sofija

(Извор: МЦ) Медијско извештавање о изборима било је негативно обојено или, у неким медијима, потпуно игнорисано и занемарено, док саморегулацију медија одликују велике потешкоће и низак утицај – закључено је на трибини Новосадске новинарске школе одржане јуче у Новом Саду.

Негативно или никакво извештавање о изборима

Анализа дискурса хедлајна, односно истакнутих вести на почетку централних информативних емисија, телевизија РТС, РТВ, Пинк и Н1 показала је да је кабловска телевизија Н1 већ у хедлајновима указивала аудиторијуму о проблемима у предизборној кампањи, а о којима се није могло чути у медијима који су склони власти.

„Други налаз је да је такозвана кампања ван кампање или прикривена кампања заузела цео простор у хедлајнима два јавна сервиса и ТВ Пинк и да је по њима ово био период изразите активности само једне особе а то је председник државе“ – истакла је Дубравка Валић Недељковић и додала да је број спотова Српске напредне странке био енормно већи од свих осталих укупно посматрано и да се спот кампања одигравала углавном на интернету.

Мониторингом хедлајна централно-информативних емисија се, према речима Дубравке Валић Недељковић, посебно истакао Војвођански дневник који је, како је рекла, „заборавио име своје емисије – а то је Војвођански дневник – и заборавили су на потребе грађана Војводине“ пружајући покрајинском аудиторијуму у хедлајнима емисија најчешће вести из области спорта, времена и рата између Израела и Хамаса.

Поред анализе садржаја хедлајна централних емисија, у периоду од три седмице коришћењем онлајн софтвера мониторовано је и извештавање 20 њуз портала у оним вестима који су имали највећи ангажман публике.

Стефан Јањић рекао је да је резултат истраживања очекивано показао да публика има највећи ангажман са вестима из области спорта и естраде, али и да су неки портали попут Телеграфа, Блица, Курира и Мондоа потпуно игнорисали политичку кампању.

„Када је реч о неполитичким вестима, акценат је на оно што је афирмативно и позитивно, а када је реч о политици и када се извештава о изборима, акценат је на ономе што је негативно. Дакле, много већи број читалаца је лајковао, коментарисао и шеровао ако вест има негативну компоненту, ако је неки политички актер оцрњен – што горим речима, што горим речником то боље по ту вест јер се она издиже и постаје популарнија“ – навео је Јањић.

Анализа ангажованости публике на друштвеним мрежама са вестима медијских портала показала је да странице многих медија користе и екстерне ресурсе да обезбеде већу видљивост својих објава због тога што Фејсбук онемогућава висок досег оних вести за које није плаћена промоција.

„Уколико не платите, не бустујете свој садржај, он неће бити видљив – заправо га нема. И онда ове странице користе додатне ресурсе да осим своје странице вести пласирају и на другим страницама по чијим именима никада не бисте претпоставили да су информативног карактера“ – објаснио је Јањић додајући да је у тим ситуацијама компликовано проценити да ли је та подршка у виду високе ангажованости публике са објавом била заиста спонтана или је део неког плана и сарадње различитих страница са медијем.

Како су многи медији наводили, једно од највећих изненађења овогодишњих избора било је прелазак цензуса листе др Бранимира Несторовића. За медијске истраживаче осим предизборних, значајни су и други облици његових медијских активности, те су стога Јелена Јововић и Стефан Јањић из Факе Неwс Трагача, анализирали његову књигу „Између два света“.

Јелена Јововић рекла је да је анализирана књига обимно штиво које представља својеврсну критику здравства и медицине засноване на доказима, те и да је највећи изазов био наћи праву меру критике његових тврдњи. Са једне стране било је потребно доказати да он износи псеудонаучне тврдње, али га и не критиковати у потпуности, јер Несторовић у књизи цитира и неке тачне налазе и износи оправдане критике као што је залагање за хуманији и комплекснији приступ пацијенту као људском бићу.

