Записник са сто једанаесте седнице одржане 29.04.2021


САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.112
29.4.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 111. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.4.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Саше Живковића на текстове објављене у недељнику „Нови пут“
2.Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Телеграф.рс“
3. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Република.рс“ и у дневном листу „Српски телеграф“
4. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Информер.рс“ и у дневом листу „Информер“
5. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Пинк.рс“
6. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Курир.рс“ и у дневном листу „Курир“
7. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Еспресо.рс“
8. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Новости.рс“
9. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Ало.рс“
10. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Објектив.рс“
11. Разматрање прве жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
12. Разматрање друге жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
13. Разматрање треће жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
14. Разматрање жалбе Ненада Прокића на текст објављен у дневном листу „Курир“
15. Разматрање жалбе Небојше Бакареца на текст објављен на порталу „Нова.рс“
16.Разматрање жалбе Небојша Бакареца на текст објављен на порталу „Н1 инфо“
17. Разматрање жалбе Небојша Бакареца на текст објављен на порталу „Директно.рс“
Снимак седнице на

1.Саша Живковић поднео је жалбу Савету за штампу због два текста, којима му је, по његовом мишљењу, нарушено право на приватност, као и грађанска права. Он је навео да је, због свог грађанског активизма, изложен притисцима локалне власти у Јагодини и дискредитацији, која подразумева и „медијски линч путем јавног гласила ’Нови пут’“, које износи о њему „најгнусније лажи“ са циљем да га представе као „криминалца, преваранта и човека сумњивих моралних вредности“. У току расправе, Снежана Андрејевић је рекла да су текстови написани аматерски, да је њихов професионални ниво незадовољавајући, као и да је Живковићу несмуњиво повређена приватност, док се у текстовима помиње и његов брат, наводно осумничен за нека дела, а што није ни у каквој вези са оним што пишу о Саши Живковићу. Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим и обе су истакле да је нејасно да ли је прекршајна пресуда првноснажна, као и да је вероватно реч о правостепеној пресуди, да се у тексу наводи и да су поднете и неке кривичне пријаве са којима не знамо шта се десило, ништа није проверено пре објављивања, чиме је прекршена обавеза поштовања претпоставке невиности. По мишљењу Тамаре Скрозза посебно је проблематично што се у везу са жалиоцем доводи неко наводно кривично дело које је починио његов брат, а са којом он нема никакве везе, као и да је прекршена претпоставка невиности. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 3 поглавља 4. и тачка 1 поглавља 7.
2.-10.Комисија је о свим жалбама које су поднели адвокати Милице Станковић водила обједињену расправу, будући да се све жалбе односе на две ствари – најпре да су у свим спорним текстовима објављене фотографије, односно снимци, детета које малтретира васпитачица, а на основу којих, иако су „блуровани“, дете може бити препознато. Други прекршај на који је указано у жалбама јесте да је у више текстова и више медија наведено да дете има блажи облик аутизма, што је нетачна инфомација. Жалба на „Српски телеграф“ односила се и на чињеницу да новине нису објавиле деманти те инфомације који им је достављен. Бојан Цвејић је у расправи оценио да постоји интерес јавности да се о овом случају пише и да се објаве снимци. Додао је да је могуће да су родитељи друге деце из вртића препознали о ком детету је реч, али да, пре свега, треба имати у виду јавни интерес, као и то да су редакције дале све од себе да сакрију идентитет детета. Вида Петровић Шкеро је, међутим, рекла да је сигурна да су родитељи, а можда и друга деца из вртића препознали које дете је у питању, али да је много већи проблем што је, без провере, објављено да дете има аутизам, те да сматра да је ту изостала новинарска пажња. По њеном мишљењу, та инфомација није смела бити објављена, бар не без провере и договора са родителљима, те да може да замисли како се осећају родитељи који прочитају тако нешто о свом детету и какав би проблем то дете могло имати јер ће да то пратити, пошто ће деца вероватно понављати ту информацију. То је шокантно и за дете и за родитеље и медији су морали да имају обзира према томе, није довољно што је ту инфомацију касније демантовао градски секретар, јер чак нису ни сви медији пренели ту његову изјаву. Она је истакла да верује да су тиме прекршене тачке 1 и 2 одељка Новинарска пажња Кодекса.