Скрозза: Медији су се обрукали и огрешили и о жртве и о Мирослава Алексића

 

(Извор: Н1) Медији су се обрукали и огрешили и о жртве и о осумњиченог за кривично дело, изјавила је данас новинарка Тамара Скрозза о случају злостављања у школи глуме Мирослава Алексића, док је генерална секретарка Савета за штампу Горадана Новаковић рекла да за сада није стигла ниједна жалба на писање медија о том случају.

Скрозза је, истичући да говори у лично име с обзиром да мониторинг Савета за штампу није обухватио извештавање медија о тој теми, јер се радио до 31. децембра, а ово је откривено у јануару, нагласила да су медији ту „да заштите жртве и од себе“.
Ми смо пре неки дан имали ситуацији да имамо текст у коме се наводе подаци из здравственог картона осумњиченог, што је недопустиво, а жртве су препуштене двострукој виктимизацији јавности, оценила је Скрозза на онлајн трибини Савета за штампу.

Дневни лист Ало је најчешће је кршио Кодекс новинара Србије – у протеклих шест месеци 928 пута, док је новинарски кодекс осам дневних новина на територији Србије у протеклих шест месеци прекршило са 3.724 текста.

Новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић су, на трибини „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“, истакле да се бележи пад прекршаја када је реч о кршењу Кодекса, али да је опет реч о високим бројевима.

Према подацима које је представила Скрозза, у протеклих шест месеци било је 265 тектова у којима су прекршена права малолетника, а то су чинили Ало, Вечерње новости и Курир, а пре свега се односи на то да се открива идентитет малолетника.

Листови Данас и Политика скоро да не греше, нагласила је она.

Када је реч о броју садржаја којима се крши новинарски кодекс, ради се о 3.724 текстова, а предњачи Ало са 928, следи Курир са 651, Новости 627, Српски телеграф 594 и Информер са 509 текстова.

Скрозза је рекла да годинама прати Информер и Српски телеграф који су некада били „шампиони“ у кршењу Кодекса, сада их имају мање, али не бих рекла да су се поправили.

Српски телеграф и Информер су, током извештавању о корона вируса и пандемији, форсирали саговорнике чије су изјаве опасне по јавно здравље, додала је она.

Лист Блиц, рекло би се, поправио се по свим параметрима, али што се мене тиче направили су два најозбиљнија инцидента у кршењу кодекса, пре свега у случају погибије дечака (4) у Земуну, указала је Скрозза.

Новинари су прогањали чланове породице, малтретирали људе који пролазе кроз тешку трагедију, истакла је она и навела и други, сада актуелан случај.

Блиц на насловној страни објавио мрежу вођа криминалних кланова и на једној од њих је приказао човека који нема везе са тим групама, а потписан је као вођа од криминалних кланова, упозорила је она.

Дидановић је указала да је дневни лист Ало најчешће кршио одредбе приликом извештавању о трагедијама и кривичним делима, нити је водио рачуна о поштовању претпоставке невиности.

Те новине користе порнографски садржај, рекла је она и додала да у случају Вечерњих новости кршења кодекса се тичу непоштовања претпоставке невиности.

Данас је добар пример поштовања, пропусти се догађају у непрописном означавању комерцијалног садржаја, рекла је Дидановић и нагласила да недостаје друга страна, владајућа странка, као реакција на одређене догађаје.

Курир је други по броју кршења кодекса, али треба рећи да су односу на прошлу годину смањили кршења за 40 одсто, рекла је она.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је да су им прошле године поднете 163 жалбе, што је дупло више него у 2019. години.

Комисија је одлучивала у 118 жалби, а у 16 случајева је оцењено да Кодекс није прекршен, рекла је Новаковић.

Петар Јеремић је навео да је за Курир радио интерни мониторинг и да се не слажу бројеви када је реч о кршењу Кодекса.

Нама је у интересу да поправимо ситуацију и смањимо број прекршаја. Не споримо да смо имали прекршаје Кодекса новинара, али по мом мониторнгу ми смо далеко испод других у укупном броју, рекао је Јеремић.

Тамара Скрозза је о овој теми говорила и у емисији Дан уживо:

Skrozza: Mediji su se obrukali i ogrešili i o žrtve i o Miroslava Aleksića