sofija

About sofija

Posts by :

19 септембар 2018

Новинарски кодекс – безвредан у Србији?

(Извор: Дојче веле) – У Србији су повреде новинарског кодекса честе, али се у вези с тим ретко подносе жалбе. За такве жалбе надлежан је Савет за штампу. Академија ДВ и Савет заједнички хоће да заштите етичко новинарство.

Један 13-годишњак је у једној српској школи спречен да се убије ножем. Отац га је, како је дечак рекао полицији, више пута сексуално злостављао. Полиција је после тога притворила његовог оца.

Тај догађај је за српску булеварску штампу био као поручен. Једна репортерка је до у детаље описивала где је и како отац злостављао сина. Шокирана мајка је рекла да ништа није приметила. Наведени су њихови иницијали, а у градићу са нешто мање од 20.000 становника сви одмах знају о коме се ради – иако још нема никаквих доказа о почињеном кривичном делу.

Бројна кршења новинарског кодекса

Жалбена комисија српског Савета за штампу закључила је да је дотични булеварски лист вишеструко прекршио новинарски кодекс: учеснике је било лако идентификовати, њихова приватна сфера је нарушена. Осим тога, тешка ситуација једног малолетника је искоришћена да би била лансирана сензационална прича, а детаљни описи су билл кршење забране порнографије.

Ретка је појава да Жалбена комисија Савета за штампу и гони такав случај. Само мали део кршења новинарског кодекса се уопште пријављује – прошле године је било око 100 таквих случајева.

При томе је Савет пуким праћењем писања осморих надрегионалних новина током само шест недеља избројао више од 4.700 повреда кодекса.

Отпор власника медија

„Велики број медија и посебно булеварских медија извештава не обазирући се на етичке и професионалне стандарде“, каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу: „Неки власници медија чак не дају да ико стави под лупу њихово извештавање.“

Девет година по оснивању Савета за штампу, та институција и даље мора да се бори са великим отпорима. Додуше, њени носиоци су два удружења новинара, УНС и НУНС, као и организације Асоцијација медија и ЛокалПресс. Но, она је финансијски на танком леду. Током протеклих месеци, њен рад је зато био у великој мери осујећен. Нормално финансирање је на видику – али тек од 2019. године.

Печат квалитета

Од почетка августа, Академија ДВ подржава српски Савет за штампу. За Клауса Дамана, менаџера Академије за Србију и Западни Балкан, није важно само да се обезбеди нормалан рад Савета за штампу до краја године: „Идеја је да се етички и професионални стандарди етаблирају као нека врста печата квалитета. По начелу: ове новине се придржавају новинарског кодекса, значи, оне су високог квалитета. Та информација је нешто што занима купце и кориснике.“

О томе се дискутује с менаџерима медија, али важно је да се заинтересује и јавност. Планирају се радионице са ученицима, студентима и представницима невладиних организација. Они треба да науче да препознају када је прекршен новинарски кодекс, и да науче како се подноси одговарајућа жалба.

Случај поменутог 13-годишњака показује да српски булеварски медији не хају много за такве ствари. „Циљ Савета та штампу јесте да се покаже да је медијска индустрија спремна да штити грађане од неодговорних медија и неетичког и непрофесионалног извештавања“, каже Гордана Новаковић.

www.dw.com/sr/novinarski-kodeks-bezvredan-u-srbiji/a-45550518

12 септембар 2018

Јавне опомене Информеру, Српском Телеграфу и Афери

sofija

(Извор: Раскрикавање) – Комисија Савета за штампу изрекла је чак три јавне опомене због кршења Кодекса новинара Србије, а добили су их дневни листови Српски Телеграф и Информер као и недељник Афера. Комисија је на последњој седници одлучивала о 13 жалби од којих су четири уважене.

Прорежимски таблоид Информер добио је јавну опомену због текста „Сумњиво – Савет за мониторинг тврди: Шабић проневерио чак 15 милиона“, о којем је и Раскрикавање раније писало.

Комисија је одлучила да је Информер прекршио Кодекс у деловима у вези са истинитошћу извештавања, одговорности новинара и новинарске пажње.

„Чланови Комисије за жалбе закључили су да „Информер“ ничим није поткрепио тврдњу да је Шабић проневерио некакав новац, већ као чињеницу саопштава спекулације до којих је дошао на основу тога што повереник, наводно, избегава да достави тражену документацију. Информација да није одговорио на захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја такође је нетачна и непроверена. Лист је слепо веровао саопштењу Савета за мониторинг, људска права и борбу против корупције и изјави члана тог Савета и није ни покушао да утврди да ли је то тачно“, наводи се у одлуци Савета за штампу.

Према подацима објављеним на сајту Савета за штампу, Геј лезбејски центар поднео је пет жалби, а комисија је сматрала да су две жалбе на текстове оправдане, а о којима је Раскрикавање такође писало.

Како се наводи, због текста Српског телеграфа „Овако би да убаце педофилију у Србију“ овај лист добио је јавну опомену јер је прекршио делове Кодекса новинара Србије који се тичу Истинитости извештавања, одговорности новинара и новинарске пажње.

„Лист, по оцени чланова Комисије, циљано подстиче нетрпељивост, стереотипе и предрасуде које постоје у односу на ЛГБТ популацију, доводећи је у ничим потврђену везу са педофилијом и залагањем за њену легализацију. У ту сврху су употребљени и наводни плакати ЛГБТ заједнице иако је њихова аутентичност осопорена још пре неколико година, као и илустрација из књиге, која не говори о ономе што се у тексту тврди“, наводи се у образложењу одлуке.

Јавну опомену добио је и недељник Афера због текста „Европа уводи педофилију у Србију на велика врата“.

„Лист је и садржајем и опремом текста несумњиво прекршио одредбе које се односе на забрану дискриминације, али и одредбу која се односи на обавезу истинитог и објективног извештавања, јер је, без икаквог основа, оптужио припаднике ЛГБТ популације у Србији да “уводе педофљу”, наводи се у одлуци.

