Žalba #4418

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivana Stjelja, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Vera Didanović, Dragan Đorđević, Vukašin Obradović i Željko Bodrozić, na sednici odrzanoj 27.9.2018. godine, jednoglasno donosi


ODLUKU

Odbacuje je zalba Beogradskog centra za ljudska prava na komentare ispod teksta “O pokojniku sve najlepše, ali…” objavljenog 18. avgusta 2018. godine, na Fejsbuk profilu dnevnog lista “Kurir” zbog izmenjenih okolnosti.


OBRАZLOŽENjE

Beogradski centar za ljudska prava podneo je zalbu Savetu za štampu zbog komentara na Fejsbuk profilu lista koji su objavljeni ispod vesti o smrti Kofija Аnana, bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Deo objavljenih komentara bio je, kako je navedeno u zalbi, uvredljiv, diskriminatoran u odnosu na osobe druge rase, i njima se pozivalo na mrznju i nasilje prema njima. Podnosilac zalbe je naveo da je upozorio redakciju na ove komentare, ali da oni ni nakon nedelju dana nisu uklonjeni, zbog čega je podneta zalba Savetu za štampu.

U odgovoru na zalbu advokat Adria media grupe Branislav Glogonjac je osporio nadleznost Saveta za štampu da odlučuje o komentarima na Fejsbuk profilu, jer, kako je objasnio, po Zakonu o javnom informisanju i medijima društvene mreze nisu mediji, a Savet za štampu moze da odlučuje samo o zalbama koje se odnose na sadrzaje medija. On je naveo i da administratori Fejsbuk strane nemaju kontrolu nad komentarima, jer se objavljuju u realnom vremenu direktno na Fejsbuk stranici, da Fejsbuk nema “blokatore” uvredljivih komentara, pa se njihovo objavljivanje ne moze sprečiti, ali da je administrator, odmah po saznanju da su uvredljivi, uklonio sporne komentare. Аdvokat je naknadno objasnio i da su za sporne komentare saznali kada su dobili zalbu od Saveta za štampu.

Bez obzira na to što je redakcija uklonila komentare, podnosilac zalbe je smatrao da Komisija za zalbe treba da se izjasni o prekršaju Kodeksa, jer je redakcija reagovala sa velikim zakašnjenjem, tek na zalbu, a ne na dopis koji im je uputio Beogradski centar za ljudska prava.

Komisija za zalbe nije prihvatila zahtev advokata “Kurira” da zalbu odbaci jer ne ispunjava propisane uslove. Istina je da društvene mreze po zakonu nisu mediji, ali je ono što se objavljuje na zvaničnim Fejsbuk stranama medija medijski sadrzaj, a Fejsbuk, kao servis društvene mreze, samo je jedna od platformi na kojoj, u ovom slučaju, dnevne novine plasiraju svoj sadrzaj. Komisija za zalbe od početka svog rada odlučuje i o komentarima čitalaca u onlajn medijima, a u aprilu ove godine je, odlučujući o sličnom slučaju, utvrdila i da je nadlezna da razmatra zalbe i na komentare na društvenim mrezama. Smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije, koje je Savet doneo krajem 2016. godine, u preambuli je naznačeno da je dokument primenjiv ne samo na onlajn dostupne medije, nego i na „druge forme izrazavanja na interenetu, gde se na različitim platformama plasiraju urednički oblikovani sadrzaji“. Takođe, u Odeljku V (Novinarska paznja) Smernica navodi se da je “sadrzaj objavljen na onlajn kanalima komunikacije koje mediji koriste u promociji sadrzaja i informisanju javnosti smatraju se uređivački oblikovanim sadrzajem. Komisija je iz toga zaključila da ima osnova da odlučuje o povredama Kodeksa novinara Srbije komentarima čitalaca na Fejsbuk profilu, odnosno da postoji odgovornost lista za sadrzaj profila koji koristi za promociju svojih tekstova.

Komisija je zaključila i da su objavljeni komentari u suprotnosti sa odredbama Kodeksa novinara Srbije koje zabranjuju diskriminaciju, u ovom slučaju, na rasnoj osnovi. Članovi Komisije su, međutim, svesni toga da redakcije ne mogu da rade prethodnu moderaciju komentara na Fejsbuku te tako ne mogu biti ni odgovorne što su objavljeni. Ipak, redakcije su obavezne da takve komentare uklone odmah po saznanju da su uvredljivi, diksriminatorni, da sadrze govor mrznje ili da na bilo koji način nisu u skladu sa etičkim pravilima profesije. Komisija u ovom slučaju ne moze da utvrdi da li je administrator “Kurira” to propustio da uradi odmah nakon što ih je o tome obavestio Beogradski centar za ljudska prava, niti da li je do njega to obaveštenje uopšte stiglo. Zbog toga veruje da su komentari zaista uklonjeni odmah po saznaju da su uvredljivi, a da je to bilo onda kada je u redakciju stigla zalba.

Članovi Komisije su takođe ocenili da je uklanjanjem spornih komentara redakcija “priznala” da su diskriminatorni i preduzela jedino što je mogla. Time je, po mišljenju Komisije, postignut cilj podnosioca zalbe da se komentari izbrišu, pa nema razloga da se Komisija naknadno izjašnjava o nečemu čega više nema.


Beograd, 27.9.2018.

Predsedavajuća
Ivana Stjelja