Записник са сто шездесет шесте седнице одржане 25.12.2025.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.167
25.12.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 166. седнице Комисије за жалбе, одржане 25. 12. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић
Одсутни чланови Комисије: Ана Мартиноли
Остали присутни: Маријана Максимовић, Стефан Теофиловић и Стефан Грујичић, студенти спортског новинарства Факултета за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла”, Иван Шћекић из удружења Станари Теразијске терасе и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Марка Ленса на текст објављен на порталу „Глас јавности“
2. Разматрање жалбе Удружења грађана Станари Теразијске терасе на текстове објављене на порталима „RTS.rs“, „Blic.rs“ i „Nekretnine.rs“
3. Разматрање жалбе Игора Новаковића на садржај објављен на Фејсбук страни портала „Нишка иницијатива“
1.Марко Ленс поднео је жалбу због тексту у којем је, како је навео, изнет велики број неистина и увреда на његов рачун и којом су прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања, Поштовање достојанства и Поштовање и заштита приватности. Милена Васић је у расправи истакла да јој се чини да је пропуштена прилика да се напише добар истраживачки текст. У овом тексту су само набацане чињенице које нису ни у каквој вези са насловом у којем се помињу Интерпол и Еуропол, тако да Кодекс јесте прекршен, али није сигурна да ли се то односи и на обавезу поштовања приватности. Иако у тексту није образложен јавни интерес за објављивање личних података, реч је о особи која обавља јавну функцију и подаци који су наведни у тексту нису небитни. Родољуб Шабић је такође рекао да Марко Ленс можда не обавља јавну функцију у смислу закона, али је недавно био у контроверзној улози председавајућег седници Савета Медицинског факултета БУ на којој је смењена деканка. Без обзира на то, жалба је, како је рекао, основана и Кодекс јесте прекршен, јер се не може писати на овакав начин ни о коме. Оливера Милошевић се сагласила са тим да је пропуштена прилика да се напише много бољи и квалитенији текст, уместо што је само објављено анонимно писмо, додајући да није јасно да ли редакција има било какве доказе за то што тврди. Кад је реч о праву на приватност, рекла је да није сигурна како да се изјасни, јер, с једне стране он јесте на неки начин експонирана личност, али је истина и да су наведени осетљиви подаци, нешто што је изразито лично. Златко Чобовић је указао на то да је као аутор текста наведен „Глас јавности“ (иако аутор мора да буде појединац), а да на крају текста пише да је реч о анонимном писму које су добили, па је нејасно ко је стварно аутор текста. Подсетио је да Комисија не утврђује да ли су објављене информације истините, него да ли је текст написан у складу са Кодексом и додао да су за податке који се наводе у највећем броју случајева дати извори, објављени су и факсимли докумената, жалитељ није упутио деманти, а ни у жалби није навео који су наводи неистинити, иако је реч о веома озбиљним наводима. Рекао је да сада не зна ни које му је право име, ни да ли је фалсификовао потписе, ни где је студирао ни чега је доктор, због чега не може да гласа о прекршају поглавља о поштовању достојанства, јер не зна шта је истина. Додао је да је у интересу јавности да зна податке о каријери подносиоца жалбе, који је јавна личност, па због тога није прекршена ни тачка која се односи на поштовање права на приватност. Објаснио је да није проблем у томе што је подносилац жалбе мењао име, него што је под разним именима стицао дипломе у разним земљама, некад и у исто време. Истакао је да би текст, ипак, могао „кроз иглене уши“ да прође тест Кодекса да у њега, без икакве потребе, нису унете одређене квалификације, као и Интерпол и Еуропол. Због тога мисли да је прекршена тачка 2 Поглавља I, која се односи на неразликовање чињеница од претпоставки и нагађања, као и тачка 3 Поглавља VIII (јер нема више извора) и тачка 5 Поглавља III (претпоставка невиности). Сања Павловић је указала на то да би, уколико се за неког тврди да је „првокласни факсификатор“, „ангажован на уништењу лекара“ и Комисија каже да је то спорно, требало да је реч о кршењу достојанства, док је Родољуб Шабић истакао да не може да се искључи одговорност редакције за објављивање анонимног писма у којем „пише свашта“. Надежда Будимовић је рекла да су, по Кодексу, јавне личности сви који имају неку улогу у јавном животу, без обзира на област, тако да Марко Ленс по томе јесте јавна личност и није му прекршено право на приватност. Кад је реч о достојанству, по њеном мишљењу, све што представља прекршај тачке 2 Поглавља I, што је стваљено под знак питања и што није доказано представља прекршај достојанства жаилоца. Јелена Петковић је нагласила да је редакција била у обавези да провери наводе из анонимног писма, али да из текста не види да је учињен било какав напор да се то уради, иако су тврдње превише озбиљне да би се објавиле само као писмо читаоца. Тамара Скрозза је рекла да је неспоран прекршај тачке 2 Поглавља I, која се веома често крши у нашим медијима, што доводи до озбиљних последица, али да је свакако прекршена и тачка 3 Поглавља V, јер је жалиоцу повређен углед, а не достојанство. Јелка Јовановић је, међутим, оценила да ова тачка није прекршена, као ни тачка која се односи на право на приватност, али да је, пре свега због наслова, прекршена тачка 2 Поглавља I. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII. Одлука да је прекршена и тачка 3 Поглавља V донета је са седам гласова за и три против. По оцени Комисије, тачка 5 Поглавља III није прекршена (четири члана Комисије гласала су за, шест против), као ни тачка 1 Поглавља VI (ни један члан Комисије није гласао за).