Портал Телеграф.рс према оцени Комисије за жалбу Савета за штампу прекршио је Кодекс новинара Србије због текста „Да га не заборави: Плавуша Јеца напућила усне и испозирала поред управо преминулог оца“. Комисија за штампу одлучила је да је овај портал прекршио Кодекс у чак пет тачака – истинитост извештавања, независност од притиска по којој наслов текста не сме да буде у супрутности са суштином текста, новинарска пажња, поштовање приватности.

Јелица Љубичић поднела је жалбу јер је портал објавио нетачну информацију да се сликала поред мртвог оца. Телеграф.рс је са њеног Фејсбук профила преузео фотографију и текст који је написала, а из којег је, како тврди, сасвим јасно да јој је отац био жив када је фотографија настала.

По оцени чланова Комисије за жалбе, Телеграф.рс је објавио нетачну информацију, коју пре објављиања није проверио, а није је уклонио или исправио ни након што им је указано на грешку. Комисија је закључила да је и из текста објављеног на Фејсбук профилу Јелице Љубичић јасно да фотографија није снимљена када јој је отац умро, него пре тога, чиме је портал прекршио и одредбу по којој наслов текста мора да одговара његовој суштини.

Жалбе су поднете и због текстова објављених у Тањугу, Бети, Данасу, Куриру, Блицу и порталима Република.рс, Озонпрес, али је комисија одлучила да у тим случајевима ови медији нису прекршили Кодекс новинара.

Све одлуке можете прочитати овде.

Весна Радојевић

www.raskrikavanje.rs/page.php?id=254

11 септембар 2018

Савет за штампу: Сајт Данаса није прекршио Кодекс

sofija

(Извор: Данас) – Комисија за жалбе Савета за штампу донела је одлука да текстом “Амфилохије: Не износимо паре у Србију”, објављеним 5. августа 2018. године, сајт Данаса није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

Одлука Комисије биће објављена на веб сајту Савета за штампу (savetzastampu.rs) и доступна јавности.

Савет за штампу подсећа да је Геј лезбејски инфо центар поднео жалбу јер је лист “Данас” у онлајн издању објавио изјаву митрополита СПЦ Амфилохија Радовића која дискриминише ЛГБТ популацију, а да се није оградио од такве изјаве, нити је она стављена у контекст да вређа и дискриминише припаднике ЛГБТ популације”.

Подносилац жалбе сматрао је да је преношењем такве изјаве лист прекршио Кодекс новинара Србије у тачкама које се односе на обавезу уредника и новинара да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања, да не смеју слепо да верују извору информација, као и у тачкама које забрањују дискриминацију.

Бојан Цвејић, уредник онлајн издања листа Данас, навео је у одговору на жалбу да је реч је о агенцијској вести коју су пренели на сајт, а која заправо представља туђе мишљење, односно изјаву одређене особе. “Слажемо се да је изјава спорна и не слажемо са њом, те се ограђујемо од таквих ставова цитирањем оних који су тако нешто изговорили”, навео је Цвејић и понудио подносиоцу жалбе да објави његово реаговање на Радовићеву изјаву.

Чланови Комисије су закључили да је “Данас” поступио у складу са етичким правилима професије, јер је веродостојно пренета изјава високог црквеног званичника, која јесте од значаја за јавност.

У свакодневном извештавању, по оцени Комисије, нема простора да се медиј “огради” од сваког става или суда са којим новинар или уредник нису сагласни, нити има такву обавезу. Комисија сматра да постоји интерес јавности да зна какви су ставови представника Српске православне цркве о разним питањима, па и какав је њихов однос према ЛГБТ особама, што никако не значи да је редакција која то објави сагласна са тим мишљењем.

„Након изрицања и објављивања оваквих спорних ставова, они о којима су изречени, требало би да од медија затраже да објаве њихово реаговање на проблематичне изјаве, што подносилац жалбе није учинио, ни након што му је уредник то понудио у одговору на жалбу“, наводи се у одлуци Комисије за жалбе Савета за штампу.

www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-sajt-danasa-nije-prekrsio-kodeks

27 август 2018

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 30.08.2018.

sofija

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. августа 2018. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу. Комисија ће разматрати следеће жалбе:

Милан Благојевић – Наменска а.д. Лучани – Озонпрес
Глас западне Србије – Озонпрес
и 4. Лука Лазукић – Блиц (две жалбе)
Жељко Веселиновић – Република
Родољуб Шабић – Информер
Јелица Љубичић – Телеграф.рс
Др Ђуро Ђуровић – Курир
Геј лезбејски инфо центар – Српски телеграф
Геј лезбејски инфо центар – Афера
Геј лезбејски инфо центар – Бета
Геј лезбејски инфо центар – Танјуг
Геј лезбејски инфо центар – Данас

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

14 август 2018

Мржња која покушава да буде медиј

sofija

(Извор: Војвођански истраживачко-аналитички центар Voice) – У рату против неистомишљеника, а пре свега против “опасних европских вредности”, режимски таблоиди не бирају борбена средства, нити маре за потенцијалне жртве, сматрају саговорни VOICE-а. Када Србији не прети рушење уставног поретка изнутра или када је превише топло за измишљање нових атентата на државни врх, запосленици у таблоидним медијима увек у рукаву држе дежурног непријатеља – ЛГБТ популацију.

Осим што служи као аргумент у обрачуну са “злим Западом”, ЛГБТ заједница је и тема која таблоидима проверено подиже тираж, захваљујућу уврженој хомофобији у друштву. Вероватно вођен тим принципом Српски телеграф је почетком августа на свом интернет порталу Република објавио опскурни текст о наводној сарадњи ЕУ и ЛГБТ покрета на пројекту легализације педофилије.

