ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Седнице Комисије за жалбе Савета за штампу у прес центру

Седнице Комисије за жалбе ће се одржавати у УНС Прес центру у Београду током јесени и зиме да би се повећала транспарентност рада. Комисија за жалбе, која одлучује о жалбама грађана на садржаје штампаних и онлајн медија, има укупно 11 чланова. Комисију чине представници четири организације оснивача Савета за штампу – Асоцијације медија, Локал преса, Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС) као и три представника јавности.

Ова активност се спроводи у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи: Подршка новинарству као јавном добру”, који су подржали Европска комисија и Унеско.

#TrustInMediaSEE

Са јавне расправе у Нишу: Медијски закони биће корак уназад ако одлуке Савета за штампу буду прихватане селективно

(Извор: УНС) Осим о улози Савета за штампу и ослобађању од одговорности медија који не прихватају надлежност овог саморегулаторног тела, на јавној расправи о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, одржаној у среду у Нишу, присутни су дискутовали и о томе да ли је укидање регионалних и локалних јавних сервиса у прошлости било добра одлука.

Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић рекао је да ограничење да се саморегулација односи само на издаваче медија који прихватају надлежност Савета за штампу представља корак уназад у медијској регулативи.

„Они који прихватају надлежност Савета за штампу долазе на удар одлука, а они који не прихватају, немају тај терет. Истовремено, Чланом 24 прописано је и да се медијски пројекти оцењују по мери у којој су подесни да задовоље јавни интерес, али и по мери у којој су медији спремни да се придржавају професионалних стандарда. Шта ћемо са медијима који нису обухваћени саморегулацијом? Имамо празнину која мора да буде покривена“, истакао је Брајовић.

Он се позвао и на актуелни Правилник о пројектном суфинансирању медија, у коме се наводи да о учеснику конкурса коме су изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела за саморегулацију због кршења професионалних и етичких стандарда податке прибавља стручна служба Регулаторног тела за електронске медије и Савета за штампу.

„Постоји стандард у поџаконском акту који сада по решењу овог Закона напуштамо. Зато и кажем да то није корак унапред већ корак уназад“, рекао је Брајовић.

Увођење Савета за штампу, каже Брајовић, не подразумева да неко ко је прекршио Кодекс неће добити јавни новац, већ је то један од критеријума који комисије које одлучују о расподели новца морају да узму у обзир.

„Неко би, на пример, због кршења Кодекса добио два или три поена мање, али то је регуларна и професионално оправдана ситуација“, истакао је он.

У реду је, како је рекао, да постоји Савет за медије, као и друга саморегулаторна тела, али треба, имати у виду да Савет за штампу има најдужу традицију јер је годинама стрпљиво и упорно градио систем саморегулације.

Направио је паралелу са организацијом која је своје место нашла у Закону о ауторском и сродним правима, а Уставни суд је потврдио да није спорно да буде прихваћена Законом.

„Покренута је процена уставности којом се разматрало да ли ОФПС зато што је једина организација која штити права произвођача фонограма има монопол и тиме крши Устав. Овде се јасно и гласно одлуком Уставног суда говори да није. Тако и Савет за штампу треба да постоји зато што је општа оцена да медији све више крше професионалне и етичке стандарде“, објаснио је Брајовић.

Рекао је да је рок у Нацрту закона за организовање свих медијских конкурса до 31. јануара сувуше кратак и предложио да Република и Покрајина за текућу годину медијске конкурсе расписују у јануару, а локалне самоуправе у фебруару.

Истакао је да је добро решење увођење интерне и екстерне евалуације финансираних пројеката, јединствене платформе за праћење и спровођење медијских конкурса и бодовање предложених чланова комисија за пројектно суфинансирање.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић је истакао ће се залагати за то да се рок за расписивање конкурса за медијске пројекте продужи до 15. фебруара. Трудиће се, како каже, да се уважи свако мишљење које би могло да унапреди Закон, али додаје да се нада да ће представници новинарских удружења доћи на јавну расправу у Новом Саду са предлогом да Савет за штампу буде инклузивнији.

Председница удружења Комнет Емилија Марић рекла је да представници Савета за медије не беже од сарадње са Саветом за штампу, али да су против тога да оно буде наведено у закону као једино саморегулаторно тело.

