Радован Цицварић – Ало.рс – Жалба решена прекршај кодекса
Гвозден Николић – ОзонПресс.нет – Жалба решена нема прекршаја кодекса
Марио Спасић – Нова – Жалба решена прекршај кодекса
У настојању да ојача капацитете локалних медија у Србији, а у оквиру пројекта „Нова знања за нове медије“ редакција новина Град и портала Крушевац Град организовала је тродневни семинар на Јастрепцу усмерен на унапређење вештина новинара и уредника, као и примену етичког кодекса у дигиталним медијима. Фокусиран на подручје централне, западне и јужне Србије, овај семинар окупио је преко десет редакција с циљем унапређења квалитета медијског извештавања
Другог дана семинара, о Етичком кодексу новинара и мандату Савета за штампу, са учесницима је разговарала Нада Будимовић, иначе представници Локалпрес у Комисији за жалбе при Савету.
Савет, као саморегулаторно тело, стара се о поштовању Кодекса, а Комисија разматра жалбе оних који сматрају да су медији, пишући о њима, прекршили Кодекс и нанели им штету.
Статистика показује да су локални медији одговорнији када је реч о поштовању Кодекса, а да се, генерално најчешће крше претпоставка невиности и заштита идентитета жртава. Уз подсећање да је поштовање свих тачака Кодекса неопходно у одговорном новинарству, Будимовићка је учесницима посебно скренула пажњу на поглавље које се односи на независност од притисака, с обзиром на то да се ближи време избора у Србији.
– Избори су увек тест и за новинаре и за уреднике, пре свега због чињенице да су готово сви власници медија у Србији политички обојени, а већина их је блиска актуелној власти. Зато ће за вас у наредном периоду, највећи етички изазов бити тачка која каже: ‘Новинар је пре свега одговоран својим читаоцима и ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа’ . То ће од вас тражити новинарску храброст и доследност, одупирање цензури, али и аутоцензури – поручила је она.
Иначе, циљ овог семинара није само оснаживање локалних медија, већ и промовисање одговорног новинарства у дигиталном добу, а учесници су изразили одушевљење новостеченим знањима и веру у унапређење квалитета новинарског извештавања у локалним медијима.
Аутор: М. Јанковић
(Извор: Данас) “Вест” да је малолетни серијски убица покушао да побегне и да је у томе једва спречен која се нашла пред Комисијом за жалбе Савета за штампу на последњој седници, била је последња у дугом низу дезинформација, полуинформација, манипулација, па и потпуних измишљотина у вези са ужасном трагедијом у београдској основној школи “Владислав Рибникар”.
Почело је објављивањем “информација” да је рањена наставница преминула и да крв за повређену децу не могу дати они који су примили вакцине против ковида 19. Крај се, нажалост, ни после неколико месеци не назире. Вест о којој смо одлучивали објављена је на бар три портала, а након демантија МУП-а уклоњена само са једног – оног који је први објавио “ексклузиву”.
И у овом случају догодило се оно што је један од чланова Комисије дефинисао као стандардни образац ширења лажних вести у нашим медијима – преузимају текстове једни од других, позивају се једни на друге (по правилу некредибилне) медије и тако стварају привид да постоји неки релевантан извор и да је неко нешто проверио пре објављивања.
Припадам оној (старој) “школи новинарства” која верује да лажне вести не постоји. Нешто је или вест или лаж. Мотив за објављивање лажи (политички или економски интерес), мање ми је важан, као и то да ли су их медији преузели од политичара, теоретичара завера, наводних инсајдера, превараната или оних који само желе да буду духовити и забавни. Одговорност је на редакцијама које их преносе, а последице су увек погубне, по информисаност грађана о ономе што морају да знају и последично, по одлуке које донесе. И можда још и више, по поверење у новинаре и медије и последично, по будућност професије.
Истраживање које је крајем прошле године објавио Демостат показало је да грађани, учесници фокус групе, верују да знају одакле долазе лажне вести, који су канали и мотиви за њихово пласирање и ширење, међутим, нису увек способни да их препознају. Заслепљени огромном количином информација и немају времена да се посвете њиховој провери. Као најистакнутије актере креирања лажних вести означили су политичаре. Испитаници, такође, углавном верују да је Србија високо на лествици земаља у којима се неометано шире дезинформације. Према једном, нешто старијем истраживању ИРЕX-а у Србији једна лажна вест пренесе се чак 927 пута. Да све буде још горе, у томе претежно учествју мејнстрим медији.
Мониторинг Савета за штампу показује да је девет дневних новина са националном покривеношћу само у последња три месеца прошле године 538 пута прекршило прво поглавље Кодекса новинара Србије које се односи на – истинитост извештавања. Медији су чешће кршили само поглавље које се односи на одговорност новинара.