Иако је још крајем прошле године један од водећих светских портала за откривање лажних вести Snopes објавио истраживање у којем доказује да ЛГБТ организације не подржавају теорију о такозваној “педосексуалности”, те да је реч о лажној вести, Српском телеграфу, медију који обара рекорде у кршењу Кодекса новинара Србије, то није представљало препреку да пласира спорни текст.

Snopes је такође у децембру 2017. године установио да кампања под називом “Љубав не зна за године”, која се залаже за прихватање педофилије као нормалне појаве, и која се шири интернетом, потиче са сајта 4chan, те да је њен творац један од хомофобних посетилаца тог сајта, који је желео на тај начин да дискредитује ЛГБТ заједницу и њене захтеве за равноправношћу.

Чланак новинарке Иване Жигић, објављен без провере информација и релевантних извора, само је кап у мору примера константне дискриминације маргинализованих група и хушкања зарад политичких обрачуна и подизања тиража, сматрају саговорници VOICE-а.

Како кажу медијски стручњаци са којима је VOICE разговарао, истраживања су показала да социјалну дистанцу грађани Србије имају најпре према Албанцима, а одмах потом према ЛГБТ заједници, због чега су управо те две групе најлакше мете када је потребно скренути пажњу јавност са битних друштвених питања.

На то треба додати и чињеницу да се приближава јесењи Прајд, али и јавна расправа о легализацији истополних бракова, због чега таблоиди рачунају на високу зараду путем анти-ЛГБТ кампање, уз дискредитацију Европске уније као бонус.

Мучна борба активиста у неефикасном систему

Недуго након пласирања текстова који садрже елементе говора мржње и дискриминације, удружење “Да се зна” је међу првима издало саопштење у којем негира повезаност било које ЛГБТ организације са лобирањем да педофилије постане “друштвено прихватљива” сексуална оријентација.

За представника тог удружења Стефана Шпаравала дискриминација од стране Српског телеграфа и Афере није новост, већ само наставак дугогодишње борбе против медија који живе од мржње и распиривања хомофобије.

– Ми смо већ имали гомилу проблема са њима. Обраћали смо се Повереници за заштиту равноправности, али то је немогућа битка. Конкретно, Српски телеграф нема на истој позицији главног и одговорног уредника, и онда наводно нема коме да се адресира притужба. Они имају само главног уредника, па нема ко да се извини – препричава Шпаравало претходна искуства у борби са правним зачкољицама. – Обраћали смо се и Савету за штампу, међутим, то тело је безубо и нема никаква овлашћења, осим да наложи неким медијима да објаве извињење, али без реакције. Узмимо у обзир да Српски телеграф није члан Савета, тако да то тело нема извршну функцију, сем да опомиње, а од тога немамо вајде – каже Шпаравало.

Он оцењује да текстови Српског телеграфа представљају намерно пласирање нетачних информација, просто зато што хомофобија и даље пије воду међу читаоцима, увек је атрактивна тема за писање и зато што је Србија већински хомофобична земља.

– То су медији који жуде за кликбејтовима и који се воде геслом да мржња и стереотипизација одређених категорија становништва подиже тираж. „Упосленици у медијима“ знају шта је интересантно публици, па мислим да је то све било наменски – сматра Шпаравало, уз констатацију да је добар део медија и даље на трагу сензационализма, иако су ЛГБТ права ушла у “политички мејнстрим” .

Кога брига за професионализам и новинарски кодекс?!

Статистика Савета за штампу показује да углавном таблоиди крше Кодекс новинара Србије када пишу о темама које се на било који начин дотичу маргинализованих група. Такви текстови су, по правилу, сензационалистички, пресуђујући и по клишеу негативних стереотипа, што може имати погубне последице у друштву које не држи много до медијске писмености, поручују из Савета.

Како се наводи у Извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним, штампаним медијима за 2017. годину, “Српски телеграф је традиционално, готово сваког дана, био рекордер по учесталости кршења кодекса”. У извештају се наводи да је реч о листу у којем се “нагађања представљају као чињенице, тешке оптужбе се објављују без доказа, а дискриминаторни садржаји без икаквих ограда”.

Председница Управног одбора Савета за штампу Зорица Вишњић каже да је текст о наводној агенди да се педофилија легализује ничим утемељена теорија завере, која садржи елементе дискриминације ЛГБТ популације, али и говора мржње према ЕУ.

– Ако текст не нуди ниједан релевантан извор, а морало би их бити много више, и пружа магловиту причу без икакве свести о последицама које би она могла произвести, онда је то чист сензационализам – напомиње Вишњићева и додаје да се “против тог зла може борити кроз измену законске регулативе или доследнију примену постојеће”.

Вишњићева наглашава да су медији у Србији поларизовани на озбиљне и таблоидне и да није новинар свако ко се потпише испод неког текста и није медиј свако ко се уписао у регистар и заузима део медијског простора.

– Бојим се да се као друштво све више претварамо у ријалити-заједницу, било као актери или кибицери опијени сатисфакцијом да и од нас има несрећнијих, необразованијих, нетолерантнијих, са надом да ћемо и ми наћи утабану пречицу до успеха. Зато се овде лако примају спинови, теорије завере и лажне вести”, закључује она.

Таблоидни експерти за теорије завере

Хушкање друштва против ЛГБТ заједнице у циљу дискредитације ЕУ и веће зараде није страно ни недељнику Афера, који је прво пренео чланак Српског телеграфа о тајној агенди за легализацију педофилије, да би потом објавио и интервју са Сашом Боројевићем, оснивачем средње школе Artimedia и “саветником за медије у међународној полицији”.

Боројевић, чест “аналитичар” у домаћим таблоидима, међу првима је актуелизовао причу о скривеним намерама Запада да “озакони педосексуалност”. У својим медијским излагањима, Боројевић се позива на лажну кампању са споменутог сајта 4цхан.

Према речима Стефана Јањића, истраживача и уредника портала “FakeNews Трагач”, таблоидни листови увек могу да пронађу низ опскурних саговорника, приучених „стручњака“, потпуно неквалификованих и дискриминаторно опредељених, који ће се усагласити са њиховим тврдњама.

