Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара и новинарки Србије у дневним новинама од 1. јула до 31. децембра 2025. године
Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара и новинарки Србије у дневним новинама у периоду од 1. јула до 31. децембра 2025. године представљен је 22. јануара 2026. године на трибини која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у организацији Савета за штампу.
Девет националних штампаних медија направило је 7.346 прекршаја Кодекса новинара и новинарки Србије у 4.506 текстова од почетка јула до краја децембра 2025. године, што је за око 10 одсто више у односу на исти период 2024. године, показао је мониторинг поштовања Кодекса, који је Савет за штампу спровео једанаести пут. Највише прекршаја у објављеним текстовима имали су листови Ало, Информер и Курир, а најмање Данас и Нова. Највише су кршена поглавља Кодекса која се односе на истинитост извештавања, поштовање и заштиту приватности и одговорност новинара. Ово је први пут да се мониторинг ради по новом Кодексу новинара и новинарки Србије, који је усвојен у децембру 2024. године.
Резултате мониторинга представили су новинар Бојан Цвејић и новинарка Вера Дидановић, који су шест месеци пратили извештавање новина, док је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говорила о раду Комисије за жалбе.
Мониторинг Савета за штампу обухватио је анализу садржаја девет штампаних медија са националном покривеношћу – Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф.
Прва два места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су, исто као и прошле године, Ало (2.004 прекршаја у 1.205 текстова) и Информер (1.456 прекршаја у 837 текстова), док је овога пута на трећем месту Курир са 1.318 прекршаја у 811 текстова. Следе Српски Телеграф (са 668 текстова), Вечерње новости (456), Политика (190), Блиц (182), док најмање одступања од Кодекса и ове године бележи лист Данас са 40 таквих текстова, те новине Нова са 117.
Аутор извештаја, Бојан Цвејић, рекао је на трибини да је готово у свим новинама повећан број прекршаја у односу на претходни мониторинг.
„Изузеци су Српски Телеграф, који је на нивоу од прошле године, а Блиц је једини који је значајно смањио број садржаја који нису у складу са етичким и професионалним стандардима. Лист Данас иако је имао најмање прекршаја, овог пута бележи скоро двоструко више прекршаја него што је имао раније““, рекао је Бојан Цвејић.
Како је рекао, у 2025. години забележено је 396 прекршаја више у односу на 2024, а просечан месечни број прекршаја био је 751, што је највише од 2021. године.
„Највише прекршаја направљено је у оквиру првог поглавља (Истинитост извештавања), 3.898. На другом месту је поглавље које се тиче приватности и углавном је реч о откривању идентитета осумњичених и жртава у текстовима у „црним хроникама“, којих је било 1.167“, навео је Цвејић.
Он је рекао и да су медији највише је кршили тачку 2 поглавља 1 Кодекса, која се односи на неразликовање чињеница од нагађања и претпоставки, са укупно 1.789 прекршаја, а забележено је готово двоструко више прекршаја тачке 1 поглавља 1 (о обавези тачног, непристрасног, потпуног и благовременог извештавања о догађајима од јавног интереса) у односу на мониторинг из 2024.
Цвејић је рекао и да су медији највише кршили Кодекс у политичким темама, „црној хроници“ и на странама које су посвећене естради.
О протестима без чињеница, власт у позитивном тону, црна хроника и естрада уобичајено
Новинарка Вера Дидановић, која је такође радила мониторинг, рекла је да је примећено да је велики број текстова са потпуно истим садржајем објављен у различитим медијима.
„То говори о постојању неког екстерног центра одакле ти садржаји стижу.Најчешће су то текстови у форми ’памфелта’ у којима се крши више различитих одредби, првенствено оне које се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја и одговорност новинара“, објаснила је Дидановић.
Како је рекла, то су обично текстови којима се дискредитују „противници режима“, а као пример навела је случај у којием су, против тужиоца Младена Ненадића, ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића и двојице људи из Инфраструктуре Железнице Србије “на основу једне фотографије данима објављивани текстови у којима су они оптуживани за пад надсртешнице“.
