Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 26.09.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 26.09.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 26.09.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
(Извор: ФоНет/Н1) Портали Политика, Ало, Информер и Вечерње новости, прекршили су Кодекс новинара Србије у више тачака у текстовима о новинарки и заменици главног и одговор уредника и ФоНета Тамари Скроззи, закључила је данас Комисија за жалбе Савета за штампу.
У одлуци је наведено да су текстови практично идентични у сва четири медија, с тим што Политика није у наслов ставила наводну тврдњу да је Вучића требало убити у ноћи између 5. и 6. октобра, па у том медију није прекршена смерница из тачке 1 поглавља 2 по којој наслов мора да одговара суштини текста. Све остале одредбе прекршене су као и на остала три портала.
„Потпуно је јасно да Тамара Скрозза није рекла оно што се тврди у овим насловима, нити је уопште поменула Александра Вучића или било какво убиство“, те да је реч о злонамерној нетачној интерпретацији онога што је рекла, нагађају медија, који је читаоцима представљен као чињеница.
„Тиме су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља 1, јер је ‘извештавано’ нетачно, необјективно, без прављења разлике између чињеница и препостваки и коментара, изнете су озбиљне, потпуно неутемељене опружбе на рачун Тамаре Скроззе, а уз све то новинари ни једног од ова четири медији је нису позвали да, уколико је било потребе, објасни шта је тачно мислила“, оценио је Савет за штампу.
Такође, прекршена је и одредба по којој економски и политички интереси издавача не смеју утичу на њихову уређивачку политику тако да је последица необјективно информисање јавности (тачка 2 поглавља ИИ).
Прекршене су и остале тачке на које је подносилац жалбе Златко Чобовић указао: тачке 1 и 6 поглавља ИВ и тачке 1, 3 и 4 поглавља В.
Додаје се и да, се када је реч о прекршајима одредбе која се односи на ауторска права, не може се са сугурношћу тврдити ко је аутор спроних текстова, те би доношење одлуке у вези са овим било засновано на нагађају. Закон о јавном инфромисању и медијима прописује обавезу да текстови буду потписани, али таква одредба не постоји у Кодексу.
Одлука је донета једногласно.
У расправи је напоменуто да је министар информисања Дејан Ристић „досољавао“ подршком хајке коју су против Тамаре Скроззе водили таблоиди.
Истакнуто је и да је реч о директном угрожавају безбедности Скроззе и њене породице, као и о „највулгарнијем и најопаснијем таргетирању“
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 26. септембра у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Бошњачко национално вијеће у Републици Србији– Новости.рс
2.Златко Чобовић – Информер.рс/Ало.рс/Новости.рс/Политика.рс
3.Локал pres/Симплисити доо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Информер.рс
4. Локал pres/Симплисити доо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Политика/Политика.рс
5. Локал pres/Симплиситидоо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Новости.рс
6.Братислав Стаменковић – Решетка.рс
Седница је отворена за јавност.
„Не волим трачеве представљене као вести.“ „Више не знамо шта је истина.“ „Обично када видим неку вест (у већини случајева лажну) могу да се не насмејем колико нема смисла чиме пуне мисли народа.“ Ово су поруке ученика Школе за дизајн у Београду после постављања изложбе о лажним вестима коју је Савет за штампу приредио уз подршку УНЕСКА и ЕУ.
Изложба ће бити доступна ученицима од 23. септембра а планиран је и јавни час на коме ће ученици са представницима Савета за штампу моћи да разговарају о лажним вестима, новинарској професији и медијској писмености. Школа је добила 20 примерака публикације „Лексикон медијске писмености“ коју је Савет за штампу израдио у складу са наставним планом предмета „Језик, медији и култура“.
Изложба се састоји од четири „тотема“ који стоје у простору и ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је улога у свему томе инфлуенсера и познатих личности. Изложбу је видело преко 7,400 ученика у Нишу, Лозници, Београду, Смедереву, Крагујевцу, Горњем Милановцу и Кикинди, и има свој Инстаграм профил https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/.
Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић и државни секретар Милош Гарић састали су се у понедељак са председником Управног одбора Савета за штампу Живојином Ракочевићем, заменицом Маријом Обреновић и генералном секретарком Горданом Новаковић у просторијама Савета за штампу.
Током састанка било је речи о проблемима и потенцијалним решењима пројектног суфинансирања, као и томе какав је значај Савета за штампу за новинарску професију. Такође је било речи о променама које доноси нови Кодекс новинара Србије и како ће то даље утицати на саморегулаторни процес.