–Не могу да кажем са индицијама, јер за индицију је потребно да постоји некакав доказ, почетна хипотеза. Ње овде нема, нити података или чињеница, ово је једноставно мржња која покушава да се угради у један информативни дискурс, а при том не задовољава ниједан од новинских стандарда, од професионалности, објективности или новинарске пажње – напомиње Јањић.

Таблоиди – бесни пси без повоца

Након што је Ана Брнабић одабрана за председницу Владе, Србија је била предмет похвала у европским медијима, због направљена два либерална корака одједном – добила је прву жена на највишој државној функцији, па још и отворену лезбијку. Од тог момента почиње да се говори о такозваном пинкwасхингу, то јест либералној промени дискурса у земљи израженог традиционализма.

Међутим, уредник портала FakeNews Трагач Стефан Јањић објашњава да до суштинске промене није дошло, већ је ЛГБТ заједница и даље лака мета за домаће таблоиде. Са друге стране, премијерка је пример повлаштене елите, коју изразито анти-ЛГБТ медији толеришу зарад политичких интереса.

– Она се спомиње у изузетно позитивном контексту, увек отвара неке фабрике, увек су благонаклони према њој, чак и када извештавају да се негде појавила са својом девојком. Насупрот томе, остатак ЛГБТ заједнице, који нема ту врсту заштите и имунитета, изложен је најгорој врсти медијског линча који се понавља барем једном месечно – каже Јањић.

Савет за штампу: Најчешће пријављиван Српски телеграф

Од 95 жалби које су уручене Савету за штампу током прошле године, њих 25 поднеле су ЛГБТ организације. Највише жалби поднело је удружење Да се зна (14), затим Геј-лезбејски инфо центар (10), а једну жалбу поднело је удружење Егал.

Највећи број жалби адресиран је против таблоида, међу којима је најчешће пријављиван Српски телеграф (6), затим Информер (3) и по два пута магазини Таблоид и Експрес. У највећем броју случајева, Комисија за жалбе је издавала јавне опомене – њих 12.

Када је реч о реакцији медијских удружења на угрожавање мањинских група у таблоидима, Јањић сматра да она немају тај капацитет да реагују на свако кршење професионалног Кодекса, зато што једноставно на дневном нивоу постоји барем 20 дискриминаторних текстова, само у дневној штампи.

– Сумњам да би помогли судови части у новинарским удружењима, иако су многи новинари који раде у таблоидима чланови тих удружења. Једноставно, то су елементарно писмени људи, свесни тога шта пишу и колико је то штетно, какве ће последице изазвати, али ипак одлучују да ту остану из некаквих интереса – каже он.

Према Јањићевој оцени, с обзиром на то да Савет за штампу не може да има неки велики утицај на рад таблоида, моћ имају читаоци, али је ниво медијске писмености страшно низак. На питање, какво је стање у таблоидима земаља региона, он напомиње да не жели да звучи претенциозно, али је комшијска медијска сцена знатно пристојнија.

– Нема шансе да ће се на насловној страни Дневног аваза или Јутарњег листа појавити таква псовка као на насловници Информера или Српског телеграфа. Наша сцена се уназадила и мислим да је утицала и на читаоце, на општу културу јавног дијалога и биће заиста потребне године да се поправи. Ви можете да градите медијски професионализам годинама, али то се може срушити у једном дану – закључује Јањић.

Младен Саватовић (VOICE)

voice.org.rs/mrznja-koja-pokusava-da-bude-medij

23 јул 2018

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 26.07.2018.

sofija

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 26. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

3 јул 2018

[Фото] Радионица медијске етике

sofija

Савет за штампу организовао је радионицу за уреднике и новинаре омладинског портала youthvibes.rs из Ниша, који су посетили Београд. Портал youthvibes.rs, на којем тинејџери пишу за тинејџере, основала је ове године група младих, узраста од 14 до 19 година. Са представницима Савета за штампу јуче су разговарали о етичким правилима професије, дилемама које имају када пишу о својим вршњацима, о лажним вестима и о томе како да стекну поверење посетилаца свог портала.

29 јун 2018

Скривене поруке иза наводне бриге о здрављу

sofija

(Извор: Раскрикавање) – Текст о лошим крвним судовима, а у ствари препорука препарата за чишћење артерија и снижавање холестерола. Иако закон о оглашавању јасно налаже да рекламе морају бити видљиво означене као такве, текст у Куриру је обележен само сићушном бројчаном шифром у углу. Из Курира међутим тврде да је и то сасвим довољно.

Домаћи Закон о оглашавању јасно каже да је прикривено оглашавање забрањено као и да плаћена реклама мора бити јасно назначена речима попут плаћен простор, огласна порука и слично, како би читаоци јасно знали да је реч о реклами – а не објективном новинарском тексту.

Иако је јасно да је у питању огласна порука, дневни лист Курир је поред чланка ставио неколико бројева у горњем десном углу чиме су, како тврде, јасно обавестили читаоце да се ради о реклами.

„Објављивањем броја поред текста јасно смо назначили да се ради о плаћеној огласној поруци. Текст наведеног огласа припремљен је од стране клијента (клијентов прелом и фонт) и због тога није на адекватнији начин обележен као огласна порука“, кажу за Раскрикавање у Куриру.

У одговору додају да настоје да „све евентуалне пропусте у раду сведе на најмању могућу меру“.

„Такође, привредно друштво Adria Media Group као издавач дневних новина Курир је у више наврата одбило да објави огласне поруке клијената за које је сматрало да нису у складу са законом и чест је случај да клијентима врати предлоге огласних порука на допуну како би се исте уподобиле са законским прописима“, стоји у писаном одговору Курира.

Занимљиво је да је иста огласна порука била поновљена и два дана касније, али је поред текста стајало „промо текст“.

У истом издању је, ипак, било још неколико реклама који су носили јасно обележје промо текста.