Говорећи о извештавању о политици и протестима, оценила је да се догађаји често преносе кроз интерпретацију власти, без консултовања других актера.
„У већини медија су изостале чињенице о захтевима протеста, оне су прећуткиване, а сами протести су представљани као малтретирање грађана. Демонстранти су приказивани као насилници, а уочи већих догађаја објављивано је много текстова којима се шири страх међу грађанима“, казала је Дидановић.
Посебно је упозорила на кампање тергеритања. Како је објаснила, појединци виђени на протестима означавани су као организатори, а затим се њиховом дискредитацијом дискредитује и сам протест. Напоменула је и да су сличним кампањама били изложени и новинари који извештавају критички у односу на власт. Рекла је и да се често користи реторика која подстиче дискриминацију и агресију, уз погрдне етикете за учеснике протеста и увредљиве термине за поједине националне групе, што, како је нагласила, није у складу са етиком и културом јавне речи.
„На другој страни, када се извештава о представницима власти и њиховим поступцима, то су редовно позитивни извештаји“, рекла је Дидановић. Навела је и пример извештавању медија о извештају Европске комисије, где су, према њеним речима, изостајале чињенице о садржају, а случај је представљан кроз „позитивно“ тумачење власти, иако је сам текс био изразито критичан.
У делу о црној хроници и естради, Дидановић је рекла да је ситуација „уобичајена“, али да је приметан и покушај већег опреза према праву на приватност – чешћа је употреба иницијала у црној хроници. Ипак, упозорила је да је било откривања идентитета жртава и починилаца жлочина (директно или индиректно), уз „непотребне детаље“, спекулације о мотивима и преношење комшијских прича као чињеница. У естрадним ребрикама је, према њеним речима, настављено кршење приватности и ослањање на непоуздане изворе, уз „драстичне“ примере, међу којима је случај писања о превачици Ани Николић, као и преношење садржаја из ријалитија који нарушавају достојанство учесника и малолетне деце.
Рекордан број жалби
Генерална секретарка Савета за штампу, Гордана Новаковић, рекла је да се жалбе које су поднете Савету прошле године у некој мери поклапале са резултатима мониторнга.
„Добили смо 185 жалби прошле године и то је највише од када Савет за штампу ради. Просек је био од 100 до 120, али прошле године је то било знатно више. Већина ових жалби директно или индиректно се односила на протесте“, казала је Новаковић и додала да је највише прекршаја било у вези са истинитошћу извештавања, али и да је готово половина од укупно утврђеног броја прекршаја Кодекса (54) односила на ново поглавље у Кодексу – Поштовање достојанства.
Она је рекла да је Комисија за жалбе донела 105 одлука о прекршају Кодекса, само 22 да није прекршен Кодекс, док су остале жалбе решене медијацијом или су одбачене из формалних разлога, док су у неким случајевима жалиоци одустали од жалбе.
Највише прекршаја имали су Ало и Информер, по 18, Новости 14. Новаковић је рекла и да су се жалбе углавном односиле на онлајн медије.
