Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.04.2021
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.04.2021 можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.04.2021 можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. априла у 18. сати. Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Саша Живковић – Нови пут
2. Милица Станковић – Телеграф.рс
3.Милица Станковић – Република / Српски телеграф
4. Милица Станковић – Информер / Информер.рс
5. Милица Станковић – Пинк.рс
6.Милица Станковић – Курир/ Курир.рс
7. Милица Станковић – Еспресо.рс
8. Милица Станковић – Новости.рс
9.Милица Станковић – Ало.рс
10.Милица Станковић – Објектив.рс
11.Јован Ћирић – Панчевац – 1, 2, 3
12.Ненад Прокић – Курир
13.Небојша Бакарец – Нова.рс
14.Небојша Бакарец – Н1 инфо
15. Небојша Бакарец – Директно.рс
Седница ће, због епидемиолошке ситуације, бити одржана онлајн, посредством платформе ЗООМ
(Извор: Југпресс) На седници Градског већа у Врању, усвојен је Предлог Комисије о расподели средстава за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2021. години.
Састав комисије није јавно објављен, иако је то обавеза по позитивним прописима који се односе на медијску сферу.
На конкурс је стигло 37 пријава, а прихваћено је 18 пројеката. За ове намене из градског бужета предвиђена су средства у износу од 18 милиона динара. Од тога 14 милиона динара опредељено је за суфинансирање телевизијских пројеката и 4 милиона за пројекте осталих медија.
Четири пројекта нису разматрана због одлуке Савета за штампу, којом им је изречена мера опомене, рекла је на конференцији за новинаре, заменица градоначелника Зорица Јовић Зорица Јовић.
Највише пара су добиле два локална електронска медија.
Радио телевизија Врање за два медија у свом саставу укупно 6 милиона и 600 хиљада динара, колико и Телевизија Врањска плус.
Телевизија Бујановац коју држи исти власник као и РТВ Врање добила је 450 хиљада динара.
ТВ Инфо пулс 500 хиљада и ТВ Ритам 800 хиљада динара.
Дакле пет телевизија од којих четири у Врању и једна у Бујановцу укупно су из градског буџета добиле 14 милиона динара колико је и предвиђено.
Шест радио станица је добило укупно милион и 650 хиљада динара.
Радио Врање добио је 950 хиљада, ОК радио је подржан са 400 хиљада, Радио Ритам са 200 хиљада и Радио Скаy са 100 хиљада динара.
Међу медијима који су добили паре је и седам интернет портала.
Портал Врањенеwс добио је 400 хиљада, ВОМ 350 хиљада,
Врањски портал из Врањске Бање и Пчињски 017 портал, два нова интернет медија, добили су по 300 хиљада, Југмедија из Лесковца 200 хиљада, док су Инфо пулс и и Владичин Хан подржани са по 100 хиљада динара.
Средства из буџета је добио и један штампани медиј. То је Српски венац из Бујановца чији ће пројекат бити финансирана са 100 хиљада динара.
И тако поделише паре. По ком критеријуму тешко је рећи а јавности није познато ни ко је паре делио.
Ко су чланови комисије није званично објављено, па се намеће питање да ли је уопште формирана и ако јесте да ли је заседала?
Да ли су то исти људи који годинама одлучују о судбини појединих медија?
Зашто се крију њихова имена?
Уосталом то није ништа чудно, с обзиром да се наставља пракса претходних година. Чињеница је да медији који имају критички однос према власти немају шансе да прођу.
Градско руководство одлучује о парама свих грађана Врања као да их дају из сопственог џепа.
Очигледно да могу тако, с обзиром да за свој рад не одговарају никоме. То најбоље сведоче и радови на две капиталне инвестиције у Врању чији се крај не назире, иако су почели још 2019. године, када је дато обећање да ће бити завршене за неколико месеци.
Али су зато подржани пројекти медија који на ову и друге чињенице не подсећају .
Очекивано ни ове године пројекат Регионалне информативне агенције ЈУГпресс није подржан.
U Vranju komisija čiji sastav nije javno objavljen, odobrila 18 medijskih projekata sa 18 miliona dinara
Мониторинг Савета за штампу спроведен од почетка априла до почетка сепетембра 2020. године показао је да је број прекршаја Кодекса новинара Србије у шест најпосећенијих онлајн медија без штампаног издања пратио раст и пад броја оболелих. Број забележних повреда Кодекса био је већи када је растао и број заражених и оболелих. Тако је у априлу, када је, по речима епидемиолога, био први пик првог таласа пандемије ковида-19, било и највише прекршаја Кодекса новинара Србије на готово свим праћеним порталима. Опадање броја заражених у мају, сви портали пратили су „пропратили“ смањеним броја вести у којима је забележено кршење Кодекса.
Резултате мониторинга кршења Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу на информативним порталима у Србији током пандемије ковида-19 можете погледати овде.
Савету за штампу је од почетка епидемије до краја 2020. године упућено 19 жалби које су се одосиле на текстове у вези са ководом-19, што је нешто мање од 15 одсто укупно приљеним жалби у том периоду. Комисија је одлуке да је прекршен Кодекс новинара донела у 11 случајева. Међутим, прекршаји у време пандемије, који су начињени сензационалистичким насловима, манипулативним информацијама и непоштовањем приватности људи о којима се пише, још су тежи и неодговорнији.
Анализу жалби на извештавање штампе и онлајн медија о ковиду-19 можете преузети овде.
Мониторинг медија и анализа жалби су реализовани у оквиру пројекта „Подршка медијима у периоду након ковид-19 пандемије: унапређење професионалних стандарда“ који финансира Балкански фонд за демократију, Немачког маршаловог фонда Сједињених Држава и Амбасада Краљевине Норвешке у Београду.
Mišljenja izneta u ovom izveštaju ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njihovih partnera.