Лажне вести нису, наравно, локални феномен и велики број земаља је већ донео законе којима покушава да проблем реши или бар умањи. Неке подизањем нивоа медијске писмености, друге кажњавањем производње и ширења лажних вести. Увек се бојим ових других интервенција државе и сваког покушаја увођења реда у медији који долази од власти. Бар у овој земљи никоме није потребно објашњавати до чега могу да доведу репресивни медијски закони и колико је то погубно по слободу штампе и јавни интерес.
Још мање међутим, могу да подржим актуелну позицију српских власти, тачније Министарства информисања и телекомуникација, које, изгледа, верује да медије који не поштују професионалне стандарде треба наградити. Супротно свим настојањима Савета за штампу и већег дела медијске заједнице да се непрофесионалност, неетичност и неодговорност медија, објављивање и ширење лажи санкционишу тиме што ће им ускратити новац грађана Србије, Министарство покушава да озакони њихово право да те исте грађане лажу. Једноставно тако што ће рећи – не признајем новинарски кодекс, не признајем Савет за штампу и ништа ме не обавезује да поштујем било какве професионалне стандарде. И зато ћете ми платити сваку објављену лаж.
Ауторка: Гордана Новаковић
(Извор: DW) Пуних осам сати представници Владе Србије и новинарских и медијских удружења преговарали су о нацртима Закона о јавном информисању и медијима и Закону о електронским медијима. И постигли компромис.
„Било је исцрпљујуће, али постојала је добра воља да се унапреде закони“, каже за ДW генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић Стевановић.
Састанак је сазван на иницијативу Мисије ОЕБС-а како би представници државе и медијских организација покушали да усагласе нацрте закона чије је усвајање планирано за крај октобра. Састанку су присуствовали и амбасадор Европске уније у Србији Емануел Жиофре и амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелосом.
„Процес разматрања спроведен је на инклузиван начин, уз разумевање међу свим странама, што је резултирало сагласјем свих учесника састанка. Ово представља значајан искорак у односу на постојећу законску регулативу“, наводи се у саопштењу Владе Србије које је уследило након састанка.
Закони доносе позитивне промене
Кључне новине та два закона односе се на унапређење независности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и уређење пројектног суфинансирања.
Наиме, новим Законом о електронским медијима извршена је деполитизација Савета РЕМ-а тиме што чланови скупштинских одбора више неће предлагати чланове Савета, како је то био случај до сада, али ће се међу овлашћеним предлагачима сада налазити омбудсман и поверници за заштиту равноправности и информација од јавног значаја.
Осим тога, држава је после дуге расправе пристала на то да се изврши и такозвани „рестарт“ постојећег састава Савета РЕМ-а. „Предложено је решење да се нови чланови изаберу у року од годину дана од ступања закона на снагу, односно да у тих годину дана нови предлагачи припреме своје кандидате и кандидаткиње“, објашњава Филиповић-Стевановић.
Значајан искорак у односу на постојећу законску регулативу, оцењује Влада СрбијеЗначајан искорак у односу на постојећу законску регулативу, оцењује Влада Србије
Велике промене уведене су и у механизам пројектног суфинансирање јавног интереса, односно расподеле новца из буџета медијима, који се у прошлости показао као инструмент политичке контроле медије.
Наиме, новим Законом о јавном информисању и медијима први пут се препознаје Савет за штампу као саморегулаторно тело надлежно за све медије. Њихове одлуке о кршењу Кодекса новинара Србије узимаће се у обзир приликом доделе новца на конкурсима, како они медији који крше етички кодекс не би били финансирани новцем грађана.
Држава у одбрани Телекома
Око једне ствари, међутим, представници медијске заједнице и државе су се, како Филиповић Стевановић каже, „сложили да се не слажу“. У питању су чланови ЗЈИМ који дозвољавају државном телеоператеру да оснива своје медије.
Током јавних расправа, министар информисања Михајло Јовановић је тај део закона образложио речима да држава „нема намеру да се враћа у медије“, те да се спорна одредба односи само на Телеком. „Не можемо једног телеком-оператора осакатити на тржишту“, рекао је Јовановић.
Око тог дела закона држава није била спремна да преговара. „Држава је од самог почетка била врло тврдог става да то улази у закон и знали смо да нећемо постићи договор. Нисмо очекивали да ће бити повучено. Телеком већ има своје канале и то је само легализација постојећег стања“, објашњава Филиповић Стевановић.
То само указује на то колико је држави ово важно, додаје ванредна професорка на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду и једна од чланица Радне групе за израду Медијске стратегије Јелена Клеут.
„То нам говори о улози коју Телеком има у медијској сцени Србије и да држава неће устукнути од оштре борбе против приватне конкуренције, пре свега против СББ-а, и говори нам да је таква улога Телекома једно раскршће дистрибуције новца и утицаја којим држава може да утиче на разне процесе“, каже Клеут за ДW.