Закључци мониторинга Савета за штампу
– У другој половини 2025. забележено је 7.346 прекршаја у 4.506 текстова у девет дневних листова, што представља раст око 10 одсто у односу на 2024. годину (396 прекршаја више). У просеку, Кодекс је кршен 751 пут месечно – највише од 2021. године;
– Таблоиди предњаче у прекршајима – Највише прекршаја забележили су Ало, Информер и Курир, док су Данас и Нова имали најмање;
– Најчешће се крше одредбе које се односе на истинитост извештавања – Готово половина свих прекршаја је из поглавља Истинитост извештавања. Доминирају непроверене информације, неразликовање чињеница и нагађања и прећуткивање кључних чињеница које утичу на разумевање догађаја;
– Copy-paste текстови и утицај „екстерног центра“ – Поново је уочен образац истовременог објављивања идентичних текстова у више медија, често у форми памфлета, што указује на утицај на уређивачку политику из једног центра. Овим текстовима често се крши више поглавља Кодекса истовремено;
– Координисане кампање дискредитације – Забележене су организоване кампање против појединаца, без доказа и без права на одговор, чиме се крши принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности;
– Политичко извештавање је једнострано и интерпретативно – Политички догађаји се често преносе искључиво кроз тумачења представника власти, без извештавања са терена и без ставова других актера. Тиме читаоци остају ускраћени за потпуне, објективне и правовремене информације;
– Протести се делегитимишу и криминализују – У извештавању о протестима прећуткују се захтеви, учесници се представљају као насилници или претња, а уочи већих окупљања шири се страх путем непроверених „сазнања“. Протести се дискредитују и кроз таргетирање појединаца који су означени као лидери;
– Говор мржње и дискриминаторна реторика – Таблоиди масовно користе увредљиве и стигматизујуће етикете према грађанима, студентима и појединим националним групама, што представља озбиљно кршење етике и културе јавног говора;
– Власт се приказује афирмативно, критике се прећуткују – О активности власти извештава се екстензивно и позитивно, док се негативни аспекти прећуткују. Чак и критички документи ЕУ или хапшења министара представљани су селективно, без кључних чињеница (нпр. финансијских основа случајева);
– У црној хроници и естради системско кршење приватности – У „црној хроници“ и естради наставља се откривање идентитета жртава и осумњичених, преношење спекулација и „комшијских прича“. Посебно су проблематични случајеви који укључују децу и породичне трагедије, као и садржаји из ријалитија који нарушавају достојанство малолетника.
Медији који највише крше Кодекс највише зарађују од реклама
Поред мониторинга који је радио Савет за штампу, на трибини је представљено и истраживање БИРН-а под називом „Анализа пракси оглашавања у медијима: Токови новца, недостатак критеријума и (не)поштовање етичких норми“. Истраживање о механизмима путем којих се новац прелива у медијски сектор, показало је да највећи део новца за оглашавање државе и приватних компанија одлази управо медијима који систематски крше Кодекс.
Ауторка истраживања Тања Максић рекла је на трибини да су домаћи медији годинама уназад у финансијској кризи и да зависе од државног новца.
“Око 76 одсто публике се ослања на Интернет као свој главни канал информисања, а следи телевизија. Публика која прати штампу је једина која се врло убрзано смањује, али без обзира на то, држава заправо и даље фаворизује штампу“, казала је Максић.
Она је додала и да држава кроз конкурсе и јавне набавке подели више од 22 милиона евра сваке године.
Истраживање БИРН-а обухватило је 148 уговора јавних набавки за медијске и сродне услуге вредности преко 760 милиона динара.
„Највећи потрошач је Државна лутрија Србије, која је потрошила 205 милиона динара… Следећа по реду је Канцеларија за јавну и културну дипломатију, коју води Арно Гујон и они су у току 2025. потрошили 151 милион динара на два уговора, један је Промоција српске културе у свету и други је Дигитално промовисање културе у земљи и иностранству“, навела је Тања Максић. Она је додала да је највећи део новца отишао на маркетиншке агенције, што отежава праћење новца.
„Ако погледамо уговоре који су склопљени са издавачима медија, комапанија Тачно, односно Танјуг је најуспешнији. Они су од девет Министарстава добили преко 37 милиона динара“, рекла је Максић.
Према налазима истраживања таблоиди са великим бројем прекршаја Кодекса новинара Србије имали највише страна са огласима. Лист Ало, са забележена 2.004 прекршаја Кодекса, наплатио је преко 416 страна огласа, док је Информер са 1.456 прекршаја имао више од 308 страна.
Анализа интерних процедура 27 државних институција показала је да при одабиру медија не постоје критеријуми који би се односили на професионалне или етичке стандарде, већ се као једино мерило најчешће користи „најнижа понуђена цена“, што, како је оцењено на трибини, отвара простор за финансирање медија који крше права грађана на објективно информисање.