Снежана Андрејевић је рекла да је Кодекс прекршен самим тим што је објављено да је дете аутистично, јер о томе не би смело уопште да се пише. Она је рекла да би због тога Комисија морала селективно да одлучује и да утврди да је прекршен Кодекс у оним случајевима где је објављена ова информација, док је склона да оцени да прекршаја Кодекса нема тамо где су само објављени снимци, односно фотографије детета, јер оне нису довољне да шира јавност може да утврди о коме је реч, а било је потребе да се о овоме пише и да се реагује на насиље над децом. Љиљана Смајловић се није сагласила са тим да се никако не сме објављивати да је дете аутистично, јер, напротив, постоји потреба да се пише о насиљу над аутистичном и другом децом која имају специфичне проблеме. Она је подсетила на случај од пре неколико година којег се сви сећају са дететом Чедомира Антића, који је узбуркао јавност, упаво због тога што је указао на то какве проблеме имају ова деца и њихови родитељи. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да је суштинска разлика што је у том случају то објављено уз сагласност родитеља, те да се о случајевима насиља над аутистичном децом увек мора писати или уз дозволу родитеља или тако да ниједно дете не може да се препозна. У овом случају мисли да није требало да се помиње евентуална дијагноза јер у ужој заједници постоји могућност препознавања. Тамара Скрозза је рекла да овога пута дете није могло бити препознато на основу те инфомације, јер је она нетачна. Да је дете заиста аутистично као што је објављено, гласала би да је прекршен Кодекс, али ако се фокусирамо на то да се жалба мајке базирала на то да је дете препознатљиво, а ово дете нема аутизам и нико га није препознао на основу тога, онда прекршаја нема. Додала је и да не види могућност препознавања детета на основу онога што се појавило у медијима, а Комисија треба да суди на основу тога, а да ли је дете могло бити препознато у локалној заједници – свакако да јесте, јер се у малим срединама све зна, али то нема везе са медијима. Она је, ипак, прихватила да су прекршене одредбе које се односе на новинарску пажњу и слепо веровање изворима. Комисија је на крају једногласно одлучила да Кодекс није прекршен објављивањем фотографија, односно снимака. Одлука да је Кодекс прекршен у оним текстовима у којима је објављено да дете има блажи облик аутизма, и то тачке 1 и 2 поглавља 5., донета је са осам гласова „за“ и три „против“. Једногласно је донета одлука да је „Српски телеграф“ необјављивањем одговора прекршио тачку 6 одељка 4.
11.-13. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Јована Ћирића. Он је жалбе поднео због серије текстова које је панчевачки недељник објавио о њему након што је одбио захтев власника једног од локала у згради у којој има адвокатску канцеларију да премести адвокатску таблу. Власник тог локала истовремено је и власник листа „Панчевац“, који је, након тога, почео да из броја у број пише о наводним неправилностима у Ћирићевом раду. Снежана Андрејевић је, у току дискусије, указала на то да је адвокат по закону дужан да на видном месту истакне таблу и да не може да испуњава нечије жеље у вези са тим, а онај ко је незадовљан што је табла на том месту може да покрене управни поступак. Овакав сукоб никако не може да се води кроз медије, без обзира и на то какав углед ужива, или не ужива, адвокат, јер је за његов рад задужена Адвокатска комора. Рекла је да не спори право медија да се баве том темом, али се то мора радити другачије. У спорним текстовима је, без обзира и на поштовање поверљивости извора, превише непроверених информација, те да зато мисли да Кодекс јесте прекршен. Тамара Скрозза је рекла да је, кад је добила материјале за ову тачку дневног реда, мислила да се неко шали, јер је толико све несхватљиво. По њеном мишљену, реч је о флагантном кршењу Кодекса, јер медиј оворено служи свом власнику и то ради његовог најнижег приватног интереса. Рекла је да је, без улажења у пашквиле и наводе које је лист објавио, апсолутно несхватљиво до које је мере најприземнији могући интерес власника у „Панчевцу“ добио приоритет у односу на све професионалне стандарде. Оливера Милошевић се сагласила са тим да је реч о кампањи коју медиј води у интересу власника, те да је на делу нека врста дехуманизације подносиоца жалбе, јер у текстовима, сем непроверених информација, има и негативних вредносних судова. Зорица Вишњић је била сличног мишљења, истичући да у овом случају не постоји јавни интерес, јер „да није било табле, не би било ни текстова“. А табла која ту стоји годинама постала је проблем када је локал поред којег је променио власника. Реч је, по њој, о „школском примеру“ кршења Кодекса због интереса власника листа, те да је недопустиво и то што је у текстовима помињан и отац адвоката Ћирића, који нема никакве везе са причом. Чланови Комисије су, по завршетку дискусије, једногласно одлучили да су у сва три текста прекршене тачка 2 поглавља 2, тачке 2 и 5 поглавља 1, као и тачка 1 поглавља 7.