„Ми не бежимо од Кодекса, али од 2006. године постоји Кодекс и можемо заједно да сарађујемо да га ‘апдејтујемо“, додала је Марић.

Новинар и медијски стручњак Драган Кремер пак сматра да би Закон био мање ефективан са одредбом у којој би било наведено да постоји више саморегулаторних тела и кодекса.

„Закон може да буде бољи само јачањем регулације и саморегулације. Чињеница да се Савет за штампу појављује у Закону не значи да ће бити зависан од државе, већ да познаје само резултате његовог рада“, рекао је.

Некадашњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу и председник Одбора за људска права у Нишу Драган Ђорђевић питао је представнике Савета за медије како да се грађани обрате овом новом саморегулаторном телу јер је јавности потпуно непознато како функционише њихов рад.

Ђорђевић се осврнуо на одредбу којом се прописује да ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурисма за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.

„У предлогу Закона имамо рупу која потпуно недефинисано оставља простор да неравноправни буду медији који се труде да раде у складу са професионалним стандардима и они који то не чине. С обзиром да се на конкурсима пријавлује много кандидата, комисије треба да питају неког и за мишљење о поштвовању професионалних стандарда. Савет за штампу који квалитетно ради више од једне деценије свакако завређује ту саветодавну улогу“, рекао је Ђорђевић.

Са њим је био сагласан и правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић.

„Одредбе праве дискриминацију оних који прихватају надлежност Савета за штампу. На овај начин се легализује даље награђивање медија који неетички поступају. Суштинска идеја је била да се уведе Савет за штампу у Закон како би се то предупредило“, рекао је Ђурић.

Ђурић је додао да формирање других савета и техничких тела није противуставно, али да Савет за штампу дуго постоји и у документима Републике Србије, због чега завређује легитимитет.

Професор Раде Вељановски је рекао да суштина помињања Савета за штампу у Закону није ко ће чије ингеренције уважавати. Суштина је, како каже, да они који крше Кодекс не могу да добијају средства.

Као примедбу на Нацрт закона истакао је и то што је забрана монопола прописана, али нема ниједне одредбе која објашњава како се то остварује. Ако се, како истиче, уочи да велики број медија пропагира исту идеологију, и то се може сматрати видом монопола који је занемарен.

Иначе, професор Вељановски је учествовао у изради Медијске стратегије за претходни Закон о јавном информисању и медијима, а новинар Милан Петковић је изнео незадовољство што су њиме укинути регионални и локални медијски сервиси.

Професор Вељановски рекао је да се оваквој одлуци изричито противио и да ње није било у Медијској стратегији.

„Хтео сам да јавни сервис буде у саставу главног јавног сервиса, као што је пример са Би-Би-Сијем или са јавним сервисима које имају Шведска и Румунија“, рекао је Вељановски.

Оснивање локалних и регионалних јавних медијских сервиса су и на данашњој јавној расправи о Закону о јавном информисању и медијима предложили представници Синдиката новинара Србије (СИНОС), а председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа је истакла да је увек „упозоравала да ће приватизација уништити медије“.

Поред тога Чабаркапа је тражила и регулисање радних права новинара. Утемељење за предлоге се, како је истакла, налази у анализи др Мариа Рељановића.

Радна група је, како каже, прихватила само део поглавља који се тиче радног времена.

„СИНОС инсистира да сви послодавци који не могу да обезбеде достојанствене услове рада у медијима, затворе медијске куће, а посебно у Нишу који је синдикално мртав град“, рекла је Чабаркапа.

Неким њеним предлозима се противио власник „Банкер радија“ Марио Радојковић.

Он је предложио да се Законом пропише да се у случају хитне потребе може испланирати активност и радно време за наредни дан јер је, како је истакао, пуно непредвидивости у новинарском послу. Он је тражио и да се одредба према којој запослени има право да не одговара на позив послодавца у току годишњег одмора потпуно ревидира.

Немања Ненадић је рекао да Министарство треба да јасно назначи у чему се у Нацрту одступа у односу на Медијску стратегију.

Аутор: А. Ничић

УНС:Савет за штампу и улога државе у медијима кључне теме првог округлог стола о медијским законима

(Извор: Данас) Улога Савета за штампу, ослобађање од одговорности медија који не прихватају надлежност тог саморегулаторног тела и могући уплив државе у власништво медија кључна су питања о којима је расправљано на данашњем округлом столу у оквиру Јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, пренело је Удружење новинара Србије (УНС).

