Записник са сто шездесет четврте седнице одржане 30.10.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.165

30.10.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 164. седнице Комисије за жалбе, одржане 30. 10. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Republika.rs“
Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Informer.rs“
Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на portalu „Informer.rs“
Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Pink.rs“
Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Pink.rs“
Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Kurir.rs“
Разматрање друге жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Kurir.rs“
Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Alo.rs“
Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Alo.rs“
Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Novosti.rs“
Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Novosti.rs“
Разматрање жалбеПетра Андрејића на садржај објављен на Фејсбук профилу портала „Панчево Си Ти“
Разматрање жалбеПетра Андрејића на текст објављен на порталу „Панчево Си Ти“
Разматрање жалбеАлександре Делић на текстове објављене на порталу „Подринске“

1.-11. Комисија је о жалбама Бојане Савовић водила обједињену расправу. Све жалбе се односе на два иста текста (у „Републици“ је објављен само један), која су пренета саопштења Форума правника Србије. У првом саопштењу, та организација протестује због изјаве тужитељке „усмерене против свог колеге и надређеног, заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва Миодрага Марковића, чиме му се свети због тога што је Управа тужилаштва против ње поднела више дисциплинских пријава“, док се друго односи на њену изјаву на трибини на ФПН-у „да учесници протеста могу да ударе полицијског службеника, а да он према њима не сме да примени службена овлашћења“. Жалитељка је сматрала да су прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Независност од притиска, Одговорност новинара/новинарки, Поштовање достојанства и Поштовање и заштита приватности. Из одлучивања о жалбама које су се односиле на „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Јелка Јовановић је у току расправе рекла да не зна да ли су прекршене баш све тачке Кодекса наведене у жалби, али да је свакако прекшено више тачака, да је жалитељки повређено достојанство и да је изостала новинарска пажња. Истакла је да је Форум правника Србије нерелевантна организација и да је симптоматично да саопштења такве организације преносе најтиражнији таблоиди у Србији. Рекла је да у новинарству већ сам одабир информација које ће бити објављене указује на намеру, па тако и у овом случају одлука да се објави саопштење ирелевантног удружења показује намеру – блаћење Бојане Савовић. Милена Васић се углавном сагласила са њом, нагласивши да је у стручној јавности познато да је Форум правника ГОНГО удружење и да оно служи томе да пише опскурна саопштења којима се нарушава углед људи који нису по вољи актуелне власти. Додала је да Комисија не може да се прави да не види да је и ово део кампање која се месецима води против тужитељке Савовић и да је њој вероватно угрожена и безбедност, с обзиром на то у коликој мери је жртва хајке. Родољуб Шабић је изнео другачије мишљење, истичући да Комисија не може да се опредељује на основу тога шта мисли о Форуму правника или о Бојани Савовић, него на основу тога шта пише у Кодексу. А за заштиту части и угледа постоје и други механизми, суд на пример, где би вероватно лако доказала да је реч о инсинуацијама или нетачним тврдњама. У овом случају медији су дословно пренели нешто што није њихова креација, рекао је и поставио питање да ли ће Комисија у свакој оваквој ситуацији исто реаговати на преношење саопштења. Милена Васић је одговорила да то зависи од садржаја саопштења, док је Сања Павловић указала на то да се мора одлучивати о сваком саопштењу посебно, те да су у овом случају саопштења настала на основу одређених изјава Бојане Савовић, па мисли да је ово иста ситуација као на прошлој седници кад је одлучено да „Roma world“ није морала да позове Срђана Нонића за изјаву, јер је саопштење и настало на основу његове изјаве. Златко Чобовић је рекао да је шест прорежимских пропагандних гласила пренело саопштења ГОНГО удружења, те да мисли да су прекршене све тачке на које је жалитељка указала, осим оне која се односи на заштиту приватности. По његовом мишљењу ово није исти случај као онај који је поменула Сања, јер је тада, на основу увредљиве изјаве на друштвеним мрежама, објављено саопштење које је било коректно, док је овога пута обрнуто. Тамара Скрозза је рекла да је у дилеми да ли да гласа да Кодекс није прекршен или не. У начелу, реч је о организацији која постоји, медији су саопштење објавили без коментара, свиђало се оно некоме или не, и на тај начин би сваки медиј „могао да настрада на суду“. С друге стране, мисли да су морали да позову Савовић за коментар, јер они анализирају њене изјаве, а имала је право и да каже шта мисли о Форуму правника, када они већ говоре шта мисле о њој. Надежда Будимовић је упитала да ли ће Комисија морати да истражује сваки пут колико је релеватно удружење које је објавило саопштење и да дели медије на овакве и онакве. Комисија, како је нагласила, одлучује о конкретном случају и чланови Комисије морају да оставе по страни своја претходна сазнања или уверења. Додала је да удружење постоји, а медији, по Кодексу, имају право да воде своју уређивачку политику и одлука да се саопштење објави је део те уређивачке политике. Сматра, међутим, да је Кодекс прекршен тиме што нису позвали Бојану Савовић за изјаву, јер саопштења садрже неке паушалне оцене и оптужбе које нису доказане, а можда нису ни тачне. Филип Шварм је оценио да је реч о граничној ситуацији и да оба закључка имају своју тежину. С једне стране је јасно да постоји спрега више медија и удружења, а с друге – не може се од медија тражити да буду цензори организација или политичара, јер је било и саопштења, рецимо из кабинета председника Републике, која су била „утужива“. Овде је, ипак, реч о злоупотреби саопштења, јер медији сад могу да кажу да нису ништа крви, јер су само објавили саопштење, те мисли да је то можда било и унапред договорено. Ипак, ако Комисија одлучи да је прекршен Кодекс то би значило да сваки пут треба да се упушта у оцењивање истинитости саопштења. Али, ако одлучи да Кодекс није прекршен отвориће „правну рупу“ кроз коју ће моћи све и свашта да пролази, јер ће свакакве сумњиве организације и фирме употребити то да пласирају све што хоће, а медији ће се оградити, јер су „само пренели саопштење“. Јелена Петковић је додала и да се у целости преносе само саопштења која су од изузетног значаја, а када медији одлуче да без уредничке обраде објаве овакво саопштење то показује колико им је оно важно, те да би у том случају требало да позову особу на коју се односи. Милена Васић је истакла да би критерујум требало да буде да ли то саопштење садржи неке информације или само увредљиве квалификације. Као и да би требало видети ширу слику, јер Савет целе године добија жалбе тужитељке и ово је само још један од начина на који се води кампања против ње. Оливера Милошевић је рекла да су саопштења замка и за уреднике и за Комисију и да Комисија не може о свима исто да се изјашњава. Саопштења о личностима су најосетљивија и о њима треба посебно водити рачуна. По Кодексу, чак и званична саопштења државних органа морају да прођу неки филтер, тако да није сасвим сигурна како да одлучи. Тамара Скроззa је рекла да је у међувремену одлучила и да ће гласати да је прекршена само тачка 3 поглавља VIII, јер је требало да жалитељки дају шансу да одговори. Мисли да би све друго било прављење преседана и колико год да је сагласна са Милениним оценама, било је и тежих квалификација које Комисија раније није санкционисала. Након расправе, Комисија је у 11 одвојених гласања, о свакој жалби појединачно, једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 Поглавља VIII у свим медијима на које су се жалбе односиле. За одлуку да су свим текстовима прекршене и тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачка 2 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V гласало је двоје чланова Комисије, док су остали били против.