14.Адвокати Ненада Прокића поднели су жалбу јер је он у спорном тексту, како су навели, означен као особа против које је поднето пет пријава, без икакавих доказа за то, и директно оптужен за сексуално насиље над студенткињама. Тамара Скрозза је закључила да Кодекс јесте прекршен, да је подосилац жалбе оглашен кривим, иако нико заправо није потврдио наводе „Курира“. О овој теми је свакако требало да се пише, али, по њој, лист није смео да излази са именом и фотографијом, јер, без обзира што није написано да је „сексуални напасник“ како се тврди у жалби, све што је објављено указује да је крив, само на основу пријава студенткиња. Бојан Цвејић је рекао да се не слаже са предлогом одлуке да наслов не одговара суштини текста, јер у наслову, сем што је таблоидан и сензационалистички, нема ничега чега нема и у тексту, али да мисли да су текстом прекршене одредбе које се односе на приватност и поштовање претпоставке невиности. Вида Петровић Шкеро је рекла да у извештавању о оваквим темама не могу да се користе имена. Објаснила је да факултет није надлежан за утврђивање кривичне одговорности, него за етичке прекршаје, те да се на основу пријава поднетих на платформи коју је ФДУ отворио не може водити ни дисциплински поступак, него тек ако би се закључило провером пријаве да постоји нечија одговорност. Додала је да наслов не одговара суштини текста, јер се из наслова закључује да је на факултету избио секс скандал пошто је пет студенткиња пријавило Прокића. Љиљана Смајловић се није сагласила са предлогом одлуке да наслов не одговара садржају текста, као ни са оценом да се из опреме текста стиче утисак да је Прокић једини кога су студенткиње пријавиле. Нагласила је да нико није демантовао „Курир“ – ни саговорници у тексту, чак ни адвокат у жалби, који каже да наводи нису доказани. Сам Прокић каже да зна да га је пријавила једна студенткиња, па чак и да је само то тачно, врло је узнемиравајуће и о томе треба писати. Оливера Милошевић је сматрала да је „Курир“ ипак требало да буде обазривији, да је све непотврђено и да је вероватно прекршена претпоставка невиности. Јелка Јовановић је такође оценила да је више него неопрезно да се човек овако означи, утолико пре што се на тој платформи пријављују различите ствари, а не само сексуално злостављање и ми не можемо знати на шта се односе пријаве против Прокића. Уз сво залагање да се сваки случај разреши и разумевање за тежину теме о којој се пише, сматра ипак да је Кодекс прекршен, односно да би текст био сасвим у реду да није извучено једно име и једна слика. Зорица Вишњић је мислила да је текст можда мало преурањен, да је и због жртава и због евентуалних починилаца требало мало сачекати, јер се још не зна ни да ли су пријаве аутентичне, као и да делује мало тенденциозно што се јавности саопштава само Прокићево име, иако има 16 пријава. Није било никакве провере, а могуће је да пријаве уопште нису аутентичне, него да их је, рецимо, написао неко злонамеран. Снежана Андрејевић је рекла да јесте прекршена претпоставка невиности, иако су бомбастични наслови и оштрија реторика у овом случају дозвољени. Нагласила је да новинари нису имали приступ тој платформи на којој су пријављивани професори, могуће је ипак да су некако дошли до тих информација, можда је то што је објављено и истинито, али свакако није довољно проверено, није истражено, декан факултета није тачно