По наводима УНС, учесници округлог стола су највише пажње посветили предложеној одредби по којој ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурсима за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.

„Такав законски предлог је катастрофалан, противуставан и дискриминаторан. У питању је члан иза којег не стоји Радна група за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима. Том одредбом су привилеговани медији који не поштују Кодекс новинара Србије“, рекла је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Наводећи да је Нацрт закона о јавном информисању и медијима израђен у складу са Медијском стратегијом и Уставом Србије, министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић подсетио је да Медијска стратегија прописује да медиј који не признаје надлежност Савета за штампу не сме да се пријави на конкурсе за пројектно суфинансирање.

„То је очигледно било у супротности са Уставом јер бисмо форсирали некога да призна неко саморегулаторно тело“, рекао је Јовановић.

Председница Фондације Славко Ћурувија, Ивана Стефановић казала је да резултати истраживања тужби по закону о јавном информисању и медијима, које је обавила та невладина организација, доказују да су исходи у складу са одлукама Комисије за жалбе.

„Када упоредите износе које су медији који су у највећој мери кршили Кодекс плаћали за судске одштете са новцем који су добијали из буџета, видећете да смо новцем пореских обвезника кроз пројектно суфинансирање плаћали одштете људима који су објављивали лажи или таргетирали“, навела је она.

Члан Радне групе за израду закона о електронским медијима Раде Вељановски казао је да је тачно да је Савет за штампу саморегулаторно тело, да саморегулација функционише на принципу добровољности и да сви медији не морају да прихватају његове ингеренције али и да државни новац за за суфинансирање медијских пројеката „не сме да добије нико ко крши Кодекс“.

Оценио је да је медијски систем у Србији тренутно „у једној од фаза трансформације а да би промене ишле у позитивном смеру, неопходно је да се држава нема утицаја на медије“.

„То подразумева и излазак државе из власништва у медијима. Власништво државе у медијима је карактеристично за јавне сервисе, али постоји низ закона и одлука којима се налаже да они имају независност у уређивачкој концепцији“, навео је Вељановски.

На „опасност“ да јавна предузећа постану власници медија указала је генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић која је рекла да је члан 39 Нацрта закона, у коме се наводи да било које привредно друштво може бити оснивач медија, неусклађен са Медијском стратегијом и да враћа државно власништво „на велика врата“.

Новаковић: Ово је најгори могући предлог измена закона. Држава кажњава медије који признају Савет за штампу

(Извор: Цензоловка) Предлог измена Закона о јавном информисању и медијима, којим се на конкурсима за пројектно суфинансирање отежава положај медијима који признају надлежност Савета за штампу, а стимулишу медији који га не признају и неограничено крше Кодекс новинара, најгори је досад, а такав иде на јавну расправу – каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета

У самом финишу процеса измена Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који траје већ две године, представници Министарства информисања и телекомуникација изнели су предлог који потпуно обесмишљава улогу Савета за штампу на медијским конкурсима за пројектно суфинансирање медија.

Министарство је, наиме, 1. септембра представницима медијске заједнице послало нови предлог за измене ЗЈИМ, којим признавање надлежности Савета за штампу није услов за учешће штампаних или онлајн медија на конкурсима за пројектно суфинансирање.

Међу критеријумима за оцену пројеката, ипак, остала је одредба о томе да треба узети у обзир прекршаје кодекса у претходних годину дана, али – само ако су кодекс кршили медији који признају надлежност Савета за штампу.

Дакле, према овом предлогу измена закона, медији који не признају надлежност Савета су привилеговани и могу да наставе да крше кодекс колико год хоће и да истовремено добијају новац из буџета – пошто то за њих неће важити када је оцењивање пројеката у питању.

„Ово је најгоре решење од свих које смо до сада имали. Ово је тотална супротност ономе што смо ми хтели да постигнемо предлогом те одредбе”, каже генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

„Као да неко ко пише не разуме шта је уопште суштина ове одредбе. Суштина нашег предлога је била да држава престане да финансира медије који континуирано крше Кодекс и то се спречава тако што би се узимали у обзир прекршаји Кодекса у последњих годину дана”, каже Новаковић и истиче да таква одредба већ постоји у Правилнику за пројектно суфинансирање медија, али да је сада треба уврстити у закон.

