Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 26.05.2022
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
sofija
About sofija
Posts by :
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 26.05.2022
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 26.маја у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Синдикат РТС Независност – Блиц
2. УГ „Словакиње нису ’зуске’, ни кућне помоћнице, ни ’тотице’, ни ’скотице’“ – Дневник.рс
4.Наташа Стојковић – Решетка.рс
Седница је отворена за јавност.
Случај Матеја Периша, извештавање и изгубљени Кодекс
(Извор: РТС.рс) Начин на који су домаћи таблоиди извештавали, преносећи узнемирујуће снимке и фотографије тела младића извученог из воде, недопустив је, а спекулацијама и нагађањима да је реч о несталом Сплићанину Матеју Перишу, док то још није било потврђено, прекршене су основне одредбе Кодекса новинара и елементарне етичке норме. То су, у одвојеним саопштењима, оценила новинарска удружења и надзорна тела.
Само у другој половини прошле године, Савет за штампу регистровао је око пет хиљада текстова у којима је прекршена бар једна одредба Кодекса.
Према Кодексу, новинар је, између осталог, дужан да поштује право на приватност и право на достојанство жртве. Није дозвољена злоупотреба фотографија и података добијених од истражних органа. Пожељна је и емпатија према породици која је доживела трагедију.
Новинарка Ан Мари Ћурчић, покренула је кампању „Стави се у моје ципеле“, не би ли и тако указала на штетност непрофесионалног извештавања.
„Оно што је најгоре данас, често говоримо о таблоидима. Нажалост, пракса непрофесионалног, непримереног извештавања о догађајима који укључују људску патњу и бол– па сад, да ли је реч о убиствима, самоубиству, саобраћајним и другим несрећама, насиљу у породици, сексуалном, физичком насиљу, а пракса се прелива на медије за које кажемо да су професионални, да нису таблоидни“, рекла је Ан Мари Ћурчић у подкасту „Бермутски троугао“
А породица, или нема снаге или не зна коме да се обрати. Једна адреса може да буде Савет за штампу – они не могу да казне починиоце, али могу званично да забележе кршење Кодекса.
„Новинари би морали, по Кодексу, у таквим ситуацијама да посебно воде рачуна о томе како извештавају. Да чак има детаљних упутстава о томе да морају да прилагоде, тон, питање, да сниматељи, фото-репортери морају да посебно воде рачуна кад снимају такве кадрове. Да морају да штите приватност људи о којима пишу, да морају да поштују њихово достојанство, што укључује и достојанство жртве, и да показују саосећање са породицом те жртве. Све то најчешће изостаје него се дешава све супротно од тога“, напоменула је Гордана Новаковић из Савета за штампу.
Медији које је Комисија за жалбе Савета за штампу више пута кажњавала не би требало да добијају новац од државе – али у пракси није тако, посебно на локалном нивоу. Када је реч о оштећенима, ретко им се обраћају. На пример, у случају суицида, само два или три пута.
Изузетак је случај „малчанског берберина“, када је било више од двадесет пријава – Савету за штампу су се чак обратила и министарства.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4822119/matej-peris-izgubljeni-kodeks.html
Гошће Н1 о таблоидном извештавању: Одвратни детаљи, Интернет све памти
(Извор: Н1) Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је у Новом дану Н1, поводом сензационалистичког извештавања домаћих таблоида и портала у вези са смрћу Сплићанина Матеја Периша, да то није изненађење. „Нажалост, није први пут. Само по себи то није нешто са чим се први пут суочавамо, фотографије леша извученог из воде је понашање наших таблоида већ дуже време“, казала је Новаковић. Координаторка за слободу изражавања и онлине медије СХАРЕ Фондације Невена Мартиновић каже да се увек шокира, јер је, како каже, неко донео свесну одлуку да тако нешто објави и стави на насловну страну и на свој портал. „У овом случају и сличним, постоји оправдана потреба јавности да буде обавештена, да се пронашао преминули и да у некој форми будемо обавештени, пратили смо случај. У којој форми ће се појавити, не морамо бити обавештени визуелном формом, очигледно је да емпатија не постоји више у овом друштву и то је поражавајуће“, навела је Мартиновић.