„Његове основне премисе којима критикује науку јесу, са једне стране да је наука догма, поготово медицина заснована на доказима, која не дозвољава да у њу упливају неки нови егзотични докази за које он тврди да су научно потврђени, а са друге стране да је медицина заснована на доказима практично у замци и да ради по диктату фармацеутских компанија. И како он сам каже, ништа од онога што не може да се прода и донесе профит не може да уђе у токове савремене медицине. Чињеница јесте да је наука један комплексан апарат који почива на научном методу, да је потребно да прође одређено време да би неко научно сазнање ушло у примену. Са друге стране, чињеница је да фармацеутска индустрија заиста профитира. Међутим, начин на који он доказује своје тврдње и начин на који укључује све могуће алтернативне и неалтернативне правце у свој систем знања како би читаоцима доказао да се ради о неком затвореном систему изненађује“ – казала је Јелена Јововић и додала да су је највише изненадиле оне тезе које су окарактерисане као лажни докази и немогућа математика.

Саморегулација суочена са многим потешкоћама

Осим изборних питања, истраживачки тим Новосадске новинарске школе се током године бавио и анализом механизама медијске саморегулације и саморегуларних тела.

Истраживање за Србију спроводила је Милица Јањатовић Јовановић која је говорила о томе да су саговорници који су учествовали у дубинским интервјуима и фокус групама указивали на велике изазове и потешкоће са којима се суочава Савет за штампу.

„Један од изазова са којима се Савет суочава јесте финансијска одрживост. Уколико желимо да Савет за штампу буде аутономно и независно тело, морамо да мислимо како се финансира. Предлог је да медији који признају надлежност Савета за штампу плаћају одређену надокнаду на годишњем или месечном нивоу јер нам је Савет важан и треба да га чувамо“ – рекла је Милица Јањатовић Јовановић додајући да је препознато и да је потребно да се пружи већа заштита члановима Комисије за жалбе који добијају претње приликом одлучивања по одређеним притужбама, али и да би Савет требало да размотри проширивање листе потенцијалних подносилаца жалби Комисији, чиме би се уврстили и грађани и други актери који нису директно погођени писањем медија али су уочили потенцијално кршење Кодекса.

Такође се говорило и о фектчекерским порталима као неформалним механизмима саморегулације медија, те да би било корисно да се оствари веза између ових портала и Савета за штампу како би процес саморегулације био ефикаснији и свеобухватнији.

Саморегулацијом медија у региону бавио се Недим Сејдиновић поредећи различите праксе на Западном Балкану на основу седам истраживања спроведеним у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Косову*, Албанији, Северној Македонији и Турској у којима се идентификовало које су то заједничке тенденције, разлике, проблеми и могућности у области саморегулације.

Сејдимовић је такође навео да је финансирање саморегулаторних тела важна тема у свим државама, али је истакао да су медији који подржавају Савет за штампу често у лошој финансијској ситуацији, те да је поред овог решења потребно и да Европска унија и међународни донатори настављају да подржавају савете.

„Општи заједнички закључак је да у овим свим земљама саморегулатива не може сама по себи да оствари велике помаке у побољшању квалитета медијске понуде. Она служи за ’фино штимовање’ медијске сцене. Да би саморегулатива била успешна ми већ морамо имати досегнут стабилан ниво медијских слобода“ – рекао је Недим Сејдиновић и додао да иако су у свим земљама саморегулаторна тела делимично ефикасна, она ипак озбиљно раде свој посао.

Истраживање је дотакло и друга питања које се тичу саморегулације, а односе се на потребе да се етички кодекси новинара допуне имајући у обзир развој технологије која намеће нова етичка правила. Када су у питању интерни етички кодекси, премда је установљено да она постоје у многим комерцијалним медијским кућама и у јавним сервисима, поставља се питање њиховог поштовања и ефеката.

Поред фектчекерских портала, као једног од механизма саморегулације, истакнути су и судови части у медијским удружењима и омбудсмани у медијским кућама који би могли да допринесу унапређењу професионализма и етичности медија.

Дубравка Валић Недељковић, Стефан Јањић, Јелена Јововић, Милица Јањатовић Јовановић и Недим Сејдимовић говорили су на трибини Новосадске новинарске школе где је организација представила резултате и закључке истраживања реализованих у 2023. години међу којима су биле анализе о медијској саморегулацији у Србији и региону, о медијској презентацији предизборне кампање за парламентарне и покрајинске ванредне изборе и о наративима у књизи „Између два света“ др Бранимира Несторовића.