Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.01.2024.

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.01.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.01.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:


🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.01.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. јануара у 18 сати у Прес центру УНС.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Игор Брауновић – Курир/Курир.рс
2. Удружење А11 – Вечерње новости
3. Удружење А11 – Дневник
4. Удружење А11 – Курир
5. Удружење А11 – Блиц.рс
6. Горан Весић – Нова.рс
7. Драган Антић – портал РТВ Врање/портал Врањска плус телевизија
Седница је отворена за јавност.

(Извор: НУНС) Последња овогодишња седница Комисије за жалбе Савета за штампу одржана је синоћ у Београду. Чланови Комисије одлучили су да је лист Ало прекршио Кодекс новинара Србије у више тачака.
На овој седници Комисија је одлучивала о једној жалби. Народни посланик и председник опозиционог Народног покрета Србије Мирослав Алексић се преко свог пуномоћника жалио на серију текстова о њему који су објављени у штампаном издању Ало-а.
Алексић се жалио на пет текстова који су објављени у периоду од 18. до 24. октобра у којима је он, како се наводи у жалби, окарактерисан као „понављач“, „јединичар“ и „корумпирани политичар“ и оптужен да је заједно са својим тастом проневерио јавни новац.
Неки од наслова објављених у Ало-у гласе: „Глуми поштењачину, а с тастом отимао државне паре“, 55 милиона у џеп за фиктивне послове“, „Ево како су Алексић и таст запошљавали. У џеп стрпали 55 милиона!“, „Алексић и таст радницима отели милионе“, „Алексић подизао милионе у кешу“, „Алексић гурао лажне пројекте. Штитио га Г17“ итд.
Уз текстове су објављене фотографије Мирослава Алексића и његовог таста.
Алексић тврди да су у овим текстовима изнете „неистините, увредљиве и непроверене информације“ и да је њему и његовој подорици нарушен углед и повређена част.
Како наводи његов пуномоћник, Алексића нико из листа Ало није контактирао у вези са наводима из текста, а нагласио је и да Алексић никада није кривично осуђиван нити је против њега покренут било какав кривични поступак.
Алексић није упутио деманти на ове текстове редакцији, али је је јавно демантовао те наводе у медијима и у Скупштини, те је сматрао да нема смисла упутити демати и редакцији, поготово што, како се наводи у жалби, ови текстови имају за циљ дискредитацију Алелсића, а не информисање грађана.
Ало: Алексић је јавна личност и мора да трпи критику
Пуномоћници издавача новина Ало, Адвокатска канцеларија Исаиловић и партнери у одговору на жалбу у целости оспоравају наводе Алексића.
Они се позивају на то да је тужилац јавна личност и да је дужан да трпи критику која се односи на његов рад. Такође, наводе да је жалилац већ поднео тужбе Вишем суду против листа Ало и да нема интерес да се због спорних текстова води поступак пред професионалним удружењима, те су предложили да Савет за штампу одбаци жалбу као неосновану.
Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић је на почетку дискусије рекла да то што је Алексић поднео тужбе, не значи да нема право да се жали и Савету за штампу, јер је реч о два потпуно одвојена поступка.
Комисија: Ако је неко јавна личност то не значи да медији могу свашта да објављују без доказа
Оливера Милошевић, која у Комисији представља Удружење новинара Србије, рекла је да је сагласна са предлогом Савета за штампу и додала да сматра да је прекршено и право на приватност у овом случају.
„Уколико бисмо донели одлуку да ово није прекршено, практично бисмо обесмислили ову тачку и отворили врата дискредитацијама сваког ко уз своје име има префикс јавна личност или функционер“, рекла је Милошевић и додала да је критика јавних личности у реду, али уз аргументе, доказе и у складу са професионалним стандардима.
Представница Независног удружења новинара Србије Тамара Скрозза се слажила са Оливером Милошевић када је у питању кршење приватности.
„Велики део ових текстова се односи на таста, који уопште не би био тема медија да није таст Мирослава Алексића. Имамо ситуације да се у таблоидима ‘чачка’ по породицама само зато што су то људи који не мисле исто политички као уредници ових медија“, навела је Скрозза.
Филип Шварм, који представља Асоцијацију медија у Комисији, је рекао да је он први пут о тасту Мирослава Алексића чуо од Александра Вучића у једном од његових обраћања нацији.