У свом годишњем извештају Савет за штампу приметио је пораст броја ПР објава које нису означене као маркетиншки садржај или оглас.

„Врло често, компаније се рекламирају под фирмом хуманитарних акција које спроводе, па током истог дана више медија објави практично исти садржај уз различите наслове. Нарочито је драстичан пример кршења Кодекса новинара Србије где се, као новинарски, пласирају комерцијални садржаји који наводно помажу лечењу и побољшању изгледа људи”, констатује се у извештају Савета за 2016. годину.

Осим компанија прилику да се скривено огласе користе и државне институције и политичари. Због тога је као један од циљева пројектног суфинансирања медија било и да спречи прикривено субвенционисање медија и тиме непримерени утицај на независност уређивачке политике. Ипак, то се није догодило.

Прикривено оглашавање Синише Малог у Политици

У мају прошле године у дневном листу Политика објављен је чланак о наводним успесима тадашњег градоначелника Синише Малог.

Уз текст су објављене фотографије градоначелника Малог како поставља камен темељац и како се поздравља са децом током обиласка парка, као и 3Д прикази објеката чија је изградња започета или планирана.

Једино што разликује овај текст од осталих јесте танак оквир и ситни бројеви одштампани на дну страна. Они су, према речима в.д. главног уредника „Политике“, јасан показатељ да је у питању плаћен оглас.

Међутим, тада је Тамара Скроза чланица Савета за штампу рекла за КРИК да читаоцима није најјасније предочено да је реч о плаћеном тексту и да су тиме прекршена новинарска правила.

Весна Радојевић

www.raskrikavanje.rs/page.php?id=195

25 јун 2018

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 28.06.2018.

sofija

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. јуна у 18 сати у просторијама Савета за штампу. Комисија ће разматрати следеће жалбе:

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

24 јун 2018

Минут до 12: Времена више нема, локални медији су дословно у катастрофалном положају

sofija

(Извор: Славко Ћурувија фондација) – Конференција у организацији Славко Ћурувија фондације Минут до дванаест: Како до одрживог информисања у јавном интересу у локалним заједницама подсетила је на огроман значај локалних медија за информисање грађана и истовремено указала на никад гори положај у коме се налазе они медији који још увек некако успевају да преживе

Потоп који се у петак ујутро сручио на Београд био је више него симболички увод у конференцију коју је организовала Славко Ћурувија фондација Минут до дванаест: Како до одрживог информисања у јавном интересу у локалним заједницама, на којој је истакнут веома лош положај у коме се налазе новинари и медији у градовима и општинама у Србији. Констатовано је да је информисање на локалу знатно лошије него претходних година, да су огромне злоупотребе сета медијских закона донетих пре неколико година, а да има и средина где се закони отворено крше без икаквих последица.

Конференција је током уводног панела и радом по радним групама покушала да укаже на те проблеме, али је на њој показана и одлучност да се од борбе за побољшање услова рада локалних медија не сме одустати, и предложила и конкретна решења која би до таквог побољшања могла да доведу.

Конференција је организована на крају двогодишњег истраживања Славко Ћурувија фондације, уз помоћ УСАИД-а, током којег су у осам градова – Лесковцу, Новом Пазару, Ужицу, Крагујевцу, Панчеву, Бору, Пожаревцу и Суботици – о проблемима информисања у тим срединама разговарали са новинарима, уредницима, директорима и власницима медија, као и са представницима цивилног друштва, грађана и локалне самоуправе.

Учеснике је поздравила Лаура Павловић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а, која је изразила наду да ће – без обзира на то што се овом конференцијом завршава двогодишњи пројекат са Славко Ћурувија фондацијом – овај догађај бити повод за почетак новог дијалога о локалним медијима у наредном периоду (видео).

Јелена Ћурувија, почасна председница Славко Ћурувија фондације, истакла је да је још 2013, када је одлучила да оснује Фондацију, на списак онога чиме би она требало да се бави прво ставила локалне медије.

„Наш први пројекат у Фондацији била је подршка локалним медијима. Пет година касније видимо да је ситуација са локалним медијима још гора, и ово је један од начина на који покушавамо да им помогнемо“, рекла је Ћурувија.

Обрадовић: Скептичан према доношењу нове стратегије

Вукашин Обрадовић, представник Независног удружења новинара Србије у радној групи за израду медијске стратегије, рекао је да је гушење медијског плурализма део доминантног политичког концепта у овом тренутку. Он је најавио да ће у понедељак бити први састанак радне групе за израду стратегије, али је истакао да није велики оптимиста, пошто резултати медијског конкурса Министарства културе и информисања показују да се „не води рачуна о јавном интересу, већ о политичком“. Скепсу у њему буди и нови Закон о локалној самоуправи, који не предвиђа казне за градове и општине који медијски конкурс не распишу.

Према Обрадовићевом мишљењу, решење ипак није у бојкоту процеса израде медијске стратегије, јер то не би поправило ситуацију у медијима. Он сматра да је стање у локалним медијима последица непримењивања постојећих законских решења, кршења закона, а често и отворене злоупотребе.

„Пословни модели за локалне медије данас јесу системско питање, које мора држава да реши, пошто нису оствариви тамо где је тржиште контролисано и где постоје притисци разних врста, па медији у тој тржишној утакмици немају исту стартну позицију“, приметио је Обрадовић и указао на примере из Норвешке и Данске, које помажу медијима, па и приватним, пошто добро разумеју колико су они важни за њихове државе.

ИСТРАЖИВАЊЕ У ОСАМ ГРАДОВА

Славко Ћурувија фондација је у протекле две године, уз помоћ УСАИД-а, кроз интервјуе са новинарима, уредницима и власницима медија, активистима из цивилног сектора, представницима локалне самоуправе, као и анкетирањем грађана истраживала стање у локалним медијима у осам градова – Суботици, Новом Пазару, Бору, Панчеву, Ужицу, Лесковцу, Пожаревцу, Крагујевцу. Истраживање је покушај да се одговори на питања као што су какав је положај локалних новинара и медија данас, да ли локално информисање задовољава потребе грађана, да ли је боље или горе него што је било пре медијских реформи и приватизације.