Казна за оне који – желе да раде професионално
Новаковић каже је Министарство новим предлогом „практично дискриминисало медије”, јер су они који признају надлежност Савета њиме „кажњени” и „неће моћи да пролазе на конкурсу уколико прекрше Кодекс, а свако за годину дана може то да уради”.

„Ови други (који не признају надлежност Савета, прим. нов) могу да крше Кодекс неограничено, јер се за њих неће тражити подаци о томе. Тако су потпуно у неравноправном положају”, каже Новаковић.

Саговорница Цензоловке сматра да је ово „скандалозно решење” којим се „заправо директно финансијски стимулишу они медији који не прихватају ни Кодекс, ни саморегулацију, ни било шта друго”.

Овај предлог новог Закона о јавном информисању и медијима ускоро иде на јавну расправу, очекује се да то буде већ наредне недеље.

Гордана Новаковић каже да се до тад ништа неће мењати у предлогу, а шта ће бити током јавне расправе – видећемо.

Она сматра да се спорна тачка у предлогу закона може регулисати једноставно: тако што ће се ставити да се од Савета за штампу траже подаци о прекршајима Кодекса „и тачка”, без наставка да се то односи на „медије који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу”.

Намеру да изменама закона дискредитује улогу Савета за штампу, држава је показала у августу, када се процес договарања измена закона после дуже паузе наставио, о чему је Цензоловка раније писала: за Министарство информисања и телекомуникација била је проблематична одредба по којој би Савет за штампу био једино саморегулаторно тело које ће бити надлежно да за штампане и онлајн медије даје податке о томе да ли се придржавају професионалних и етичких стандарда. Министарство је оспоравало и одредбу која предвиђа да као услов за учешће на конкурсу за пројектно суфинансирање медиј мора да прихвати надлежност Савета за штампу, сматрајући је дискриминаторном.

Овакве измене закона су у директној супротности са предлозима које је држава током процеса усагласила са припадницима медијске заједнице. Такође су супротне ставовима који се налазе и у Акционом плану за примену Медијске стратегије, који је држава усвојила:

„Изменама регулативе прописати као обавезан критеријум поштовање Кодекса новинара Србије, ради коришћења средстава путем пројектног суфинансирања, на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.”

Ауторка: Даница Ђокић

Одлуке са 138. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 31.08.2023.

Дамир Аговић – ГМПРЕСС – Жалба решена прекршај кодекса

Златко Чобовић – Објектив.рс – Жалба решена прекршај кодекса

Златко Чобовић – Хajптеве.рс – Жалба решена прекршај кодекса

СББ – Телесрбија – Жалба решена нема прекршаја кодекса

Записник са сто тридесет oсме седнице одржане 31.08.2023.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.139
31.8.2023.
Београд

                                                                                                ЗАПИСНИК

Са 138. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.8.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.

Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм и Златко Чобовић

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић

Остали присутни: Родољуб Шабић, Ана Мартиноли, Сања Павловић и Милена Васић, новоизабрани чланови Комисије за жалбе, Марко Драгославић и Анђелија Стојковић из „Фонета“, Уна Грекуловић и Соња Живковић из „Цензоловке“, Александар Вукајловић са портала „Е-сигурност“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Дамира Аговића на текст објављен на порталу „ГМ Пресс“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића због текстова објављених на порталима „Објектив.рс“ и „Хajптеве“
3.Разматрање жалбе СББ д.о.о. због текста објављеног на порталу „ТелеСрбија“

На почетку седнице председавајућа је саопштила да седници присуствују Ана Мартиноли, Сања Павловић, Милена Васић и Родољуб Шабић, који ће од наредног месеца бити чланови Комисије за жалбе, уместо Снежане Андрејевић, Виде Петровић Шкеро, Драгана Ђорђевића и Влада Мараша, којима истиче мандат.