Новаковић истиче да није нетачно када се каже да постоји интерес јавности, али додаје да није суштина у томе да ли смо објавили информацију него на који начин.
„Зашто то да се доказује фотографијама у ком је стању леш и у ком су стању органи, одвратни и непотребни детаљи. Кад је реч о Савету за штампу, овај случај нам се чинио драстичним. Можемо ово што сада радимо – да апелујемо на колеге да то не раде, да вршимо притисак на државу да новцем из буџета не финансира овакву врсту садржаја, да читаоцима указујемо да могу да се побуне против овакве врсте сарџаја, бојим се да ово предуго траје, бојим се да је јако тешко изаћи из тога, бојим се да је чараобни штапиц у рукама тих медија, то није у складу са правилима професије и са људским, и док та врста договора не буде постигнута ово ће трајати“, оценила је Новаковић.
Она је додала да то није исто као када је председник Александар Вучић показивао слике раскомаданих тела, јер њега не обавезује Кодекс новинара.
„Он је објаснио због чега је сматрао да то треба урадити. Чиме су се уредници медија руководили. Фотографије су добили од полиције, ви не треба то да објављујте“, казала је Новаковић.
Невена Мартновић каже да је закон јасан – забрањено је објављивање такве информације.
„Иако су добили од неког, а немају дозволу од породице, то је кршење. Људи нису свесни, кад кликну да објаве то, то је заувек остаје, никада неће моћи да се повуче, овде ће генерације породица бити обележене за цео живот, то мора стално да се подвлачи, морамо да размишљамо о будућности, Интернет све памти и нема назад“, рекал је она и навела сличан пример из Словеније.
„Направљен је мини-пројекат на оглашиваче да повуку све свој огласе из тих таблоида и то се десило. То је била ад-хок акције, ни суд ни етика не могу да изврше јак притисак. Ако би се удружили то би био један од добрих механизама, очигледно је да је ово у нашем друштву широко распрострањено, морамо да се шокирамо сваки пут и да покушамо да овакву врсту извештавање зауставимо“, рекла је Мартиновић.
Новаковић каже да се таблиоди руководе кликовима, да од тога зарађују и да вести са оваквим садржајем имају највећу посету, али да то не може да буде једини критеријум.
„Чак и да постоје неки стандарди који морају да се поштују, мора да постоји нека емпатија, не говоримо о томе да ли се поштује кодекс, ово су ствари елементарне пристојности, не верујем да би волели да читају нешто тако о људима које познају“, закључила је Гордана Новаковић.
Gošće N1 o tabloidnom izveštavanju: Odvratni detalji, Internet sve pamti
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Медији морају да поштују достојанство жртве
Објављивањем фотографија тела младића, које је неколико месеци било у води и непотврђених навода из истраге, више дневних листова и портала прекршило је Кодекс новинара Србије и узнемирило јавност.
Савет за штампу подсећа колеге и колегинице да, према Кодексу, није дозвољена злоупотреба фотографија и података добијених од истражних органа.
Пре и изнад свега, апелујемо на њих да поштују право на приватност и право на достојанство жртве.
Савет за штампу позива медије да покажу емпатију према породици страдалог младића, уваже своје читаоце и не дозволе даље урушавање већ урушених професионалних стандарда.
Управни одбор Савета за штампу
Новаковић: Све оно што забрањује новинарски кодекс у одређеним медијима постало је стандард
(Извор: Инсајдер.нет) Стандарди у одређеним редакцијама постали су све оно што је забрањено новинарским кодексима, оценила је Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу гостујући у емисији Маркер.
