Стање медија у Србији мора да се побољша пре него што неко не настрада
(Извор: Истиномер) – У организацији НУНС-а, а након обављених разговора са званичницима и представницима независних институција, делегација Европске федерације медија одржала је конференцију за медије на којој су представили своје препоруке за побољшање стања у медијима и своја запажања о највећим проблемима медија у Србији
„Постоје велики проблеми у вези са слободом медија, како на западном Балкану, тако и у Србији, и то је разлог због чега смо овде“, рекао је Могенс Блихер Бјерегард, председник Европске федерације медија (ЕФЈ) на конференцији за штампу данас у Београду.
Представници делегације ЕФЈ обратили су се јавности након што су разговарали са низом највиших државних званичника Србије, као и са независним институцијама, и изнели читав низ препорука које за циљ имају побољшавање слободе и плуралности медија.
„Желим да вас подсетим, и све нас, да су слобода медија, окружје плуралистичких медија, висококвалитетно новинарство, истраживачко новинарство, поштовање улоге новинарства и медија основни стуб демократије, али уједно и поштовање грађана“, рекао је Бјерегард.
„Све наше препоруке су веома важне за медије и новинаре, али морам да нагласим да су још важније за грађане. Јер, оне ће створити окружење у коме цвета демократија. Када медији и новинари цветају, бујају слобода медија и медијски плурализам, цветаће и демократија. У Србији има доста посла и ми ћемо је помно пратити – нећемо сад изаћи, отићи на аеродром и заборавити на Србију. Не, ми ћемо долазити, направити извештај и пратити спровођење сваке појединачне препоруке“, речи су председника ЕФЈ.
ЕФЈ је дала велики број препорука (види оквир), а пре конференције, која је одржана у организацији НУНС-а, делегација ЕФЈ разговарала је и са председником Србије Александром Вучићем.
„Он је рекао да ће бранити слободу медија сваке недеље, а на моје питање – да ли ће то бити без постављања услова – он је рекао да хоће. Али важно је шта ће се догодити у стварности“, рекао је Бјерегард.
На питање о томе шта је Вучић рекао о различитом третману медија, етикетирању новинара и медија, Бјерегард је изјавио да не сме да постоји ситуација да постоји читав низ министара који одбијају интервјуе појединим медијима. Бјерегард је рекао да су и у његовој земљи (Данској), имали случај да је премијер почео да бира новинаре са којима ће да прича, али да је омбудсман јасно рекао да премијер, особа на таквој јавној позицији не може да бира са којим новинарима ће да прича, а са којима неће.
На додатно питање – шта је Вучић одговорио на то – Бјерегард је рекао: „Председник је рекао да никада не одбија интервјуе“, након чега се међу новинарима у сали проломио громогласан смех.
Према речима Скота Грифина, још једног члана делегације ЕФЈ, иначе заменика директора Међународног прес института, једна од главних порука ЕФЈ јесте да, независно од статистике или појединачних случајева физичких напада на новинаре, званичници а нарочито највиши званичници морају да пошаљу поруку да је слобода медија веома важно добро за Србију, да се она мора поштовати, и да новинари имају основно право да истражују активности оних на власти.
„То се нарочито односи на званичнике који одговарају на медијске приче за које мисле да су нефер према њима из било ког разлога. Свако има право да одговори на медијске написе, али то мора бити урађено на начин који не подрива укупно окружење и који не смањује ниво угледа који медији и новинари као институција морају да имају у демократији. То је, мислим била наша кључна порука – да окружење, атмосфера коју званичници праве својим изјавама, делима и коментарима има утицај на медијско окружење, као и појединачни инциденти и насиље. Мислим да смо ову поруку ефикасно пренели председнику и званичницима са којима смо се срели“, рекао је Грифин.
Бјерегард је додао да је велики проблем то што постоји много случајева напада и малтретирања новинара: „Постоји много ствари које треба да се реше. И зато имамо толико препорука, а биће их још. Ситуација је озбиљна и мора да се побољша, и то пре него што неко буде повређен или нешто горе“, рекао је председник ЕФЈ.
На питање – да ли су током своје посете званичницима наилазили на отворено неразумевање теме или неслагање са својим ставовима – Бјерегард је одговорио да постоје многе потешкоће и да је потребно много посла како би се дошло до заједничког разумевања са чиме се суочавамо и о чему причамо, шта је слобода медија, а шта није:
„Председник је веома јасно рекао да се не слаже са мојим погледима на ствар, тако да је апсолутно било неслагања. Пример да се говори различитим језиком јесте радна група за безбедност новинара. Било нам је јасно да стране које је сачињавају говоре различитим језицима, а веома је важно да та група функционише, да се осигура заједнички језик и разумевање међу њима о томе са чиме се новинари суочавају, а са чиме полиција и тужилаштво“, закључио је Бјерегард.
Препоруке ЕФЈ
– Безбедност. Наша препорука је да сви случајеви које пријаве новинари морају да се схвате озбиљно и у истом часу мора да дође до реакције. Морају да се заврше и реше случајеви из прошлости, да би се борили против некажњивости. Када не решавате случајеве, позивате да дође до нових случајева. Морам да нагласим значај слања јасних сигнала од врха државе да слобода медија мора бити заштићена безусловно. Заштитите слободу медија, тачка. Сви напади на све медије морају бити осуђени од стране врха државе.
– Медијска стратегија. Иако је њено доношење при крају, препоручујемо да се јавне консултације одрже и то на веома пристојан начин. Оне морају да буду транспарентне, и одржане широм земље. Мора бити нађено време за дебату, дискусију, и офлајн и онлајн, мора да се нађе довољно времена да се узму у обзир идеје, препоруке и све што долази од стране медија и новинара.
– Омбудсман. Било би добро да омбудсман има више алата да прими случајеве медија и новинара, да се они класификују као посебан случај за омбудсмана.
– Приступ информацијама. Време чекања на информације које траже медији и новинари мора да буде знатно краће него данас.
– Радна група за безбедност новинара. Препоручујемо да све стране у тој групи нађу начин да уђу у дијалог. Видимо да ова група може бити веома добар алат за изношење нових случајева, да се њима неко бави и да постоји заједничко разумевање о томе како поступати са њима.
– Дефиниција новинара. Како дефинисати ко је новинар? Веома је важно да постоји велика отвореност у приступу по овом питању. Јер, ако ћете да сузите листу оних који су новинари, то значи да ћете нарушити слободу медија. То је моћ слободе медија, да постоји могућност стварања нових медија – када сузите дефиницију новинара, то значи да мање људи може да се бави тим послом, што може донети тешкоће у вези са безбедношћу новинара. Говорили смо, и ово важи глобално, када покушавате да сузите групу људи који могу да се баве новинарством, ви играте игру ауторитарних режима, јер би и они волели да то раде, да новинари буду само они које они желе. Никада не смемо дати државним лидерима алат да изаберу ко ће да буде новинар.
– Савет за штампу. Препоручујемо да медији поштују Савет за штампу, да објављују одлуке Савета и позивамо све медије да буду део његовог етичког кодекса, јер то води снажењу новинарства као професије.
– Медијско окружење. Важно је да се тежи бољем окружењу за новинаре, да се зауставе кампање које клевећу новинаре, да се заустави прогон и да се разуме право новинара да раде свој посао испроводи своје истраге, иако то може бити иритантно и тешко за неке људе.