С друге стране, држава је без дискусије одустала од два спорна члана која су преко ноћи убачена у Закон о електронским медијима, а којима се утврђује распоред канала и прописује да РЕМ одређује цену коју би оператори морали да плаћају за редистрибуцију програма националних телевизија. У јавности су ти чланови оцењени као механизам који би могао да отвори простор за финансијско исцрпљивање независних оператера.
„Нисмо добили објашњење како су се ти чланови нашли у закону“, каже генерална секретарка НУНС-а. „Да смо имали извештај с јавне расправе, онда бисмо тачно знали одакле долази који члан и која измена и које је образложење зашто је то мењано. Али, пошто смо прескочили тај један корак, онда смо дошли у ситуацију да гледамо одакле и ко је додао, зашто и који су мотиви“, објашњава Филиповић Стевановић за DW.
Добра воља државе или притисак споља?
Нацрти закона долазе после вишегодишње борбе медијске заједнице и државе коју су пратиле бројне афере. Добру вољу коју је држава показала на састанку у уторак 17. октобра, наше саговорнице тумаче као резултат континуираног притиска медијске заједнице, али и тежње Србије да се упркос свему придружи Европској унији.
„Ако је ишта преломило у Влади да ти предлози буду прихваћени, ја бих то најпре разумела као један тактички потез у сусрет притисцима који могу доћи из међународне заједнице“, оцењује Клеут.
Шта год да је преломило, добро је да је учињен помак, додаје председница Европске федерације новинара Маја Север, која је врло гласно критиковала ранија решења.
„То значи да се труд људи из удружења који су упркос свему што се у процесима догађало, пристали учествовати и уложити своје знање и енергију, ипак исплатио. Ја знам да идемо два корака напред један назад, али у плусу је један тај корак ипак нешто“, каже Север за DW.
Сви су, међутим, сагласни у оцени да је ово тек почетак борбе. „Сами документи неће променити лоше стање и притисак на новинаре и новинарке у вашој земљи, али тај оквир нам је потребан како бисмо ми могли градити заштиту и професионално новинарство“, додаје Север.
Задатак медијских удружења биће да процес ипак испрате до краја, а потом и да се боре за доследну имплементацију законских решења. „Ми смо и до сада имали солидну регулативу, али начин на који се она примењивала је био изразито проблематичан“, подсећа Клеут. „Легислатива, дакле, није довољна, ли јесте први корак и постоји простор за умерени оптимизам да неке ствари могу да се промене да на боље.“
Закони би овог четвртка (19. октобар) требало да се нађу прво пред Владом, а потом и пред народним посланицима који би требало да их усвоје до краја октобра.
(Извор: НУНС) Европска федерација новинара (ЕФЈ) придружила се данас партнерским организацијама платформе Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) у подизању узбуне због два нацрта медијских закона које је предложила Влада Србије због неусаглашености са међународним стандардима о слободи изражавања. Ако буду усвојени, они ће представљати регресиван корак са широким импликацијама на слободу и плурализам медија. Како се јавна расправа о закону наставља, МФРР позива Владу Србије да повуче проблематичне измене које су унете у најновије нацрте и обезбеди усаглашеност са претходно договореном Медијском стратегијом државе.
Најновији нацрти Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима, које је израдило Министарство информисања и телекомуникација, предлажу оквир који би блокирао реформу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и отворио пут за повратак у потпуно државно власништво над приватним медијима, укључујуц́и Телеком Србију. МФРР изражава забринутост што предложене измене нису у складу са међународним и европским стандардима о слободи медија и слободи изражавања и што радикално одступају од циљева Медијске стратегије коју је Влада Србије усвојила 2020. године.
Прво, нацрт Закона о електронским медијима не предвиђа избор нових чланова Савета РЕМ-а након усвајања новог закона, упркос томе што су Нацртом закона прописани потпуно нови критеријуми за њихов избор, као и овлашц́ени предлагачи, како је предвиђено Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Републике Србије. РЕМ се суочио и са домац́им и међународним критикама, укључујуц́и и критику МФРР-а, због недостатка независности и политички мотивисаних процеса доношења одлука. Такође је било широко распрострањених критика о томе како се именују чланови РЕМ-а. Изостављени су и предлози измена којима би се Савет РЕМ-а обавезао да усвоји Кодекс рада – промена којом би се боље регулисала етика његових чланова. Ако би био усвојен, овај предлог би учврстио политичку контролу над РЕМ-ом и блокирао преко потребне реформе за јачање независности регулатора.