„Дакел, Вучић је директно увео таста као политичку фигуру. И сад имамо таста као трстеничког магната. Читава та прича око Алексића се врти око таста. Овде није у питању јавна личност. Напросто, ово је блаћење једног човека који је случајно таст Микија Алексићу“, рекао је Шварм.
Још један представник Асоцијације медија, Златко Чобовић, предложио је да Комисија гласа и о на прећуткивању чињеница.
„У тексту пише да су они ‘стрпали у џеп’, ‘опљачкали’, ‘отимали’ и тако даље од 2009. до 2012. По мени је прећуткивање чињеница то што у тексту није наведено да од 2012. (до када су се наводно дешавале злуоптребе), па до 2023. државни органи нису ни саслушавали Алексића нити су испитивали те околности“, рекао је Чобовић.
Филип Шварм је на на крају додао да сви ови текстови изгледају као да их је писао неко из Српске напредне странке и однео у Ало да објави, јер су они само потврда онога што говори Александар Вучић у својим обраћањима нацији.
Ало је прекршио Кодекс у више тачака
Чланови Комисије за жалбе једногласно су одлучили да је лист Ало прекршио кодекс по више основа.
Прекршене су све тачке Кодекса које се тичу истинитости извештавања, пре свега тачног, објективног и потпуног извештавања. Затим, одредбе које се односе на независност од притисака, у смислу да економски и политички интереси не смеју да утичу на уређивачку политику. Образложење је да се у текстовима јасно види политичко сврставање.
Будући да су извори информација у текстовима анонимни и нема више независних извора који потврђују информације, а истовремено су изостављене чињенице које могу да утичу на расуђивање јавности, Комисија је одлучила да новинари листа Ало нису поступили са дужном новинарском пажњом.
Прекршене су и одредбе о одговорности новинара. Наиме, новинар је одговоран читаоцима и ту одговорност не сме да подреди другим интресима.
И на крају Комисија је одлучила да је Ало у овом случају нарушио и приватност, достојанство и интегритет људи о којима је писао.
Снимак седнице Комисије за жалбе

Мирослав Алексић – Ало – Жалба решена прекршај кодекса
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.12.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.143
28.12.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 142. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.12.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић и Сања Павловић
Одсутни чланови Комисије: Јелка Јовановић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Мирослава Алексића на текстове објављене у дневним листу „Ало“
1.Адвокат Мирослава Алексића поднео је жалбу због серије текстова објављених од 18. до 24. октобра 2023. године, а којима је, како је навео, прекршено више тачака Кодекса, јер су текстови тенденциозни и са увредљивим насловима, а у њима није наведен ниједан озбиљан извор информација, нити доказ за изнете оптужбе. У току расправе, Оливера Милошевић је рекла да је сагласна да су прекршене бројне тачке Кодекса које су предложене, али и да је прекршено и право на приватност. Истакла је да критика јавних личности у реду, али уз аргументе, доказе и у складу са професионалним стандардима, а не по систему „рекао ми један човек“. Додала је да би одлука Комисије да то није прекршај отворила врата за дискредитацију свакога ко је јавна личност. Истог мишљења била је и Тамара Скрозза, која је нагласила и да се велики део спорних текстова односи на Алексићевог таста, који уопште не би ни био тема медија да није таст Мирослава Алексића. Објаснила је да право на приватност јавних личности јесте сужено, али да то никако не значи да је дозвољено да таблоиди безгранично ‘чачкају’ по њиховим породицама, само зато што ти људи не мисле исто политички као уредници ових медија“, навела је Скрозза. Родољуб Шабић је указао и на то да, без обзира да ли је реч о јавној личности или не, извлачи се нешто из прошлости само да би послужило као инструмент за компромитацију одређене личности. Филип Шварм је рекао да је први пут од Александра Вучића чуо за таста Мирослава Алексића, да га је Вучић увео као политичку фигуру и да су сви ови текстови су засновани на блаћењу човека који није јавна личност, него је случајно Алексићев таст. Сања Павловић је подсетила да се та тачка Кодекса односи не само на приватност, него и на интегритет и достојанство људи о којима се пише, што је у овом случају несумњиво прекршено. Златко Чобовић је предложио да се Комисија изјасни и о прекршају тачке 3 поглавља V, односно о томе да ли су прећутане чињенице које могу битно да утичу на ставове читалаца. Истакао је да се у текстовима наводи да су Алексић и његов таст „стрпали у џеп“, „опљачкали“ и сл. у периоду од 2009. до 2012. године, а да је у свим тектовима прећутана чињеница да никада од тада до данас државни органи нису ништа од тога испитали, нити је вођен било какав поступак. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I. тачка 2 поглавља II, тачка 1 поглавља IV, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 18.30 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић

Седница Комисијe за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. децембра 2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати жалбу Мирослава Алексића на текстове објављене у листу “Ало”.