2.Удружење грађана Станари Теразијске терасе поднело је жалбу због истих текстова објављених у више медија у вези са изградњом тунела у којима су њихови домови представљени као „старе трошне куће“, односно који, како су истакли, садрже неистините, непроверене, увредљиве тврдње и доводе јавност у заблуду. Редакцијама су послати демантији, који нису објављени. Тамара Скрозза је рекла да мисли да је, уз предложене тачке, прекршена и тачка 2 Поглавља II, јер је јасан економски интерес због којег се пишу овакви текстови. Наведене тврдње не одговарају истини и представљају форму која је већ коришћена у случају рушења у Херцеговачкој улици, на пример, када се инсистирало на томе да је реч о нелегалним објектима. Јелена Петковић је нагласила да организација добро реаговала и послала деманти, те да је жалосно што редакције нису препознале да треба да објаве и другу страну приче. Надежда Будимовић је оценила да је реч о ПР тексту за власт, а Филип Шварм да би требало размислити и о томе да ли је у овом случају реч о дискриминацији (како је и наведено у жалби), додајући да „трошне куће“ подсећају на сличан наратив о „змијама и жабама“ у Савамали. Објаснио је да разуме да нема личног својства које би било основ за дискриминацију, али да у неком „мета читању“ ипак има дискриминације, јер је овакав ПР текст и објављен да би се те куће срушиле. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачку 1 Поглавља I, тачку 2 Поглавља II, тачку 6 поглавља III и тачку 3 Поглавља VIII.
3.Игор Новаковић, председник Скупштине Града Ниша, жалио се због четири прилога објављена на Фејсбук профилу у којима је, како је навео, представљен као наркоман, блаћен и таргетиран без икаквих доказа. По мишљењу Милене Васић, Кодекс у овом случају није прекршен. Навела је да није реч о медијском садржају, да доста одудара од уобичајеног новинарког извештавања и да разуме да то може да се не допадне жалиоцу, али да он, као јавни функционер, мора то да истрпи. Сличног мишљења био је и Златко Чобовић, који је оценио да је жалитељ љут што је тако представљен, али да тиме Кодекс није прекршен. Надежда Будимовић је, напротив, рекла да нема никакву дилему да је Кодекс прекршен, да је новинар само у једном прилогу поставио неко питање од јавног значаја, док је све остало перформанс који је крајње неукусан и неприличан за некога ко наступа као новинар, чиме је прекршена етика и култура јавне речи. Додала је да је жалиоцу повређено и достојанство, јер се новинар не осврће на чињеницу да он не барата добро подацима, већ се поспрдно односи према томе како је изговорио одређену реч, што је непримерено. Такође, мисли и да је проблем то што Нонић Новаковића упорно снима док силази низ степенице, јер је очигледно да тешко хода. Тамара Скрозза se сагласила са њом да је реч о повреди достојанства личности и да је важно да Савет укаже на овакве ситуације, јер такво „извештавање“ штети професионалним и независним медијима који се критички односе према власти, ствара лош утисак о новинарима и политичари касније могу да се позивају на такве случајеве. Ситуација у друштву је, како је истакла, озбиљна и у овом тренутку нема места за спрдњу и сатиру. Филип Шварм је такође оценио да ово личи на „Информер“ и да нема дилеме да је прекршен Кодекс, јер је реч о „поганом говору“ и додао да нема никакво разумевање за овакве увредљиве перформансе. Комисија је, после расправе, са осам гласова за и два против, одлучила да је прекршена тачка 2 Поглавља III. За одлуку да је прекршена и тачка 3 Поглавља V гласало је шест чланова Комисије, док су против била четири, па Комисија није утврдила прекршај ове тачке.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Сања Павловић