12.-13. Комисија је обједињену расправу водила и о две жалбе Петра Андрејића. Прва жалба односила се, како је навео жалитељ, на објаву на Фејсбук профилу портала, тачније на наслов уз фотографије са скупа Српске напредне странке у којем није учествовао, а друга на коментар уредника, који је неовлашћено преузео његову приватну објаву са Фејсбука и искористио је да га таргетира. Милена Васић је у току дискусије оценила да је и ово гранични случај, али да Кодекс ипак није прекршен. По њој, најпроблематичније је преузимање садржаја са приватног профила, међутим, с обзиром на то да је њиме на неки начин таргетиран и медиј и да је профил затворен за коменатаре, било је оправдано коментарисати га. Посебно је указала на то да је објављен одговор на спорне текстове. Сања Павловић је рекла да је и за њу највећа дилема била то што се у медију одговара на пост на приватном профилу и навела да је у жалби наведено да је прекршена одредба „новинар не сме да злоупотреби медијску моћ зарад личних обрачуна или користи“, која добро звучи, али заправо не постоји у Кодексу. Рекла је да је превагнуло то што је одговор увредљив, а уредник је ипак одлучио да га објави. Оливера Милошевић је указала на то да је Андрејић у тој средини јавна личност и да зато има мањи степен заштите, као и на то да је добио доста простора за одговор у којем је могао да каже све што је хтео. Додала је да често налози на друштвеним мрежама јавних личности служе као полазиште за медијске написе. Надежда Будимовић је такође оценила да Кодекс није прекршен, додајући да јој је читање ових текстова било „ментално разгибавање“. Објаснила је да је увек осетљиво преузимање са друштвених мрежа, али када је реч о јавним личностима и о томе да јавна личност таргетира новинара, оправдано је да тај новинар одговори. Комисија је потом у два одвојена гласања једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

14. Александра Делић, директорка Шабачког позоришта, поднела је жалбу због шест текстова који представљају лични став уредника, а у којима се он, како је навела, служи најприземнијим увредама и лажима да би је дискредитовао, иако нема никакве стручне компетенције да оцењује њен рад. Сања Павловић је указала на то да је жалба штура и да оставља простор да Комисија нагађа шта је Делић повредило или шта није тачно. Милена Васић се сагласила да је потребно много боље образложити жалбу уз коју је достављено шест текстова, али да није реч о СЛАП тужби (како је навео уредник у одговору на жалбу), јер Савет нема овлашћења да било кога казни. Додала је да прати дешавања у Шабачком позоришту и да може да разуме одговоре уредника. У текстовима се види„извесна шиканозна намера”, али би се могло рећи да Кодекс није прекршен да у једном тексту не постоји„примитиван тон и сексистички начин на који се обраћа жалитељки”. Родољуб Шабић је оценио да је такав речиник „испод сваког нивоа” и да нема никакву дилему да је прекршен Кодекс. Са тим се сагласила и Јелка Јовановић, која је рекла да јој је жао што постоје ове неприхватљиве реченице, јер, иначе, прати редовно скандалозна дешавања у Шабачком позоришту. Надежда Будимовић је оценила да су сви написани текстови заправо добри, сем те једне грешке, која је вероватно настала због шиканирања којем је уредник Иван Ковачевић изложен веома дуго. Додала је да би то требало навести у образложењу одлуке. Филип Шварм је указао на то да је из жалбе нејасно на шта се она заправо жали. Комисија је, након дебате, једногласно одлучила да је текстом „Кад директорка не зна ни где је дошла, ни кад је пошла” прекршена тачка 1 Поглавља V. Једногласно је одлучено и да осталим текстовима није прекршен Кодекс.

Седница је завршена у 19.10 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Сања Павловић