Представници Савета за штампу недавно су учествовали на годишњем састанку Савеза независних савета за штампу Европе (АIPCE) одржаном у Лондону, чије су кључне теме биле унапређење новинарских стандарда и поверења јавности у медије.
Скуп је одржан под називом „Изградња поверења и јавне свести“, а дискусијама је наглашена важност одржавања кредибилитета медија у ери брзе дистрибуције информација и дезинформација. Представници саморегулаторних тела из целе Европе разматрали су стратегије за јачање транспарентности и одговорности у медијској сфери и ефикасне механизме за решавање различитих жалби на рад медија уз очување новинарског интегритета. Посебна пажња посвећена је комплексности примене етичких стандарда и изазовома модерације у онлајн сфери и на друштвеним мрежама.
Савез независних савета за штампу Европе (АIPCE) је мрежа сарадње која окупља различите националне и регионалне савете за штампу широм Европе и служи као платформа независним саморегулаторним телима за размену најбољих пракси, дискусију о заједничким изазовима и промоцију етичких стандарда у новинарству. АIPCE подстиче сарадњу међу својим члановима како би подржао медијске слободе, унапредио поверење јавности у медије и пружио ефикасне механизме за решавање притужби у вези са новинарском праксом.
1.Иницијатива младих за људска права – Новости.рс
2.Иницијатива младих за људска права – Политика.рс (Жалба I, Жалба II)
3.Иницијатива младих за људска права – Ало.рс (Жалба I, Жалба II)
4.Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница – Курир/Курир.рс
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 29.08.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.151
29.8.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 150. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.8.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Сања Павловић, Златко Чобовић и Тамара Skrozza
Одсутни чланови Комисије: Милена Васић
Остали присутни: Софија Тодоровић и Миона Јеремић из Иницијативе младих за људска права и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Novosti.rs”
2. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Politika.rs”
3. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на други текст објављен на порталу “Politika.rs”
4. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Alo.rs”
5. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на други текст објављен на порталу “Alo.rs”
6. Разматрање жалбе Јеховиних сведока – Хришћанске верске заједнице на текст објављен у дневном листу “Курир” и на порталу “Kurir.rs”
1.-5. Комисија је о жалбама Инцијативе младих за људска права водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања о жалбама на текстове објављене на порталима “Politika.rs” и “Novosti.rs” била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Свих пет жалби односи се на то да се спорним текстовима, по мишљењу жалилаца, шире лажни закључци, крши Кодекс и угрожавају права друштвене групе. Текстови се односе на одржавање фестивала „Мирдита, добар дан“, чији је организатор подносилац жалбе, а који је сматрао да су текстовима прекшене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Однос према изворима информација. У току расправе Јелка Јовановић је указала и на то да је реч о оркестрираној кампањи у више медија, вођеној од стране власти са идејом да се фестивал забрани, односно да је реч о злоупотреби медија, додајући да, нажалост, не постоји одредба у Кодексу под коју би то могло да се подведе. Сања Павловић је рекла да верује да је прекршена одредба Кодекса која се односи на изазивање страха, бар неким од ових текстова. Када „Ало“, рецимо, каже да су организатори фестивала хтели да падне крв. Тамара Skrozza се сагласила са њом, додајући да за све текстове важи да је прекршена и тачка Кодекса која забрањује изношење неоснованих оптужби, јер су оне изречене на рачун Инцијативе младих за људска права, на један или други начин. Истакла је и да је веома проблематичан и злокобан тон, односно начин на који су текстови написани и да је то црвена линија коју не треба прећи, будући да ово личи на „ретро партијска саопштења“ и да би и то требало навести у образложењу. Нагласила је да сви текстови превазилазе Кодекс и да у њему просто нема довољно одредаба које би могле да покрују све проблематичне ствари у вези са овим текстовима. Комисија је, потом, у пет одвојених гласања, једногласно одлучила да су свим текстовима прекршене тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачке 1 и 7 поглавља IV и тачка 8 поглавља VI.
2. Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница поднела је жалбу, наводећи да су спорним текстом, објављеним и у штампаном и у онлајн издању, прекршене тачке Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Тамара Skrozza се најпре, у току дискусије, осврнула на притиске којима је, како тврди, била изложена новинарка, наводећи да то, наравно осуђује, али да се тиме отвара и начелно питање да ли у тим околностима уопште треба радити причу, која се ради под притисцима. Рекла је и да, без обира на околности под којима се све ово дешава и то што Јеховине сведоке прате контроверзе, када текст прочита неко ко није много упућен у целу ствар, они ће му деловати као секта у најнегативнијем смислу, због чега то јесте дискриминација чланова једне верске заједнице. Са њом се сагласио и Златко Чобовић, додајући да му се чини да је текст писан са унапред задатим циљем да истакне негативне ствари о овој верској заједници. Нагласио је и да се у тексту понавља нетачан податак да су забрањене трансфузије крви, јер они не примају туђу крв, али могу да приме аутотрансфузију уколико је то могуће, што иначе медицина и препоручује. Додао је и да је „Курир“ хтео да буде добронамеран, могао је да напише текст о томе. Родољуб Шабић је, међутим, рекао да он злу намеру у тексту не види, да му се може замерити само наслов, који би морао боље да коресподнира са текстом, што упућује и на то да није написан са довољно пажње. Skrozza је рекла да не тврди да је било зле намере, дискиминација може да буде и резултат недовољне пажње. Надежда Будимовић је оценила да у тексту има дискриминације, почевши од тога да текст почиње веома неукусним вицем, да је реч о регистровањ верској заједници и да није било потребе наглашавати да је неки сматрају сектом, као и да читав тон текста не подржава идеју да је реч о добронаменом праћењу конгреса, већ о, мало замаскираном, подгревању стереотипа. Филип Шварм се сагласио да текст није ни требало писати, ако је новинарка била под притиском и истакао да ово није извештај са догађаја, већ текст који је могао бити написан и да новинари нису ни били тамо, могли су са Интернета да скину ово што је објављено, те да је цео текст у наговештајима – нисмо ми рекли, али неки тврде. Сања Павловић је рекла да је ово доста необична ситуација, јер су Јеховини сведоци позвали редакцију „Курира“ и очекивали готово ПР текст, а нису добили ни извештај са догађаја и сагласила се са тим да је текст дискриминаторан. Оливера Милошевић је, међутим, истакла да се не слаже ни са тим да новинар мора да напише извештај ако оде на догађај ( може да употреби инфомације за друге форме извештавања), ни са тим да је ово могло да се напише са Интернета, јер је новинарка обавила разговоре са више људи, у чију аутентичност не сумња. Додала је да је текст „на граници“ да, с једне стране не види никакву злу намеру, док, с друге стране, мисли да би се Јеховиним сведоцима допао само ПР текст. Овом жалбом као да се имплицира да ако је неко позван на конгрес мора са њега да извештава онако како се њима свиђа. Ипак, наратив у тексту делује као да је или наручен или да је сама новинарка имала нека предубеђења са којима није успела професионално да се избори, те мисли да је Кодекс прекршен кад је реч о наслову и дужној пажњи. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља II и тачка 1 поглавља V. Одлука да је прекршена тачка 1 поглавља IV донета је са седам гласова за и три против.
Седница је завршена у 19 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелена Петковић
(Извор: НУНС) Портал Alo.rs је раније ове године писао да удружење грађана „Да се зна“ продаје дрогу. Главни доказ је изјава неименованог извора и саопштење полиције које је погрешно протумачено. Удружење се поводом тога жалило Савету за штампу које је одлучило да је Ало прекршио Кодекс новинара Србије.
Удружење грађана „Да се зна“ одржало је почетком марта ове године протест због, како су навели, бруталног понашања полиције према двоје припадника ЛГБТ+ заједнице. Тврдили су да су полицајци раније, без показивања налога за претрес, упали у стан младића и његове цимерке, брутално се иживљавали над њима и сексуално их понижавали.
Неколико дана након протеста, на порталу Alo.rs објављен је текст под насловом „ОТКРИВАМО! ЛГБТ УДРУЖЕЊЕ „ДА СЕ ЗНА“ ПРОДАЈЕ ДРОГУ У СВОЈИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА Борба за права геј особа им је параван за диловање!” у ком су Удружење оптужили да се бави продајом наркотика.
„Наши извори блиски овом случају наводе да се и момак и девојка чији је стан претресен, као и да се сама организација „Да се зна“ чији су они чланови, баве продајом наркотика“, пише, између осталог, у тексту Ало-а.
Удружење „Да се зна“ оштро је демнтовало ове оптужбе и оценило их као покушај застрашивања њихових активиста и активисткиња.
„У спорном тексту наведено је да су пребродитељи чланови нашег Удружења, што није тачно. Пребродитељи су нам се обратили као удружењу које пружа правну и психолошку подршку“, навели су из Удружења за портал Nova.rs.
Поступак пред Саветом за штампу
Удружење је поднело жалбу Савету за штампу због истог текста у којој је наведено да Ало „тенденциозно оптужује удружење ’Да се зна’ да се бави продајом дроге, не пружајући ниједан једини доказ за те тврдње“, желећи да уруше углед и кредибилитет те организације.
