ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 27.06.2019

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. јуна, у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.  Весна Лакићевић – Нови Палеж

2.  Ненад Живковић – Epancevo.rs (I, II, III, IV, V)

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

Одговор председника УНС-а премијерки: Разговарајте са Н1, вратите Савет за штампу у Медијску стратегију

(Извор: УНС) – Поштована председнице Владе, у писму које сте у петак послали Удружењу новинара Србије навели сте да је једна телевизија злоупотребила Ваш коментар искористивши га као наводни одговор на питање које Вам та телевизија није ни поставила и затражили наше мишљење о таквом поступку новинара.

Нисте навели на коју телевизију мислите, али смо претпоставили да је реч о Н1, с обзиром на чињеницу да је то једина телевизија са великом гледаношћу која критикује Вашу владу и да су државни органи у сталном сукобу са њом.

У међувремену је наша претпоставка потврђена пошто се уредништво Н1 извинило због „грешке у вестима“ у вези са Вашом изјавом и позвало Вас да прекинете игнорисање те телевизије и почнете да гостујете у њиховим емисијама. 

Питали сте нас шта као председница Владе у таквом случају који називате „фалсификовањем стварности на начин који до сада није забележен у нашим медијима“ можете да урадите, „а да то сутра не буде нови повод за напад на мене лично и Владу коју водим под оптужбом да вршим притисак на медије“. Одговор на ово питање је лак, као што је лако утврдити да Н1 није поштовао основна правила новинарства. Могли сте да упутите деманти, да се обратите судовима части удружења новинара, или да, ако је вест објављена и на сајту Н1, пошаљете жалбу Савету за штампу. 

Савет за штампу је једино саморегулаторно тело за етику у новинарству коме се сви грађани, па и Ви, могу обратити ако сматрају да су им извештавањем штампаних и онлајн медија повређена права или да су ти медији прекршили Кодекс новинара Србије. Недавно се Комисији за жалбе Савета за штампу обратио и министар Владан Вукосављевић, показавши да има поверење у суд овог тела. Тим више нас чуди што је Ваш кабинет избацио помињање Савета за штампу из нацрта Медијске стратегије без образложења и без консултовања са радном групом која је писала тај нацрт. 

Верујем да после ове ситуације у којој сте се нашли боље разумете зашто је важно да извршна власт подржи даље јачање Савета за штампу и поштовање етичког кодекса новинара, који јасно наводи да је обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност. Зато Вас позивам да омогућите да Влада усвоји Медијску стратегију у којој ће Савет за штампу имати значајну улогу.

Као што смо навели у саопштењу поводом ненајављеног доласка опозиционог лидера Марка Бастаћа у редакцију новина Ало, политичари у односу на медије имају иста права као сви грађани али веће обавезе. Основна обавеза сваког политичара, а пре свега оног ко је на власти, јесте да трпи критику медија. Ако нисте спремни да трпите критику, онда политика можда није посао за вас. Под критиком не подразумевам измишљање питања и „лепљење“ одговора на сасвим друга питања, што се овог пута десило и што Н1 назива грешком. 

Ипак Вас позивам да прихватите позив те телевизије и гостујете у њиховим емисијама, јер је реч о јединој телевизији која критикује рад Ваше владе и зато што је важно разговарати с онима који другачије мисле, чути њихову аргументацију и водити дијалог. Стање непрестаног сукоба може нас све довести до грешака које, за разлику од ове коју је направио Н1, неће бити могуће исправити.

Владимир Радомировић

председник Удружења новинара Србије

http://www.uns.org.rs/desk/UNS-news/81464/odgovor-predsednika-uns-a-premijerki-razgovarajte-sa-n1-vratite-savet-za-stampu-u-medijsku-strategiju.html

Сатирање Савета за штампу: Завршни ударац власти у мисији уништавања квалитетног новинарства

h

(Извор: Цензоловка) – Ако се има у виду да су власт и њени сарадници из сенке у протекле две године учинили све што су могли како би уништили новинарска удружења, медијске асоцијације, новинарске групе, новинарску борбу и све што иоле мирише на новинарско – није никакво чудо што је на „вишим нивоима“ коначно донесена и одлука о сатирању Савета за штампу.