Током тог процеса интервјуисано је 108 људи, и то 56 новинара, уредника, директора и власника медија, 14 представника локалних самоуправа и 36 невладиних организација. У свих осам градова организоване су трибине о томе како побољшати информисаност грађана.

Обреновић: Рад новинара се своди на ентузијазам

Новинарка крагујевачког портала Пресек Марија Обреновић оценила је да до локалних медија стиже најмање новца од оглашавања и да су плате у тим медијима „никакве“, тако да се рад новинара често своди на ентузијазам, а медији живе од пројекта до пројекта.

„Комерцијално тржиште у локалу није велико, а и када постоји добра воља великих фирми да део новца преусмере у локалне медије, тај новац често не стигне до њих, јер рекламне агенције раде по инерцији“, сматра она.

Марија Обреновић је указала и на то да је јавна управа у Крагујевцу потпуно затворена за било каква питања новинара, „осим ако то није хеклање, штрикање, или ако то нису протоколарне вести“, и да се градоначелник појављује само на једној телевизији, са којом је раскинута приватизација, па је сада поново у градском власништву.

Она је објаснила да су новинари у Крагујевцу услед таквог става јавне управе принуђени да се искључиво окрену трагању за подацима из докумената, која настоје да добију на основу захтева за добијање информација од јавног интереса.

Као проблем поменула је и то да се новинари у мањим срединама суочавају са већим притисцима него њихове колеге у националним медијима, јер практично пишу о раду људи које сваки дан срећу на улици.

Огњановић: У потрази за новим пословним моделима

Витомир Огњановић, кооснивач Јужних вести у Нишу, сматра да мали, локални медији врло тешко могу да дођу до националних рекламних кампања како би остварили приход.

„Ми смо Јужне вести основали из постојећег бизниса и већ смо имали неко искуство и контакте“, објаснио је Огњановић и додао да Јужне вести користе све своје ресурсе да остваре комерцијалну продају.

Он сматра да развој медија на Западу показује да и медији у Србији морају да трагају за новим пословним моделима и да полако постају нека врста полуагенцијских организација, у којима ће клијентима нудити услуге и остварити своје потенцијале. Према његовом мишљењу, медији морају да се тргну из навике да се ослањају само на локалне оглашиваче, односно да живе од пројекта до пројекта, те да њихова делатност мора да се прошири.

Огњановић каже да не постоји један модел који могу сви медији да користе, али да они са партнерима покушавају да нађу колико-толико константне приходе који не зависе од људи о којима медији пишу.

Гаши: Ако не помогнемо, локални медији ће изумрети

Илир Гаши, програмски директор СЋФ, рекао је да су медији тачка у којој се централизација земље види у свом најгорем облику.

„Широм земље имате милионе људи који остају без базичних информација које су им важне да живе нормалан живот. Они ће можда знати да је почео рат, пошто то имају сваки дан на насловним странама новина, али неће знати ако су ваздух или вода затровани, као што се то већ догађа у неким градовима. Ако ми, као медијска заједница, не нађемо начина да помогнемо, и оно мало локалних медија што је преостало – изумреће. Ако постоји један закључак на који се цео овај пројекат може сажети, то је – времена више нама, ситуација је дословно катастрофална“, рекао је Гаши.

Он је истакао да се медији налазе у готово безизлазном економском положају, да лагано нестају, да нема нових младих новинара, пошто новинарство „убрзано иде ка врху листе најнеперспективнијих занимања“, а да су се конкурси за пројектно суфинансирање медија претворили у супротност онога што је била њихова једина сврха – да обезбеде да у информисању буде заступљен јавни интерес.

И поред тога, Гаши каже да не мисли да решења не постоје, да их је можда у овом тренутку тешко видети и да је сврха овакве дебате управо покушај да се о могућностима таквих решења разговара.

Према његовом мишљењу, неопходно је пре свега да држава учини све што је потребно да се новинари осећају безбедно, док је други корак отварање јавне управе према новинарима, јер је реч о информацијама од јавног интереса.

„За мене је сваки пут фрапантно када чујем да медији, попут Јужних вести, преживљавају захваљујући послу који уопште није медијски“, рекао је Гаши. Он сматра и да сиромаштво није једини проблем због којег је локално медијског тржиште слабо, већ да томе доприноси и држава која фаворизује поједине медије, те да би требало да престане то да чини.

Трифуновић: Медијска стратегија прилика да се сви проблеми реше

Славица Трифуновић, помоћница министра културе и информисања, која је раније у Крагујевцу радила у локалним медијима (РТК), рекла је да износи лични став тврдећи да јој није блиско то што је држава пре неколико година одлучила да потпуно изађе из финансирања медија. Према њеном мишљењу, било би боље да се нашло неко прелазно решење пошто се и тада знало колико је медијско тржиште осиромашено. Подсетила је и на то колико су раније државни медији били ушушкани, да су били без бриге о финансијама и да нису зависили од тржишта – на коме се на крају нису снашли.

„Када се прешло на пројектно суфинансирање, од локалних самоуправа је зависило да ли ће расписати конкурсе и колико ће средстава за медије издвојити“, нагласила је Славица Трифуновић, али је и подсетила да пројектно суфинансирање није финансирање медија, већ само помоћ да се произведе одређени медијски садржај који је у јавном интересу.

Она је најавила почетак рада на новој медијској стратегији и рекла да је то прилика да се сви нагомилани проблеми реше. Указала је и на то да је функционисање РЕМ-а горући проблем, који, према њеном мишљењу, нема довољно механизама да остварује надлежности које су му дате по закону.

Славица Трифуновић наглашава да је неопходна и измена закона, за које мисли да су били застарели већ у тренутку доношења, пошто њима нису били обухваћени нови медији, као ни све промене које доноси технолошка револуција.