Друго, нови предлог Закона о јавном информисању и медијима не успоставља законске одредбе које би обезбедиле да сви медији морају да испуне етичке стандарде да би добили средства из јавног суфинансирања. Према претходном нацрту, санкције које је издао Савет за штампу могле би довести до тога да медији не добију јавни новац од суфинансирања садржаја од јавног интереса. Међутим, нова правила отварају простор за штампане и онлајн медије који нису прихватили надлежност Савета за штампу. За те медије такви критеријуми не би важили, што значи да могу да наставе да некажњено крше професионалне стандарде и да и даље добијају јавна средства. Бојимо се да ц́е то довести у неповољнији положај медије који се придржавају професионалних стандарда и додатно подстац́и ширење дезинформација и насилне реторике у српском медијском окружењу. Ова промена је контроверзно укључена у последњем тренутку од стране владе и о њој се није расправљало у широј Радној групи која је основана за разматрање нацрта закона, а коју чине чланови цивилног друштва и новинарске заједнице.
Трец́е, Влада је у оба нацрта закона уврстила и идентичну одредбу која би суштински олакшала повратак у државно сувласништво приватних медија у Србији. Према садашњој Медијској стратегији, директно и индиректно власништво државе над приватним медијима је забрањено. Међутим, нови закон би формално омогуц́ио држави да поново буде сувласник и оснивач медија. Тиме би се формално легализовала текуц́а власничка ситуација над телекомуникационим провајдером Телеком Србија, који је у вец́инском државном власништву, што крши важец́и закон. Ако буде усвојен, МФРР страхује да би нови закон додатно учврстио контролу владе над Телекомом Србија и представљао штетни нови облик заузимања медија у земљи кандидаткињи за ЕУ која вец́ годинама доживљава највец́у кризу независног новинарства.
На крају, МФРР истиче да нови предлози радикално одступају од Медијске стратегије, значајног плана који је развијен након широких консултација са новинарском заједницом, што је Влада Србије водила као доказ своје посвец́ености позитивној реформи медијског пејзажа. Овај нови приступ такође подрива дугогодишњи рад новинарских удружења и радних група на обликовању закона и њиховом приближавању правном оквиру ЕУ и другим европским стандардима.
Наше организације упозоравају да би, ако буду усвојени, нови закони поткопали национално и међународно поверење у Медијску стратегију и поставили озбиљна питања за посвец́еност владе унапређењу слободе и плурализма медија у оквиру свог потенцијалног приступања Европској унији. Уместо увођења позитивних корака у овом правцу, прошлу годину обележили су кораци уназад, као што су многе наше организације приметиле након посете Београду, и у најновијем извештају Европског парламента.
МФРР стога дели забринутост коју је недавно изнела Коалиција за слободу медија у Србији и позива владу да поништи проблематичне измене уведене у два предлога закона о медијима и обезбеди да њихове одредбе буду у складу са међународним стандардима о слободи изражавања. Како се јавна расправа о закону наставља, апелујемо на владу да се врати разговорима са Коалицијом и другим групама које остају привржене реформи медијског пејзажа у Србији у складу са европским вредностима. Кључне одредбе се морају поново интегрисати у нацрте закона, посебно оне које предвиђају демократскије управљање РЕМ-ом. Наше организације ц́е наставити да помно прате ситуацију у Србији и позивају на системску реформу медија.
Потписнице:
ARTICLE 19 Evropa
Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ)
Европска федерација новинара
Free Press Unlimited (FPU)
Међународни институт за штампу (IPI)
OBC Transeuropa (OBCT)
На седници Комисије за жалбе одржаној јуче у Пресс центру УНС-а, одлучено је да ниједон од осам медија који су извештавали о инциденту који се догодио на фудбалској утакмици у женској лиги, није прекршио Кодекс новинара Србије.
Невена Марковић и Александра Убавић су, преко свог пуномоћника Ивана Рајковића, првобитно поднеле 15 жалби Савету за штампу. Жалбе су се односиле на портале Мондо, Телеграф.рс, Спортски журнал, Курир.рс, Еспресо, Ало.рс, Е-Браничево, портал Н1, 24/7, Информер.рс, Новости.рс, Ногоманија, Данас.рс, Спортал и Урбан Цитy због тога што су 26. марта ове године објавили вест о тучи на спортском догађају у којој су учествовале подноситељке жалби.
Седам жалби је решено договором, јер су: Новости.рс, Данас.рс, Урбан сити, Спортал, Ногоманија, 24/7 и Е-Браничево уклонили спорне текстове са својих сајтова. Тако да је Комисија одлучивала и преосталих осам жалби.
Подноситељке жалби сматрају да су у извештајима медија представљене као „делинквенткиње“
Сви поменути медији пренели су вест да су фудбалерке Рада напале колегиницу Софију Илић из ФК „Пожаревац“, током утакмице Пожаревљанки са Земуном. У текстовима стоји да су оне дошле на утакмицу Пожаревљанки са намером да се обрачунају са Софијом Илић. Овај инцидент догодио се недељу дана након дуела Пожаревца и Рада.
Пуномоћник подноситељки жалби Иван Рајковић обратио се Савету за штампу са предлогом да Комисија за жалбе донесе одлуку којом утврђује повреду Кодекса, да порталима изрекне јавну опомену и да им препоручи уклањање спорних текстова.