Како сада стоје ствари, најављена Медијска стратегија дозволиће могућност стварања новог савета за штампу, односно постојање више таквих тела. Незванично, у њој се Савет чак и не помиње експлицитно, већ само као „саморегулаторно тело“.

Претходни нацрт стратегије, рађен у сезони 2017–2018, онај који је противуставно поништио лично Александар Вучић, а ствар такође противуставно обзнанила Сузана Васиљевић – предвиђао је нешто сасвим друго, а исто толико погубно: стварање „државног“ савета за штампу, нешто попут РЕМ-а за штампане медије.

Сматрало се, ваљда, да је засад уникатни РЕМ толико позитивно утицао на медијску сцену, да је ред да се слично тело формира и у свету штампе како би и она процветала попут Пинка, Хепија, Студија Б и осталих поноса и дика.

Пошто још не знамо како ова нова стратегија заправо изгледа, у којој форми је отишла у Брисел на проверу, и шта све тачно предвиђа – можемо само да наслутимо како ће заправо проћи Савет и каква му је судба намењена. Оно што је ипак сасвим евидентно јесте да овакав какав је сада – некоме јако смета. Да ли су то нова медијска удружења, која нису ни постојала у време оснивања Савета; да ли удружења која нису репрезентативна, а претендују да то буду; да ли држава којој по правилу смета све у чему сама не учествује, или нешто сасвим друго – овом приликом није ни битно.

 

Рецептура

Битно је да једној од ретких потпуно функционалних медијских институција/организација виси секира над вратом.

Битно је да се неко – из само њему знаних разлога – намерачио да уништи једино медијско тело које се у позитивном смислу помиње у сваком извештају Европске комисије о напретку Србије, једино тело у вези с којим није било практично никаквих скандала, једино које се показало као јаче од свих еснафских зађевица, једино које је преживело и беспарицу, понекад чак и немар оснивача, вишеструке и вишемесечне медијске хајке, и једино које је – упркос свему томе – све ове године истрајавало практично неповређено.

Ако се у обзир узме све то, плус чињеница да су власт и њени сарадници из сенке у протекле две године учинили све што су могли како би уништили новинарска удружења, медијске асоцијације, новинарске групе, новинарску борбу и све што иоле мирише на новинарско – није заправо никакво чудо што је на „вишим нивоима“ донесена и одлука о сатирању Савета за штампу.

Биће, по свој прилици, примењен већ виђени рецепт: уместо јединственог тела које су основала највећа новинарска удружења, свако мање удружење или асоцијација сада формира свој савет, о жалбама се одлучује не више на једној, већ на много адреса. Држави добро, јер је уништила једино јединствено тело које смо имали, а сваки појединачни „саветчић“ равноправно конкурише за буџетско финансирање или тражи новац из неких других каса. Поред XY новинарских удружења, сада добијамо и XY савета за штампу – расуло које нам је и до сада доносило само пропаст.

 

Моја кућа

 

Подразумева се да као чланица Комисије за жалбе Савета за штампу од 2011. до 2018. нисам потпуно објективна и да – пишући о Савету – говорим о својој кући: о кући у коју верујем, у коју сам веровала од првог дана, у којој сам доживела много тога и лепог и непријатног, изгубила много живаца, све то време непрестано верујући у дубок и далекосежан утицај онога што сам градила заједно са још седморо чланова и чланица који су представљали НУНС, УНС, Локал Пресс, Асоцијацију медија, са троје који су представљали јавности и са свим оним небројенима који су нам у раду помагали. Ипак, колико год била субјективна – чињенице су ту, и говоре за себе.

