Žalba #7512

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Bojan Cvejić, Vida Petrović Škero,Višnja Aranđelović, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Zorica Višnjić i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 30.1.2020. godine, jednoglasno donosi

ODLUKU

Tekstom “Malčanski berberin priznao”, objavljenim 8.januara.2020 i naslovima na naslovnim stranama od 26.decembra 2019. godine “Manijak ošišao malu Moniku i držao je u zemunici”, 30.decembra “Moniku našli živu u napuštenoj vikendici”, kao i 8.januara 2020. “Da li ću trunuti na doživotnoj”, dnevni list “Alo” i portal “Alo.rs”
1.prekršili su tačku 5 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina i drugih ugroženih grupa,
2. prekršili su i tačke 1 i 4 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti), po kojoj novinar mora da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, kao i da mora da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.

4. Tekstom “Komšija otkrio najbolesniju stvar o malčanskom berberinu”, objavljenim 28.decembra 2019. prekršena je i tačka 4 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj je novinaru zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.
Nalaže se dnevnom listu “Alo” i portalu “Alo.rs” da ovu odluku objave u roku od pet dana od dana dostavaljanja odluke.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Mreža organizacija za decu Srbije podnela je jedinstvenu žalbu na pet medija koji su u proseku objavili između 15 i 20 tekstova u vezi sa otmicom dvanaesetogodišnje devojčice, navodeći da su ti mediji, „izveštavanjem o ovom slučaju u više navrata naslovnicama, naslovnim blokovima i sadržajem štampanih i onlajn tekstova izvršili izuzetno negativan uticaj na emocionalni, moralni, intelektualni i socijalni razvoj svakog deteta koje se našlo izloženo ovim sadržajima i naneli ozbiljnu štetu interesima svakog deteta“. To su, po njihovom mišljenju, uradili: grubo kršeći prava deteta i Kodeks novinara, izlažući ih neprimerenim i uznemiravajućim sadržajima, šireći senzacionalistički informacije bez ikakvog javnog značaja i ugrožavajući bezbednost svakog deteta time što surovo opisivanje nasilja može da podstakne nasilnike da i sami učine isto ili nešto još gore.

Redakcija “Alo” nije odgovorila na žalbu.

Članovi Komisije su zaključili da objavljeni tekstovi ozbiljno ugrožava prava žrtve, narušavaju joj privatnost i dostojanstvo, i dodatno je viktimizuju. Za objavljivanje jezivih detalja o maltretiranju koje je preživela, nije postojao nikakav javni interes, što ovaj prekršaj čini još težim. Prava ozbiljno traumatizovanog deteta brutalno su prekršena, po oceni Komisije, isključivo zarad senzacionalizma.
Komisija veruje da je u najboljem ineteresu ovog deteta da njen lik bude što pre zaboravljen u javnosti, kako bi mogla da nastavi da živi posle svega što je preživela, te da joj je takvim “izveštavanjem” naneta nenadoknadiva šteta za ceo život.
Ako su njena fotografija, pa i neki lični podaci morali biti objavljeni dok je trajala portaga za njom, čim je pronađena nije bilo više nikakvog razloga da se objavljuju ni fotografije, ni drugi detalji iz domena njene privatnosti. Komisija je zato zaključila da je prekršena obaveza novinara da štiti prava i dostojanstvo dece i žrtava zločina, kao i obaveza da osigura da dete ne bude ugroženo objavljivanjem ličnih podataka.
U smernicama Kodeksa novinara Srbije, koje detaljije razrađuju obaveze medija i urednika u ovoj vrsti poštovanja prava, dostojanstva i privatnosti jasno je naznačeno da prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima, nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. Takođe, da novinar mora da ima svest o moći medija, odnosno o mogućim posledicama po žrtvu ili počinioca ukoliko se otkrije njihov identitet. Posebno mora da ima u vidu težinu mogućih posledica u slučaju eventualne greške/pogrešne pretpostavke u izveštavanju.
Osim toga, čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose, jer greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. Predstavnici državnih i javnih institucija koje se bave zaštitom dece ponekad nisu svesni uticaja medija i načina njihovog rada. Podaci koje zbog toga pružaju novinarima često podrazumevaju otkrivanje identiteta maloletnika. Novinar ne sme da zloupotrebi njihovu dobronamernost ili neznanje. Informacije dobijene od lekara, socijalnih radnika, vaspitača, i tako dalje, a koje direktno ili indirektno upućuju na identitet maloletnika, ne smeju da budu objavljene. Spornim tekstom pogaženi su svi ovi principi profesionalnog izveštavanja.
Svi prekršaji su utoliko drastičniji jer su tekstovi objavljeni na Internetu, što ih čini praktično trajno dostupnim, a što dramatično otežava dalji život i budućnost žrtve. Komisija je primetila da su neki tekstovi naknadno menjani, verovatno kako bi se uklonili najsporniji detalji, ali čak ni njihovo potpuno uklanjanje sa ovog portala, koje Komisija za žalbe preporučuje, neće pomoći u tome da sve što je objavljeno nestane.

Beograd, 30.1.2020. Predsedavajući
Bojan Cvejić