У образложењу Рајковић наводи да су у спорним текстовима Марковић и Убовић представљене као „делинквенткиње“ које су вербално и физички напале колегиницу. Он тврди да су текстови неосновани, неистинити и да су објављени без икаквог доказа.
„Против жалилаца није покренут никакав судски поступак, те претпоставка невиности жалилаца обавезује сваког грађанина Републике Србије, а камоли новинара. Упркос томе, водећи се сензационализмом, те намером повећања читаности, жалиоци су представљени у изразито негативном светлу, као учиниоци тежих кривичних дела, при чему ни у једном тренутку са жалиоцима није контактирано ради провере изнетих навода“, навео је Рајковић.
Према његовој процени сви који су пренели спорну вест прекршили су Кодекс новинара Србије, и то у деловима који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу и поштовање приватности.
Сви медији који су одговорили одбацили су наводе из жалби
Вест о догађају објављена је на порталу Спортклуб.рс, који уједно представља и поддомен на порталу Н1, против ког је поднета жалба.
Са портала Н1 одбацили су тврдње да је текст неистинит и неоснован.
„Предметни текст је заснован на дисциплинској пријави која је поводом овог инцидента поднета, те изјава лица датим током дисциплинског поступка, односно изјавама које је аутор предметног текста добио од својих саговорника поводом наведеног догађаја“, наводи се у одговору на жалбу, а као доказ достављени су следећи документи: Дисциплинска пријава, изјава председника женског фудбалског клуба Пожаревац праћена изјавом оштећене Илић Софије, изјава подноситељке жалбе Марковић Невене, Одлука Дисциплинске комисије ФСС о покретању дисциплинског поступка и изрицању мере суспензије играња на утакмицама подноситељкама жалбе и Одлука Дисциплинске комисије ФСС о кажњавању подноситељки жалбе због физичког напада на колегиницу.
Такође, у одговору је наглашено да су објављена укупно четири текста која се баве предметним догађајем и да у тим текстовима постоји тзв. „друга страна“, тј. да су објављене и изјаве подноситељки жалбе.
У жалби се тврди да су подноситељке представљене „као учиниоци тежих кривичних дела“, те да је прекршена претпоставка невиности подноситељки, што Н1 такође одбацује.
„…из садржине предметног текста је јасно да се не ради о било каквом кривичном поступку или оптужби за кривично дело, јер се наводи да су подноситељке суспендоване и да имају рок од неколико дана да доставе и своје писане изјаве о инциденту у коме су учествовале“, стоји у одговору Н1 на жалбу.
Пуномоћник Мондо доо Инц Бранислав Глогоњац послао је одговоре на жалбе против портала Мондо, Курир и Еспресо.
Он је у одговору на жалбу нагласио да је сам догађај од јавног интереса јер је насиље честа појава на спортским догађајима и треба га осудити.
„Предметни догађај је утолико значајнији јер су актери насиља у конкретном случају били сами спортисти, који би по природи ствари морали да пруже пример гледаоцима и другим актерима спортских догађаја, а не да сами учествују у вербалним/физичким сукобима на фудбалском терену“, одговор је компаније Мондо.
Попут Н1, Мондо је такође доставио пропратну документацију која потврђује догађај о ком су медији извештавали.
Пуномоћник портала Ало.рс Игор Исаиловић у свом одговору на жалбу навео је да није повређено ниједно право жалилаца, нити су повређене одредбе Закона о јавном информисању, као ни Кодекс.
Он је навео да су информације изнете у тексту истините и потпуне, а да су новинари заштитили приватност жалилаца тако што су навели њихове иницијале, а не пуна имена.
Из Ало.рс наглашавају да се жалоци нигде не проглашавају кривим за кривично дело и објашњавају да терминологија коју Ало.рс користи не представља омаловажавање нити повреду достојанства личности, већ је одраз новинарске слободе.
Уредник спортске рубрике портала Телеграф.рс такође је, у свом одговору, навео да су фудбалерке поменуте иницијалима у тексту. Он тврди да су новинари информацију пре објаве проверили код извора у Фудбалском савезу Србије и да су добили потврду да је дошло до сукоба, те да је против играчица покренут дисциплински поступак.
Информер и Спортски журнал нису одговорили на жалбу.
Предлог одлуке Савета за штампу био је да Кодекс није прекршен
Наиме, из поднете документације види се да се догађај заиста одиграо, јер су подноситељке жалби дошле на утакмицу на којој не играју, ушле у забрањени простор у току утакмице након чега је дошло до инцидента, тако да се не може говорити о неистинитом извештавању нити о нагађањима и претпоставкама.
Такође, претпоставка невиности није прекршена јер се у текстовима није писало о кривичним делима већ о дисциплинској одговорности.
Извори су релевантни и независни, а постоји и видео запис инцидента.