Коментаришући данашње насловне стране неколико медија који су објавили фотографије тела жртве, за коју се касније потврдило да је у питању Матеја Периш, хрватски држављанин за којим се већ месецима трага, Новаковић је оценила да је разлог кршења „права на приватност и права на достојанство жртве“ то што медијски радници и уредници у одређеним медијима немају свест.
„Посебно забрињава асполутни недостатак емпатије, било каквог саосећања са породицом жртве, било каквог пијатета те жртве“, додала је Новаковић гостујући на Инсајдер телевизији.
Одговарајући на питање зашто се годинама не мења пракса медијска експлоатације несреће, Новаковић оцењује да је очигледно разлог у томе што они „не виде што би било шта мењали“.
„Очигледно мисле да им то доноси профит, зараду, читаност… Ми најчешће добијамо ту врсту одговора, да то људи желе да читају, или чак лицемерна објашњења да постоји интерес јавности да се то објави“ , додала је секретарка Савета за штампу.
Она је истакла да Савет за штампу нема законска овлашћења нити могућност да изриче финансијске казне.
„Ако медији не осећају последице тога што крше закон, не виде разлог да престану са том праксом која има доноси неки профит“, додала је Новаковић.
И то је довело до тога, како је истакла, да сада постоји такмичење ко ће више објавити одвратних детаља.
https://insajder.net/teme/novakovic-sve-ono-sto-zabranjuje-novinarski-kodeks-u-odredenim-medijima-postalo-je-standard
Случај Периш и нова медијска екплоатација несреће
(Извор: Инсајдер.нет) Профит изнад људског достојанства, неодговорност према јавности и непоштовање новинарске етике – тако изгледа рад појединих медија и њихових новинара када извештавају о злочинима, жртвама, убиствима, трагедијама… Последњи пример је извештавање о телу које је јуче пронађено у Дунаву, у Београду.
„Очигледно је да онај слоган “крв подаје новине” има већи примат. То доказују данашње насловнице, не бих рекла свих таблоида али великог броја таблоида. На нама је, на јавности и друштву да реагујемо, да апелујемо на надлежне да реагују“, каже Ан Мари Ћурчић, новинарка и представница иницијативе „За тебе – важно је“.
Кодекс новинара Србије јасно дефинише како треба, а како не треба извештавати о оваквим случајевима. Нагађање о идентитету пронађеног тела, објављивање фотографија, непоштовање приватности, достојанства и интегритета људи није професионално. Ћурчић каже да се стиче утисак да новинарски кодекс више никоме ништа не значи, али сматра да и поред свега постоје примери добре праксе на које треба указивати.
„Наравно да ту нема јавног интереса и чини ми се да смо у последње време склони да упадамо у ту замену теза. Када говоримо о извештавању, конкретно мислим на рубрику хроника. Није проблем да постоји црна хроника, да извештавамо о догађајима који укључују људску патњу и бол. Проблем је начин на који то радимо“, наглашава Ћурчић за Инсајдер.
Независно удружење новинара Србије позвало је јуче редакције које су објавиле узнемирујуће фотографије и снимке да их уклоне јер, како су навели, људско достојанство је важније од профита. Међутим, таблоиди не само да нису уклонили спорни садржај са својих портала, они су га објавили и на насловним странама својих штампаних издања за данас.
Ан Мари Ћурчић једна је од оснивачица кампање „Стави се у моје ципеле” чији је циље скретање пажње грађана и стручне јавности на последице таблоидног и сензационалистичког извештавања о догађајима који укључују људску патњу и бол. Она поручује да пре сваког „клика, шера и коментара“ сви треба себе да запитају како би реаговали да се дели садржај њихових ближњих.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић гостујући у данашњем Маркеру оценила је да је разлог кршења „права на приватност и права на достојанство жртве“ то што медијски радници и уредници у одређеним медијима немају свест, али да улогу има и то што не постоје санкције.
