Žalba #9300

Status žalbe

Žalba rešena - PREKRŠAJ kodeksa

Prilozi

Odluka

Datum donošenja odluke

24.09.2026.

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Sanja Pavlović, Milena Vasić, Nadežda Budimović, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Jelena Petković, Filip Švarm, Tamara Skrozza, Ana Martinoli, Zlatko Čobović i Dušan Aleksić, na sednici održanoj 24. 9. 2026. godine, jednoglasno izriće

JAVNU OPOMENU

Tekstom „Problem u Gliječi nije samo loš put – spor oko parcele ugrožava svakodnevni život meštana (VIDEO)“, objavljenim 1. septembra.2026. godine, portal „Info liga”

1.prekršio je tačke 1, 2 i 4 Poglavlja I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara i novinarki Srbije o obavezi novinara/novinarki da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda koje propisuje Kodeks, da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i odredbu po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži,

2. prekršio je tačke 3 i 4 Poglavlja III (Odgovornost novinara/novnarki), po kojima su novinari/novinarke, pre svega, odgovorni javnosti i tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, a urednici/urednice odgovorni za celokupni sadržaj medija,

3.prekršio je tačku 1 Poglavlja VI (Poštovanje i zaštita privatnosti) o obavezi novinara/novinarki da poštuju privatnost ljudi o kojima pišu,

6.prekršio je i tačke 3 I 4 Poglavlja VIII (Odnos prema izvorima), po kojoj su novinari/novinarke dužni da konsultuju što više izvora i ne smeju slepo da veruju izvoru, jer moraju da vode računa o tome da izvori često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i da prilagođavaju iskaze tim interesima.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

U ime Milanka Paunovića žalbu Savetu za štampu podneo je njegov sin Ivan Paunović, zbog teksta u okviru kojeg je objavljen i video-prilog, a u kojem je Milanko Paunović, kako je naveo, „privatno lice koje ne obavlja javnu funkciju”, „javno targetiran i optužen za navodnu blokadu puta i ugrožavanje meštana”. „Redakcija je prenela jednostrane i netačne tvrdnje trećih lica bez prethodne provere činjeničnog stanja kod nadležnih organa Opštine Ivanjica. Iz zvanične prepiske sa predstavnicom Opštine Ivanjica (koji je priložen) jasno se vidi da put nikada nije blokiran, već da je zvanično zahtevano isključivo tehničko obezbeđenje lokacije - potporni zid i saobraćajna signalizacija radi bezbednosti”, istakao je, između ostalog, u žalbi. Naglasio je i da redakcija pre objavljivanja sadržaja nije kontaktirala Milanka Paunovića, niti članove njegove porodice kako bi proverila navode, te da je objavljivanjem punog imena, prezimena i tačne lokacije imovine privatnog lica u izrazito negativnom i neistinitom kontekstu, načinjena šteta njegovom ugledu i časti i stvorena atmosfera javnog pritiska i ugrožavanja bezbednosti.

Žalitelj je od redakcije zatražio da ukloni, odnosno da anonimizuje sporni sadržaj, što nije prihvaćeno. Uklanjanje video-priloga zatražio je i od Jutjuba i sadržaj je uklonjen. Komisija je razmatrala i sadržaj ovog priloga, budući da je u vreme podnošenja žalbe bio dostupan.

Urednica portala Beba Bojović je u odgovoru na žalbu navela da su, nakon snimanja meštana koji su organizovali javni skup u znak protesta, svratili do domaćinstva gospodina Paunovića, ali su obavešteni da on nije tu, da živi u Ivanjici i da samo povremeno dolazi na to imanje. „Telefonom ga nismo zvali poučeni ranijim iskustvom kada nas je čovek maltretirao o raznim nerešenim komšijskim odnosima, kanalizacijama, prašini, ulici, paljevinama i slično, ne samo telefonski već i dolaskom u kancelariju i presretanjem na ulici. Nakon objavljenog teksta javio se njegov sin, Zastupnik, i tražio da tekst uklonimo”, navela je, između ostalog, urednica. Objasnila je da su mu ponudili da kaže svoju stranu priče, ali da on to nije želeo. „Stojim iza objavljenog teksta koji je bio isključivo namenjen da probudi svest pojedinca koji ugrožava širu populaciju jedne zajednice. Ukoliko mislite da zbog toga treba da preduzmete neke mere, to i učinite. Ja ću svakako nastaviti da obaveštavam javnost o ovom slučaju a gospodin Zastupnik će uvek moći da kaže svoju stranu priče, ako sme i želi”, istakla je.

Po oceni članova Komisije za žalbe, tekst je jednostran, nije nepristrasan i nedostaje mu konsultovanje „druge strane”, odnosno više relevantnih izvora. U tekstu, odnosno video-prilogu u okviru teksta govore samo meštani koji imaju problem sa izgradnjom puta. Oni iznose niz tvrdnji o Milanku Pauno¬viću: da je „legao na put”, „zabranio put”, tražio 250.000 evra odštete i uslovljavao prolaz novcem. Nijedna od ovih informacija nije proverena kod njega, niti kod nadležnih službi u Opštini. Kodeks traži proveru činjenica i konsultovanje relevantnih izvora, posebno kod tema o kojima postoje suprotstavljeni stavovi. U ovom slučaju, reč je o sporu između dve strane (meštana i Paunovića), a čuje se samo jedna.