Uvod
Predmet posmatranja i praćenja bile su rubrike koje se tiču izveštavanja o koronavirusu. Ovaj monitoring sproveden je u periodu od 01.07.2020. do 07.09.2020. godine, svake prve nedelje u mesecu. Prilikom analize korišćeni su podaci monitoringa za period 01.04.2020. do 30.06.2020. godine koji su objavljeni ovde https://savetzastampu.rs/lat/monitoring/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-aprilu-maju-i-junu-2020/, tako da je predmet analize period
01.04.2020. do 07.09.2020 (takođe svaka prva nedelja u mesecu). Rezultati su objedinjeni radi lakšeg i jasnijeg uvida u pristup i način izveštavanja portala o pandemiji. Za predmet posmatranja uzeto je 6 online infomativnih portala, sa najvećom posećenošću u Republici Srbiji koji nemaju svoja štampana i elektronska izdanja (SrbijaDanas, Telegraf, Espreso, B92, Mondo, 021), a koji na osnovu ranking-a uživaju najveće poverenje čitalaca, pri čemu komentari na platformi nisu uzimani u obzir tokom posmatranja, a istraživanje je fokusirano na format vesti.
Istovremeno, portale su pratile dve istraživačice: Anđela Išić, diplomirani novinar i Aleksandra Grigorov, MA komunikologije, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković bila rukovodilac istraživanja.
Vesti objavljene na portalima praćene su u periodu od 08:00h do 20:00h svakog dana prvih nedelja u mesecu (i vikendima i danima praznika), a izdvajane su one vesti za koje je istraživački tim utvrdio da nesporno predstavljaju povredu Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, uz objašnjenje koji član Kodeksa ili Smernica je povređen.
Istraživački tim je monitoring vršio na sledeći način:
Aleksandra Grigorov, MA komunikologije
|
Espreso, Mondo, 021 |
Anđela Išić, dipl. novinar
|
Telegraf, Srbija Danas, B92 |
Pregled zabeleženih vesti i povreda:
Naziv medija
|
Srbija Danas |
Telegraf
|
Espreso |
B92 |
Mondo |
021 |
UKUPNO |
Broj vesti s registrovanim povredama
|
68 |
45 |
42 |
13 |
12 |
0 |
181 |
Ukupan broj povreda
|
119 |
64 |
97 |
21 |
29 |
0 |
330 |
Tokom monitoringa primene Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa u onlajn okruženju u rubrici Koronavirus, a koji je trajao od aprila do septembra 2020. godine, ukupno je zabeleženo 181 vesti u kojima je došlo do povrede profesionalnih standarda na portalima Srbija Danas, Telegraf, B92, Espreso, Mondo i 021. Obzirom da je često višestruko kršenje Kodeksa u jednoj vesti, ukupan broj povreda je skoro dupliran i iznosi 330 zabeleženih pojedinačnih članova poglavlja u odnosu na ukupan broj zabeleženih vesti.
Uzevši u obzir objedinjene rezultate, može se zaključiti da su najproblematičnija poglavlja:
Grafikon 1: Povreda Kodeksa tokom prvih nedelja aprila, maja, juna, jula, avgusta i septembra na svih 6 portala u odnosu na broj slučajeva zaraženih koronavirusom
Mondo |
Espreso |
021 |
B92 |
Srbija Danas |
Telegraf |
|
1.-7. april |
8 |
30 |
0 |
6 |
43 |
26 |
1.-7. maj |
0 |
19 |
0 |
2 |
14 |
10 |
1.-7. jun |
0 |
0 |
0 |
2 |
2 |
2 |
1.-7. jul |
7 |
7 |
0 |
9 |
21 |
8 |
1.-7. avgust |
12 |
20 |
0 |
0 |
30 |
8 |
1.-7. septembar |
2 |
21 |
0 |
2 |
9 |
10 |
Tabela 1: Broj povreda Kodeksa po portalima u prvim nedeljama od aprila do septembra
Tokom prve nedelje aprila, kada se broj aktivnih slučajeva zaraženih koronavirusom za dati datum[1] kretao od 648 (1. april) do 1394 (7. april) najveći broj povreda Kodeksa zabeležen je na portalima Srbija Danas (43), Espreso (30) i Telegraf (26). Znatno manje povreda imali su Mondo (8) i B92 (6). Na portalu 021 nije došlo do povrede Kodeksa novinara tokom celog perioda praćenja.
U prvoj nedelji maja, sa brojem aktivnih slučajeva od 2375 (1. maj) do 1710 (7. maj) dolazi do znatnog opadanja broja povrede Kodeksa na svim portalima.
Prva nedelja juna prati ovu praksu, te sa brojem aktivnih slučajeva od 516 (1. jun) do 475 (7. jun), na portalima Espreso, Mondo i 021 nije došlo do povrede Kodeksa, dok je na portalima B92, Telegraf i Srbija Danas Kodeks prekršen po 2 puta na svakom pojedinačnom portalu.
U periodu 1. jul – 7. jul (broj aktivnih slučajeva od 1783 do 2942) uočava se rast broja povreda Kodeksa, i to najviše na portalu Srbija Danas – 21. Portali Mondo i Espreso imali su po 7, portal Telegraf 8, dok je B92 imao 9 povreda Kodeksa novinara.
Tokom prve nedelje avgusta sa brojem aktivnih slučajeva zaraženih Koronavirusom od 4256 (1. avgust) do 3154 (7. avgust) na portalima Mondo (12), Espreso (20) i Srbija Danas (30) došlo je do povećanja u broju kršenja, na portalu Telegraf (8) uočava se stagnacija u odnosu na mesec jul, dok na portalu B92 nije zabeležen nijedan primer povrede Kodeksa.
U septembru je značajno opao broj aktivnih slučajeva za dati datum, pa je u periodu od 1. septembra (579 slučajeva) do 7. septembra (479), opao i broj povreda Kodeksa na portalima Mondo (2) i Srbija Danas (9). Portal Espreso imao je neznatno povećanje u odnosu na avgust – 21, kao i Telegraf – 10 i B92 – 2.