Када сам пре 16 година први пут младим колегама држала семинар о медијској етици, један ме је младић – после сат времена предавања – прекинуо и питао: „А шта је то етика?“

У годинама које су следиле свака прича о медијској етици била је начелна, недовољно јасна и – пре свега – ретка. Иако смо у међувремену дошли до заједничког Кодекса новинара Србије, а Кодекс су (у одређеним контекстима, наравно) почели да помињу чак и уредници таблоида, иако више није било дилеме у вези са значењем појма „медијска етика“, то је и даље била тема о којој се није разговарало, која није перципирана као посебно битна. Све је то променио Савет за штампу.

Осам година од прве седнице Комисије за жалбе, Савет је постао неизбежни део сваке медијске конференције, његови чланови неизбежни саговорници у прилозима о професионализму, а медијска етика пуноправна тема у сваком разговору о медијима и медијској слободи.

Ни срамотни текстови таблоида, ни покушаји дискредитације у медијима који су се нашли пред Саветом, ни вишемесечна кампања у Политици која није била задовољна једном одлуком, па чак ни осуде колега које су нас повремено оптуживале да „непотребно моралишемо“, не да нам нису могле ништа, већ су допринеле да се својим послом бавимо с још више воље и страсти.

Стотине жалби, десетине врло проблематичних, бурне расправе, одлуке које су привлачиле мање или више пажње, предавања на Факултету политичких наука, конференције за новинаре, тренинзи с колегама, медијски наступи чланова Комисије… све то допринело је угледу и утицају који је Савет временом стекао.

При свему томе важно је рећи да углед није изграђен само на домаћој, већ и на међународној сцени. Искуства смо делили с колегама из практично свих европских савета за штампу, а наши случајеви обично су били неупоредиво комплекснији од оних с којима су се они суочавали.

Иако они нису имали проблема с финансирањем (за разлику од нас), иако су њихове одлуке без поговора објављивали сви медији о којима се расправљало (што се код нас није дешавало), иако их нико није прогањао или покушавао да их деградира, иако су њихови савети постојали по сто и више година, у условима неупоредивим с нашим – показало се да смо им сасвим дорасли и да имамо представнике достојне сваке озбиљне расправе о професионалним стандардима.

 

Људи, жалбе, резултати

 

Онај ко је одлучио да тај и такав Савет, због овог или оног циља уништи; да направи нови, другачији, државни или једноставно паралелни – зато мора да буде свестан шта тачно уништава.

Јер, Савет за штампу није само скуп људи који представљају новинарска удружења и медијске асоцијације  и који одлучују о тамо неким жалбама.

Савет је тело које је медијску етику и професионалне стандарде „поставило на мапу“, и тело захваљујући чијем су раду етика и стандарди постали озбиљна тема. Савет је тело које је претеча онлајн портала који данас процењују истинитост објављених медијских садржаја, тело због којег се данас уопште и говори о Кодексу новинара Србије, тело захваљујући којем постоји нада да ће млади новинари о медијској етици размишљати другачије, боље и дубље, од својих старијих колега.

За мене лично, Савет су пре свега људи који су кроз њега прошли и својим учешћем допринели да сви заједно нешто сазнамо, да проширимо знања и видике, увек се изнова уверавајући колико је важно то чиме се бавимо.

Савет су за мене жестоке расправе које сам имала с некадашњом уредницом Курира Маријом Кордић, конструктивна и увек изазовна неслагања с Љиљаном Смајловић или Стојаном Марковићем, незаборавне реченице Боже Прелевића, антологијски осврт драгог колеге Небојше Спаића на таблоиде и таблоидне људе, блиска сарадња с Горданом Новаковић, као и вишегодишње, мукотрпно, ефектно и дугорочно значајно праћење дневне штампе с колегом Петром Јеремићем.

Савет је за мене случај убијеног дечака Ервина Билицког, жалба Бебе Каначки, Владе Георгиева и низа других људи – знаних и незнаних, бесконачне расправе о случајевима дискриминације ЛГБТ покрета, Рома, миграната, Албанаца и Хрвата. Савет су записници са седница и образложења одлука који ће једног дана свакако постати делови неких научних радова, а који су засад „само“ корисно оруђе колегама које тек улазе у професију.