цитиран. Рекла је да о овоме мора да се пише, јер је реч о неистраженој појави, али то писање мора да буде ограничено правима оних на које се односи. Љиљана Смајловић је питала како се то крши претпоставка невиности, ако се каже да га је пријавило пет студенткиња, не каже се да је крив, ту информацију нико није демантовао, а трећина од укупно поднетих пријава се односи на њега. Упитала је зар то није довољно да се о томе пише и колико би онда пријава било довољно. Снежана Андрејевић је одговорила да мисли да је прекршај претпоставке невиности свако објављивање имена док се случај не испита, док је Бојан Цвејић рекао да је само откривање идентитета кршење претпоставке невиности, јер шта ако се утврди да тај неко није крив. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да медији сваки дан објављују да је неко поднео пријаву против некога, а да је ова врста пријава гора од пријава за неко друго дело, јер је реч о теми која се језиво тешко пробија у јавност. Златко Чобовић је рекао да је једноставно одговорити на питање да ли је прекршена претпоствака невиности – довољно је прочитати само наслов који представља твдњу да „секс скандал тресе ФДУ“, иако се после објашњава да је реч о пријавама, које ће тек бити испитане да би се утврдило да ли је то истина или није. „Курир“ је веч пресудио да је реч о секс скандалу, а јасно је на кога се односи јер је сем имена, објављена и фотографија, те да је, по њему реч о чистом прекршају претпоставке невиности.Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да нема кршења претпоставке невиности, али да има клевета и гласина, и да би то можда требало објаснити у образложењу одлуке, а да Комисија не гласа о кршењу прва на претпоставку невиности. Снежана Андрејевић се сагласила да се Комисија не изјашњава о тој тачки и повукла свој предлог. Љиљана Смајловић је рекла да не разуме како су чланови Комисије тако хладнокрвни на једну овакву појаву о којој се годинама ћутало и објаснила да се свет променио после после Харвија Вајнстина, са којим се чекало 20 година, јер су редакције говориле да немају доказа, као и после Мике Алексића и да морамо да имамо много више разумевања за овакве приче, јер се свуда у свету однос медија према томе променио. Тамара Скрозза се сагласила са тим да се свет променио и да о овоме не сме да се ћути, али је додала и да баш због значаја теме, медији морају да буду опрезни како на том таласу не би страдали у људи који нису криви. У овом случају, можда само на основу тога што је можда неко злоупотребио платформу коју је ФДУ отворио за пријаве. Једноставно, рекла је, немамо довољно доказа, а може се догодити да на некој платформи неко оптужи било кога и да онда медији о томе пишу о да треба дозволити могућност да човек није крив.Она је предложила да се Комисија уместо о кршењу претпостваке невиности, изјасни о прекршају тачке која се односи на објављивање неоснованих оптужби. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља В, са девет гласова „за“ и два „против“ да је прекршена смерница у тачки 1 поглавља ИИ, а са девет гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ да је прекршена тачка 5 поглавља И. Вида Петровић Шкеро је рекла да је остала уздржана, јер, у овом тренутку не може да каже ни да је реч о клеветама, ни да није, те да ово све, по њој, улази у то да тема није обрађена са довољно професионалне пажње.
