Записник са сто седамдесет пете седнице одржане 24.09.2026.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.176

24.9.2026.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 175. седнице Комисије за жалбе, одржане 24. 9. 2026. године у 18 сати у Прес центру УНС-а

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Филип Шварм, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Милена Васић, Јелена Петковић, Сања Павловић, Ана Мартиноли и Душан Алексић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу                                                               

    Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Стевана Гостојића на текст објављен на порталу „НС уживо“

2.Разматрање жалбе Дарка Марчетића на текст објављен на порталу „НС уживо“

3.Разматрање жалбе Миланка Пауновића на текст објављен на порталу „Инфо лига“

4.Разматрање жалбе Љубише Станковића на текстове објављене на порталу „Решетка.рс“

5.Разматрање жалбе Снежане Илић на текстове објављене на порталу „Прокупље Прес“

Чланови Комисије за жалбе су пре седнице обавештени да је, уместо Родољуба Шабића (који је поднео оставку због избора у Савет РЕМ-а), Управни одбор Савета, након спроведеног јавног конкурса, за новог члана Комисије за жалбе изабрао Душана Алексића.

Обавештени су и да ће у наредних шест месеци Комисији председавати Јелена Петковић, представница УНС-а.

1.-2. Комисија је о жалбама Стевана Гостојића и Дарка Марчетића водила обједињену расправу, будући да се жалбе односе на исти текст, и донела јединствену одлуку. Адвокат обојице жалитеља навео је да је реч о покушају да се миран скуп подршке професору Владимиру Михићу, приликом одлучивања о његовом реизбору, прикаже као саботажа, а учесници протеста (међу којима су и двојица проферора која су поднела жалбе) као терористи који „држе српске институције као таоце”, те да је тиме прекршено више тачака Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Независност од утицаја, Одговорност новинара/новинарки, Поштовање достојанства и Однос према изворима. У току расправе, Јелена Петковић је оценила да је текст пример тешке злоупотребе новинарста за политички прогон и подстрекивање међунационалне мржње. Златко Чобовић је рекао да мисли да је, уз предложене, прекршена и тачка 3 Поглавља III, јер је текст очигледно на линији режуимске политике, док је Тамара Скрозза истакла да је довољно прочитати само наслов да би било јасно да је Кодекс прекршен, јер је малициозан тон одлика стила таквих текстова. Душан Алексић је упозорио да такво „цртање мете на челу човеку“ може да подстакне и физички напад и да изазове међунационалну мржњу према Хрватима, те да је реч о примеру све учесталијег екстремизма. Он је подсетио на случај када је, због сличног извештавања, нападнута бивша деканица Филозофског факултета у Нишу. Након расправе Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 Поглавља I, тачке 2 и 3 Поглавља II, тачке 2, 3 и 5 Поглавља III, тачке 1, 3 и 6 Погавља V, тачка 1 Поглавља VI и тачка 3 Поглавља VIII.

3.Миланко Пауновић, у чије име је жалбу поднео његов син Иван, жалио се због текста и видео-прилога у којима је представљен као особа која блокира пут и угрожава свакодневни живот мештана Глијече. Навео је да портал није проверио тврдње, нити га је контактирао, а да му је објављивањем његовог имена и локације имовине угрозио приватност, углед и безбедност. Душан Алексић је рекао да је највећи проблем у спорном тексту недостатак непристрасности, па није сигуран ни да је новинарка заиста желела да истражи проблем у складу са новинарским професионалним принципима, већ се стиче утисак да је „само узела микрофон и дала 10 минута људима да изнесу негативне стране“, као и да их је наводила на одређене одговоре. Додао је и да није контактирала ни жалитеља, ни Општину, једноставно нема друге стране, ни доказа да је покушала да до ње дође. Оливера Милошевић је, међутим, рекла да не мисли да је реч о пристрасности, већ је вероватно грешка настала због брзине и жеље да се што пре изађе у јавност. Навела је да познаје новинарку и да овај прилог „не личи на њу“, јер то никада није био њен начин извештавања и рада. Објаснила је да је није било потребе за журбом и да је могла да сачека да добије „другу страну“, или да прилог, уколико је било важно да га објави одмах, анонимизује. Додала је да је реч о важној теми за локалну средину, да ничији лични интерес не сме да буде изнад јавног и да јој је жао што мора да гласа да је Кодекс прекршен. Тамара Скрозза се осврнула на одговор редакције да нису одговорни за изјаве саговорника и истакла да је то у супротности са Кодексом, јер је медиј одговоран за сав садржај који објављује. Додала је и да се према грађанину не може односити као према јавној личности. Надежда Будимовић је оценила да проблем није у јавном интересу, него у својини и да подносилац жалбе није дужан да удовољава јавном интересу, нити је крив што локална самоуправа није нашла решење за проблем мештана. Јелена Петковић је додала да има још ствари које је у тексту требало разјаснити, попут оних да „пут није уцртан“ и да, генерално, недостаје новинарске пажње. Комисија је потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 4 Поглавља I, тачке 3 и 4 Поглавља III, тачка 1 Поглавља VI и тачке 3 и 4 Поглавља VIII.