Rezultati
Srbija Danas
Najzastupljenija poglavlja u kojima su prekršeni etički principi novinarske profesije su Poglavlje I o objektivnom i istinitom izveštavanju (60 puta) od kojih najčešće stav 2 prilikom prenošenja nagađanja, komentara i pretpostavki kao i stav 4 kada novinar ne konsultuje dva izvora što je “posebno poželjno u slučaju postojanja indicije da zvaničan izvor daje nepotpunu i/ ili netačnu informaciju”*. Zatim Poglavlje VI o izvorima informacija stav 8 (21 put) pri čemu zbog postizanja atraktivnosti teksta naslova ujedno podstiče neosnovan strah ili neutemeljen optimizam čitalaca. Principi profesionalnog izveštavanja narušavani su 13 puta slepim verovanjem izvoru informacije (Poglavlje V o novinarskoj pažnji), u deset prilika neusklađenim tekstom naslova sa suštinom tela teksta (Poglavlje II) i neadekvatno navođenim izvorom i parafraziranjem istraživanja koje novinari navode u svom tekstu (Poglavlje IX o autorstvu).
U zabeleženim tekstovima novinar/ urednik dozvoljava pogrešne ili neutemeljene interpretacije sagovornika, preuveličavanje ili umanjenje činjeničnog stanja kao u vesti: „OVDE VIŠE NIJE REČ O MEDICINI, NA KRAJU PRIČE JE UVEK BIL GEJTS“: Nestorović obelodanio sve o lekovima i vakcini”, ili kao u vesti „Ne smeju se primati žive vakcine“: Danica Grujičić otkriva zbog čega su Srbi zaštićeni od korona virusa“, gde novinar u daljem tekstu citira doktorku neurohirurga Grujičić: „Sloveni su izgleda svojom genetikom zaštićeni. “, pritom ne navodeći naučnu utemeljenost takvih tvrnji što čitaoce može dovesti u zabludu. Čak i kada izvor daje informaciju za čiju verodostojnost snosi odgovornost, novinar/ urednik je dužan da ponudi drugu stranu i alternativni sud, potkrepi izjavu naučnim istraživanjem ili fact check-uje u okviru svoje redakcije informaciju koju izvor plasira pre njenog objavljivanja.* pogotovo kada je u pitanju situacija izuzetne vanrednosti i opasnosti po najšire svetsko društvo kao što je slučaj s kovid-19 pandemijom.
Tako u težnji da što intenzivnije targetira pažnju ciljne grupe, novinari uzimaju izjave javnih ličnosti iz show biznisa ili politike kao relevantne za kovid-19 informisanje, a koje najčešće nisu stručne da savetuju/ budu izvori, a time pospešuju širenje dezinformacija ili poluinformacija kao u naslovu “VIP: NE DAM, TO JE ČIPOVANJE!“ Toni Cetinski izneo jasan stav: On i njegova porodica neće se vakcinisati! (VIDEO)”.
Najčešće korišćene reči u naslovima koje narušavaju objektivnost izveštavanja i mogu se smatrati indikatorom klikbejt novinarstva su: eksplozija, hara, divlja, najcrnji dan, najsmrtonosniji dan, katastrofa, jezivo, alarmatno, leglo zaraze; Najveći broj zabeleženih spornih tekstova bilo je u prvoj nedelji aprila i to 30 sadržaja, dok je najmanje u prvoj nedelji meseca juna- dve vesti.
Telegraf
Najveći broj zabeleženih vesti na ovom portalu odnosi se na Poglavlje I o istinitosti i objektivnom izveštavanju koje je dovedeno u pitanje 41 put, od kojih se 24 puta odnosilo na stav 3 o nedostajanju izvora informacije. U tekstovima je primećen nedostatak novinarske pažnje prilikom izveštavanja (Poglavlje V, stav 1) kao i pet puta neosnovano podsticanje straha/ optimizma zarad postizanja atraktivnosti naslova teksta (stav 8 Poglavlje VI). Tako su u jednom danu (02.08.) u razmaku od nekoliko sati bile plasirane dve vesti čiji se naslovi protivstavljaju i mogu zbuniti čitaoce: „Testiranje na koronu na lični zahtev moguće je i u Torlaku bez zakazivanja, rezultati su istog dana“, i druga vest: “Navala za testiranje na koronu na lični zahtev: U Beogradu je to nemoguća misija sve do 20. Avgusta”, pri čemu ni jasan izvor informacija nije naveden.
Najveći broj zabeleženih sadržaja bio je u prvoj nedelji aprila meseca (19 vesti), a samo jedna u prvoj nedelji juna meseca, što je najmanji broj spornih vesti.
Espreso
Na portalu Espreso ima ukupno 97 kršenja u 42 vesti tokom ovog monitoringa. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (27 puta) i to tačke koje se odnose na pretpostavke i nagađanja predstavljena kao činjenice, ali i objavljivanje neproverenih informacija i izostavljanje izvora. U vestima dolazi do prikazivanja netačnih informacija u naslovu, samim tim i mnogi naslovi nisu u skladu sa tekstom (što je povreda Poglavlja II, stav 1 koja je zabeležena 23 puta). Ovim načinom izveštavanja, čitaoci su dovedeni u zabludu. Još jedna povreda koja je česta u rubrici Koronavirus je povreda Poglavlja VI (25 puta), najčešće tačke 8 koja se odnosi na buđenje neopravdanih nada ili unošenje straha u svrhu kreiranja atraktivnog teksta/ naslova. Često su u naslovima korišćene reči – „strašno, žrtva, zastrašujuće, umiranje/mrtvi, jezivo, stravičan, zabrinjavajuće, potresno, loše vesti“ uz naglašavanje reči ili rečenica velikim slovima ili znakovima interpunkcije („!“, „?!“). Primeri: JEZIVI PODACI NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA: Korona promenila funkciju mozga OVOJ GRUPI LJUDI!; ISPLIVAO STRAVIČAN PODATAK KOJI SE KRIO OD JAVNOSTI: Skoro 2 hiljade mrtvih u staračkim domovima od koronavirusa!; DRAMATIČNO UPOZORENJE SRPSKOG STRUČNJAKA! Danas ne izlazite iz kuće, aktivnost koronavirusa je EKSTREMNA; Koronavirus; DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ JE SAOPŠTILA NEŠTO ZAISTA ZASTRAŠUJUĆE: Posle ovog, NIKO NORMALAN neće napolje, ako ne mora. Tokom svih 6 meseci praćenja zabeležene su situacije koje mogu uticati zbunjujuće za čitaoce, i to na način da su jedna za drugom objavljene vesti (koje ne moraju u sebi sadržati jasnu povredu Kodeksa) u kojima se iznose suprotstavljeni stavovi, informacije ili preporuke.
