Žalba #8910

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Nadežda Budimović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Jelena Petković, Tamara Skrozza, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Rodoljub Šabić, Ana Martinoli, Milena Vasić i Sanja Pavlović, na sednici održanoj 29. 2. 2024. godine, jednoglasno izriče

JAVNU OPOMENU

Tekstom „SNS: Neka Slobodan Petrović vrati ono što je oteo od Vodovoda“, objavljenim 13. februara 2023. godine, Internet portal Radio televizije Vranje

1.prekršio je tačku 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih, optužbi, kleveta i glasina,

2. prekršio je tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj je novinar obavezan da neguje etiku i kulturu javne reči.

3.prekršio je i tačku 1 poglavlja V o obavezi novinara da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE
Slobodan Petrović podneo je žalbu jer je, kako je naveo, portal, bez prethodne provere, preneo saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Vranju u kojem su iznete neistinite i uvredljive tvrdnje, koji nanose štetu njegovoj časti i ugledu. Istakao je da je sve što je napisano netačno, da su objavljena tri saopštenja u kojima se tvrdi da je „ukrao“, „oteo“, „opljačkao“ određenu sumu novca, koja se kreće u rasponu od 600 hiljada do više od dva miliona dinara, iako ne postoji nikakva presuda na koju se u saopštenju pozivaju. Takođe je istakao i da nikada nije bio član Socijalističke partije Srbije. Time su, po njemu,, prekršene tačke 1, 2, 4 i 5 poglavlja I i tačka 2 poglavlja V. Uz neistine, prenete su i uvrede na njegov račun, kojima se šteti njegovoj časti i ugledu, ističe se, između ostalog, u žalbi.
U odgovoru na žalbu Zoran Veličković, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Vranje, naveo je da je “presuda” Saveta za štampu doneta unapred, pa nema razloga da bilo šta objašnjava telu, koje ne zanimaju činjenice, već odlučuje u interesu svojh nalogodavaca i finansijera. Žalba je, po njegovom mišljenju, besmislena i nije jasno na šta se Petrović u stvari žali. Ako se žali da njegove odgovore nisu preneli, to je zato što nisu ih ni dobili. Ako se žali na istinitost sadržaja saopštenja, preneli su ih u celosti, bez izmena, a reč je o saopštenjima čiji je autor poznat i proverljiv, dok su svi navodi iz saopštenja provereni.
Članovi Komisije za žalbe ocenili su da su tekstovi na koje se podnosilac žalbe žalio stranački odgovori na jedno saopštenje i jednu konferenciju za novinare sa kojima Savet nije upoznat, niti je članovima Komisije poznato da li je politička organizacija žalitelja slala svoje saopštenje redakciji RTV Vranje, kao ni da li je ta redakcija pozivana na konferenciju za novinare ove političke opcije. Takođe, Komisija ne može znati ni da li zaista postoji sudska presuda protiv žalioca za proneveru novca JP Vodovod, koja se pominje u tekstu saopštenja SNS-a, jer ni stranka, ni medij koji je objavio saopštemje nisu o tome dostavili nikakve dokaze, dok sam žalilac to nije prethodno demantovao. Komisija zato ne može da se izjašnjava o tome da li su tvrdnje u saopštenju u vezi sa navodnom pravosnažnom sudskom presudom tačne ili ne.

Komisija, međutim, smatra da to što se u saopštenjima navode različiti iznosi novca koji Petrović treba da vrati Vodovodu, kao i to što nigde ne piše koji sud je i kada doneo presudu, kao i kakva je ona tačno, čini te tvrdnje, ako ne neutemeljenjim, onda svakako neargumentovanim. Zbog toga Komisija veruje da je tekstom saopštenja prekršena tačka 5 poglavlja Istinitost izveštavanja, koja zabranjuje objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

Takođe, po mišljenju članova Komisije, prekršena je i tačka 6 poglavlja IV, i to onaj deo koji nalaže da novinar neguje etiku i kulturu javne reči, jer se u saopštenju iznose uvrede na račun žalioca, poput da je “poturica”. U tom smislu, Komisija veruje i da je prekršena i tačka 1 poglavlja V, odnosno da je izostala dužna novinarska pažnja pri odluci da se ova saopštenja integralno objave.

Članovi Komisije ukazuju na to da objavljivanje nekog saopštenja u integralnoj verziji ne oslobađa profesionalne odgovornosti za sadržaj saopštenja onoga ko ga je objavio. Redakcije nemaju obavezu da objavljuju stranačka saopštenja i trebalo bi da odluku o objavljivanju donose u zavisnosti od njihovog sadržaja. Osim toga, prenošenje saopštenja političkih partija, bez ikakvog otklona, komentara i pokušaja da se u vezi sa tim konsultuje još neki izvor, nije novinarski standard, već politička propaganda.

Komisija ističe i da je odgovor redakcije RTV Vranje, koje potpisuje direktor i glavni odgovorni urednik ove medijske kuće, sročen (i to ne prvi put) tako da se s pravom može smatrati svojevrsnim pritiskom na rad Komisije za žalbe Saveta za štampu. Upotrebu floskula tipa “interesna grupica”, “nalogodavci”, “finansijeri” i cinične pokušaje da se unapred dezavuišu odluke Komisije, “koju činjenice ne interesuju”, Komisija smatra potpuno neprimerenim i neprihvatljivim načinom obraćanja

Beograd, 29.2.2024. Predsedavajuća
Nadežda Budimović