Фетић: Дискриминација медија у Новом Пазару

Салахудин Фетић из новопазарске телевизије Санџак указао је на дискриминацију појединих медија од стране локалне самоуправе у Новом Пазару, међу којима је и ТВ Санџак – не позивају их на догађаје које Град организује, не добијају изјаве од градских челника, а често не добијају информације од јавног значаја ни после жалбе поверенику. Али зато константно добијају тужбе.

Он је указао и на то да постоји огроман проблем са тиме што нема младих новинара. Нагласио је „изванредну сарадњу са Славко Ћурувија фондацијом и велику искреност“: „Осетили смо да су стварно желели да проблеме дубински истраже и да нам помогну у њиховом решавању.“

ПАВЛОВИЋ: ПРИЛИКА ДА СЕ ЧУЈУ ГЛАСОВИ СА ЛОКАЛА

„Када нам се Славко Ћурувија фондација обратила са идејом чији је циљ био добијање јасне слике о ситуацији у локалним медијима, сматрали смо да је њихов пројекат изванредна прилика да се чују гласови са локала и да се уведу у дискусију на националном нивоу која се води на тему реформских процеса“, рекла је Лаура Павловић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а.

„Поред тога што смо веома поносни на рад Фондације у овој области, обрадовало нас је и то што је толико вас добило прилику да се укључи у разговоре на локалу и овде, у Београду. Надамо се да је ово само почетак. Неко је рекао да су локални медији као библиотеке или локални музеји, где се чува култура и образује, како би се разумела важна питања која је тешко обрадити или још нису видљива. Локални медији такође могу да оснаже људе да се повежу са другима и укључе у живот своје заједнице. Као такви, локални медији су јако важни не само за живот једне заједнице већ и за свеукупни развој своје земље. Зато будућност локалних медија и квалитет њиховог извештавања у јавном интересу представљају теме од велике важности за развој“, истакла је Лаура Павловић.

Она је подсетила да су се локални медији истовремено нашли пред изазовом технолошких и маркетиншких промена.

„У САД и широм Европе медији, а посебно локални медији, суочавају се са многим изазовима које је идентификовало истраживање спроведено у оквиру овог пројекта. Опадање тиража дневних новина, прелазак читалаца на интернет, таблоидизација и маркетиншка презасићеност проблеми су локалних медија широм света. И док дигиталне платформе и нове технологије пружају нове могућности за медије, они захтевају нове пословне моделе и стратегије модернизације са којима се медији широм света боре како би их развили“, истакла је Лаура Павловић и додала:

„Истраживање које је Фондација спровела, као део овог пројекта, донело је бројне налазе и препоруке, који би требало да послуже као начин за превазилажење ових изазова и они завређују дискусију и евалуацију. Ми у УСАИД-у видимо прилагођавање овим новим пословним моделима као кључни фактор за одрживост локалних медија. Зато ћемо током наредне четири године, кроз наш нови програм за јачање окружења за одрживост медија, који спроводи Ајрекс (Иреx), подржати тестирање нових пословних модела, иновације и партнерства у медијском сектору у Србији. Иако не постоји чаробни штапић, и дефинитивно не постоји модел који одговара свима, надам се да ће ова помоћ бити добра прилика за све нас да учимо, да пробамо нове приступе, да заједно превазилазимо данашње изазове, како бисмо дошли до финансијске одрживости локалних медија, који су кључни за развој демократије.“

Тадић: Комплетан хаос

Миша Тадић, представник Асоцијације независних локалних медија и власник и главни уредник пожаревачког радија Боом 93, поздравио је долазак Славице Трифуновић, пошто се, како је приметио, „представници Министарства не појављују често на овако важним конференцијама“.

Подсетио ју је да је у АНЕМ-у после 2000. године било неколико регионалних телевизија – РТВ Панчево, Крагујевац, Ниш, Чачак – али да су се они здушно залагали за приватизацију, у чему их је и АНЕМ подржавао.

На крају је донет сет медијских закона, који су, према Тадићевом мишљењу, добри, али је проблем у томе што се они не поштују, „а хаос је комплетан када се томе додају сукоби међу министарствима информисања, локалне самоуправе и финансија“.

Тадић тврди да је последњи републички конкурс за медије био нелегитиман зато што нису објављени састави комисија и зато што у њима седе људи за које нико није чуо, а споран је и број чланова из појединих удружења.

Са овим се није сложила Славица Трифуновић, која је рекла да није тачно да је конкурс нелегитиман. Она је истакла да су у комисије укључили чланове удружења која постоје више од три године, као и да су нека удружења изашла из комисија незадовољна својом заступљеношћу у њима, иако, како је рекла, нигде није прописано колико које удружење треба да има чланова у комисијама.

Славица Трифуновић је рекла и да новинарска удружења не могу бити „репрезентативна“, како се то често помиње у јавности, да то могу бити само синдикати, и да су у Министарству хтели да више обрате пажњу на удружења локалних новинара и на локалне медије. Она тврди да су у Министарству усвојили све предлоге највећих новинарских и медијских удружења, која су и поред тога, осим УНС-а, изашла из комисија.

Вукашин Обрадовић је изразио сумњу у намере Владе када су у питању медијска стратегија и закони. Према његовом мишљењу, неки ставови представнице Министарства више личе на мимикрију него на искрену жељу да се било шта промени на медијској сцени и да је формирање нове радне групе само још један изнуђен потез и маневар Владе.

Како до финансијске одрживости локалних медија

У оквиру конференције три радне групе расправљале су о неким од кључних тема за локалне медије: Како до финансијске одрживости локалних медија, Како боље повезати грађане и медије и Како боље заштитити јавни интерес у локалном јавном информисању.

Учесници расправе о финансијског одрживости били су једнодушни у оцени да, без обзира на проблеме који се у том процесу јављају, од пројектног суфинансирања не треба одустајати. Истовремено, не треба ићи на доношење новог закона, пошто би то одузело превише времена, али многе делове закона и правилника о пројектном суфинансирању треба изменити или додатно прецизирати.