Svake prve nedelje u mesecu je na ovom portalu u proseku Kodeks prekršen u 9-10 vesti. Odstupanja ima samo u prvoj nedelji juna, kada nije pronađeno nijedno kršenje (zastupljenije su bile vesti iz rubrike Hronika), i u prvoj nedelji jula gde je do povrede Kodeksa došlo u 5 vesti.
B92
Na portalu B92 je u 13 spornih vesti novinar/ urednik jedanaest puta narušio objektivnost svog izveštavanja (Poglavlje I) tako što je propustio da navede izvor informacije, preneo komentar/ nagađanje ili jednostrano izvestio o kovid-19 tematici. Osim toga, beleženo je po jedno kršenje Poglavlja VI o izvorima, VII o poštovanju privatnosti i Poglavlja IX o autorstvu. Vesti s naslovima: “Hongkong: Masovno testiranje ili skupljanje DNK stanovništva?”, kao i: “Za septembar se sprema više scenarija” kreirane su s nedovoljnom novinarskom pažnjom (Poglavlje V). U jednoj vesti nije uzeto u obzir da izvor može da sledi svoje interese/ interese društvenih grupa prilikom plasiranja ili preuzimanja digitalnog sadržaja sa njihovih društvenih profila (isto Poglavlje V, stav 2): “Kolašinac pisao ministru: U Sjenici je gore nego u Novom Pazaru”, pri čemu se fejsbuk objava sportiste uzima kao relevantna za procenu stanja u jednom od kovid centara.
Mondo
Na portalu Mondo ima 29 kršenja u 12 vesti. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (12), gde imamo gotovo podjednako kršenje tačaka 1, 2, 3 i 4 ovog poglavlja, a u pet vesti došlo je i do povrede Poglavlja II i to tačke 1 u kojoj se navodi da naslov teksta ne sme biti u suprotnosti sa suštinom teksta. 5 puta zabeleženo je i nepoštovanje Poglavlja VI o odnosu prema izvorima informisanja i to smernice 7 o izostavljenom upućivanju na izvor (linkovanje ka internetskoj stranici sa koje je informacija preuzeta) i tačke 8 koja upućuje na unošenje neopravdanih strahova i ulivanja lažnih nada. Nepoštovanje Poglavlja V takođe je zabeleženo 5 puta i to tačke 1 koja se odnosi na novinarsku pažnju i tačke 2 – slepo verovanje izvoru. Primeri: U državnim domovima za stare nema korona virusa; Pojavio se NOVI OBLIK KORONE! 9 puta je OPASNIJI, postaje dominantan oblik!; „OD SVIH PROKLETIH MESTA DOŠAO SAM U SRBIJU“: Ovo je KONTROVERZNI KANADSKI PROFESOR koji se u Srbiji zarazio KORONOM!.
021
Portal 021 je tokom praćenja u julu, avgustu i septembru izveštavao o Covidu19 bez kršenja Kodeksa. Najčešće je izveštavano o trenutnoj epidemiološkoj situaciji, broju novoobolelih i preminulih, a u septembru i o preporukama koje se odnose na novu školsku godinu, bez prepoznatih povreda.
Zaključci
Tokom praćenja izveštavanja, primećeno je da svaki portal ima svoje principe obrade vesti i svoju uređivačku politiku, pa se samim tim ne može izvesti sveobuhvatan zaključak, zbog povremenih odstupanja. Opšti utisak je da je rast ili opadanje u broju vesti o koronavirusu, ali i povreda Kodeska novinara Srbije ili Smernica u većoj meri pratio rast i pad broja obolelih. U aprilu mesecu, kada je, po rečima epidemiologa, na snazi bio prvi pik prvog talasa pandemije kovid-19 bilo i najviše kršenja Kodeksa novinara Srbije na portalima sa tabloidnom strukturom – Srbija Danas, Espreso, Telegraf. Sa opadanjem broja zaraženih u maju, svi portali pratili su i trend opadanja broja vesti u kojima je pronađen bilo kakav primer kršenja Kodeksa. Tada je uočena silazna putanja prvog talasa koja se nastavila sve do juna gde je, sa naglim i najuočljivijim padom u broju zaraženih na dan, zabeleženo i najmanje povreda neke od tačaka Kodeksa ili Smernica. Jul mesec karakteriše rast u broju obolelih, u ovom periodu nastupio je drugi pik prvog talasa koronavirusa koji je obuhvatio i avgust, u skladu sa tim došlo je do povećanja u broju povreda Kodeksa na svakom od portala. Još jedan značajan pad u broju obolelih na dan desio se u septembru. Sa još jednim slabljenjem pandemije u Srbiji, smanjio se i broj kršenja na svim portalima osim portala Espreso i Telegraf.
Obzirom na kompleksnu društvenu i zdravstvenu situaciju u kojoj se nalazi svetski sistem, svi akteri u procesu komuniciranja moraju s dužnom odgovornošću da pristupaju nemerljivoj količini informacija koje svakodnevno budu plasirane u digitalni prostor. Pod pritiskom neizvesnosti i mehanizama straha korisnici informacionih platformi olako učestvuju u širenju dezinformacija ili delimično tačnih podataka/saveta koji mogu imati negativne posledice na veliki broj ljudi. Zato je pred novinarima kao profesionalnim komunikatorima izazov i dužnost da iskoriste sve mehanizme smanjenja šansi da netačna, neobjektivna, manipulativna informacija ili narativ dospe u širu javnost: insistirati na drugom mišljenju, za osnov izjava uzimati stručnjake potvrđene ekspertize, izbegavati prenošenje saveta javnih ličnosti koje mogu biti pogrešni ili ostaviti negativne posledice na čitaoce, kao i pojačati saradnju sa redakcijskim fact checker- ima ili fake news agencijama i webportalima. U skladu sa tim, u prisustvu nedoumica, konsultovati Savet za štampu, kao i Kodeks i Smernice, u cilju dobijanja jasnije slike o načinu izveštavanja koje će biti okarakterisano kao tačno, objektivno, korektno.
[1] Podaci preuzeti sa https://covid19.data.gov.rs/ 04.02.2021.