Тачно је да у већини текстова нема изјава фудбалерки Рада, али су оне најављене као део дисциплинског поступка.
Тема текстова је од изузетног јавног значаја јер су фудбалерке јавне личности и пунолетне су, а садржај текстова директно је везан за њихов професионални живот, па се не може говорити о кршењу права на приватност.
Због свега наведеног следи да нема аргумената за недостатак дужне пажње новинара, како је наведено у образложењу предлога одлуке.
Комисија за жалбе: медији нису прекршили Кодекс
Будући да су свих осам жалби о којима се одлучивало на седници истог садржаја, Комисија је одлучила да расправа буде обједињена.
Након што је генерална секретарка Гордана Новаковић представила случај, Комисија је кратко расправљала жалбама.
Образложење одлуке изложили су представник јавности Родољуб Шабић и Јелка Јовановић из Асоцијације медија.
Шабић је рекао да је његово мишљење да жалбе нису основане.
“Претерано скрупулозне опсервације упућују на то да бисмо можда могли да упозоримо на то да се превисе претпостављало и да је речник нешто слободнији. Ја мислим да је то, имајући у виду реални контекст у коме ми живимо и шта се пише по нашим медијима, претерано и зато ћу гласати да се жалбе одбију”, рекао је Шабић.
Јелка Јовановић је рекла да је сагласна са предлогом одлуке да се жалбе одбаце.
“Чињеница је да је тема била атрактивна. Спортско новинарство је такво какво је. Не судимо му сад. Слажем се са примедбом за избор речи, али то је већ уобичајени речник… Овде је главна ствар што је то објављено. Нема везе, што је било-било је, само да се не пише о томе. А довољно је атрактивно да буде објављено”, казала Јелка Јовановић и изразила наду да ће цео догађај позитивно да утиче да актерке, у смислу понашања уопште, посебно спортског фер плеја.
Након кратког излагања Комисија је једногласно одлучила да ниједан медиј није прекршио Кодекс новинара Србије.
Антрфиле:
Нови сазив Комисије за жалбе
На првој седници Комисије за жалбе Савета за штампу у новом сазиву, представљени су нови чланови, тако да ће у наредне четири године о прекршајима Кодекса новинара Србије одлучивати: Златко Чобовић, Јелка Јовановић и Филип Шварм као представници Асоцијације медија, Надежда Будимовић из Локал преса, Тамара Скрозза и Милена Васић ће представљати Независно удружење новинара Србије (НУНС), Оливера Милошевић и Јелена Петковић Удружење новинара Србије (УНС), док су представници јавности у новом сазиву: Ана Мартиноли, Сања Павловић и Родољуб Шабић.
Снимак са седнице можете погледати овде
Ауторка: Ивана Крагуљ
(Извор: Цензоловка) Фантомска гонго удружења ођедном оживљавају да би унела додатни хаос у важном тренутку за будућност новинарства у Србији ‒ када се мењају кључни медијски закони и док држава отворено настоји да омогући прорежимским таблоидима, који крше све новинарске норме и стварају атмосферу страха и насиља, да за послушност и даље добијају милионе из буџета
На порталу контакт телефон из Чачка и адреса канцеларије из Лос Анђелеса (Калифорнија, САД), прекопиран лого другог удружења и четири туђе вести, лажно датиране као објаве од пре пет година, седиште у Новом Саду, а у Статуту (база АПР-а) пише да ће удружење „подизати етничке стандарде”…
Ово је прво са чим се новинар суочи кад пожели да сазна нешто о новом Савету за медије Србије, које се представља као „независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре”.
До сад су новинари штампаних медија имали једно саморегулаторно тело познато свима под именом Савет за штампу, које брине о поштовању Кодекса новинара у штампаним медијима, новинским агенцијама и на веб порталима. Појава још једног „савета”, нарочито након што је објављено саопштење у коме се тврди „Савет за штампу и повезани медији обмањују јавност; Нису ни једино саморегулаторно тело, нити су меродавни да пресуђују свим медијима”, заслужује да се провери о чему је реч.
Готово све на сајту новог Савета за медије, који има амбицију да надгледа примену Кодекса новинара у свим медијима – представља грубо кршење Кодекса новинара, пре свега обавезе да се буде истинит и не манипулише чињеницама
Бомбастично саопштење написано је да привуче пажњу, можда неки новинар пожели да их упозна или, боље речено, помисли да нови „савет” жели да се боље представи.
Међутим, то упознавање није једноставан задатак. На чачански телефон се нико не јавља, а пођеднако бескорисна је и наведена адреса из Лос Анђелеса. У бази Агенције за привредне регистре пише да је заступница Емилија Марић, иначе уредница Новосадске ТВ и логичан, ако не и једини, познати саговорник на тему.