У жалби пише и да је уз текст објављена фотографија заплењене дроге УП Црне Горе, чиме се читаоци доводе у заблуду да је реч о дроги којом тргује „Да се зна“.
У одговору на жалбу, Виктор Петровић, одгворни уредник Ало-а тврдио је да нема ничег спорног у тексту.
„У тексту смо изнели сазнања наше редакције која нам је предочио извор близак удружењу ’Да се зна’, чије речи се и цитирају у тексту, да се то двоје људи, који се жале на полицијску бруталност, бави шверцом наркотика и да су у том стану држали дрогу која је и пронађена током претреса“, наводи се у одговору, између осталог.
У одговору на жалбу цитирано је и саопштење МУП-а, међутим, нигде не пише да се удружење „Да се зна“ бави продајом дроге.
„Полиција је током претреса стана и других просторија пронашла око 70 грама биљне материје, за коју се сумња да је марихуана, као и мању количину прашкасте материје беле боје, за коју се сумња да је опојна дрога ’спид’. Такође, испред улаза у стамбену зграду затечена је разбијена тегла с мањом количином биљне материје за коју се сумња да је марихуана, коју је, како се сумња, избацила кроз прозор двадесетпетогодишња жена приликом уласка полицијских службеника у стан“, цитат је из саопштења МУП-а, а додаје се и да је Прво основно јавно тужилаштво наложило да се након вештачења пронађених материја против двоје младих поднесу кривичне пријаве за неовлашћено држање опојних дрога.
Из Ало-а сматрају да је управо то доказ за тврдњу о препродаји дроге.
Расправа на седници Комисије за жалбе
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Skrozza рекла је на седници овог тела, на којој се расправљало о жалби удружења „Да се зна“, да новинари Ало-а нису могли из саопштења МУП-а да изведу закључак да се ради о продаји дроге.
„Чак ни сама полиција не говори о томе. Ако су се ослонили на МУП, нису смели изнети овако озбиљне оптужбе“, навела је Skrozza.
Други члан Комисије, Филип Шварм осврнуо на акцију коју је спровела полиција.
„То је заиста била брутална акција. Ја ово саопштење видим као прикривање и заташкавање. Овде постоји намера да се ови људи криминализују. Они нису смели написати да је то био пункт за продају дроге“, рекао је Шварм.
И Родољуб Шабић се сложио са њима.
„У саопштењу не пише да је Удружење трговало дрогом… Тај текст нема везе са МУП-овм саопштењем“, рекао је он.
Чланови Комисије за жалбе једногласно су донели одлуку да је Ало прекршио Кодекс новинара Србије у одредбама које се односе на истинитост извештавања, односно, да су у тексту изнете неосноване оптужбе и да није консултовано више извора пре изношења става. Прекршена је и претпоставка невиности, а фотографија коју је Ало користио за илустрацију у тексту није адекватно назначена.
Образложење одлуке Комсије за жалбе Савета за штампу
У одлуци Комисије која је доступна на сајту Савета за штампу наводи се и образложење у ком пише да је текст „заснован искључиво на тврдњама ’извора блиског Удуржењу’, који чак и не тврди да је он сведок, него говори о томе ’да се прича по граду’ и ’да цео град то зна’, додајући и да су неки донатори због тога прекинули сарадњу са њима. Портал за ово не нуди никакав други извор, нити покушава да то провери“.
У одлуци такође пише да је редакција Ало-а требала читаоцима да понуди неке доказе с обзиром на то да је цела организација оптужена за продају наркотика.
„Осим овога, фотографија која је употребљена као илустрација за текст, морала је бити означена као архивска да би било јасно да није настала на догађају, те да није реч о дроги која је заплењена приликом претреса стана“, додаје се у образложењу одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу.
Напади у медијима се настављају, али до сада није било тужби против медија
Иако су медији најављивали тужбу Удружења против Ало-а, то се ипак није догодило.
„Против „Ало“ нисмо поднели тужбу, већ жалбу Савету за штампу против поменутог текста, а Савет је донео одлуку да је тим текстом прекршен Кодекс новинара Србије“, наводе из удуржења „Да се зна“ за НУНС.
„Будући да лажи на рачун нашег удружења не престају, мораћемо да предузмемо и неке радикалније мере. Проблем је што нови текстови долазе са портала Vaseljenska.net, који нигде није регистрован, што онемогућава било какве тужбе. Наш правни тим тренутно разматра какве су нам могућности“, додаје се у одговору. |
Ауторка: Ивана Крагуљ