Мишљења изнета у овом извештају не представљају нужно мишљења Амбасаде Краљевине Норвешке, Балканског фонда за демократију, Немачког маршаловог фонда Сједињених Држава или њихових партнера.
Увод
Предмет посматрања и праћења биле су рубрике које се тичу извештавања о коронавирусу. Овај мониторинг спроведен је у периоду од 01.07.2020. до 07.09.2020. године, сваке прве недеље у месецу. Приликом анализе коришћени су подаци мониторинга за период 01.04.2020. до 30.06.2020. године који су објављени овде
https://savetzastampu.rs/lat/monitoring/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-aprilu-maju-i-junu-2020/,тако да је предмет анализе период 01.04.2020. до 07.09.2020 (такође свака прва недеља у месецу). Резултати су обједињени ради лакшег и јаснијег увида у приступ и начин извештавања портала о пандемији. За предмет посматрања узето је 6 онлине инфомативних портала, са највећом посећеношћу у Републици Србији који немају своја штампана и електронска издања (СрбијаДанас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо, 021), а који на основу ранкинг-а уживају највеће поверење читалаца, при чему коментари на платформи нису узимани у обзир током посматрања, а истраживање је фокусирано на формат вести.
Истовремено, портале су пратиле две истраживачице: Анђела Ишић, дипломирани новинар и Александра Григоров, МА комуникологије, док је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић била руководилац истраживања.
Вести објављене на порталима праћене су у периоду од 08:00х до 20:00х сваког дана првих недеља у месецу (и викендима и данима празника), а издвајане су оне вести за које је истраживачки тим утврдио да неспорно представљају повреду Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, уз објашњење који члан Кодекса или Смерница је повређен.
Истраживачки тим је мониторинг вршио на следећи начин:
Александра Григоров, МА комуникологије
| Еспресо, Мондо, 021 |
Анђела Ишић, дипл. новинар
| Телеграф, Србија Данас, Б92 |
Назив медија
| СРБИЈА ДАНАС |
Телеграф
| Eспресо | B92 | Mондо | 021 | УКУПНО |
Број вести са регистрованим повредама
|
68 |
45 |
42 |
13 |
12 |
0 |
181 |
Укупан број повреда
|
119 |
64 |
97 |
21 |
29 |
0 |
330 |
Током мониторинга примене Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса у онлајн окружењу у рубрици Коронавирус, а који је трајао од априла до септембра 2020. године, укупно је забележено 181 вести у којима је дошло до повреде професионалних стандарда на порталима Србија Данас, Телеграф, Б92, Еспресо, Мондо и 021. Обзиром да је често вишеструко кршење Кодекса у једној вести, укупан број повреда је скоро дуплиран и износи 330 забележених појединачних чланова поглавља у односу на укупан број забележених вести.
Узевши у обзир обједињене резултате, може се закључити да су најпроблематичнија поглавља:
1. Поглавље 1. о истинитости извештавања (чијим је нарушавањем доведена у питање истинитост, објективност извештавања, често се не прави разлика између чињеница нагађања и претпоставки, ненавођење извора, или се изоставља консултовање више извора);
2. Поглавље 5. о новинарској пажњи (уз често слепо веровање извору – тачка 2 овог Поглавља);
3. Поглавље 6. које се тиче односа према изворима информација (најчешће тачка 8 буђење неоправданих нада или уношење страха у сврху креирања атрактивног текста/ наслова);
4. Поглавље 2. о независности новинара од притисака (и то тачка 1 која се односи на неслагање наслова са текстом и довођење читалаца у заблуду).
Графикон 1: Повреда Кодекса током првих недеља априла, маја, јуна, јула, августа и септембра на свих 6 портала у односу на број случајева заражених коронавирусом
Moндо | Eспресо | 021 | B92 | Србија Данас | Телеграф | |
1.-7. april | 8 | 30 | 0 | 6 | 43 | 26 |
1.-7. maj | 0 | 19 | 0 | 2 | 14 | 10 |
1.-7. jun | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 | 2 |
1.-7. jul | 7 | 7 | 0 | 9 | 21 | 8 |
1.-7. avgust | 12 | 20 | 0 | 0 | 30 | 8 |
1.-7. septembar | 2 | 21 | 0 | 2 | 9 | 10 |
Табела 1: Број повреда Кодекса по порталима у првим недељама од априла до септембра
Током прве недеље априла, када се број активних случајева заражених коронавирусом за дати датум кретао од 648 (1. април) до 1394 (7. април) највећи број повреда Кодекса забележен је на порталима Србија Данас (43), Еспресо (30) и Телеграф (26). Знатно мање повреда имали су Мондо (8) и Б92 (6). На порталу 021 није дошло до повреде Кодекса новинара током целог периода праћења.
У првој недељи маја, са бројем активних случајева од 2375 (1. мај) до 1710 (7. мај) долази до знатног опадања броја повреде Кодекса на свим порталима.
Прва недеља јуна прати ову праксу, те са бројем активних случајева од 516 (1. јун) до 475 (7. јун), на порталима Еспресо, Мондо и 021 није дошло до повреде Кодекса, док је на порталима Б92, Телеграф и Србија Данас Кодекс прекршен по 2 пута на сваком појединачном порталу.
У периоду 1. јул – 7. јул (број активних случајева од 1783 до 2942) уочава се раст броја повреда Кодекса, и то највише на порталу Србија Данас – 21. Портали Мондо и Еспресо имали су по 7, портал Телеграф 8, док је Б92 имао 9 повреда Кодекса новинара.
Током прве недеље августа са бројем активних случајева заражених Коронавирусом од 4256 (1. август) до 3154 (7. август) на порталима Мондо (12), Еспресо (20) и Србија Данас (30) дошло је до повећања у броју кршења, на порталу Телеграф (8) уочава се стагнација у односу на месец јул, док на порталу Б92 није забележен ниједан пример повреде Кодекса.
У септембру је значајно опао број активних случајева за дати датум, па је у периоду од 1. септембра (579 случајева) до 7. септембра (479), опао и број повреда Кодекса на порталима Мондо (2) и Србија Данас (9). Портал Еспресо имао је незнатно повећање у односу на август – 21, као и Телеграф – 10 и Б92 – 2.