После првог основног представљања новинарке Цензоловке и питања „Да ли имате мало времена да попричамо о Савету за медије?”, Емилија Марић, уз уздах, каже:
„Не бих давала. Хвала. Не бих, не бих ништа. Хвала.”
Уследио је непријатан звук прекинуте везе.
Без релевантног саговорника из новог Савета за медије, враћамо се на портал. Једини садржај на порталу је преузет са портала Савета за штампу, који овај нови савет у том поменутом саопштењу оштро критикује, оспорава и деградира.
ПЛАГИЈАТ, ЛАЖНИ ДАТУМИ, ТУЂЕ ВЕСТИ…
Једини садржај портала су четири вести, од којих су три недавне одлуке баш Савета за штампу, а четврта „вест” је најава Медија центра да ће 27. јуна, не зна се које године, бити одржана трибина на којој ће чланови Савета за штампу, међу којима сад већ има и почивших, разговарати о улози овог саморегулаторног тела са новинарима београдских редакција.
Само најновија објава је исправно датирана, док су остале три лажно датиране као објаве из 2018. године иако су још две из ове године, а четврта из не знамо које, али сигурно није из 2018, јер се у њој помињу људи који 2018. нису били на функцијама које се у том тексту наводе.
Готово све што је наведено на сајту новог Савета за медије, који има амбицију да надгледа примену новинарског кодекса у свим медијима у Србији и да унапређује праксу – представља грубо кршење новинарског кодекса, пре свега кршење обавезе да се буде истинит и да се не манипулише чињеницама.
На порталу Савета за медије стоји банер #ЕУ за тебе којим се означавају пројекти које финансира ЕУ. Није познато да се овај Савет за медије финансира из донација ЕУ.
На порталу је истакнут и слоган, који је иначе део лога Савета за штампу: „Брзо, бесплатно, правично.” Да ли је у питању крађа интелектуалне имовине? На ово питање нису знали да нам дају одговор у Савету за штампу.
Траљаво, манипулативно, нетачно. То су епитети који би се на први поглед могли ставити у опис портала Савета за медије Србије. Чак и Статут овог новог удружења, написан очигледно веома амбициозно на 11 страна о свеобухватној професионализацији свих медија у најбољој европској и светској традицији, има једну непримерену грешку. Бар се можемо надати да је грешка, јер пише да ће подизати „етничке стандарде”, што не значи ништа у професионалном новинарском смислу, али неодољиво заудара на нешто што би било потпуно супротно.
Текст Статута са таквом грешком објављен је као званични документ у бази Агенције за привредне регистре.
КО, ШТА, КАКО, ЗАШТО
Према подацима из АПР-а, Савет за медије основан је 10. маја ове године. Циљеви су му: „Унапређење примене професионалних и етичких стандарда у медијској сфери и новинарству и ширење медијске писмености.”
У Статуту пише да су циљеви савета „примена новинарског кодекса у раду свих медија у Србији: радија, телевизија, новина, часописа, сервиса новинских организација и агенција, њихових електронских издања, самосталних електронских медија – портала, других уређивачки обликованих интернет страница и других врста медија, а који признају надлежност Савета, али и „едукација за поступање у складу са новинарским кодексом и јачање угледа медија и новинарске професије”, па и „подизање етничких професионалних и техничких стандарда у настојању да медији унапреде своју улогу информативног сервиса грађана у јавном интересу”, „промовисање и увођење европских и светских стандарда и вредности у праксу медија”.
И они имају Комисију за жалбе која одлучује о жалбама овлашћеног подносиоца, а пише и да одлуке комисије и савета важе за оне који су чланови савета или прихватају његову надлежност. Само нигде не пише ни ко су ни шта су чланови ни да ли су чланови Комисије за жалбе.
Међутим, како ни бомбастично саопштење новог „Савета за медије”, ни њихов портал, ни „разговор” са Емилијом Марић не улива никакво поверење у професионалност, крајњи је тренутак да престанемо да се бавимо њима и пређемо на околности које су довеле до њиховог оснивања.
ГОНГО ОСНИВАЧИ
Савет за медије има амбицију да контролише примену новинарског кодекса и у електронским и у штампаним медијима, иако им је портал управо пример његовог кршења.
Из њиховог више пута поменутог саопштења сазнајемо да су оснивачи Савета за медије: Удружење електронских медија ЦомНет, Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС, Друштво новинара Војводине ДНВ, Удружење медија и медијских радника УММР, Друштво новинара Ниша ДНН и Асоцијација радио телевизија Србије АРТС.
Репрезентативна медијска удружења УНС, Коалиција за слободу медија (коју чини шест професионалних удружења) и АНЕМ у јулу 2021. године скренули су пажњу јавности на удружења којима није стало до професије, већ до нечег другог.