4.Љубиша Станковић поднео је жалбу због двогодишњег извештавања о судском поступку који је вођен против њега. Савету за штампу доставио је седам текстова, тврдећи да је у њима представљен као осуђени „шверцер“ пре доношења пресуде и да су му приписивани проневера, политичка трговина, утицај на суд и притисци на новинаре. Јелена Петковић је оценила да су најспорнији текстови из 2024. године, а да се се у текстовима из 2026. види напредак у начину извештавања и да њима Кодекс није прекршен. Рекла је да је најспорнија била формулација „проневера 10 милиона буџетских средстава“, која се појављује у три текста. Правно, то јесте погрешна формулација, али логички ће новинари често извести такав закључак, те мисли да то није написано намерно, већ да је резултат недовољног познавања материје и покушаја да се упрости правно компликована формулација. Милена Васић је указала на то да је жалба комплексна, да има доста текстова и неколико слојева проблема у вези са спорним текстовима. Истакла је да постоји потреба да се извештава о свим кривичним поступцима против јавних функционера и да свакако не би рекла да је у овом случају реч о кампањи, али да су у текстовима спорне две ствари – питање „проневере буџетског новца“ и необјављивање одговора. Рекла је да је новинар вероватно покушао да преприча, јер читаоцима „трговина акцизном робом“ не значи ништа. Урадио је то непрецизно, нажалост. Такође, наслов не одговара садржају текста и ту можда постоји повреда Кодекса. Кад је реч о одговору, реакција редакције није била адекватна. Рекла је да, нажалост, зато има прекршаја Кодекса, а да иначе сматра да не треба кажњавати медије који се баве темама од јавног значаја, посебно не локалне медије. У овом случају се, како је рекла, види извесна малициозност у поступању и покушај да се медиј санкционише зато што се бави јавним функционером и његовим сумњивим пословима. Филип Шварм је такође оценио да не може да се говори о кампањи и да је у питању грешка новинара – да новинар није ни знао шта је написао. Надежда Будимовић је рекла да мисли да је реч о колоквијалној употреби термина, а не о неразумевању. Истакла је да је тема важна, јер је реч о функционеру чији је морални кредибилитет важан за локалну заједницу, али да има нечега што је упитно и да је реч о немару, односно недовољној новинарској пажњи. Кад је реч о одговору адвоката, он је веома конкретан, садржи чињенице, наводи шта је нетачно и било је разлога да се то пренесе, ако је новинар заиста желео да буде непристрасан. Зато мисли да је Кодекс прекршен у прва два текста, због чега јој је жао, пошто је редакција уложиила много времена и рада. Тамара Скрозза је оценила да су текстови рађени „офрље“ и да је пропуштена прилика да се направи капиталан новинарски рад. Јелка Јовановић се сагласила са тим да је Кодекс неким текстовима прекршен, рекла је да је јавни интерес несумњив, али да су текстови и начин писања злонамерни и да није коректно извештавано. Чланови Комисије су, по завршетку расправе, одлучили да су текстом „Због проневере 10 милиона динара локални политичар осуђен на свега шест месеци кућног притвора, тужилаштво тражило већу казну“ прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII, а текстом „Адвокати осуђеног одборника из Лесковца оптужили Решетку да врши притисак на суд“ тачке 1 и 2 Поглавља I и тачке 5 и 6 Поглавља III. Осталим текстовима Кодекс није прекршен, одлучено је, такође, једногласно.

5. Снежана Илић, директорка невладине организације ЕХО из Прокупља, жалила се на два текста у којима је та организација представљена као партнер локалне власти који не жели да објави колико је новца добио за акцију чишћења. Навела је да је активност ЕХО-а, спроведена у оквиру пројекта Младих истраживача Србије, погрешно приказана као заједнички пројекат са Градом, док наслов неосновано сугерише прикривање финансијских података. Надежда Будимовић оценила је да портал није, како се наводи у одговору на жалбу, само пренео вест са портала градске управе, већ је направљена вредносна порука која ЕХО ставља у једну специфичну ситуацију. Рекла је да, стицајем околности, зна да су Млади истраживачи тог дана са другим невладиним организацијама организовали велике акције чишћења у неколико градова Србије у оквиру пројекта „Волонтери за Србију“. Истакла је да је нејасно зашто је редакцији било важно колико кошта та акција, а ако је то већ било важно – зашто се одустало од тога да се то сазна од Младих истраживача. Стиче се утисак да је то било важно само уколико се односи на ЕХО. Додала је да је у овом случају све било циљано, смишљено, и са лошим намерама. Душан Алексић назвао је текстове „типичним примером злонамерног уоквиравања“, јер се догађај своди на ставове новинарке према нечему или некоме. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су текстом „Док студенти и опозиција прикупљају потписе, Град Прокупље и НВО чисте Бресницу!“ прекршене тачке 2 и 5 Поглавља I, а текстом „ЕХО не каже колико пара су добили за пројекат“, тачке 2, 3 и 5 Поглавља I и тачка 6 Поглавља III.

Седница је завршена у 19.15 сати.  

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Јелена Петковић