1. Дамир Аговић, један од организатора грађанских протеста у Горњем Милановцу, поднео је жалбу, верујући да је, супротно Кодексу, објављено наводно реаговање удружења које не постоји, као и да су прекршене одредбе Кодекса које забрањују дискриминацију, у овом случају на основу порекла. Тамара Скрозза је у току расправе, предложила да се Комисија изјасни и о томе да ли је прекршена и тачка 2 поглавља II, по којој политички и економски инетереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности, јер је саопштење такво да би га објавио само неко ко заступа одређену политичку опцију. Сваки политички неутралан уредник би га одбацио. Јелена Петковић се сагласила са овим, додајући да је редакција објавила саопштење без икакве ограде или објашњења. Нагласила је да медији нису дужни да објављују било чија саопштења и да, када су већ одлучили да то ураде, било је логично да читаоцима објасне о каквом удружењу је реч, јер није битно да ли је оно регистровано или није, већ зашто редакција нема „ограду“ у односу на оно што су саопштили. Јелка Јовановић је, насупрот овоме, рекла да удружења грађана „не морају никоме да се правдају“, те да не види никакав прекршај Кодекса у томе што је саопштење објављено. Оливера Милошевић је указала да је, осим предложене тачке 4 поглавља V Кодекса, по њеном мишљењу, прекршена и тачка 1 поглавља IV, која се такође односи на забрану дискриминације, тачније смерница два по којој је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте стереотипа. Рекла је, међутим, и да није сагласна са Тамаром у вези са политичким интересима издавача, јер Комисија нити има довољно информација о томе, нити је њен посао да утврђује који је мотив редакције био да објави саопштење. Додала је да могу да постоје и неформална удружења која имају већи утицај од формалних. Филип Шварм се сагаласио са Скроззом, тврдећи да ниједна професионална редакција не би објавила овакво саопштење, та одлука је политички „стејтмент“ редакције и њено политичко сврставање. Рекао је да не знамо да ли то удружење заиста постоји или не, али ако редакција објави саопштење којим се шири говор мржње, то сакривање или формалне или неформалне организације је чини саучесником. Оливера Милошевић је нагласила да она, да је уредник, не би објавила овакво саопштење, али да Комисија ипак не може знати да ли је у питању политички мотив. Тамара Скрозза је појаснила да је у овом случају удружење потпуно небитно, као и шта је био њихов мотив да се огласе, важна је уредничка одлука и селекција коју је уредник направио, која је била врло политички обојена. Након дискусије, Комисија је гласала о свакој од предложених тачака Кодекса, па је за одлуку да је прекршена тачка 4 поглавља V гласало девет чланова Комисија, док је једна чланица била против, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља IV било је осам чланова, док су два била против. Са истим бројем гласова за и против донета је и одлука да је прекршена тачка 2 поглавља II.

2. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текстова објављених на два портала у којима се тврди да је малолетни убица из школе Владислав Рибникар покушао да побегне, што је саопштењем демантовао МУП. Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Јелка Јовановић је оценила да су текстовима прекршене све тачке Кодекса које су наведене у жалби. Подсетила је да је Комисија већ одлучивала више пута текстовима који се односе на ову трагедију о којој је, нажалост, готово све што је објављено – објављено супротно Кодексу новинара. Оливера Милошевић је предложила да се Комисија изјасни и о прекршају тачке 8 поглавља IV, која забрањује новинарима да међу људе уносе неоправдан страх, те да се то сигурно догодило јер се инфомација односи на масовног убицу због кога су сви у страху. Драган Ђорђевић се сагласио са овим, додајући да има утисак да је ова лажна вест и пласирана са циљем да изазове страх код читалаца. Надежда Будимовић је истакла и да је реч о покушају да се и даље медијски профитира на стравичном злочину. Објављена је инфомација која то заправо и није, већ трач, како би се и даље манипулисало и профитирало на томе. Филип Шварм је указао и на то да формално није прекршена тачка 3 поглавља I, која обавезује новинара да наведе извор, али да је дух Кодекса прекршен тиме што је као извор наведен „Информер“. Истакао је да се таблоиди и разни опскурни медији често позивају једни на друге и да то „мајка фејк њуз новинарства“ и да Комисија, нажалост, о овоме не може да се изјасни. Вида Петровић Шкеро је навела да је у овом случају реч о толико грубом кршењу Кодекса да „је мучно и говорити о томе“. „Информер“ је објавио лажну инфомацију, па уклонито, а ови портали су то пренели и нису уопште реаговали ни на то што је МУП саопштењем демантовао „Инфромерова“ сазнања. Упитала је да ли се ти новинари у уредници икада запитају како се осећају родитељи убијене деце или деца која су била на списку убице када овако нешто прочитају и да ли медији најављују да ће он поново да убије. Нагласила је да је реч о толико грубим прекршајима да би о томе требало да размишљају и они који се баве правом медија да обављају тај посао. Чланови Комисије су потом једногласно одлучили да су оба медија прекршила тачке 1, 2 и 4 поглавља I, тачке 1 и 2 поглавља V и тачку 8 поглавља VI. Вида Петровић Шкеро је потом захвалила Златку Чобовићу који најредовније од свих чланова Комисије подноси жалбе, јер је помогао да се укаже на драстичне прекршаје у многим ситуацијама у којима се није могло очекивати да ће се жалити људи који су повређени тим текстовима.