У њиховом саопштењу се каже да је „Министарство решило да у Радну групу за израду медијских закона уврсти, како су навели, „новинска удружења ПРОУНС, Комнет, Друштво новинара Србије, Асоцијацију радио телевизија Србије, Друштво новинара Војводине и Удружење медија и медијских радника“ и да „поједине организације под тим називом не постоје, немају контакт податке, активне веб сајтове, не могу да кажу колико чланова имају, односно које организације улазе у састав удружења, као и да се исти људи као функционери у једним, појављују и у другим организацијама”.
Упозорили су да је „министарство оваквим поступцима близу да означи крај система пројектног суфинансирања медијских садржаја који је у Србији у доброј вери установљен 2014. године”.
Та удружења нису више у Радној групи, али сада се појављују у опскурном Савету за медије.
И најновија верзија нацрта закона о јавном информисању и медијима, иако не предвиђа постојање више од једног, свима познатог Савета за штампу, није прихватљива јер омогућава да медији који крше кодекс могу несметано да добијају буџетски новац за медијске пројекте.
Професионална, репрезентативна удружења већ данима упозоравају да по новој верзији нацрта закона о јавном информисању и медијима издавачи медија који нису прихватили надлежност Савета за штампу као саморегулаторног тела могу да крше Кодекс новинара и да без ограничења добијају новац пореских обвезника за производњу медијског садржаја што је супротно Медијској стратегији, коју је усвојила Влада РС.
Истовремено, издавачима медија који прихватају надлежност Савета за штампу, евентуално кршење Кодекса новинара доносило би негативне поене код доделе јавног новца за производњу медијског садржаја.
НОВАЦ ЈЕ НОВАЦ, А КОДЕКС МОЖДА И НИЈЕ
У току је јавна расправа о нацрту закона о јавном информисању и медијима и покушај професионалних медијских организација и удружења да спрече досадашњу праксу да се из буџета финансирају медији који крше Кодекс новинара, свима познати таблоиди, блиски режиму, који негују језик мржње, нетрпељивости и, пре свега, највећи су извор дезинформација и лажних вести.
Професионална и репрезентативна новинарска удружења покушавају да у нацрт закона унесу обавезу да јавни новац не могу добити медији које Савет за штампу означи као медије који крше етички кодекс. Зато је ово и најпогоднији тренутак за противнике да све релативизују: и кредибилитет Савета за штампу и Кодекс новинара, па и досадашња истраживања која су показала да се таблоиди који објављују највише лажних вести финансирају милионским износима из буџета.
Битка за професионализам уз помоћ Савета за штампу још траје и није извесно да ли ће бити успешна.
НОВАКОВИЋ: ЦИЉ САВЕТА ЗА МЕДИЈЕ ЈЕ КОНФУЗИЈА
Секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић каже за Цензоловку да је циљ оснивања Савета за медије да се скрене пажња са важних промена Закона о јавном информисању и медијима, да се створи утисак да се новинари свађају међу собом, да не знају шта желе и да су подељени. Циљ је да се направи конфузија.
Истовремено, упозорава Новаковић, ово би могло да додатно наруши поверење у медије код грађана, а истовремено да омогући министарству да, због наводне несагласности новинара, одустане од важних одредби које би онемогућиле да јавни новац одлази у медије који крше кодекс.
Циљ је и да се деградира једна од ретких институција које у овој земљи функционишу, Савет за штампу (Гордана Новаковић)
„То је све уношење конфузије. Нико више ту не може да се снађе. Кад обичан грађанин то чита, испада као да се неки Савет за штампу и Савет за медије нешто свађају. О чему се ту ради, немају појма. Коме да се обрате, немају појма. С друге стране, из министарства могу сад да кажу ми смо хтели да вас ставимо у закон, али пола медијске заједнице је против вас, ви не радите како треба, ту нешто није у реду. Видите да ни сами не можете да се договорите шта хоћете. Ето, томе треба да послужи Савет за медије. Да буде савет за конфузију и да успут упропасти све што је Савет за штампу успео да постигне за ових 12 година. А успели смо доста. Циљ је и да се деградира једна од ретких институција које у овој земљи функционишу”, каже Гордана Новаковић.
Она напомиње да је први пут за Савет за медије чула недавно, на првој јавној расправи о нацрту закона, која је одржана у септембру у Београду. Тада су неки од оснивача рекли да је основан Медијски савет.
„Одмах после те седнице сам на сајту АПР-а проверавала да ли постоји Савет за медије и тада га није било”, каже Новаковић и додаје.
„Све ово се лоше одражава на медијску сцену генерално. Урушава поверење у медијске организације, у новинаре и новинарство код грађана.”
У првој верзији нацрта закона о јавном информисању, како се то нотира у анализи Славко Ћурувија фондације, било је предвиђено да постоји више регулаторних тела или више Савета за штампу. Сва је прилика да су ГОНГО организације из медијске сфере одлучиле су да формирају свој „Савет за медије” који би „парирао” Савету за штампу.
Ауторка: Тамара Спаић
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.09.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
