sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.107
26.11.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 106. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.11.2020. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Јелена Васић и Милица Љубичић из КРИК-а, Александра Христов и Гордана Лазаревић из Христов цонсалтинга и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:
1.Разматрање жалбе портала „Инфоврањске.рс“ на текстове објављене на порталу „Подпрзарпресс.рс“
2. Разматрање жалбе портала „Инфоврањске“ на текстове објављене на порталу „Врањскаплуств.рс“
3. Разматрање жалбе портала „Инфоврањске“ на текстове објављене на порталу „Ртв-врање.рс“
4.Разматрање жалбе Давора Лукача објављене у онлајн издањима дневних листова „Информер“ и „Ало“
5. Разматрање жалбе Ане Грубин на текстове објављене у дневном листу „Српски телеграф“,
6. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен на порталу „Нова.рс“
7. Разматрање жалбе Минецо Лтд на текст објављен на порталу „КРИК“

Снимак седнице на: хттпс://yоуту.бе/WсхицYл7фwо
1.-3.Комисија је водила обједињену расправу о све три жалбе које је поднео Саша Стојковић, главни и одговорни уредник портала „Инфоврањске.рс“ због тога што су три локална портала пренела увредљива саопштења Градског одбора Српске напредне странке у Врању, која се односе на запослене у Инфо врањским. У току расправе Снежана Андрејевић је рекла да у сва три случаја треба утврдити кршење Кодекса, јер је речник у тим саопштењима потпуно неприхватљив и непримерен. Јелка Јовановић је оценила да се води хајка, не само против једног новинара, што је повод, него се саопштењем вређа на различите начине и Саша Стојковић и цела редакција Инфо врањских и истакла да нико нема обавезу да преноси саопштења било које странке, која су очигледно злонамерна. Тамара Скрозза је рекла да би у образложењу одлуке која се односи на портал „Подпрзарпресс.рс“ требало навести да је посебно неприхватљиво то што је у оквиру једног од тих саопштења објављена фотографија са места убиства Милана Пантића, јер је тиме његово убиство злоупотребљено у политичке сврхе и повређено је право на достојанство жртве. Прецизирала је да то представља прекршај тачке 5 Поглавља ИВ, али да јој је прихватљиво и да се не гласа за ту тачку, већ да се то само наведе у образложењу одлуке. Бојан Цвејић је предложио да се упути нека врста апела политичким партијама да више воде рачуна о томе шта пишу у својим званичним саопштењима, јер медији, чак и без намере, после преносе увреде из тих саопштења. Вида Петровић Шкеро је рекла да рекла да Комисија не треба да се обраћа странкама, него медијима, којима треба упутити поруку да нису дужни да објављују страначка саопштења ако су она увредљива, као у овом случају за друге новинаре, и препоручити им да то не преносе. Са овим се сагласила Љиљана Смајловић, која је рекла да је ово добра прилика да се медијима још једном каже да нису дужни да преносе страначка саопштења. Она је, међутим, нагласила и да се не слаже са тим да је ово злоупотреба убиства Милана Пантића и да би волела и да се то и чешће појављује у медијима, јер је јавни интерес да се стално подсећа на то како је то убиство изгледало. Снежана Андрејевић се сагласила са тим да је у интересу јавности да се на то подсећа, али је питање да ли његову породицу потреса да стално гледају ту фотографију и да ли они деле мишљење чланова Комисије, тако да можда требало рећи да није коректно злуопотребљавати на овај начин то убиство. Вида Петровић Шкеро је рекла да је ове проблем у контексту, односно у томе што је фотографија употребљена за „декорацију“ политичког текста. Љиљана Смајловић је рекла да добро познаје породицу Милана Пантића и да је њихов највећи страх да се његово убиство не заборави, да им је драго сваки пут када се неко тога сети, те да зато мисли да није добро да Савет за штампу пошаље упутство редакцијама како није дозвољено објављивати ту фотографију да не би било да су некоректни и да то злоупотребљавају. Јелка Јовановић је рекла да разуме Љиљанину добру намеру, али да је у овом случају реч о политичкој злоупотреби у обрачуну са једним медијем, где се практично један медија „прозива“ као могући саучесник у ликвидацији новинара, што је апсолутно недопустиво. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је у сва три случаја прекршена тачка 6 поглавља ИВ, која се односи на поштовање етике и клутуре јавне речи.