Због свега тога, они који намеравају да униште Савет требало би да се запитају зашто то заправо чине и да ли им то заиста доноси политичку или било какву другу корист.

Они који су својим ћутањем и учешћем у овом или оном телу и радној групи несвесно допринели ситуацији у којој смо сада требало би да коначно устану, повичу и ураде све како би спасли тело у које смо сви заједно уложили толико труда и које је на крају оправдало и тај труд и то поверење.

Коначно, они који све ово гледају са стране и чекају да направе неки „свој“ савет, радујући се унапред слому овог који имамо – требало би да се стиде. Ако за стид знају.

https://www.cenzolovka.rs/etika/satiranje-saveta-za-stampu-zavrsni-udarac-vlasti-u-misiji-unistavanja-kvalitetnog-novinarstva/

Истинитост извештавања најслабија тачка домаћих медија

(Извор: Раскринкавање) – Портал Ало новина је у тексту „Ево шта нам се спрема 13. априла!“ пренео твит члана ГО ДС-а Ивана Крстића, потпуно измисливши реченицу „Долазимо у Београд да рушимо и да једном заувек завршимо са већинском Србијом“ које у твиту нема. 

Редакција се пред Комисијом бранила образложењем да су „истинито пренели агресивно значење поруке“ што је оцењено као „неприхватљиво, јер је у тексту као чињеница представљено нагађање редакције шта је он можда мислио и хтео да каже“. 



Истинитост није била јача страна ни Српском телеграфу. У тексту „Министар би да хапси новинаре“ навели су да министар информисања Владан Вукосављевић „шаље полицију да хапси по редакцијама“, односно да користи своју политичку позицију да утиче на суд. 

Повод је било то што је полиција дошла да приведе главног и одговорног уредника Српског телеграфа Бориса Вуковића због неодазивања на позив суда у поступку који је министарство покренуло након што је овај таблоид објавио фотографије секса између двоје учесника ријалитија. 

Жалбу је поднело управо Министарство, а Комисија образложила да налоге за привођење издаје суд, а не Министарство, а да таблоид није понудио ниједан доказ за тврдњу да је Вукосављевић извршио притисак на правосуђе. Нагађања су, наводи Комисија, представљене као чињенице те је Српски телеграф добио јавну опомену због непоштовања истинитости извештавања, као и због неоправданог уношења страха. 

„Оваквим писањем се застрашују други новинари, јер се сугерише да би се и њима могло догодити нешто слично, односно да је министар Вукосављевић склон да хапси оне чији му се текстови не допадају“, наводи Комисија. 

Овај таблоид је прекршио и претпоставку невиности у тексту „Тајкун јачи од државе“, у коме наводе да „контроверзни бизнисмен“ и „тајкун“ Владимир Врбашки „још није одговарао упркос чврстим доказима о малверзацијама са државним земљиштем и имовином фирми у стечају“ и постављају питање ко га штити. 

Иако његова крвица није утврђена на суду, нити се против њега води поступак, Српски телеграф је објавио серију текстова у коме тврди да је крив и да мора да одговара, што ово саморегулаторно тело оцењује као кампању. 

„Чланови Комисије сматрају овакве текстове, који су заправо део кампање коју редакција води против неке особе, етички и професионално апсолутно недопустивим и веома тешким повредама професионалних норми, којима се озбиљно крше права људи о којима се пише“, стоји у образложењу Комисије. 

На порталу Блиц жене је, како је утврђено, објављен рекламни текст „Одмор на Криту за 299 евра“ који у тренутку подношења жалбе није био означен ознаком „промо“. Иако је редакција касније исправила ту грешку, Комисија је оценила да је Кодекс прекршен, да читаоцима није било јасно предочено да је у питању оглас и подсетила да редакција не сме да пристане да у новинарској форми пласира рекламу или политичку пропаганду. 

