским трагедијама. Анализа Савета за штампу показала је да су у периоду од 4. до 13. маја и од 25. маја до 13. јуна прошле године штампани медији чак 1011 пута прекршили новинарски кодекс.

Иако не аболира новинаре за кршење кодекса приликом извештавања о мјским трагедијама, чланица Савета за штампу Тамара Skrozza указује да већина тих пропуста није кривица медија него кривица државних институција, највиших државних функционера и система који није функционисао. Ту пре свега мисли на цурење информација из истраге и из психијатријске установе у којој се налази малолетни убица (то се дешава и данас), те на списак деце за ликвидацију, који је 3. маја прошле године на конференцији за медије показао начелник београдске полиције Веселин Милић.

Иако су родитељи страдале деце од државе тражили утврђивање пуне одговорности људи који су у јавност изнели списак с именима и да исти за то буду кажњени, Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да се у радњама Веселина Милића не стичу елементи кривичног дела из надлежности тог тужилаштва, већ евентуално из надлежности основног јавног тужилаштва.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је након инспекцијског надзора утврдио да Веселин Милић није прекршио Устав и законе, односно да показивањем списка имена и презимена деце, које је малолетни К.К. планирао да убије, није одредио њихов идентитет. Најзад, не само да Милић није сносио никакве последице, већ је у фебруару ове године награђен признањем највишег степена МУП-а за изузетан допринос и постигнуте резултате.

Изостале су и смене министра полиције Братислава Гашића, шефа БИА Александра Вулина, те руководства Радио-телевизије Србије, које су биле захтеви протеста против насиља.

Укинут је и скупштински Анкетни одбор који је требало да утврди околности и чињенице које су довеле до масовних убистава у „Рибникару“ и селима Дубона и Мало Орашје и то убрзо након његовог оснивања. У кратком, непотписаном саопштењу објављеном на сајту Народне скупштине писало је да се рад Анкетног одбора обуставља на молбу родитеља жртава из „Рибникара“ и њихових пуномоћника док се не оконча кривични поступак пред тужилаштвом и судом. Претходно су чланови одбора из владајуће већине тврдили да би рад тог тела угрозио истрагу, иако знају да по Пословнику Народне скупштине Анкетни одбор не може да врши истражне или друге судске радње. Још већи проблем је начин на који је укинут рад тог тела, пошто се Анкетни одбор једино може укинути новом одлуком Народне скупштине. Дакле, још једно правно насиље и гажење правила и процедура.

Зашто починитељу масакра у селима код Младеновца нису изречене казне иако су против њега раније подношене кривичне пријаве због насилних кривичних дела? Зашто се привођеним насилницима не одузима оружје? Зашто медији несметано промовишу насилнике и насиље? Ко и како брине о менталном здрављу ученика? Ово су само нека од питања које је Анкетни одбор могао и требало да постави. Да није укинут, можда бисмо добили одговор да ли је могло да се спречи оно што се догодило 3. и 4. маја прошле године. Можда бисмо добили и одговор да ли систем јесте или није заказао. Закључак се, ипак, сам намеће.

Ауторка: Михаела Шљукић