Redakcija je i sama navela da će odgovor nadležnih institucija tražiti (još jednom) nakon priloga, ali je nejasno zbog čega se odlučila na to, umesto da prilog objavi kada dobije odgovore. U tekstu nema navoda (koji se pominju u odgovoru na žalbu) – da predsednik Opštine Ivanjica „nije želeo da se izjašnjava”, niti da li je kontaktiran neko drugi u Opštini.
Kodeks novinara i novinarki Srbije dozvoljava odlaganje objave upravo radi provere tačnosti navoda, a ukoliko je redakcija procenila da mora hitno da objavi prilog, pre nego što dobije odgovore drugih aktera, nije trebalo da objavi izjave sagovornika koji nekoga direktno optužuju i „prozivaju” imenom i prezimenom, već da o problemu koji imaju govore bez navođenja ličnih podataka osobe koja je, po njima uzrok, problema. Problem je, po oceni članova Komisije, bilo moguće u potpunosti predstaviti javnosti i bez navođenja njegovog imena.

Po mišljenju članova Komisije, suprotno Kodeksu, prećutane su činjenice koje mogu bitno da promene sliku. Jedan od sagovornika kaže, recimo, da put „nije ucrtan”, ali se u prilogu ne objašnjava šta to znači za vlasništvo nad zemljištem, ni da li Paunović zbog toga ima pravo da se protivi radovima. Izostavljen je i stav Opštine o tome da li je traženo tehničko obezbeđenje (potporni zid, signalizacija) ili je blokiran put. Prećutkivanje takvih činjenica Kodeks izjednačava sa njihovim iskrivljavanjem.

Komisija nije saglasna sa tvrdnjom urednice da redakcija nije odgovorna za izjave trećih lica, kako žalitelj tvrdi da mu je odgovorila. U odgovoru na žalbu se, slično tome, navodi da u narativnom delu teksta nije pomenuto ime podnosioca žalbe, već su njegovo ime pomenuli meštani. Kodeks jasno propisuje da su urednici/urednice odgovorni za sav sadržaj koji objavljuju, a novinari ne smeju prenositi ono što nije u skladu sa Kodeksom. Odluka da se izjave objave bez montaže, bez uklanjanja imena i bez ograde, urednička je odluka i za nju odgovara medij.

Budući da Milanko Paunović nije javna ličnost - ne obavlja javnu funkciju niti koristi javne resurse – po Kodeksu, uživa punu zaštitu privatnosti. U prilogu je, međutim, objavljeno njegovo puno ime, zanimanje i status penzionera, gde živi, kao i imfomacija o tome da na imanje dolazi povremeno, pominje se njegova supruga, opis lokacije imanja…Javni interes za izveštavanje o stanju puta, protestu meštana, kao i za utvrđivanje odgovornosti Opštine postoji, ali ne i za otkrivanje identiteta privatnog lica u imovinskom sporu.

Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje obavezu konsultovanja najmanje dva nezavisna izvora koji potvrđuju ili osporavaju navode. U prilogu govore samo meštani, koji su strana u sporu i imaju sopstveni interes. Urednica priznaje da Paunovića nije zvala zbog ranijeg lošeg iskustva s njim. Odlazak do kuće u kojoj, kako je i sama utvrdila, ne živi ne može se smatrati ozbiljnim pokušajem da se dobije druga strana. Naknadna ponuda da iznese svoj stav ne ispravlja propust pre objave.

Urednica je u odgovioru na žalbu opisala i raniji lični konflikt s Paunovićem (tvrdi da ih je „maltretirao” i presretao), naziva ga „manipulatorom”, a objašnjenje da je prilog „isključivo namenjen da probudi svest pojedinca koji ugrožava širu populaciju” ide u prilog tvrdnjama iz žalbe da je cilj i bio pritisak na privatno lice, a ne informisanje javnosti.

Međutim, ni tvrdnja podnosioca žalbe da je u tekstu „optužen za blokadu puta” nije tačna. Takođe, nije iskoristio ni mogućnost da iznesee svoju strani priče, kada mu je redakcija to ponudila, kao ni pravo na demanti. Po svemu sudeći, njegovo reagovanje bilo je usmereno na uklanjanje spornog sadržaja, a ne na to da javnost upozna sa svojom verzijom događaja. Komisija, međutim, ne može da se bavi motivima podnosioca žalbe, već samo time da li je medijski sadržaj objavljen u skladu sa profesionalnim standardima.

Beograd, 24. 9. 2026. Predsedavajuća

Jelena Petković

Dokument odluke

• Paunovic-Info-liga-odluka.pdf

Zapisnik sa sednice

• Zapisnik-sa-175.sednice.pdf

Prekršene tačke kodeksa

• I – ISTINITOST IZVEŠTAVANJA: tačke 1, 2, 4
• III – ODGOVORNOST NOVINARA/NOVINARKI: tačke 3, 4
• VI – POŠTOVANJE I ZAŠTITA PRIVATNOSTI: tačke 1
• VIII – ODNOS PREMA IZVORIMA: tačke 3, 4