Своје место међу прекршиоцима Кодекса овог пута нашла су и два локална портала из Петровца на Млави. 

Портал тпкнеwс.цом објавио је текст „Због бахатих СНС функционера: Тотални раскол у ловачком удружењу Трест из Петровца на Млави“ у коме се, како је утврђено, износе непоткрепљене оптужбе и увредљиве квалификације на рачун руководилаца ловачког удружења, које почивају искључиво на анонимним изворима. 

Место чињеница замениле су увреде, друга страна није контактирана нити су анонимне „дојаве“ икако преиспитане. Порталу је изречена јавна опомена због кршења истинитости извештавања и принципу дужне новинарске пажње. 

У другом случају је портал Петровачки гласник текстом „Обогатиле се на туђој грбачи“ оптужио извесну Невенку Медић и њену сестру да су превариле на десетине радника који су ишли на рад у иностранство. Читав текст почива на нечијем Фејсбук посту у коме се износе озбиљне оптужбе на рачун Медић и њене сестре без икаквих доказа. До њих ни сам портал није покушао да дође нити је контактирао сестре Медић, већ је оптужбе објавио без икакве провере, због чега је добио јавну опомену од Комисије. 

На седници су разматране и три жалбе због наводног прикривеног оглашавања на порталу Блица, Блиц Жене, Алоа и Б92, као и жалбу Заштитника грађана против Данаса због необјављивања демантија. У свим тим случајевима Комисија је проценила да редакције нису прекршиле Кодекс.

 

https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=456

Савет за штампу: Лист Данас није прекршио Кодекс необјављивањем Пашалићевог демантија

(Извор: Данас) – Како се наводи у образложењу одлуке Савета за штампу, стручна служба Заштитиника грађана навела је у жалби Савету за штампу да „Данас“ није објавио одговор коју су упутили на спорни текст, већ је, напротив, редакција наставила да и у наредним текстовима понавља неистините тврдње.

Тиме је, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршено право грађана на објективно и истинито информисање и покушано урушавање угледа независне конктролне институције Заштитника грађана, наводи Савет за штамоу.

„У жалби је наведено да су прекршене одредбе које се односе на обавезу новинара да тачно, објективно, поптуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, као и да прави јасну разлику између чињеница, претпоставки и нагађања, као и одредбе које новинара обавезују да приступа послу са дружном професионалном пажњом и да, пре објављивања, провери порекло, истинитост и потпуност информације. Истакнуто је и да Заштитник грађана никада није обавештен о разлозима необјављивања одговора“, пише у образложењу.

У одговору Уредништва листа наведено је да је заштитник грађана Зоран Пашалић позван пре објављивања текста, а његова штура изјава тачно је пренета у тексту. Сем што је имао прилику да одговори, Пашалић, како се истиче, накнадним одговором није ништа демантовао из текста, додаје се у образложењу.

„Једино је појаснио да се састанци са запосленима снимају диктафоном ’који служи као помоћно средство у изради записника’ и да су запослени са тиме били упознати. Његово објашњење смо објавили у наредним текстовима, иако су га бројни запослени поново демантовали, тврдећи да тај диктафон нико није видео нити да су знали да су предмет снимања“, иситиче се, између осталог, у одговору на жалбу. Уредништво је навело и да је омбудсману одговорено зашто деманти није објављен у једном од наредних текстова, те да је „Данас“ у последњих месец дана у више наврата објављивао његове одговоре када је за то било основа, наводи Савет за штампу.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да „Данас“ није имао обавезу да објави достављени одговор, зато што је дужи од основног текста и што се проширује тему у односу на тај текст.

Комисија сматра, наводи се у образложењу одлуке, да право на одговор не може бити изговор за објављивање новог ауторског текста, већ само прилика да се исправе нетачни наводи.

Осим тога, како се додаје, Пашалићу је и пре објављивања текста пружена прилика да изнесе своју верзију догађаја и његова изјава је објављена у тексту, по свему судећи у целини, јер се у демантију не наводи да је скраћена или погрешно интерпретирана.