Седница је отворена за јавност.
(Извор: МЦ) Медијско извештавање о изборима било је негативно обојено или, у неким медијима, потпуно игнорисано и занемарено, док саморегулацију медија одликују велике потешкоће и низак утицај – закључено је на трибини Новосадске новинарске школе одржане јуче у Новом Саду.
Негативно или никакво извештавање о изборима
Анализа дискурса хедлајна, односно истакнутих вести на почетку централних информативних емисија, телевизија РТС, РТВ, Пинк и Н1 показала је да је кабловска телевизија Н1 већ у хедлајновима указивала аудиторијуму о проблемима у предизборној кампањи, а о којима се није могло чути у медијима који су склони власти.
„Други налаз је да је такозвана кампања ван кампање или прикривена кампања заузела цео простор у хедлајнима два јавна сервиса и ТВ Пинк и да је по њима ово био период изразите активности само једне особе а то је председник државе“ – истакла је Дубравка Валић Недељковић и додала да је број спотова Српске напредне странке био енормно већи од свих осталих укупно посматрано и да се спот кампања одигравала углавном на интернету.
Мониторингом хедлајна централно-информативних емисија се, према речима Дубравке Валић Недељковић, посебно истакао Војвођански дневник који је, како је рекла, „заборавио име своје емисије – а то је Војвођански дневник – и заборавили су на потребе грађана Војводине“ пружајући покрајинском аудиторијуму у хедлајнима емисија најчешће вести из области спорта, времена и рата између Израела и Хамаса.
Поред анализе садржаја хедлајна централних емисија, у периоду од три седмице коришћењем онлајн софтвера мониторовано је и извештавање 20 њуз портала у оним вестима који су имали највећи ангажман публике.
Стефан Јањић рекао је да је резултат истраживања очекивано показао да публика има највећи ангажман са вестима из области спорта и естраде, али и да су неки портали попут Телеграфа, Блица, Курира и Мондоа потпуно игнорисали политичку кампању.
„Када је реч о неполитичким вестима, акценат је на оно што је афирмативно и позитивно, а када је реч о политици и када се извештава о изборима, акценат је на ономе што је негативно. Дакле, много већи број читалаца је лајковао, коментарисао и шеровао ако вест има негативну компоненту, ако је неки политички актер оцрњен – што горим речима, што горим речником то боље по ту вест јер се она издиже и постаје популарнија“ – навео је Јањић.
Анализа ангажованости публике на друштвеним мрежама са вестима медијских портала показала је да странице многих медија користе и екстерне ресурсе да обезбеде већу видљивост својих објава због тога што Фејсбук онемогућава висок досег оних вести за које није плаћена промоција.
„Уколико не платите, не бустујете свој садржај, он неће бити видљив – заправо га нема. И онда ове странице користе додатне ресурсе да осим своје странице вести пласирају и на другим страницама по чијим именима никада не бисте претпоставили да су информативног карактера“ – објаснио је Јањић додајући да је у тим ситуацијама компликовано проценити да ли је та подршка у виду високе ангажованости публике са објавом била заиста спонтана или је део неког плана и сарадње различитих страница са медијем.
Како су многи медији наводили, једно од највећих изненађења овогодишњих избора било је прелазак цензуса листе др Бранимира Несторовића. За медијске истраживаче осим предизборних, значајни су и други облици његових медијских активности, те су стога Јелена Јововић и Стефан Јањић из Факе Неwс Трагача, анализирали његову књигу „Између два света“.
Јелена Јововић рекла је да је анализирана књига обимно штиво које представља својеврсну критику здравства и медицине засноване на доказима, те и да је највећи изазов био наћи праву меру критике његових тврдњи. Са једне стране било је потребно доказати да он износи псеудонаучне тврдње, али га и не критиковати у потпуности, јер Несторовић у књизи цитира и неке тачне налазе и износи оправдане критике као што је залагање за хуманији и комплекснији приступ пацијенту као људском бићу.
