Мониторинг Савета за штампу: Највећи број прекршаја у последњих пет година

(Извор: Машина) Нови мониторинг Савета за штампу показује да је Кодекс новинара и новинарки Србије прекршен 7.246 пута у 4.506 текстова у другој половини 2025. године. Прва три места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су Ало, Информер и Курир. Аутор мониторинга и новинар Бојан Цвејић за Машину каже да је повећан број кршења у односу на прошлу годину и да је ово највећи број прекршаја у последњих пет година.

Када су у питању прорежимски таблоиди, њихово кршење се највише односи на повећање тачке која се тиче прећуткивања чињеница.

„На пример, ако су неки режимски таблоиди извештавали о различитим протестима, о различитим људима који су подржавали протест, они су на тај начин таргетирали њих негативним кампањама. Када је реч о прећуткивању чињеница, нису давали контекст, бекграунд зашто се нешто дешава, већ само пуко неку негативну критику, и имали смо, наравно, и те непримерене изразе, за људе који су протестовали. Не само блокадери, већ су их називали згубидани, усташе, терористи, екстремисти, штрокадери и слично“, истиче Цвејић за Машину.

Цвејић каже да се види тренд раста прекршаја Кодекса, осим у случају Српског телеграфа који је на нивоу од прошле године, и Блица који је једини смањио број прекршаја. Када је у питању дневни лист Данас, иако има традиционално најмањи број прекршаја, у овој години их је направио дупло више него претходне.

„У случају Нове и Данаса највећи број прекршаја је заправо тачка која се односи на другу страну. У тексту мораш да имаш више независних извора. Међу тим својим прекршајима највише је било тих текстова са једном страном и таквих тема. То је мало и због целе ове ситуације, пошто смо у 2025. години имали студентске и грађанске протесте, разна оптуживања с једне и друге стране и у неким текстовима је једноставно фалило да се позове друга страна односно да покуша да се позове“, каже Цвејић.

Ало, Информер и Курир међу медијима који су највише кршили Кодекс новинара и новинарки

Према анализи Савета за штампу, највећи број прекршаја етичких професионалних стандарда заузели су таблоиди – Ало, Информер и Курир. На првом месту је био Ало са 2.004 прекршаја у 1.2025 текстова, Информер са 1.456 у 837 текстова и Курир са 1.318 прекршаја у 811 текстова. Најмање одступања од Кодекса новинара и новинарки и ове године бележи лист Данас са 40 таквих текстова, те новине Нова са 117 садржаја у којима се бележе прекршаји Кодекса.

Највећи број забележених прекршаја односи се на поглавље 1 Кодекса новинара и новинарки Србије, које се тиче истинитости и тачности извештавања, са укупно 3.898 случајева. На другом месту налази се поглавље 6, које регулише поштовање права на приватност, са 1.167 евидентираних повреда, док је треће по учесталости поглавље 3, посвећено одговорности новинара и новинарки, са 850 забележених прекршаја.

У већини дневних листова забележен је пораст броја кршења етичких и професионалних норми, као и повећање броја текстова у којима су такви прекршаји присутни. Изузетак представља Српски телеграф, где је укупан број прекршаја остао на нивоу из претходне године, уз благо смањење броја спорних наслова, као и Блиц, који се издваја као једине новине са значајним падом садржаја који одступа од прописаних стандарда. Ово се пре свега односи на мањи број повреда права на приватност и ређе објављивање спекулативних и непроверених информација у рубрици такозване „црне хронике“.

Значајан раст броја повреда етичког кодекса у односу на 2024. годину забележен је и у Куриру и у Политици. Током 2025. године Курир је имао приметно више случајева нарушавања права на приватност, као и учесталије изостављање важних чињеница, док су у Политици доминантни прекршаји повезани са тачношћу и веродостојношћу извештавања.

Као и претходних година, највећи број кршења Кодекса забележен је у текстовима који се баве унутрашњом политиком, рубриком „црна хроника“ и темама из света естраде. Током посматраног шестомесечног периода у дневним новинама најчешће је повређивана одредба 2 из поглавља 1, која се односи на објављивање непроверених информација и недовољно јасно раздвајање претпоставки од чињеница, што је регистровано у 1.789 случајева.

Следећа по учесталости је одредба 1 из поглавља које се тиче права на приватност, при чему се најчешће ради о откривању идентитета осумњичених или жртава, забележеном у 1.112 текстова. На трећем месту налази се кршење тачке 1 поглавља 1, која се односи на обавезу истинитог извештавања у јавном интересу, са укупно 1.090 случајева, што представља готово дупло већи број у поређењу са претходном годином.

На четвртом месту по учесталости је прећуткивање информација које могу значајно утицати на формирање мишљења читалаца (тачка 4, поглавље 1), присутно у 599 објављених текстова.

Једанаести годишњи мониторинг поштовања новинарског кодекса Савета за штампу обухватио је штампана издања дневних листова с националном покривеношћу – Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф, у периоду од 1. јула до 31. децембра 2025. године. Цео извештај мониторинга Савета за штампу доступан је на њиховом сајту.

Аутор: А.Ђ.