Žalba #8855

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Vida Petrović Škero, Jelena Petković, Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović i Filip Švarm, na sednici održanoj 29. 6. 2023. godine, većinom glasova, izriče

JAVNU OPOMENU

Tekstom „Zaštita i sigurnost naše dece“, objavljenim 31. maja 2023. godine, „Starčevačke novine“ prekršile su tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj novinar mora da neguje etiku i kulturu javne reči.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Anita Đukić, zakonska zastupnica udruženja za zaštitu životinja „Kućica za spas“ podnela je žalbu zbog teksta u kojem je objavljena njena fotografija, na kojoj je, kako je navela, namerno uhvaćena u trenutku kad pravi grimasu, i navedeno da autor nije uspeo da dobije njenu izjavu. Istakla je da joj je autor teksta, između ostalog u inboks slao pitanja „da li se oseća kao inspirator pretnji“ koje je dobio posle njegog saopštenja. Naglasila je i da ga je prijavila za pretnje i uznemiravanje, a zatim i proganjanje, jer se okomio na društvo za zaštitu životinja čiji je zastupnik, a potom i na nju iično nakon što su stali u odbranu žene koju vređa na društvenim mrežama. U tekstu je manipulativno predstavljena kao mrzitelj dece, a zaštitnici životinja kao ljudi „sa dijagnozom“, frustrirani i korumpirani, a autor poziva javnost da se suprtostavi „svakoj nenormalnosti“. Žaliteljka je napomenula i da „Starčevačke novine“ dobijaju novac na konkursima za projektno sufinansiranje, dok je autor teksta i vlasnik medija predsednik mesne zajednice, predstavnik vlasti, koji piše sam o sebi u mediju koji se finansira iz budžeta i preko kojeg vodi kampanju protiv ljudi koji mu se ne dopadaju.

U odgovoru na žalbu, autor teksta Petar Andrejić naveo je da je fotografija preuzeta sa video zapisa koji je javan, a da je u potpisu fotografije pitanje koje se odnosi na kontekst čitave tematike teksta, a to je odnos društva prema deci i agresivnim napuštenim psima i zaštita dece. Istakao je da je nekoliko puta pokušao da stupi u kotakt sa administratorom instagram stranice "Kućica za spas". “Ova stranica podelila je objavu Tatjane Stane uz komentar kojim sam direktno označen kao ‘neprijatelj životinja’ samo zato što novinarski obrađujem temu na način na koji se to ne dopada tzv. ljubiteljima životinja, manipulativno me prikazujući kao mrzitelja pasa. S obzirom na to da mi je od članova ove internet zajednice, sa instagram i fejsbuk profila ‘Kućice za spas’ stigao veliki broj pretnji - meni prebijanjem i smrću, a mojoj deci (2 i 3 godine) silovanjem, odlučio sam da se u tekstu koji je bio u pripremi pozabavim i ovom ‘tamnom’ stranom ‘zaštite’ napuštenih pasa”, istakao je Andrejić u odgovoru. Od Anete Đukić je pokušao da dobije odgovor na pitanje “Osećate li se inspiratorom pretnji prebijanjem, smrću i silovanjem koje stižu od članova Vaše internet zajednice”, u čemu nije uspeo, pa je, kada je bio u Jagodini otišao na adresu na kojoj je registrovano udruženje, ne znajući da ona tu živi.

Andrejić je ponudio da objavio demanti koji bi Aneta Đukić poslala ili intervju sa njom, ali je ona to odbila, uz obrazloženje da ne želi nikakav fizički kontak sa osobom koju je prijavila za proganjanje. Budući da je pokušaj rešavanja želbe medijacijom propao, žalba je upućena Komisiji za žalbe.

Članovi Komisije za žalbe zaključili su da je u ovom slučaju mnogo toga što prevazilazi nadležnost Komisije za žalbe i Saveta za štampu uopšte. Komsija ne može da se izjašnjava o (navodnim) međusobnim pretnjama žaliteljke i autora teksta, ali ni o tome po kojim kriterijumima određeni medij dobija novac na konkursima za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja. Komisija za žalbe može da odlučuje isključivo o sadržaju teksta na koji je podneta žalba.

Po mišljenju članova Komisije, u tekstu nije bilo povreda Kodeksa u vezi sa objavljivanjem fotografije, koja je preuzeta sa televizije, dakle javno je dostupna, kao ni u vezi sa objavljivanjem navoda da nije dobijen odgovor od žaliteljke, na koje je ukazala u žalbi.

Većina članova Komisije smatala je, međutim, da je autor teksta svoje stavove o udruženjima za zaštitu životinja i njihovim aktivistima mogao i morao da izrazi na drugačiji način, izbegavajući „teške reči“ i uvrede. Komisija je uzela u obzir na su objavljivanju teksta prethodine strašne pretnje koje je autor dobio od pojedinaca na društvenim mrežama, ali veruje da je, bez ozbira na to, tekst trebalo napisati odmerenije i bez upotrebe termina poput toga da je reč o „bolesnim frustracijama“ ili da to „nije empatija, pre dijagnoza”. Autor teksta nesumnjivo ima pravo da iznese svoj stav, bez obzira da li se on dopada ili ne podnosiocu žalbe, ali je, po mišljenju većine članova Komisije, taj stav ovoga puta saopšten tako što je pređena granica dopuštenog u medijima, tačnije, tako što je prekršena tačka Kodeksa novinara Srbije koja se odnosi na obavezu novinara da neguje etiku i kulturu javne reči. Za ovu odluku glasalo je sedam članova Komisije za žalbe.

Tri člana Komisije za žalbe bila su protiv ovakve odluke, verujući da Kodeks novinara nije prekršen, odnosno da je reč o dozivoljenom izražavanju negativnog mišljenja o ponašanju i radu zaštitnika životinja.


Beograd, 29.6.2023. Predsedavajuća
Vida Petrović Škero