4. Давор Лукач, новинар агенције ФоНет, поднео је жалбу, тврдећи да су „Информер“ и „Ало“ у својим онлајн издањима нетачно и у измењеном контексту, уз своје коментаре, пренели питање које је на конференцији за новинаре поставио представници Кризног штаба за борбу против корона вируса, као и да су, такође нетачно, тврдили да је он њу „напао“. Бојан Цвејић је рекао да Кодекс јесте прекршен, јер је нетачно пренето његово питање, а наведно је као цитат, као и да питање није постављено ни повишеним тоном, није било никакве конфликтне ситуације или вербалног или физичког напада, те је и тај део тврдње нетачан. Љиљана Смајловић је рекла да његов тон уопште није био „полушаљив“ како је наведено у предлогу одлуке, већ пре саркастичан. Он на то има право, али јој се учинило да Лукач јесте правио поређење Кризног штаб са Голим отоком и да то јесте било непријатно, па би требало дозволити да је неко ко је био на конференцији за новинаре то протумачио као ни мало шаљиво и изречено пријатељским тоном. Додала је, међутим, да питање није тачно пренето, односно да не можемо да дозволимо тумачење да су усташе управљане Голим отоком, Оливера Милошевић се сагласила са тим да је питање звучало саркастично, иако новинар има право и на сарказам, као што није спорно ни да је Кодекс прекршен јер је нетачно пренето питање. Указала је и на то да се оба текста баве и неким његовим претходним наступом, па се стиче утисак да је то био повод да се ово сада искористи за писање текстова. Снежана Андрејевић је рекла да Комисија не треба да се бави квалификацијама његовог тона, већ да констатује да је Кодекс прекршен јер садржај конференције за новинаре није истинито пренет. Зато би у образложењу жалбе требало навести само оно што су чињенице и што се снимком може потврдити. Златко Чобовић је оценио да је јасно да је пренето нешто што Лукач није рекао и да је реч о „чистом прекршају Кодекса“. Јелка Јовановић се сагласила са тим да је Кодекс неспорно прекршен, иако је поређење могуће било непримерено, али је питање постављено нормалним тоном, новинар има право да пита све што мисли да треба. Зорица Вишњић је рекла да је глагол „ревидирати“, који је употребио, типичан за речник који се користио на Голом отоку, као и да је она доживела то као нешто што је изрекао на сопствени рачун. Рекла је да не мисли да има разлога за такво поређење, али и да Комисија не треба ни да се бави тиме, већ оним што је после исконструисано и објављено, а што очигледно представља прекршај Кодекса. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља И, јер је реч о нетачно извештавању.
5. Адвокатица Ане Грубин (рођене Михајловски) поднела је жалбу због два текста у вези са силовањем њене сестре, којима су, између осталог, како је навела, прекршена права на приватност и жртве и Ане Михајловски, злоупотребљена осећања мајке силоване девојке, док је новинарка и после објављивања првог текста, наставила да узнемирава њену клијенткињу слањем порука и непримереним и непрофесионалним питањима. Јелка Јовановић је нагласила да је цела прича „одвратна“, да је реч о драматичном кршењу Кодекса, а нарочито је недопустив начин на који новинарка „Српског телеграфа“ комуницира са сестром жртве једног тешког злочина и то како се приступа томе са неким божанским правом – ја ти дајем право, а ти тако.. то је кршење свих новинарских правила и принципа. Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим, додајући да је Ана Михајловски, као позната личност, злоупотребљена да се открије ко је силована особа, са чиме се сагласила и Оливера Милошевић. Бојан Цвејић је рекао да су ово најчешћи прекршаји Кодекса, које нажалост, имамо сваки дан у црним хроникама – откривање идентитета жртве и починиоца, злоупотреба емоција породице, увлачење у причу познате јавне личности…само да би се продао што већи број примерака новина и добио што већи број кликова. Додао је и да му је жао што нема више оваквих жалби. Тамара Скрозза је рекла да је проблем и нешто на шта се у жалби не указује, јер је откривање идентитета жртве, само почетак, а онда је извештавање настављено „увлачењем“ породичних односа … Ана Михајловски је лично погођена тиме што је због ње откривен идентитет жртве, јер се то, вероватно не би ни десило да она није јавна личност, а онда је у све то додатно уплетена и прича о њеној породичној ситуацији. Драган Ђорђевић је рекао да је нарочито „ужасна“ манипилација са изјавом мајке жртве, као и комуникција новинарке са Аном Михајловски и њен потпуни недостатак скрупула. Чланови Комисије су, потом, једногласно, одлучили да су прекршене тачка 1 поглавља ВИИ и тачка 7 поглавља ВИ.