Резултати
Србија Данас
Најзаступљенија поглавља у којима су прекршени етички принципи новинарске професије су Поглавље 1. о објективном и истинитом извештавању (60 пута) од којих најчешће став 2 приликом преношења нагађања, коментара и претпоставки као и став 4 када новинар не консултује два извора што је “посебно пожељно у случају постојања индиције да званичан извор даје непотпуну и/ или нетачну информацију”*. Затим Поглавље 6. о изворима информација став 8 (21 пут) при чему због постизања атрактивности текста наслова уједно подстиче неоснован страх или неутемељен оптимизам читалаца. Принципи професионалног извештавања нарушавани су 13 пута слепим веровањем извору информације (Поглавље 5. о новинарској пажњи), у десет прилика неусклађеним текстом наслова са суштином тела текста (Поглавље 2.) и неадекватно навођеним извором и парафразирањем истраживања које новинари наводе у свом тексту (Поглавље 9. о ауторству).
У забележеним текстовима новинар/ уредник дозвољава погрешне или неутемељене интерпретације саговорника, преувеличавање или умањење чињеничног стања као у вести: „ОВДЕ ВИШЕ НИЈЕ РЕЧ О МЕДИЦИНИ, НА КРАЈУ ПРИЧЕ ЈЕ УВЕК БИЛ ГЕЈТС“: Несторовић обелоданио све о лековима и вакцини”, или као у вести „Не смеју се примати живе вакцине“: Даница Грујичић открива због чега су Срби заштићени од корона вируса“, где новинар у даљем тексту цитира докторку неурохирурга Грујичић: „Словени су изгледа својом генетиком заштићени. “, притом не наводећи научну утемељеност таквих тврњи што читаоце може довести у заблуду. Чак и када извор даје информацију за чију веродостојност сноси одговорност, новинар/ уредник је дужан да понуди другу страну и алтернативни суд, поткрепи изјаву научним истраживањем или фацт цхецк-ује у оквиру своје редакције информацију коју извор пласира пре њеног објављивања.* поготово када је у питању ситуација изузетне ванредности и опасности по најшире светско друштво као што је случај с ковид-19 пандемијом.
Тако у тежњи да што интензивније таргетира пажњу циљне групе, новинари узимају изјаве јавних личности из шоу бизниса или политике као релевантне за ковид-19 информисање, а које најчешће нису стручне да саветују/ буду извори, а тиме поспешују ширење дезинформација или полуинформација као у наслову “ВИП: НЕ ДАМ, ТО ЈЕ ЧИПОВАЊЕ!“ Тони Цетински изнео јасан став: Он и његова породица неће се вакцинисати! (ВИДЕО)”.
Најчешће коришћене речи у насловима које нарушавају објективност извештавања и могу се сматрати индикатором кликбејт новинарства су: експлозија, хара, дивља, најцрњи дан, најсмртоноснији дан, катастрофа, језиво, аларматно, легло заразе; Највећи број забележених спорних текстова било је у првој недељи априла и то 30 садржаја, док је најмање у првој недељи месеца јуна- две вести.
Телеграф
Највећи број забележених вести на овом порталу односи се на Поглавље 1. о истинитости и објективном извештавању које је доведено у питање 41 пут, од којих се 24 пута односило на став 3 о недостајању извора информације. У текстовима је примећен недостатак новинарске пажње приликом извештавања (Поглавље 5., став 1) као и пет пута неосновано подстицање страха/ оптимизма зарад постизања атрактивности наслова текста (став 8 Поглавље 6.). Тако су у једном дану (02.08.) у размаку од неколико сати биле пласиране две вести чији се наслови противстављају и могу збунити читаоце: „Тестирање на корону на лични захтев могуће је и у Торлаку без заказивања, резултати су истог дана“, и друга вест: “Навала за тестирање на корону на лични захтев: У Београду је то немогућа мисија све до 20. Августа”, при чему ни јасан извор информација није наведен.
Највећи број забележених садржаја био је у првој недељи априла месеца (19 вести), а само једна у првој недељи јуна месеца, што је најмањи број спорних вести.
Еспресо
На порталу Еспресо има укупно 97 кршења у 42 вести током овог мониторинга. Најчешће је прекршено Поглавље 1. (27 пута) и то тачке које се односе на претпоставке и нагађања представљена као чињенице, али и објављивање непроверених информација и изостављање извора. У вестима долази до приказивања нетачних информација у наслову, самим тим и многи наслови нису у складу са текстом (што је повреда Поглавља 2., став 1 која је забележена 23 пута). Овим начином извештавања, читаоци су доведени у заблуду. Још једна повреда која је честа у рубрици Коронавирус је повреда Поглавља 6 (25 пута), најчешће тачке 8 која се односи на буђење неоправданих нада или уношење страха у сврху креирања атрактивног текста/ наслова. Често су у насловима коришћене речи – „страшно, жртва, застрашујуће, умирање/мртви, језиво, стравичан, забрињавајуће, потресно, лоше вести“ уз наглашавање речи или реченица великим словима или знаковима интерпункције („!“, „?!“). Примери: ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ НАЈНОВИЈЕГ ИСТРАЖИВАЊА: Корона променила функцију мозга ОВОЈ ГРУПИ ЉУДИ!; ИСПЛИВАО СТРАВИЧАН ПОДАТАК КОЈИ СЕ КРИО ОД ЈАВНОСТИ: Скоро 2 хиљаде мртвих у старачким домовима од коронавируса!; ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ СРПСКОГ СТРУЧЊАКА! Данас не излазите из куће, активност коронавируса је ЕКСТРЕМНА; Коронавирус; ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ ЈЕ САОПШТИЛА НЕШТО ЗАИСТА ЗАСТРАШУЈУЋЕ: После овог, НИКО НОРМАЛАН неће напоље, ако не мора. Током свих 6 месеци праћења забележене су ситуације које могу утицати збуњујуће за читаоце, и то на начин да су једна за другом објављене вести (које не морају у себи садржати јасну повреду Кодекса) у којима се износе супротстављени ставови, информације или препоруке.
Сваке прве недеље у месецу је на овом порталу у просеку Кодекс прекршен у 9-10 вести. Одступања има само у првој недељи јуна, када није пронађено ниједно кршење (заступљеније су биле вести из рубрике Хроника), и у првој недељи јула где је до повреде Кодекса дошло у 5 вести.
