Ekranizovana agresija
(Izvor: Media&Reform Niš) – Natpisi da je neko nekog pretukao, izbo nožem, pucao ili ubio u poslednje vreme „napadaju“ sa naslovnih strana, iz udarnih vesti, sa ekrana računara i telefona. Od verbalnog nasilja gotovo je nemoguće odbraniti se, jer ga ima u gledanim rijaliti programima, filmovima i serijama, ali i u emisijama o „ozbiljnijim“ temama.
VIDEO: youtu.be/euwFUIIYJXI
Zasedanje Skupštine Srbije gotovo da ne prođe bez verbalnog okršaja između političkih oponenata, a desi se da se te svađe završe i fizičkim obračunom, i sve to uz direktan prenos na nacionalnoj televiziji. Na sličan način funkcionišu i rijaliti programi, talk show i političke emisije, pa su medijski konzumenti tome konstantno izloženi.
Naslilničko ponašanje je deo svakodnevice
Svako ponašanje postaje prihvaćeno ukoliko mu mediji daju legitimitet, pa je tako i sa nasiljem, smatra Jelena Petrović, novinarka Televizije N1.
„Što ga više ima, mi smo manje senzibilni na nasilje. Ljudi su oguglali, nasilje im više nije strano, za nasilnicima na ulici se više niko ni ne okreće, nemaju potrebu da intervenišu, kada ga vide na televiziji, smatraju da je to normalno. Tako se nasilje postepeno uvuče u sistem vrednosti, način razmišljanja i ponašanja i to postaje veliki problem“, kaže Petrović.
Gledanje nasilja postaje opasnije ukoliko se u medijima ne prikaže da je nasilnik odgovarao za nasilničko delo ili ukoliko nisu prikazane posledice tog nasilničkog ponašanja, što može podstaći na imitiranje i prihvatanje takvog ponašanja kao normalnog.
Istraživanje koje je Fakultet političkih nauka nedavno radio, analizirajući osam portala u Srbiji, pokazalo je da se tu nasilje prenosi necenzurisano iz elektronskih medija i nekih rijaliti formata.
„To nisu samo rijaliti programi, za koje mi mislimo da postoji, već to mogu biti i emisije koje ugrožavaju privatnost i moralnu svest dece, ali i da ih dovedu u neprijatan položaj. Na primer, REM je reagovao na emisiju DNK“, rekla nam je Jelena Surčulija Milojević, docentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Nasilje u medijima kažnjava se mnogo manje nego što bi trebalo
Kada je reč o nasilju u medijima, u Savetu za štampu kažu da oni dobijaju mnogo manje žalbi po ovoj tački Kodeksa novinara, nego što bi trebalo da ih bude.
„Postoji jedna objektivno ograničavajuća okolnost, a to je da nama mogu da se žale samo oni koji su direktno pogođeni. Najčešće žrtvama u tom trenutku nije stalo da se obraćaju Savetu za štampu. Često neki od njih čekaju da što pre zaborave i ne žele da se povlače po medijima. Mislim da mediji, upravo u crnim hronikama krše kodeks, posebno kada su u te događaje uključena i deca, onda su kršenja drastična“, kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
Kod nas je nasilje u medijima počelo da bude nešto što se podrazumeva, smatra ona i kaže da da naša zemlja ima vrlo dobar pravni okvir, koji zabranjuje scene nasilja tokom dana, kada je taj sadržaj dostupan deci, a i Regulatorno telo za elektronske medije ima svoj pravilnik o obeležavanju sadržaja po godištu dece kojoj je sadržaj namenjen.
„Međutim, problem je primena, kao i kod svega što se tiče medijskog prava. Ono na čemu treba radimo jeste podizanje svesti građana da mi imamo pravo na programe prilagođene našoj deci, koji se emituje onda kada deca gledaju“, kaže Novaković.
MILICA BRANKOVIĆ