„Његове основне премисе којима критикује науку јесу, са једне стране да је наука догма, поготово медицина заснована на доказима, која не дозвољава да у њу упливају неки нови егзотични докази за које он тврди да су научно потврђени, а са друге стране да је медицина заснована на доказима практично у замци и да ради по диктату фармацеутских компанија. И како он сам каже, ништа од онога што не може да се прода и донесе профит не може да уђе у токове савремене медицине. Чињеница јесте да је наука један комплексан апарат који почива на научном методу, да је потребно да прође одређено време да би неко научно сазнање ушло у примену. Са друге стране, чињеница је да фармацеутска индустрија заиста профитира. Међутим, начин на који он доказује своје тврдње и начин на који укључује све могуће алтернативне и неалтернативне правце у свој систем знања како би читаоцима доказао да се ради о неком затвореном систему изненађује“ – казала је Јелена Јововић и додала да су је највише изненадиле оне тезе које су окарактерисане као лажни докази и немогућа математика.
Саморегулација суочена са многим потешкоћама
Осим изборних питања, истраживачки тим Новосадске новинарске школе се током године бавио и анализом механизама медијске саморегулације и саморегуларних тела.
Истраживање за Србију спроводила је Милица Јањатовић Јовановић која је говорила о томе да су саговорници који су учествовали у дубинским интервјуима и фокус групама указивали на велике изазове и потешкоће са којима се суочава Савет за штампу.
„Један од изазова са којима се Савет суочава јесте финансијска одрживост. Уколико желимо да Савет за штампу буде аутономно и независно тело, морамо да мислимо како се финансира. Предлог је да медији који признају надлежност Савета за штампу плаћају одређену надокнаду на годишњем или месечном нивоу јер нам је Савет важан и треба да га чувамо“ – рекла је Милица Јањатовић Јовановић додајући да је препознато и да је потребно да се пружи већа заштита члановима Комисије за жалбе који добијају претње приликом одлучивања по одређеним притужбама, али и да би Савет требало да размотри проширивање листе потенцијалних подносилаца жалби Комисији, чиме би се уврстили и грађани и други актери који нису директно погођени писањем медија али су уочили потенцијално кршење Кодекса.
Такође се говорило и о фектчекерским порталима као неформалним механизмима саморегулације медија, те да би било корисно да се оствари веза између ових портала и Савета за штампу како би процес саморегулације био ефикаснији и свеобухватнији.
Саморегулацијом медија у региону бавио се Недим Сејдиновић поредећи различите праксе на Западном Балкану на основу седам истраживања спроведеним у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Косову*, Албанији, Северној Македонији и Турској у којима се идентификовало које су то заједничке тенденције, разлике, проблеми и могућности у области саморегулације.
Сејдимовић је такође навео да је финансирање саморегулаторних тела важна тема у свим државама, али је истакао да су медији који подржавају Савет за штампу често у лошој финансијској ситуацији, те да је поред овог решења потребно и да Европска унија и међународни донатори настављају да подржавају савете.
„Општи заједнички закључак је да у овим свим земљама саморегулатива не може сама по себи да оствари велике помаке у побољшању квалитета медијске понуде. Она служи за ’фино штимовање’ медијске сцене. Да би саморегулатива била успешна ми већ морамо имати досегнут стабилан ниво медијских слобода“ – рекао је Недим Сејдиновић и додао да иако су у свим земљама саморегулаторна тела делимично ефикасна, она ипак озбиљно раде свој посао.
Истраживање је дотакло и друга питања које се тичу саморегулације, а односе се на потребе да се етички кодекси новинара допуне имајући у обзир развој технологије која намеће нова етичка правила. Када су у питању интерни етички кодекси, премда је установљено да она постоје у многим комерцијалним медијским кућама и у јавним сервисима, поставља се питање њиховог поштовања и ефеката.
Поред фектчекерских портала, као једног од механизма саморегулације, истакнути су и судови части у медијским удружењима и омбудсмани у медијским кућама који би могли да допринесу унапређењу професионализма и етичности медија.
Дубравка Валић Недељковић, Стефан Јањић, Јелена Јововић, Милица Јањатовић Јовановић и Недим Сејдимовић говорили су на трибини Новосадске новинарске школе где је организација представила резултате и закључке истраживања реализованих у 2023. години међу којима су биле анализе о медијској саморегулацији у Србији и региону, о медијској презентацији предизборне кампање за парламентарне и покрајинске ванредне изборе и о наративима у књизи „Између два света“ др Бранимира Несторовића.