„Медији су лабораторија неетичког понашања“: Миливојевић о новом Кодексу новинара Србије
(Извор: Н1) Коментаришући нови „Кодекс новинара и новинарки Србије“ професорка ФПН-а у пензији Сњежана Миливојевић оценила је да су медији „лабораторија неетичког понашања“, зато су Савет за штампу и Суд части сигнализирали да је читав низ одредби или непрецизан или недовољно фокусиран да одговори, да им помогне у решавању етичких дилема који долази из наших медија.
Према њеним речима, нови Кодекс новинара које је НУНС усвојио 15. јуна са једним гласом против, одговорио је на три врсте промена.
Како је навела један корпус проблема се односи упрвао на решавање етичких дилема који долази из наших медија, други је сет одговора на технолошке промене и трећа се односи на глобалне промене у друштву – нарасту свести о различитости, осећај за равноправност, увођењу родно-сензитивног језика.
„Много смо јасније дефинисали одговорност медија, новинара и новинарки према јавности, а не само према њиховим публикама. Њихове публике могу да траже баш оно што они неки од тих медија производе, али одговорност медија и новинарства је према јавности. Фокус је на јавном интересу“, истакла је Миливојевић у емисији „Нови дан“.
Додаје да је прецизније дефинисан однос према приватности у коме се јасно каже да новинари не смеју да дискриминишу ни по ком основу.
Миливојевић је указала на још једну одредбу у којој је изричито забрањено континуирано фокусирање на уништавање репутација људи, на шта је такође и Савети за штампу сигнализирао да у Србији постоје просто кампање уништавања репутације људи.
„Дакле, у читаво поглавље одговорности јасно смо унели принцип не наношења штете репутацији и угледу људи“, рекла је Миливојевић.
На питање како се одређује граница шта је јавни интерес, Миливојевић је навела да то звучи као стандард који није довољно прецизиран, али он је „намерно не пренормиран да би се ситуационо у ствари одлучивало о томе шта јесте, а шта није у јавном интересу“.
Кодекс је нешто, како је навела, што новинари треба да поштују, кодекс је нешто по чему друштво каже „новинарски рад и новинарски производи нису само још један на интернет пијаци садржај у конкуренцији свих других“.
„У том смислу онда Судови части или Савет за штампу када разматра етичке прекршаје или доноси своје одлуке немају снагу законске санкције, али наравно имају снагу опомене која у светлу неговања професионалних стандарда професионалцима значи. Ја сам зато рекла да зона аутономије која се интерно штити високим етичким стандардима мора споље бити гарантована законима“, оценила је Миливојевић
Такође је у Кодексу за новинаре предвиђено да новинар има обавезу да не преноси ниједан садржај који је у супротности са кодексом.
„То значи да чак и ако државни органи дозволе себи да неетично иступају, да се служе говором мржњом или агресивним говором, новинари би имали обавезу према кодексу да то не преносе“, објаснила је Миливојевић.
Аутор: С. К. Ж.