Б92
На порталу Б92 је у 13 спорних вести новинар/ уредник једанаест пута нарушио објективност свог извештавања (Поглавље 1.) тако што је пропустио да наведе извор информације, пренео коментар/ нагађање или једнострано известио о ковид-19 тематици. Осим тога, бележено је по једно кршење Поглавља 6. о изворима, 7. о поштовању приватности и Поглавља 9. о ауторству. Вести с насловима: “Хонгконг: Масовно тестирање или скупљање ДНК становништва?”, као и: “За септембар се спрема више сценарија” креиране су с недовољном новинарском пажњом (Поглавље 5.). У једној вести није узето у обзир да извор може да следи своје интересе/ интересе друштвених група приликом пласирања или преузимања дигиталног садржаја са њихових друштвених профила (исто Поглавље 5., став 2): “Колашинац писао министру: У Сјеници је горе него у Новом Пазару”, при чему се фејсбук објава спортисте узима као релевантна за процену стања у једном од ковид центара.
Мондо
На порталу Мондо има 29 кршења у 12 вести. Најчешће је прекршено Поглавље 1. (12), где имамо готово подједнако кршење тачака 1, 2, 3 и 4 овог поглавља, а у пет вести дошло је и до повреде Поглавља 2. и то тачке 1 у којој се наводи да наслов текста не сме бити у супротности са суштином текста. 5 пута забележено је и непоштовање Поглавља 6. о односу према изворима информисања и то смернице 7 о изостављеном упућивању на извор (линковање ка интернетској страници са које је информација преузета) и тачке 8 која упућује на уношење неоправданих страхова и уливања лажних нада. Непоштовање Поглавља 5. такође је забележено 5 пута и то тачке 1 која се односи на новинарску пажњу и тачке 2 – слепо веровање извору. Примери: У државним домовима за старе нема корона вируса; Појавио се НОВИ ОБЛИК КОРОНЕ! 9 пута је ОПАСНИЈИ, постаје доминантан облик!; „ОД СВИХ ПРОКЛЕТИХ МЕСТА ДОШАО САМ У СРБИЈУ“: Ово је КОНТРОВЕРЗНИ КАНАДСКИ ПРОФЕСОР који се у Србији заразио КОРОНОМ!.
021
Портал 021 је током праћења у јулу, августу и септембру извештавао о Ковиду19 без кршења Кодекса. Најчешће је извештавано о тренутној епидемиолошкој ситуацији, броју новооболелих и преминулих, а у септембру и о препорукама које се односе на нову школску годину, без препознатих повреда.
Закључци
Током праћења извештавања, примећено је да сваки портал има своје принципе обраде вести и своју уређивачку политику, па се самим тим не може извести свеобухватан закључак, због повремених одступања. Општи утисак је да је раст или опадање у броју вести о коронавирусу, али и повреда Кодеска новинара Србије или Смерница у већој мери пратио раст и пад броја оболелих. У априлу месецу, када је, по речима епидемиолога, на снази био први пик првог таласа пандемије ковид-19 било и највише кршења Кодекса новинара Србије на порталима са таблоидном структуром – Србија Данас, Еспресо, Телеграф. Са опадањем броја заражених у мају, сви портали пратили су и тренд опадања броја вести у којима је пронађен било какав пример кршења Кодекса. Тада је уочена силазна путања првог таласа која се наставила све до јуна где је, са наглим и најуочљивијим падом у броју заражених на дан, забележено и најмање повреда неке од тачака Кодекса или Смерница. Јул месец карактерише раст у броју оболелих, у овом периоду наступио је други пик првог таласа коронавируса који је обухватио и август, у складу са тим дошло је до повећања у броју повреда Кодекса на сваком од портала. Још један значајан пад у броју оболелих на дан десио се у септембру. Са још једним слабљењем пандемије у Србији, смањио се и број кршења на свим порталима осим портала Еспресо и Телеграф.
Обзиром на комплексну друштвену и здравствену ситуацију у којој се налази светски систем, сви актери у процесу комуницирања морају с дужном одговорношћу да приступају немерљивој количини информација које свакодневно буду пласиране у дигитални простор. Под притиском неизвесности и механизама страха корисници информационих платформи олако учествују у ширењу дезинформација или делимично тачних података/савета који могу имати негативне последице на велики број људи. Зато је пред новинарима као професионалним комуникаторима изазов и дужност да искористе све механизме смањења шанси да нетачна, необјективна, манипулативна информација или наратив доспе у ширу јавност: инсистирати на другом мишљењу, за основ изјава узимати стручњаке потврђене експертизе, избегавати преношење савета јавних личности које могу бити погрешни или оставити негативне последице на читаоце, као и појачати сарадњу са редакцијским фацт цхецкер- има или факе неwс агенцијама и wебпорталима. У складу са тим, у присуству недоумица, консултовати Савет за штампу, као и Кодекс и Смернице, у циљу добијања јасније слике о начину извештавања које ће бити окарактерисано као тачно, објективно, коректно.
[1] Подаци преузети са: https://covid19.data.gov.rs/ 04.02.2021.
Анализа садржи преглед и увид у жалбе упућене Савету за штампу на извештавање штампе и онлајн медија о ковид-19 пандемији у Србији, као и у одлуке Комисије за жалбе по примљеним жалбама. Период обухваћен овом анализом је од 1. марта до 31. децембра 2020. године.
Анализа жалби на извештавање штампе и онлајн медија о ковиду-19
Анализа садржи преглед и увид у жалбе упућене Савету за штампу на извештавање штампе и онлајн медија о ковид-19 пандемији у Србији, као и у одлуке Комисије за жалбе по примљеним жалбама. Период обухваћен овом анализом је од 1. марта до 31. децембра 2020. године.