6.Министарство културе и инфомисања жалило се због преношења објаве Сергеја Трифуновића на Твитеру и Инстаграму, која, по њиховом мишљењу, садржи непримерен речник, уз илустрацију на којој је министар Владан Вукосављевић у нацистичкој униформи. Тамара Скрозза је, у току дебате, истакла да је у почетку, док је била актуелна прича о Вукосављевићевом саопштењу у вези са упадом на изложбу групе младића, било доста оваквих поређења са нацизмом и да је донекле имала разумевања за такве метафоре, док се поредила атмосфера која је уследила наког тог инцидента на изложби. У овом случају, ипак, сматра да је пређена граница дозвољеног и да Кодекс јесте прекршен. Нагласила је да не постоји никакав јавни интерес да „Нова.рс“ преноси Трифуновићеву објаву, која представља директно вређање, и да је та објава требало да остане тамо где се и појавила – на друштвеним мрежама, а не да се објављује и у медијима. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да и овде, као и у случају из Врања, треба медијима послати поруку да, као што немају обавезу да преносе простаклуке из страначких саопштења, тако нису дужни ни да преносе простаклуке са Твитера. Рекла је да она мисли, иначе, да је у реду да се објављују и постови са друштвених мрежа, јер се тиме и они који нису на мрежама информишу шта се дешава на тој јавној сцени, јер ова објава баца светло на једног играча на друштвеној мрежи. Навела је да мрзи таква поређења са нацизмом, али да је против тога да се овакве ствари проглашавају за прекршај Кодекса, мада би много више волела да је редакција о овом твиту известила са неком дистанцом, да је изнела неки став о томе, што су могли да ураде и портали из Врања са саопштењем СНС-а. Оливера Милошевић је рекла да јој се чини да је ово ипак „мало превише“, утолико пре што се редакција није оградила од тога и да је ближа одлуци да јесте прекршен Кодекс, ако је неко не убеди у супротно. Јелка Јовановић је рекла да ово може да се подведе под увредљиво, али да су обојица актера прилично неугодни играчи на јавној сцени, с тм што би министар морао да буде много опрезнији у тој комуникацији. Рекла је да би гласала да Кодекс није прекршен да није илустрације, овако се још двоуми. Мисли свакако да треба узети у обзир судове о министровим саопштењима која су била скандалозна. Сличног мишљења била је и Вида Петровић Шкеро која је рекла да је проблем у илустрацији, која је превише груба и коју треба посматрати одвојено од текста. Насупрот томе, Снежана Андрејевић је истакла да она текст и илустрацију посматра јединствено, проблем је и фотомонтажи и у асоцијацији на„плин“, тј. гасне коморе у тексту. И једно и друго је ужасно увредљиво, тачно је да јавна личност мора да трпи критику, али то не значи да мора да трпи и увреде и клевете и овакву фотомонтажу. У већини земаља Европске уније је коришћење нацистичких симбола кривично дело, код нас би морало да се суди по приватној тужби, али без озбира на то, како је истакла, врло је осетљива кад је упитању употреба нацистичких симбола у овакве сврхе и они треба да се уклоне из јавне комуникације. Зорица Вишњић је рекла да оно што је дозвољено на друштвеним мрежама није дозвољено у медијима, као и да се ужасава претеране употребе фашизма и нацизма у политичким и друштвеним обрачунима у земљи која је тешко страдала под том идеологијом, јер се тиме релативизују ти злочини. Није било потребе да медиј пренесе Трифуновићев пост без обзира што је министар својих саопштењима иритирао јавност, посебно културне раднике. По мишљењу Бојана Цвејића, нико од чланова Комисије не мисли ништа добро о томе што је Сергеј Трифиновић написао, али да је сагласан са Лиљаном Смајловић да нема прекршаја Кодекса. Портал је пренео оно што је написао неко ко је јавна личност, познати глумац и донедавно лидер политичке партије, и илустровали су ту изјаву. Додао је да би очекивао да види шта је тачно Трифуновић објавио, чак и да се редакција оградила од тога. Љиљана Смајловић је рекла да она мисли да је „Нова.рс“ ово требало другачије да објави, да се види неки уређивачки приступ, али да не мисли да је Кодекс прекршен. Она је подсетила да је угледни „Шпигл“, један од најбољих листова на свету, на насловној страни објавио фотомонтажу на којој је Ангелу Меркел ставио у друштво не само са Хитлером, него и са другим архитектама Холокауста, те да је то стандардна ствар у новинарству и Комисија не би требало да пошаље медијима поруку да никада никога не смеју да пореде са Хитлером и да је то само по себи прекршај Кодекс, јер није тако. Владо Мареш је такође мислио да нема прекршаја Кодекса. Рекао је да је министар дужан да истрпи јавну критику и да је ово део његове јавне слике, те да не види због чега би се министар уопште жалио. Није, како је додао, ништа чудно ни да се овако нешто појави на друштвеним мрежама, ни да медиј то пренесе, јер је то упозорење на општу друштвену климу. Драган Ђорђевић је рекао да му је, лично, ово „поређење“ са нацистима прејако, али да ће гласати да Кодекс није прекршен, јер министар мора да истрпи и мало јачу критику. Да Кодекс није прекршен оценио је и Златко Чобовић. Комисија је, зато, са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да „Нова.рс“ није прекршила Кодекс.