Комисија, међутим, сматра проблематичном одлуку редакције да делове демантија који није објавила користи у наредном тексту (објављеном након подношења жалбе) и коментарише их, наводи у свом саопштењу Савет за штампу.

По оцени Комисије, ово није добра пракса, већ би читаоце најпре требало упознати са садржајем неког текста, у овом случају одговора, па тек након тога полемисати са њима. Чланови Комисије не сматрају то прекршајем Кодекса новинара Србије, али редакцији листа „Данас“ ипак препоручују да убудуће покуша да избегне овакве ситуације.

https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-list-danas-nije-prekrsio-kodeks-neobjavljivanjem-pasalicevog-demantija/

КОНКУРС

На основу чланова 12 и 22 Статута Савета за штампу, Управни одбор Савета за штампу, на седници одржаној 11. јуна 2019. године, донео је 

О Д Л У К У

 о расписивању јавног конкурса за избор представника јавности у Комисији за жалбе

 

1) Бирају се три (3) представника цивилног друштва – јавности у Комисију за жалбе Савета за штампу;

2) Кандидате за представнике јавности могу предлагати:

-удружења грађана, невладине, струковне и образовне организације чији се циљеви, прописани статутом, остварују у области медија, слободе говора и изражавања мишљења, заштите људских, мањинских, дечјих права и родне равноправности; заштите законитости и владавине права, промовисања транспарентности рада носилаца јавне власти и вршилаца јавних функција, борбе против корупције и монопола,
-организације чланице Савета за штампу..

3) Предложени кандидати морају да испуњавају следеће услове:
-да су држављани Републике Србије,
-да поседују потврђене професионалне и моралне квалитете,
-да су особе са потврђеним интегритетом и ауторитетом у области којом се баве,
-да познају и прихватају Кодекс новинара Србије, Статут Савета за штампу и Пословник о раду Комисије за жалбе Савета за штампу.

 4) Представнике цивилног друштва – јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу бирају консензусом чланови Управног одбора Савета за штампу, који су дужни да размотре све пристигле предлоге.

 5) Јавни конкурс за предлагање представника јавности трајаће 30 дана од дана објављивања (од 12.6.до 12.7.2019.)

 6) Образложене предлоге, са биографијама кандидата, слати на е-маил: [email protected] или на адресу: Савет за штампу, Француска 5/7, 11.000 Београд

 

САОПШТЕЊЕ

Ко је избацио Савет за штампу из Медијске стратегије?

Управни одбор Савета за штампу најоштрије протестује што је из Нацрта Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији избачено то тело и очекује да Влада Србије објасни ко је писао текст који је послат у Брисел, а са којим чланови радне групе уопште нису били упознати.

У делу Стратегије који се односи на пројектно суфинансирање било је предвиђено да поштовање етичких стандарда буде обавезујући критеријум, односно да штампани и онлајн меидји који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу. Савет за штампу је, на предлог телевизија Врање и Бујановац, замењен речима „саморегулаторно тело“. Прихваћено је образложење да је реч о „недопустивом фаворизовању једног саморегулаторног тела“, упркос томе што је Савет за штампу једино саморегулатрно тело које се бави медијском етиком, што је констатовано и у претходној медијској стратегији, али и у нацрту ове, у опису стања.

Брисањем Савета за штампу и увођењем неког неодређеног саморегулаторног тела анонимни аутор измена Стратегије је једним потезом обесмислио и омаловажио све наше напоре у протеклих осам година да унапредимо професионалне стандарде и грађанима пружимо заштиту од лошег новинарства. Сумњамо да се иза ове промене крије намера медија који најчешће крше Кодекс и не признају надлежност Савета за штампу да оснују своја самогерулаторна тела и тиме легализују злоупотребу државног новца, што је Влада, изменом у тексту Стратерије, очигледно подржала. Од Владе Србије зато очекујемо да отклони наше сумње тиме што ће прихватити текст који је утврдила радна група.

