Žalba #8825

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Vida Petrović Škero, Jelena Petković i Nadežda Budimović, na sednici održanoj 27.4.2023. godine, jednoglasno donosi

ODLUKU

Tekstom “Psihijatrijski bolesnici haraju Srbijom”, objavljenim 20. marta 2023. godine, portal “Direktno.rs”

1.prekršio je tačku 5 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa,

2.prekršio je i tačke 2 i 4 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojima novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija, jer mora da vodi računa o tome da izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i da prilagođavaju svoje iskaze tim interesima, kao i da mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom i društvenom poreklu.

Nalaže se redakciji portala „Direktno.rs“ da ovu odluku objavi u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Incijativa „Za tebe # važno je!“ zajedno sa Pokretom za mentalno zdavlje, kao i Mreža za izveštavanje o različitosti zajedno sa udruženjem „Patrija“ podnele su dve odvojene žalbe na isti tekst, smatrajući da se tekstom stigmatizuju psihijatarski bolesnici, čime se podupiru stereotipi koji inače postoje o osobama sa problemima mentalnog zdravlja. Na njih se, kako se ističe u žalbama, svaljuje krivica za nasilne zločine, i to bez ikakvih relevatnih dokaza i ograda, iznosi se niz paušalnih i duboko diskriminišućih ocena.. Kako je takođe ukazano u žalbama, tekst je napisan na osnovu tvrdnji samo jednog sagovornika, koji nije kompetentan da govori o osobama sa mentalnim bolestima, a ni on ne nudi dokaze za svoje tvrdnje, dok ljude sa dijagnozom šizofrenije naziva “mašinama za ubijanje”. Prve dve organizacije navele su da su tekstom prekšene tačka 5 poglavlja IV i tačka 5 poglavlja V, dok je u drugoj žalbi ukazano na povrede tačkaka 1 i 2 poglavlja I i tačke 2 i 4 poglavlja V.

U identičnim odgovorima na obe žalbe advokatica redakcije istakla je da su u tekstu verno preneli izjave kriminologa i sve vreme se pozivaju na njegove tvrdnje, ništa ne tvrde sami. Smatraju da javnost ima ne samo pravo, nego i obavezu da bude informisana o stavu kriminologa, zbog značaja tema kao što su nasilje u porodici, ubistva, samoubistva i drugi zločini. U odgovoru na žalbu se, između ostalog, navodi i da novinari nisu imali kompletan uvid u podatke iz njegovog istraživanja, a od novinara se ne može ni tražiti utvrđivanje činjenica kao u bi bio u pitanju sudski postupak. Takođe, podnosioci žalbe su mogli da se obrate redakciji da objave i njihov stav u vezi sa ovom temom, što niko od njih nije uradio.

Članovi Komisije za žalbe su ocenili da mediji o ovako osetljivim i važnim temama ne smeju izveštavati na tako površan i neodgovoran način, bez činjenica koje bi potkrepile iznete ocene. Navodni podaci iz istraživanja koji govore o hiljadama psihijatrijskih bolesnika koji “slobodno šetaju” i sve češće napadaju i ubijaju ljude, u koje novinari, kako tvrde u odgovoru na žalbu, nisu ni imali potpun uvid, diskriminišu i stigmatizuju ljude obolele od mentalnih bolesti i šire strah.

Jedini sagovornik u tekstu nije profesionalno obučen za procenu mentalnog statusa osoba o kojima govori, a redakcija se pravda time da je samo citirala sagovornika, kao da autor teksta i urednik nemaju nikakvu odgovornost ni za izbor sagovornika, ni za odluku o tome šta će od onoga što je rekao objaviti. Takođe, redakcija tekst, u odgovoru na žalbu, predstavlja kao intervju, što nije, kao što nije tačno ni da sve tvrdnje izgovara sagovornik. U uvodnom delu teksta navodi se da “oko 400.000 ljudi godišnje zatraži pomoć zbog psihičkih problema, dok u psihijatrijskim ustanovama godišnje bude hospitalizovano nešto više od 30.000 pacijenata. Tek oko deset odsto njih se zadrži u bolnicama, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge. Ostali slobodno šetaju gradovima Srbije a sve češće postaju glavne vesti u medijima jer nekog napadnu ili ubiju“, što nije citat sagovornika, niti se iz teksta može zaključiti da to on govori.

Komisija za žalbe podseća na opasnost od bilo kakve generalizacije i stereotipizacije naročito osetljivih grupa, što dovodi do još veće stigmatizacije i inače diskriminisanih ljudi.
Ovakvi tekstovi ne da ne doprinose boljem informisanju javnosti o temi koja jeste od javnog značaja, nego, sem što stvaraju pogrešan utisak kod čitalaca, dodatno destimulišu ljude koji imaju mentalne problema da potraže lekarsku pomoć.


Beograd, 27.4.2023.
Predsedavajuća
Tamara Skrozza