„Новинарство јесте и мора да буде високо етична професија“ – Гордана Новаковић и Вера Дидановић о новом приручнику Савета за штампу

(Извор: Дијалог. нет) Две од три ауторке приручника „Примена нових одредница Кодекса новинара и новинарки Србије“ говоре за Дијалог Нет о медијским кампањама, одговорности уредника и зашто је борба за етичко новинарство данас важнија него икад.

Крајем 2024. године, након 18 година, усвојен је нови нови Кодекс новинара и новинарки Србије.

У првих десет месеци примене новог Кодекса број жалби грађана на рад медија је порастао за готово сто одсто. Чак седамдесет одсто свих прекршаја је било усмерено на само два поглавља овог документа: Поштовање достојанства и Одговорност према јавности.

Нови приручник „Примена нових одредница Кодекса новинара и новинарки Србије„, кроз анализу конкретних случајева из праксе Комисије за жалбе Савета за штампу, управо се бави, наведеним фактичким стањем на медијској сцени у Србији Приручник су припремиле новинарке Тамара Skrozza, Вера Дидановић и Гордана Новаковић (генерална секретарка Савета за штампу).

О изазовима примене Кодекса, границама новинарске одговорности и нади да етичко новинарство може опстати, разговарали смо са Вером Дидановић и Горданом Новаковић.

„Друштво се лагано кува и прихвата разуларено понашање медија као нормално“

Приручник не бежи од тешких примера. У њему су, између осталих, анализирани случајеви тужитељки Бојане Савовић и Јасмине Пауновић, које су месецима биле мете координисаних медијских напада, као и браће Лазара и Луке Стојаковића, студената чији су пасоши осванули на насловним странама таблоида уз оптужбе да су „хрватски агенти који руше Србију„.

Питали смо Веру Дидановић да ли постоји тренутак када овакве кампање пређу из сфере нарушавања угледа у сферу реалне угрожености безбедности.

„Тешко је говорити о конкретном тренутку. Реч је о процесу који је од старта штетан по особе које су мета,“ објашњава Дидановић. „У Србији траје континуиран процес погоршања друштвених околности, поларизације друштва и раста агресије, што из дана у дан повећава и опасност медијских кампања по безбедност њихових мета.“

Она користи упечатљиву слику да дочара оно што се дешава са друштвеном свешћу: „Као у оном експерименту са галванизованом жабом, друштво се лагано кува и прихвата разуларено понашање дела медија као нормално, не размишљајући о цени таквог деловања.“

А цена је, показује приручник, све већа. Посебно забрињава феномен који је Комисија уочила током 2025. године – идентични, често непрофесионални и увредљиви текстови појављују се истовремено у више медија.

„Ако се истог дана, у више различитих медија, појави потпуно исти текст, са истим тезама, саговорницима, и прекршајима Кодекса, онда је потпуно јасно да је реч о материјалу припремљеном у једном центру. То не може бити новинарство, већ само циљана акција која нема никакве везе са јавним интересом,“ категорична је Дидановић.

Она, ипак, признаје да су инструменти борбе против овакве праксе ограничени: „Савет за штампу може да уочи такве појаве и на њих скрене пажњу, али нема никакве друге инструменте деловања. Рећи да је нешто кривотворено, украдено, подметнуто или на било који други неприхватљив начин урађено, у друштву у коме је срамота укинута, нема нарочитог ефекта.“

„Сваки уредник свакога дана мора да одлучује – то је његова одговорност“

Једно од најосетљивијих питања којим се приручник бави јесте преношење изјава државних званичника са друштвених мрежа. Комисија је, на пример, разматрала случај обраћања председника Александра Вучића са Инстаграма, у коме су изречене увреде и претње („бандити„, „батинаши„, „разјурићу све батинаше„). Већином гласова одлучено је да није било кршења Кодекса, јер јавност има право да зна шта председник мисли.

Гордана Новаковић сматра да је ту кључна ствар контекст и уредничка процена.

„Мислим да сте већ кроз питање поставили ту границу, то је увек јавни интерес. Сваки уредник свакога дана мора да одлучује о томе шта ће и на који начин објавити, то је његова одговорност. Требало би да се том приликом руководи професионалним стандардима, а не интересима званичника.“

Управо је Одговорност новинара и новинарки једно од поглавља Кодекса које је у новој верзији значајно прецизирано. У њему се експлицитно наводи да „одговорност јавности не сме да се подреди било чијим интересима“ (издавача, корпорација, влада или других државних органа).

„Новинарство јесте и мора да буде високо етична професија“

Приручник се не завршава само констатацијом проблема. Он нуди и сет конкретних препорука: организовање јавних расправа, обуке за младе новинаре, интензивнију сарадњу са факултетима. Питали смо Гордану Новаковић шта би волела да једна студенткиња или студент новинарства понесе из ове анализе као најважнију лекцију.

„Да новинарство јесте и мора да буде високо етична професија и да носи велику одговорност,“ одговара Новаковић. „Да је посао новинара да информише јавност, а не да суди, да је јавни интерес изнад свега, да не постоје ‘алтернативне чињенице’… И да за све то мора непрекидно да се бори.“

Посебно поглавље у приручнику посвећено је стигматизацији организација цивилног друштва и њихових чланова, који се у делу медија редовно етикетирају као „страни плаћеници„, „Сорошеви плаћеници“ или „рушитељи Србије„. Како медији могу да разбију тај наратив, а да притом остану професионални?

„Инсистирањем на чињеницама и доказима и указивањем на лажне и увредљиве квалификације, уз поштовање свих професионалних правила. Медији не смеју никако да упадну у замку (што се, нажалост, повремено дешава) да одговарају на исти начин, јер ако радите нешто што је недозвољено, постаје неважно на којој сте страни.“

„Ако хоћемо да живимо у овој земљи, морамо да се боримо за њу“

На крају разговора, вратили смо се на оно што можда највише обесхрабрује, а то је податак из приручника да се мање од десет одсто жалби реши извињењем, исправком или уклањањем спорног садржаја. У таквом окружењу, где медији игноришу и одлуке саморегулације и елементарну логику, где ауторке проналазе мотивацију?

„Ако хоћемо да живимо у овој земљи, онда за њу морамо да се боримо,“ каже Вера Дидановић. „Стварање пристојног демократског друштва је у интересу свих грађана, а до њега можемо доћи само ако свако ради свој посао, најбоље што може, поштујући правила. Наш посао је, између осталог, инсистирање на поштовању етике у новинарству, као једном од битних стубова демократије.“

Овај приручник, и поред свих ограничења система у коме настаје, управо то и јесте – чин борбе. Борбе за професију која не сме да одустане од истине, достојанства и одговорности према онима због којих и постоји – грађанима.

О саговорницама:

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Вера Дидановић, новинарка са дугогодишњим искуством, у Савету за штампу бави се питањем медијске етике.

Аутор: Алексадар Милијашевић