 

Управни одбор Савета за штампу

 

У Управном одбору Савета за штампу су представници Асоцијације медија, Локал преса, Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 30.05.2019

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. маја у 18 сати у просторијама Савета за штампу. Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.       Иван Крсић – Ало
2.       Министарство културе и информисања – Српски телеграф
3.       Владимир Врбашки – Српски телеграф
4.       Невенка Медић – Петровачки гласник
5.       Схаре фондација – Блиц жена (две жалбе 1 2)
6.       Схаре фондација – Блиц
7.       Схаре фондација – Б92 нет
8.       Невена Кривокапић – Ало
9.       Ненад Животић, Слободан Милошевић, Данијел Дамјановић, Момир Јовановић, Ненад Хорват и Иван Николић – Тпкнеwс
10.     Заштитиник грађана – Данас

 

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

Асоцијација медија: Поповић да повуче тужбу против КРИК-а

(Извор: ФоНет) — Чланови Управног одбора Асоцијације медија одржали су састанак са министром за иновације и технолошки развој, Ненадом Поповићем, са којим су разговарали о иновацијама у медијима и дигиталној трансформацији кроз које пролази домаће и глобално медијско тржиште.

 

Како је саопштено, министру Поповићу је указано да новинари и медији раде у веома тешким условима, на које негативно утичу и судски поступци против медијских кућа.

Представници Асоцијације то виде као притисак на медије кроз њихово финансијско исцрпљивање и угрожавање капацитета да професионално и одговорно извештавају о темама од јавног интереса.

Од министра Поповића је зато затражено да повуче тужбу против истраживачке мреже КРИК, која додатно утиче на нарушавање положаја медија у Србији.

Уколико сматра да су наводи КРИК о њему нетачни, министру Поповићу је предложено да се, уместо судског спора, обрати Савету за штампу и од његове Комисије за жалбе затражи да се изјасни да ли је КРИК прекршио Кодекс новинара Србије.

Састанку са министром Попови?ем присуствовали су представници новинских агенција ФоНет и Бета, недељника Време, интернет портала Телеграф.рс и дневног листа Мадјар Со.

Ово је, после пет година, први пут да један од министара у Влади Републике Србије прихватио позив за састанак са Асоцијацијом медија.

Највише новца на медијским конкурсима добијају медији који крше Кодекс

(Извор: Данас) – Искуство које до сада имамо показује да се одлуке Савета за штампу врло често игноришу и да највећи део новца на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса добијају управо медији који по нашим подацима највише крше Кодекс новинара Србије.

То је за Данас одговарајући на питања грађана у оквиру рубрике „Интервју на мрежи“ рекла генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Она је истакла да се нада да ће нова медијска стратегија и прописи који ће је пратити боље регулисати ово питање.

„И сада постоји обавеза органа који расписују конкурс да узимају у обзир одлуке Савета за штампу приликом доделе средстава медијима. Наш захтев је да прихватање надлежности Савета за штампу и поштовање његових одлука буде обавезујући критеријум приликом доделе новца пошто верујемо да медији који нису спремни да се придржавају етичких стандарда не раде у јавном интересу и не би требало да се за то награђују новцем грађана“, објаснила је наша саговорница.

Према њеним речима, Савет све време покушава да повећа медијску писменост грађана и да их заштити од злоупотребе у медијима.

„Да својим одлукама укаже на то који су поступци медија недопустиви са етичког и професионалног становишта, а на грађанима је онда да на основу тога процене којим ће медијима и колико веровати“, нагласила је Новаковић.

Како је додала, могуће је да Ало, Информер, Курир и Српски телеграф постоје на медијској сцени све док има грађана који купује те новине. По резултатима прошлогодишњег мониторинга Савета за штампу, Кодекс новинара Србије најчешће и крше та четири листа, а први по прекршајима је Ало.

