Šta je žuto u žutoj štampi?
(Izvor: Media&Reform Niš) – Tabloidi ili žuta štampa često se smatraju jeftinim, tračerskim ili pištolj listovima, koji donose senzacionalne i neproverene vesti, služeći se svim sredstvima da privuku i zadrže interesovanje šireg kruga čitalaca. Ne mora se, međutim, pojam tabloida nužno vezivati za loš kvalitet medijskog sadržaja, sa time se slaže većina medijskih stručnjaka. Problem je u trendu uredništva današnjih tabloida kojima je tiraž često bitniji od poštovanja etičkih i profesionalnih pravila novinarstva.
www.youtube.com/watch?v=6w5EFt4Igag
„To je potpuno legitiman vid štampe koji ima uređivačku politiku usmerenu više na izazivanje emocije kod čitalaca, nego na neke ozbiljne analitičke tekstove“, objašnjava Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
Kod tabloida se, prema njenom mišljenju, javlja problem kada, u želji za senzacionalizmom i privlačenjem što većeg broja čitalaca, oni ne vode računo o poštovanju osnovnih profesionalnih i etičkih pravila. Najveći broj žalbi koje savet dobija odnosi se upravo na tabloide, i to na one sa nacionalnom pokrivenošću.
„Svaka sednica Komisije za žalbe ima po nekoliko prijava koje se odnose upravo na tabloide i često se dešava da je u jednom tekstu prekršeno i po desetak tačaka Kodeksa novinara. Imamo utisak da često ta greška nije slučajno napravljena, nego da pravila nisu namerno poštovana“, kaže Novaković.
Izazivanje emocija je ono na šta tabloidi „pucaju“ u komunikaciji sa čitaocima i gledaocima, pa je tako potpuno uobičajeno da se na naslovnim stranam ili najavama emisija vide fotografije ili scene eksplicitnog nasilja, golotinje ili neprimerene situacije u kojoj se našla neka od poznatih ličnosti. Na to mnogi konzumenti medija ne ostaju ravnodušni, pa otuda i tolika popularnost upravo ovakvog medijskog sadržaja koji se sada nudi kako na tradicionalnim, tako i na novim medijima.
Tabloidi naspram „ozbiljne“ štampe
Po mišljenju eksperta za komunikacije Srđana Staletovića, tablodi predstavljaju protivtežu ozbiljnijim, verodostojnijim medijima.
„Ovde su, u jurnjavi za zaradom, tabloidi preuzeli dominaciju nad verodostojnijim medijskim izvorima. I sada, koliko su verodostojni tabloidi, toliko je verodostojna i društvena svest o situaciji u kojoj živimo“, smatra Staletović.
Mišljenje medijskih stručnjaka je da, u situaciji kada uredništvo konstantno vodi računa o tržišnoj utakmici, pada kvalitet časopisa i medijskog sadržaja, ali i nivo novinarskog kadra.
„Tabloidi postoje već više od dve stotine godina i njihova pojava poslednjih godina kod nas ne bi bila alarmantna da se zajedno s njima nije ustoličila i tabloidna kultura, tabloidizacija svih segmenata i struktura društva“, smatra profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Sanja Domazet.
Ona u delu Knjiga za medije – mediji za knjigu upoređuje tabloide sa udarima talasa, koji su na prostorima srpskog javnog mnjenja daleko opasniji nego u stabilnijim zemljama, jer zaljuljavaju državu, kulturu, elitu i ekonomiju, koji su več dovoljno urušeni i zaljuljani.
Opasnost kojoj su čitaoci i gledaoci izloženi je da izmišljeni i poluistiniti sadržaji koje mediji neprekidno plasiraju postanu recept za stavrni život. Od toga se može odbraniti jedino kritičkim osvrtom na sadržaj i razumevanjem obrazaca po kojima mediji funkcionišu.
Sam termin žuta štama ne potiče od boje papira na kome je štampana novina, kako se obično misli, već je nastao od žutog dečaka, strip-junaka koji se devedestih godina devetnaestog veka pojavljivao u listu New York Journal. Dečaka je karakterisalo vulgarno ponašanje, ali je, uprkos tome, ljudima bio simpatičan.
Milica Branković