3. У жалби компаније СББ наведено је да је објављено пет нетачних, непотпуних и манипулативних информација, које се у суштини односе на то да ли су њихови Општи услови у складу са новим Законом о електронским комуникацијама. Портал је, како су истакли, објавио инфомације које нису претходно проверили, нису контактирали СББ, ни друге изворе, нити су читаоцима предочили своје пословне односе са конкурентом СББ. Жалилац није био задовољан тиме што је објављен одговор и остао је при захтеву да се о жалби изјасни Комисија. Јелка Јовановић је рекла да за три године, колико је чланица Комисије, није било компликованијег случаја, те да се случај већим делом не односи на оно што је предмет одлучивања Комисије, али да је сагласна са тврдњом жалиоца да би на неке портале требало обратити пажњу. Тамара Скрозза је рекла да ће остати уздржана приликом гласања, јер мисли да оно што је наведено и у жалби и у одговору на жалбу није тема за Савет за штампу и није ни требало да се нађе пред Комисијом. Подносилац жалбе вероватно, објаснила је, има неке своје разлоге зашто се обратио Савету, али у овом случају није реч о новинарској пажњу, већ је главно питање да ли је оно што је објављено истинито, а Комисија није квалификована да то утврди. То је посао за РАТЕЛ или за суд. Сам текст, како је оценила, није класичан новинарски текст и тешко је уопште говорити о томе да ли су поштовани новинарски стандарди. Надежда Будимовић је, ипак, мислила да јесте реч о информативном садржају и да СББ јесте имао право да се жали, али да њихови наводи „не уливају поверење“ и да све иде у прилог томе да је текст солидно написан. Додала је да Комисија не може да утврди истинитост и да је можда једина замерка да није било друге стране, али накнадно је објављен одговор. Златко Чобовић је рекао да текст није написан са довољно пажње, али да је сагласан са Тамаром да Комисија не може да зна да ли је то што је објављено истинито или није. Рекао је и да нема доказа о пословној повезаности портала са конкуренцијом СББ-а и да Комисија не треба тиме ни да се бави. Филип Шварм је сматрао да је ту пословну повезаност требало да докаже жалилац и да није на члановима Комисије да то утврђују, те да је цео случај за РАТЕЛ или за суд. Додао је да текст није најбоље написан, али да у њему не види никаву малициозност, нити прекршај Кодекса. Комисија је, по окончању расправе, са осам гласова за, једним против и једним уздржаним одлучила да није прекршен Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 19.10 сати.

Записник водила                                                                                                     Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                       Вида Петровић Шкеро

Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 31.08.2023

 

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 31.08.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

УММР: Савет за штампу кршећи Устав хоће у закон, више од половине медијске заједнице против !?

(Извор: РИНА) Након бројних полемика да ли ће се или неће у Нацрту закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима наћи одредбе којима се предвиђа да медији морају да прихвате надлежност Савета за штампу ако желе да конкуришу за суфинансирање медијских пројеката, саопштењем се огласио и УММР.

– Нигде на свету не постоји да једно удружење грађана као што је то Савет за штампу уђе у нове законске одредбе и ових дана врше страховит притисак да се као саморегулаторно тело нађу у Нацрту закона о јавном информисању и медијима. На страну то што поред њих постоје још два потпуно иста саморегулаторна тела, на страну то што их више од пола медисјке заједнице не признаје, нити су њихови чланови, на страну то што се ради о кршењу главних уставних норми о праву на удруживање, ова екипа другара сматра да су они једини и Богом дани стручњаци који треба да се мимо устава нађу уоквирени у новим законским одредбама. Свима је јасно да је то немогуће, чак и појединим њиховим члановима, саопштено је из УММР.

У овом уружењу такође истичу да не постоје правни основи за реализацију њихове намере.