„Нисам сагласна да на кршење Кодекса новинара тих медија нико не реагује. Реагују грађани који се нама жале, реагује Савет својим одлукама, реагују новинарска удружења саопштењима. Потребно је да више нас реагује сваки пут када се нешто тако нађе у новинама, да се уредницима тих медија јасно стави до знања да читаоци такве садржаје не желе“, навела је она.

Истакла је и да је најчешће објашњење уредника таблоида зашто стављају сензационалистичке наслове и зашто се баве крвавим детаљима из црне хронике да су „такви текстови најчитанији“.

Одговарајући на питања грађана секретарка Савета за штампу је објаснила да су одлуке Комисије за жалбе тог органа врста моралне осуде.

„Наша идеја је да јасно кажемо шта је то што је недозвољено и шта струка осуђује. На тај начин покушавамо да усмеримо новинаре на који начин треба да раде у складу са етичким стандардима, а да истовремено и грађанима укажемо на то шта медији не смеју да раде и на шта треба да се жале“, одговорила је наша саговорница.

Истакла је и да постоји јасна разлика између уређивачке политике и поштовања професионалних правила.

„То што неко нешто сматра шундом не значи да то не може бити нечија уређивачка политика. Оно због чега Савет постоји јесте да водимо рачуна о томе да се медији не огреше о људе о којима пишу и да поштују правила струке“, оценила је Новаковић и додала да Савет не жели ни на који начин да улази у право медија да бирају теме о којима ће писати.

Јасно је навела да медији не смеју да лажу, да вређају људе и да их оптужују неосновано, да шире говор мржње и да крше било чија права.

„Ми желимо да верујемо да је онај ко се обратио Савету добио моралну сатисфакцију и да нема потребе да наставља поступак пред судом. А ако до тога ипак дође, од суда зависи да ли ће узети у обзир и став струке. Битно је да нагласимо да су поступци пред Саветом и пред судом заправо различити јер се Савет бави етиком, а суд прекршајима закона“, нагласила је Новаковић за Данас.

Савет одлучује искључиво о кршењу професионалног Кодекса, а не закона и зато ни одлуке Савета не могу бити правно обавезујуће. Међутим, према њеним речима, медијима у Србији није небитно шта ће Савет рећи о њиховом професионалном раду.

„Чак и они који нису прихватили надлежност Савета за штампу, углавном одговарају на жалбе, по чему закључујемо да им је важно да се ‘одбране’ пред колегама у Комисији. Нажалост, много су мање спремни да објаве одлуку да су прекршили Кодекс или да у каснијем раду узму у обзир одлуке Савета – да не понављају исте грешке“, рекла је наша саговорница у овонедељном „Интервјуу на мрежи“.

Колеге, како је навела, Савет најчешће саветује да воде рачуна о томе да не повреде људе о којима пишу, а грађани се најчешће жале на неистинито извештавање, лажне оптужбе и нарушавање приватности.

„Морамо боље да информишемо грађане о томе шта су прекршаји Кодекса које медији праве и како да их препознају као и са правом да на то реагују. Читаоце морамо боље да информишемо о томе, не само да могу да се обрате жалбом Савету него да имају право да се обрате уредништвима медија. Односно да не морају да буду само пасивни конзументи медијског садржаја већ да могу да на њега утичу“, казала је она.

Права деце се често крше

„Савет може да реагује само на жалбе које поднесу родитељи или старатељи детета и због тога је број жалби релативно мали у односу на број прекршаја. Нажалост, често и сами родитељи сарађују са медијима не водећи рачуна да ли то може да повреди интересе детета. Одговор је пре свега у едукацији и родитеља и медија. Такође, Министарство културе и информисања је по закону надлежно да покреће поступке против медија када су угрожена права малолетника, што, чини ми се, не чини или бар недовољно често“, рекла је Гордана Новаковић у „Интервјуу на мрежи“.

 

https://www.danas.rs/drustvo/novakovic-najvise-novca-na-medijskim-konkursima-dobijaju-mediji-koji-krse-kodeks/

 
«‹ 52 53 54 55›»