15.-17. Небојша Бакарец, посланик у Народној скупштини, поднео је жабле против портала „Нова.рс“ и „Директно.рс“ због тога што су нетачно интерпретирали део његовог посланичког питања као претњу, односно позив на ликвидацију Драгана Ђиласа и Саше Вукадиновића, док се жалба на портал „Н1 инфо“ односила на ауторски текст Љубодрага Стојадиновића, у којем је навео да Бакарец „предлаже ликвидацију“ политичких неистомишљеника. Комисија је водила обједињену расправу о овим жалбама. Владо Мареш је истакао да ниједним од ових текстова није прекршен Кодекс, јер не види како би медији могли другачије да реагују на оно што је Бакарец рекао и како би успели да не препознају поруку. Он каже – ја имам право да кажем шта хоћу, а ви имате право да се бојите и да држите језик за зубима – рекао је и додао да би Комисија направила грешку ако би рекла да не треба реаговати на овакве изјаве посланика. Златко Чобовић је рекао да су, по њему, све три жалбе писане у маниру правила које политичари на власти упорно натурају грађанима – оно што сте чули, нисте чули, оно што сте видели, нисте видели, исправно је једино оно што они кажу, а они могу да лажу, демантују …. Оно што је Бакарец рекао, директно упућује, сматра Чобовић, на закључак из наслова на порталу „Нова.рс“, тако да наслов одговора ономе што је рекао. Само што он, за разлику од других посланика, упућује софистицираније претње. Кодекс није прекршен ни колумном на порталу Н1, док на порталу „Директно“ наслов није добар, тако да мисли да не одговара садржају текста, јер у наслову пише да је позвао на убиство целе опозиције, али да није сагласан са предлогом одлуке да је реч о неразликовању чињеница од претпоставки и нагађања. Бојан Цвејић је рекао да су и „Нова.рс“ и „Директно.рс“ прекршили Кодекс, јер без обзира шта смо разумели да је Бакарец рекао, као новинари у дневном, фактографском извештавању, имамо обавезу да тачно пренесемо оно што је рекао, што овде није случај.Оно што је наведено као цитат сасвим је другачије од онога што је он заиста изговорио. Кад је реч о Н1, објављена је колумна у којој је дозвољено да аутор изнесе свој став. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла да су наслови на ова два портала претерени и да новинари не могу тако да пренесу оно што је рекао, док Стојадиновић има право да у својој ауторској колумни доживи Бакарецову изјаву на тај начин да предлаже убиство. Љиљана Смајловић се сагласила са предлозима у вези са текстовима на порталима „Нова“ и „Директно“, али не и кад је реч о тексту на порталу Н1, којим је, по њеном мишљењу, такође прекршен Кодекс. Подсетила је да је Комисија на претходној седници донела одлуку да је прекршен Кодекс објављивањем колумне Небојше Бакареца, те да не види у чему је разлика између та два текста, односно да мисли да је ово још горе јер Бакарец није новинар, а Стојадиновић јесте, као и да је његов говор још жешћи и увредљивији. Не види зашто Бакарец нема право да неког прогласи за мафију, а Љуба Стојадиновић може да лаже да је Бакарец предложио ликвидацију, те да је требало прво да цитира Бакареца, а онда да каже да то може да се тумачи овако, а не да стави деклараторно да је „позвао на ликвидацију“, додајући да Комисија не сме да има различите стандарде. Тамара Скрозза је подсетила да је на једној од претходних седница Комисија одлучила и да Бакарец није колумном прекршио Кодекс, те да су одлуке различите, јер је и оно што у тим колумнама пише различито, док је Љиљана Смајловић поновила да су ове две о којима она прича потпуно исте. Јелка Јовановић је рекла да Бакарец заправо јесте рекао све што пише, али не директно, него имплицитно. У оваквим случајевима, ипак, новинари у извештајима морају да посебно воде рачуна о прецизном цитирању. Рекла је да то важи за „Нову“ и „Директно“, док се у случају Н1 двоуми да ли да буде уздржана. Вида Петровић Шкеро је рекла да ћемо се сви сагласити да се скупштинска говорница често злоупотребљава и да се са ње чује свашта, али да новинари треба да све што је изговорено ставе под наводнике. Кад је реч о колумни, аутор има право да изнесе своје мишљење, те да она лично мисли да може да се констатује ово што је написано да је посланик рекао и додала да посланик мора имати већу одговорност него грађанин за оно што говори у парламенту и да истовремено мора више да истрпи. Комисија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Нова.рс“ прекршила смерницу у тачки 1 поглавља 2. Одлука да је „Директно.рс“ прекршио исту тачку донета је са десет гласова „за“ и једним „против“, док је одлука да је тај портал прекршио тачку 2 поглавља И донета са девет гласова „за“ и два „против“. За одлуку да портал Н1 није прекршио Кодекс гласало је девет чланова Комисије, док су две чланице биле против.
Седница је завршена у 20 сати.


Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Драган Ђорђевић