– Узалуд им човек из њихових редова, као на пример бивши судија Уставног суда, који говори да им то не дозвољава највиши државни акт. То им је индиректно потврдио и амбасадор ОЕБС. Против тога је чак пет медијских удружења : Удруженеј медија и медијских радника, Друштво новинара Војводине, ПРОУНС, Ком-Нет, Друштво новинара Ниша. Ова удружења су пре скоро годину дана формирала Медисјки савет док је РАБ текође медијско удружење радио станица основао своје саморегулаторно тело, истиче се у у саопштењу УММР.

Они у свом саопштењу такође додају да је досадашњи рад Савета за штампу крајње, како су навели, проблематичан и дискутабилан.

– Против њих воде се бројни управни спорови, а одлуке које су доносили су некада у најмању руку биле непристојне, закључује се у саопштењу УММР.

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 31.08.2023.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. августа у 18 сати у Прес центру УНС-а.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Дамир Аговић – ГМ Прес

2.Златко Чобовић – Објектив.рс/Hypetv.rs

3.СББ – ТелеСрбија

Седница је отворена за јавност.

Битка за Савет за штампу: Држава хоће да измени нацрт закона тако да таблоиди могу да и даље добијају милионе из буџета

(Извор: Цензоловка) На крају две године дугог процеса измена Закона о јавном информисању, представници државе покушавају да умање значај Савета за штампу и не дозволе да његове одлуке о кршењу Кодекса новинара онемогуће прорежимске таблоиде да из буџета добијају милионе. Донедавно је деловало да држава пристаје на законске одредбе које јачају улогу Савета за штампу у складу са предлозима медијске заједнице и са Акционим планом за спровођење Медијске стратегије, који је раније усвојила

Након више месеци паузе и чекања на почетак јавне расправе за два кључна медијска закона, радне групе за измену Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима састале су се прошле недеље.

У штуром саопштењу објављеном на сајту Министарства информисања и телекомуникација 15. августа, пише да су састанку присуствовали представници Министарства и Кабинета председнице Владе Републике, медијских и новинарских удружења, чланови радних група и представници Делегације Европске уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и Фондације Конрад Аденауер.

Наводи се да су на састанку разматране сугестије удружења и Министарства, како би се дошло до заједничког предлога нацрта ова два закона и урадиле припреме за покретање јавне расправе, али се не наводи о којим сугестијама је реч.

Како сазнаје Цензоловка, једна од дебата се води око улоге Савета за штампу, посебно у вези са добијањем новца из буџета током медијских конкурса.

Протеклих година таблоиди који се не држе етичких и професионалних стандарда добијали су милионе из буџета сваке године, иако закон препоручује да комисије на конкурсима не одобравају средства медијима који крше етички кодекс. Са новим законом, ова препорука комисијама је требало да прерасте у обавезу. У том процесу је важна улога Савета за штампу, тела које процењује да ли се штампани медији и портали придржавају етичких и професионалних стандарда прописаних Кодексом новинара Србије.

За Министарство информисања и телекомуникација сада је проблематична одредба по којој би Савет за штампу био једино саморегулаторно тело које ће бити надлежно да за штампане и онлајн медије даје податке о томе да ли се придржавају професионалних и етичких стандарда. Министарство оспорава и одредбу која предвиђа да као услов за учешће на конкурсу за пројектно суфинансирање медиј мора да прихвати надлежност Савета за штампу.

Представници Министарства, како за Цензоловку каже адвокат Вељко Милић, члан Радне групе за измену ЗЈИМ-а и извршни директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), сматрају да су такве одредбе неуставне јер су дискриминаторне.

Милић напомиње да је Савет за штампу једино саморегулаторно тело које оцењује да ли је прекршен Кодекс новинара Србије, који је уједно и једини етички кодекс новинарске професије у Србији.

„Уколико би се законом оставила могућност да и друга саморегулаторна тела дају податке о томе да ли се медиј у претходном периоду придржавао професионалних и етичких стандарда то би могло да доведе до оснивања нових саморегулаторних тела, али и до доношења нових етичких кодекса. На тај начин би се створио хаос у саморегулацији, а одредба закона која би требало да спречи да медији који се не придржавају етичких и професионалних стандарда добијају новац из буџета би била обесмишљена јер би сваки медиј могао да оснива своје саморегулаторно тело које би му издавало потврду да се придржава професионалних и етичких стандарда”, упозорава Вељко Милић.