„Ако медији не осећају последице тога што крше закон, они не виде разлог да престану са том праксом која има доноси неки профит“, додала је Новаковић.
https://insajder.net/teme/slucaj-peris-i-nova-medijska-ekploatacija-nesrece?fbclid=IwAR0_HnU8Q9eaAN8AZdlISna_CksCtM-F49kv9R-t9LRyTXClptBOk5Q9tBQ
Изложба „Лажне вести“ у Првој беградској гимназији
Ученици три одељења првог разреда Прве беградске гимназије данас су учестовали у у својеврсном јавном часу медијске писмености. Основни појмови, као што су дезинформације, лажне вести, медијске манипулације, објашњени су им кроз изложбу ,,Лажне вестиˮ постављеној у холу гимназије. Изложба, коју је организовао Савет за штампу, отворена је данас, а ученици ће моћи да је виде до краја наредне недеље.
Професорка предмета Језик, медији, култура Јелена Јевремовић објасила је ученицима зашто је важно да се упознају са садржајима панела, који треба да им помогну да лакше разликују праве од лажних вести и помогни им да буду боље информисани.
Ученици су са Горданом Новаковић, генералном секретарком Савета за штампу и Изабелом Бранковић, директорком Асоцијације медија, разговарали о томе колико се често срећу са дезинфомацијама, како се оне шире, да ли и сами учествују у томе, као и о томе зашто су оне опасне, на који начин их угрожавају и како могу да утврде да ли онај ко је објавио вест манипулише њима. Било је речи и о томе на који начин се млади информишу, да ли се и колико може веровати медијима, као о статусу новинара данас.
Изложба се састоји од четири „тотема“ у простору и ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је улога у томе инфлуенсера и познатих личности.
Изложба ће у септембру бити представљена и средњошколцима у у Новом Саду.
Изложбу „Лажне вести“ Савет за штампу је припремио у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два.”, који су подржали Европска комисија и Унеско.
#TrustInMediaSEE
Објављивањем слике рахметли муфтије Зукорлића медији прекршили новинарски кодекс
(Извор: 020)“Лице преминуле особе, о било коме да је реч, једноставно не сме да се појави у медијима”, рекла је за портал 020 медиа Тамара Скрозза новинарка и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.
На друштвеним мрежама дошло је до расправе због слике на чијем се садржају види лице рахметли муфтије Зукорлића наводно пред укоп у селу Орље, што су поједини медији у Санџаку и интернет портали пренели на својим насловним странама вебсајтова.
У питању је садржај који може да узнемири породицу и ближње, али и људе који нису били у вези с преминулим. Такође, реч је и о кршењу права на приватност породице, као и о кршењу права на достојанство преминулог. Медији морају да воде рачуна о кодексу који прописује ова правила, али да пре свега извештава у интересу јавности. А ова и оваква фотографија не спада у тај домен, рекла је Скрозза.
Она сматра да разлози објављивања оваквог садржаја у медијима и интернет порталима су “кликови и сензација”.
Такав призор по аутоматизму, природно, привлачи пажњу. Исто као што би тело преминулог човека на улици привукло пролазнике, иако и сами знају да је то непримерено. Дакле, циљ је био сензационализам, или тзв “кликабилност”.
Овакав случај свакако представља озбиљно кршење професионалних стандарда и врло тежак “фаул” у етичком смислу, каже за 020 медиа Тамара Скроза.
Грађански активиста Тео Тараниш такође сматра да оваквом садржају није место на друштвеним мрежама и да је као такав узнемирио јавност.
Сматрам да је објављивање таквог садржаја било непримерено и непотребно. Осим узнемиравања јавности, тај садржај је у супротности са неким обичајним нормама у локалној заједници, па је као такав представљао само додатно скандализовање целог догађаја који се тога дана одиграо у Новом Пазару.
(Тео Тараниш)
Тараниш се јавно путем друштвене мреже Фацебоок обратио сину рахметли муфтије Зукорлића који је такође објавио спорну слику на друштвеним мрежама, позивом да се ,,престане са излагањем апсолутно непримереног садржаја.”