Како су учесници ове радне групе оценили (адвокат Милош Стојковић, председник АНЕМ-а Миша Тадић, председница Локал Пресса Зорица Вишњић, Златко Минић из Транспарентности, и модератор, новинар Цензоловке Денис Колунџија), често долази до злоупотреба законских одредаба и манипулација.

Посебно су истакнути проблеми са евалуацијом пројеката и са тим што у многим случајевима нико не зна да ли су они уопште и реализовани. Велики проблем су и комисије које оцењују пројекте – запитали су се ко су ти људи који у њима седе а које не знају у новинарској заједници, која их удружења делегирају, да ли су уопште обучени за тај посао, да ли знају да пишу пројекте…

Предложено је да медијска удружења раде на едукацији својих чланова, како би се цео процес професионализовао.

Указано је и на то да рекламно тржиште треба нормализовати. Без обзира на то што је, према проценама које се појављују у јавности, тешко око 170 милиона евра, локални медији од тога имају или ништа или мрвице.

Како повезати грађане и медије

Где су уопште грађани у дефинисању тога шта је њихов интерес? Када погледамо законска решења, видимо да неких тема тамо једноставно нема – од тога да нема борбе против корупције, до руралних тема, које нису дефинисане као јавни интерес ни у пољопривредним областима. Али, без обзира и на то шта у закону пише, треба на локалном нивоу дефинисати теме од јавног интереса и у тај процес укључити грађане, указано је на радној групи Како боље повезати грађане и медије.

На овој групи (Ненад Живковић из Панчево Си Ти, Маја Леђенац из НДНВ, Иван Грујић из Лесковачког едукационог центра, Маја Стојановић из Грађанских иницијатива, модератор Срђан Ђуровић из Фонда за отворено друштво) истакнуто је да се не треба само концентрисати на питање суфинансирања медијских садржаја, већ и на функционисање неких нових модела рада медија који су више повезани са грађанима, што се очекује од медија цивилног друштва. Разговарало се и о томе како повезати новинарство и грађански активизам.

Један од предлога је и тај да медијска стратегија предвиди и фискалне олакшице које би требало да постоје за медије.

Предложено је да се дефинишу критеријуми који разликују медије који раде у корист грађана од оних других – па да само медији који поштују Кодекс новинара могу да конкуришу за јавна средства. Предложено је и да се такви медији удруже, да размењују садржаје и нађу нове канале комуникације са цивилним групама.

Разговарало се и о томе како да медији стекну поверење грађана, односно како да изађу из зачараног круга у којем су им потребни ресурси да би изградили поверење код грађана и да би били квалитетнији – што је тешко урадити без новца.

Предложена је и већа транспарентност трошења средстава медија из јавних извора, односно да такви прилози буду јасно означени и да се проверава шта је то што је урађено за новац грађана. Чула су се мишљења да би и приватни медији стекли веће поверење грађана када би објављивали од кога добијају новац.

Како заштитити јавни интерес у локалном јавном информисању

На радној групи која се бавила јавним интересом (Милева Малешић, ТВ Форум из Пријепоља, Мирослав Јовановић из Крагујевачких новина, Маја Дивац из Програмске групе Мрежа, Јованка Матић из Института друштвених наука, модерирала Јелена Пајовић ван Реенен из Наше задужбине – Куће грађанског друштва) препоручено је локалним медијима да се при обраћању локалним самоуправама позивају на члан закона којим се, поред дефинисања јавног интереса, истиче и обавеза локалних самоуправа да јавни интерес морају да остварују и тако што ће подстицати разноврсност медијског садржаја, слободу изражавања и слободан развој независних и професионалних медија.

Једна од препорука, која не мора да подразумева нужно измену самог закона, већ и неког подзаконског акта, јесте да се не дефинишу само области од јавног интереса већ и циљеви информисања у јавном интересу и да се установе критеријуми помоћу којих ће се утврђивати да ли неки медиј ради у јавном интересу или не. Маја Дивац је подсетила да је тако нешто урађено у Великој Британији.

Примећено је да је саморегулација на ниском нивоу, осим Савета за штампу, који, и поред недостатака, представља добар пример. Како се Савет за штампу не бави електронским медијима, предложено је да Савет и то почне да ради, односно да се претвори у Савет за медије, или да се створи ново тело које би се бавило електронским медијима. Миша Јовановић из Крагујевачких новина сматра да РЕМ треба да ради тај посао, посебно зато што њега грађани плаћају, а Савет за штампу не.

Констатовано је и да треба да се створе „нови кодекси и регулаторни механизми које би новинари поштовали и који би их заштитили у односу на политичку и економску елиту“.

На овој радној групи је предложено да се препоручи редакцијама да усвоје интерне саморегулаторне кодексе, чије би кршење повлачило и јасне консеквенце. Важно је и да се у самим медијима објави одлука Савета за штампу уколико је тај медиј прекршио Кодекс, а било је предлога да се они и финансијски казне.

Важно је и грађане упознати са тим зашто је за њих саме важно информисање у јавном интересу. Истакнут је пример Телевизије Форум из Пријепоља, која је као медиј цивилног друштва добила поверење грађана, који се често пре њима обраћају него локалним комуналним службама.

Предложено је и да се мањим локалним медијима пружи подршка од стране већих и да се ради на умрежавању локалних медија.

Било је предлога и о додатној финансијској помоћи локалним медијима – од смањења ПДВ-а штампаним медијима, пореских олакшица на хонораре и плате до бескаматног кредитирања и суфинансирања стручног усавршавања новинара.

Пише: Перица Гуњић

www.slavkocuruvijafondacija.rs/minut-do-12-vremena-vise-nema-lokalni-mediji-su-doslovno-u-katastrofalnom-polozaju

«‹ 60 61 62 63 ›»