Током овог процеса појавило се и тумачење да је неуставно то да учесник медијског конкурса, да би добио средства из буџета, мора да прихвати надлежност Савета за штампу. Милић каже да треба разликовати признавање надлежности Савета од обавезивања неког издавача медија да постане члан Савета за штампу.

„Имајући у виду да је Савет по својој правној форми удружење, обавезивати неког да постане члан удружења било би у супротности са принципима слободе удруживања. Међутим, тако нешто никада није ни предложено. Медиј не мора бити члан удружења ‒ Савета за штампу да би признао његову надлежност приликом тумачења да ли се тај медиј придржавао Кодекса новинара Србије”, објашњава Милић.

ПЕТРОВИЋ ШКЕРО: УВОЂЕЊЕ НОВИХ САМОРЕГУЛАТОРНИХ ТЕЛА НЕДОПУСТИВО


Коментаришући за представнике државе очигледно спорну одредбу да ће предност при пројектном суфинансирању имати медији који прихвате надлежност Савета за штампу, Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији у ауторском тексту у листу Данас, истиче да није могуће прихватити и подржати одредбу по којој права учешћа на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса има – издавач медија који је прихватио надлежност Савета за штампу, с обзиром на то да Устав, у члану 55 став 1, јемчи слободу политичког, синдикалног и сваког другог удруживања, али зајемчује и право да се остане изван сваког удружења.

То за Цензоловку потврђује и Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије, али наглашава да је врло симптоматично да се сада оспорава неки члан који је раније радна група прихватила, и то након две године од почетка процеса измена закона.

„То показује да не постоји стварна воља, али да постоји жеља да се нешто злоупотреби и минимализује моћ Савета. Устав дозвољава да се сви људи самостално удружују или не удружују, што је веома битно, али управо ти који инсистирају на тако нечему су направили државу у којој мораш да се удружиш у некакву партију да би добио посао, да би добио неко своје право”, сматра Петровић Шкеро.

Она указује и на другу одредбу коју сада представници власти желе да промене ‒ стварање нових саморегулаторних тела. То је за бившу председницу Врховног суда недопустиво, напомињући да је Савет за штампу кредибилно тело и да су га основали професионалци, те да се налази у вези са кршењем Кодекса новинара Србије међу медијима морају узимати у обзир.

„Више од деценије Савет ради без примедби. Он је осведочен као квалитетно тело које добро прати рад медија и заиста нема потребе да чекамо да се праве нека нова регулаторна тела када већ имамо такво. Да ли треба сада да се та нова тела формирају ад хоц и да се праве ‘гонго’ саморегулаторна тела?”, пита Вида Петровић Шкеро.

МИНИСТАРСТВО МЕЊА ОДРЕДБЕ НА КОЈЕ ЈЕ ВЕЋ ПРИСТАЛО
Наведене одредбе нашле су се у нацрту закона и у марту ове године, како је Цензоловка писала, деловало је да ће се закон додатно оснажити улогу Савета за штампу. Само неколико месеци касније, на крају две године дугог процеса израде нацрта измене Закона о јавном информисању и медијима, за државу су је таква измена постала спорна.

Наведене одредбе се налазе и у Акционом плану за примену Медијске стратегије, који је држава одавно усвојила:

„Изменама регулативе прописати као обавезан критеријум поштовање Кодекса новинара Србије, ради коришћења средстава путем пројектног суфинансирања, на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.”

„Изменом регулативе предвидети да предност при пројектном суфинансирању производње медијског садржаја под равноправним условима имају медији који поштују законске прописе и Кодекс новинара Србије, односно који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу.”

Вељко Милић подсећа да је већ постојала једна радна група која је радила на изменама ЗЈИМ и у којој овакав предлог, како каже, не би ни прошао. Потом је наводи он, ресорно министарство формирало нову радну групу и одредило њен састав, донело правилник о раду те радне групе према којем су се питања око којих не може да се постигне консензус решавала гласањем. О Савету за штампу се гласало и већином гласова су изгласане предложене одредбе.

„Министарство је формирало Радну групу, прописало правила њеног рада и сада ме заиста чуди што се ово питање поново отвара”, закључује Милић.

Ауторка: Ивана Предић

«‹ 16 17 18 19›»