Анализа жалби на извештавање штампе и онлајн медија о ковиду-19
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.111
25.3.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 110. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.3.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
2.Разматрање жалбе Игора Велимировића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
3.Разматрање жалбе Удружења за заштиту животиња „Стич“ на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“
Снимак седнице на хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=мКх9рПкПУqс&т=44с
1.Предраг Аздејковић, председник Геј лезбејског инфо центра, поднео је жалбу Савету за штампу верујући да је спорним текстом Кодекс новинара прекршен у делу који се односи на истинитост извештавања. У жалби је наведено да је „Српски телеграф“ нетачно у наслову и тексту навео да су речи „мајка“, „мајчинство“ и „дојење“ забрањене у једној болници у Брајтону, како „ЛГБТ родитељи који могу да усвајају децу не би били дискриминисани изразима за родну припадност“. Вида Петровић Шкеро је, у току расправе, рекла да би се могло додати и да је прекршена тачка Кодекса која се односи на забрану дискриминације, у овом случају на основу сексуалне оријентације. Са њом се сагласила Лијљана Смајловић, која је рекла да би се сагласила и ако се пронађе још неки прекршај Кодекса, јер је текст пример и дискриминације и потпуног непрофесионализма. Истог мишљења био је и Владо Мареш, који је додао да је овакав текст срамота. Златко Чобовић је указао на то да у тексту није наведен извор, али да уколико је извор Би-Би-Си онда је њихова вест потпуно нетачно пренета, јер у тексту Би-Би-Сија нема речи „забрана“, како је наведено у наслову текста у „Српском телеграфу“. Јелка Јовановић је нагласила да је ово удар и на родно сензибилни језик, што је посебно битно ових дана док траје расправа о предлогу закона о истополним заједницама. То је још један случај злоупотребе јавности и обмањивања, рекла је. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља И и тачке 1 и 4 поглавља В.
2. Игор Велимировић, одговорни уредник портала „Директно.рс“ поднео је жалбу због ауторског текста народног посланика Небојше Бакареца у којем се, како је навео, уредништво и новинари тог медија називају погрдним именима, а такође су и неосновано оптужени за сарадњу са мафијом. У краћој дискусији, Снежана Андрејевић и Зорица Вишњић су оцениле да је реч о тексту који оставља без коментара и да су у потпуности сагласне са предложеном одлуком. Оливера Милошевић се сагласила са тим оценама, наводећи да је све „упаковано“ у колумну, али да слобода говора није могућа без икаквих ограничења и додала да је ово наставак онога што се дешава у Скупштини Србије. Након тога, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 одељка И и тачка 6 одељка ИВ.
3. Друштво за заштиту животиња „Стич“ из Петровца на Млави поднело је жалбу због текста којим су, по њиховом мишљењу, прекршене тачке Кодекса новинара које се односе на обавезу тачног, објективног и потпуног информисања, као и на забрану дискриминације, односно говора мржње, јер је објављена нетачна информација да су пси из азила тог удружења прескочили ограду, заклали четири овце и повредили њиховог власника. Генерална секретарка је, представљајући случај, навела и да није до краја разрешено да ли је редакција покушала да ступи у контакт са људима из удружења, односно зашто није достављен деманти на текст, након чега је Владо Мареш рекао да је тешко утврдити шта је тачно, те да можда Комисија ни не треба да се изјасни. Бојан Цвејић је, међутим, рекао да Комисија можда не може да утврди шта се тачно десило, али да то није ни важно за оцену да ли је текст написан у складу са Кодексом. „Можемо да им верујемо или не кад кажу да су их звали, али читаоци то не знају. Да су у тексту навели нпр. да представници удружења нису били доступни за коментар, било би у реду, без тога, гласаћу да је Кодекс прекршен“, рекао је. Љиљана Смајловић је рекла да мисли да Комисија може да се изјасни – да је портал, без икаквог доказа, оптужио људе из удружења и псе и да то има неке последице, што није безазлена ствар. Истакла је да редакција нема никакве доказе да је обавила новинарски посао како треба и да Комисија већ на основу тога може да одлучи, а додатни проблем је и то што они тим текстом некога угрожавају. Оливера Милошевић је рекла да стицајем околности, пошто као новинар прати дешавања у том крају, познаје рад овог портала, као и да су је из неких других локалних медија замолили да Комисију упозна са тим шта објављује портал „Тпкнеwс“, чији су текстови већ били предмет одлучивања Комисије за жалбе. Навела је да је реч о „назови медију“ који угрожава рад других медија, јер се локални новинари поистовећују са радом тог портала, као и да је реч о људима који се, без икаквог пардона, играју туђим животима у толикој мери да је ова жалба нешто најблаже што су у последње време објавили. Нагласила је да је сматрала да има обавезу да Комисији укаже на то, али да ће свакако гласати искључиво о тексту који је предмет расправе и да не жели никако да овим додатним информацијама утиче на одлуку Комисије о овом случају. Зорица Вишњић је рекла да се из преписке која је вођена на друштвеним мрежама види да је редакција портала представнике удружења упутила на полицијску станицу, а да су пропустили прилику да им понуде да демантују текст, иако су исте вечери по објављивању текста били са њима у директном контакту. Додала је да је Петровац на Млави мало место и да су новинари, ако им се нико није јављао на телефон и одговарао на мејл, могли да оду до тог азила и да провере шта се десило. Вида Петровић Шкеро се сагласила са оценом Љиљане Смајловић да Комисија има услова да одлучује, да је евидентно да је редакција објавила вест без икакве провере, чиме је прекршен Кодекс, а што може да доведе до још неких последица по власнике азила и чак до тога да се пси жртвују иако не постоје докази о томе шта се тачно догодило, чији су пси, чије су нападнуте животиње… Златко Чобовић је рекао да не сумњу оно што је Оливера Милошевић рекла, али да Комисија треба да се бави само овим случајем, који је, по његовом мишљењу, потпуно јасан. Додао је да у тексту нема извора, иако не види никакав разлога да човек који је наводно нападнут остане анониман, већ напротив. Такође, није реч о извештају са неког дневног, актуелног догађаја да би тиме могло да се оправда то што нема друге стране. То потврђује и сам уредник портала који каже да су за догађај сазнали ујутро, а текст је објављен увече, што значи да су могли да сачекају и до сутра док не добију одговор друге стране, не провере у полицији и сл. У преписци на друштвеним мрежама он не види никакву понуду да се објави одгвор, већ само међусобно вређање. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 4 одлељка И и тачка 1 одељка В.
Седница је завршена у 18.35 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Драган Ђорђевић