7.Минецо Лимитед поднео је жалбу тврдећи да су објављивањем спорног текста, као и реаговања КРИК-а на њихов деманти (који није објављен) прекршене бројне одредбе Кодекса новинара из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња, Однос према изворима информисања и Поштовање приватности. Пре почетка расправе Снежана Андрејевић је рекла да мора да се изузме из одлучивања, јер се један од актера догађаја о којима КРИК извештава презива Андрејевић. Објаснила је да није у сродству са њим и да не зна ко је он, али да сматра да мора да се повуче, како би остао очуван утисак независности огана који одлучује, тј. Комисије. Јелка Јовановић је рекла да је ово прилично компликован случај, који ће она „додатно закомпликовати“, тиме што ће изразити сумњу у тврдње да је текст који је ЦИНС објавио о Минецу 2013. године, а из којег су поновљени делови, повучен са тог портала, јер су новинари који су текст писали отишли у КРИК. Истакла је да је у то време била у УО ЦИНС-а и да јој је познато да је текст повучен јер је утврђено да објављене информације нису биле довољно поуздане и да је направљен договор да се текст повуче да се не би водио спор због тога. Рекла је да јој се чини да у овом тексту има прекршаја Кодекса, да не разуме како КРИК није добио деманти, јер не верује да је послат свим другим редакцијама које су пренеле текст, а да није достављен КРИК-у. Такође, истина је да је истраживачко новинарство спорије, али је ипак необично да се све односи на нешто што се догодило 2015. и 2018. и да нема никаквих нових информација, јер оптужница ни после седам година није потврђена, као и да је добро што су одговори Минеца инкорпорирани у текст, јер иначе не би било довољно да је само остављен линк ка њима. Љиљана Смајловић је рекла да се њој случај не чини тако компликованим, већ да је јасно да је прекршен Кодекс, јер су изнете веома крупне оптужбе без видљивих доказа. Бојан Цвејић је рекао да је у дилеми како да гласа, рекао је да у тексту постоји друга страна, јер су Минецу послата питања у вези са сваком тврдњом изнетом у тексту и добили одговоре. Рекао је да се не слаже са примедбом да је необично што се објављује текст са „старим подацима“, јер је база из које су преузети подаци објављена сада, КРИК је пронашао нешто што се односи на Србију и одлучио да објави, јер постоји интерес јавности да се ово зна. Јелка Јовановић је поновила да у тексту нема никаквих нових информација и да све што је представљено као доказ – није доказ. Тамара Скрозза је рекла да је и њој тешко да одлучи, да свакако мисли да је КРИК морао да објави одговор на текст, јер је тема јако осетљива и требало је да објаве сваку реч од онога што им је достављено. Вида Петровић Шкеро је рекла да не може да се изјасни у погледу истинитости извешавања, јер нема доказа да оно што је објављено није истинито. Осим тога, у тексту се не тврди да је реч о незаконитим трансакцијама, већ да се сумња, а ако нема доказа да је неистинито, не може да утврди да ли је то тачно или није, већ само да постоји сумња. Додала је да је деманти свакако морао бити објављен, јер је редакција видела да постоји и зато то јесте прекршај. Љиљана Смајловић је на ово одговорила да портал већ седам година објављује на хиљаде карактера текста на ову тему и још има само сумње. Питала је шта Комисија треба да каже подносиоцима жалбе после свега – у реду је да они сумњају, а ви докажите да нисте сумњиви? Оливера Милошевић је додала да се у тексту не наводи само да постоје сумње, јер је, нпр. један од међунаслова – злочини из прошлости, што је тврдња која ничим није поткрепљена. Тамара Скрозза је рекла да је њу убедило то што је рекла Љиљана Смајловић и да је у праву – без обзира на све договоре и обавезе које имају према међународној мрежи од које су добили информације, морали су да понуде некакве доказе, посебно због тога што све то траје веома дуго. „Ако већ година објављују сумњу, морају да дају неке доказе, па да сви разрешимо ту дилему. Овако, то делује лоше и атипично за КРИК“, рекла је. Златко Чобовић је нагласио да Комисија не може да утврђује истинитост онога што је објављено, али је спорно то што није објављен документ и што КРИК-у треба да се верује на реч. „Они тврде да су имали увид у те документе и ја лично могу да не сумњам у то, али то не може бити оправдање пред читаоцима“. Додао је да је Кодекс неспорно прекршен тиме што није објављен деманти. Јелка Јовановић је навела и да је нејасно на основу чега се пише ако није донета никаква одлука, а уколико јесте, како је могуће да није доступна јавности. Такође је додала и да је текст комликовано написан. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља ИВ, која се односи на необјављивање одлуке, као и тачка 1 поглавља Новинарска пажња.

Седница је завршена у 19.50 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Владо Мареш