Он каже да је реакција публике била различита јер су поједини локални портали пренели његову објаву и да у коментарима су писале разне претње и увреде што Тараниш сматра да представља и претњу по његову личну безбедност.
Један део је подржао објављивање те фотографије, док је други део негодовао. То нам негде показује да један део јавности и даље до краја не разуме улогу медија, већ очекује и тражи сензацију па и по цену урушавања сваког новинарског стандарда. И локални портали се онда томе прилагођавају. Врло слично томе, и мој лични осврт на та дешавања пренели су неки локални портали где се у коментарима на те вести могу прочитати бројне претње и увреде. То на одређени начин представља и претњу по моју личну безбедност. Такав начин комуникације показује да се ту не ради само о ставовима неистомишљеника, већ да је у питању много већи проблем напада на слободу говора и мишљења.
(Тео Тараниш)
Емир Тутић / 020медиа.инфо
Objavljivanjem slike rahmetli muftije Zukorlića mediji prekršili novinarski kodeks
Новаковић: Појединим медијима говор мржње је уређивачка политика
(Извор: Зоомер.рс ) Јуче је у Београду одржана регионална медијска конференција „Where have diverse voices gone”, на којој је учествовао и наш портал, као пример добре праксе прекограничне сарадње за причу о иницијативи „Отворени Балкан”.
На конференцији су представљени резултати мониторинга медија у балканских земљама. Основни налаз овог мониторинга у свим земљама јесте висока присутност сексизма, или ти говора мржње према женама, као и говора мржње према ЛГБТ заједници.
Говорећи на панелу „Медији и говор мржње: улога (само)регулације”, представница Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је политичари и даље користе запаљиву реторику која подстиче дискриминацију и говор мржње, али и да имамо медије којима је ширење негативних стереотипа о мањинским групама и политици суседних држава уређивачка политика.
„То је неки општи оквир, али ако се погледају појединачни текстови – тешко је наћи говор мржње у самим текстовима. Он се преселио из текстова у коментаре читаоца, који нису толико на порталима медија, већ на званичним страницама на друштвеним мрежама. Ту је говор мржње директнији“, истакла је Новаковић и додала да некада медији интонирају текст тако да намерно испровоцирају ове коментаре, а некада одређени догађаји, као што су Прајд или фудбалске утакмице, сами по себи провоцирају коментаре. Међутим, некад није јасно шта је до тих коментара довело.
„Имали смо низ расистичких коментара на вест о смрти Кофи Анана. Ко је то могао да очекује? Исто тако, појавили су се хомофобни коментари након пријема на ком се наша премијерка појавила са својом партнерком. Некад је тешко предвидети шта може да испровоцира ту врсту коментара“, објаснила је Новаковић.
Медијски стручњаци све чешће примећују једну врсту манипулације коју медији користе, где свесно бирају саговорнике који су познати по негативним и непријатељским ставовима.
„Они говоре оно што новинари желе да кажу, а не смеју, а онда се пред Саветом за штампу бране да су они само пренели нечије мишљење“, закључила је Новаковић.
Када је реч о жалбама које добија Савет за штампу, већи број жалби се односи на дискриминацију него на говор мржње. Део проблема је то што Савету за штампу може да се обрати само особа која је лично угрожена, или невладине организације које заступају права мањинских група угрожених говором мржње или дискриминацијом у медијима. Најчешће су то Роми и ЛГБТ особе, а затим косовски Албанци и Хрвати. Трећина жалби се решава медијацијом и то су најчешће управо теме везане за говор мржње, те медији често без проблема уклоне спорни садржај након реакције Савета за штампу, што је оцењено као позитивни помак, као и то што је дискриминаторног садржаја према ЛГБТ особама све мање.
Novaković: Pojedinim medijima govor mržnje je uređivačka politika