Za tri godine više od 5.000 prekršaja novinarskog kodeksa

(Izvor: JUGPRESS) – Danas je u Nišu, u Gradskoj kući zasedala Komisije za žalbe Saveta za štampu na kojoj su se razmatrale žalbe na pojedine srpske medije.

Savet za štampu je samoregulatorno telo koje odlučuje o žalbama građana na tekstove objavljene u štampanim i online medijima. Ovo telo postoji šest godina i odlučuje o tome da li su određeni mediji prekršili Kodeks novinara. Želeći da građanima pribilže rad Saveta povremeno zaseda van Beograda.

Danas u Nišu razmatrane su četiri žalbe – Udruženja medija i medijskig radnika na Ozonpres, Udruženja ljubitelja reke Save “Zeleni raj” na portal Espreso, i pojedinačne žalbe na dnevne novine ALO i tabloid Palež.

Prema rečima Gordane Novaković, generalne sekretarke Saveta za štampu, najveći broj žalbi podnose građani koji smatraju da su lično oštećeni, a najvećim delom se odnose na objavljivanje netačnih i neistinitih informacija ili narušavanje privatnosti.

Medij za koji se utvrdi  da je prkršio kodeks novinara ima obavezu da objavi odluku Komisije da je reč o prekršaju.

“Reč je o moralnoj osudi, i moralnoj sankciji koju mi izričemo kada ocenimo za nekoga da je uradio nešto što nije u skladu sa etičkim standardima.“

Kako je danas rekao Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti i predsednik Asocijacije online medija po Pravilniku o sufinansiranju javnog informisanja oni koji raspisuju konkurs , bilo da se radi o opštini, gradu ili republici,bi trebalo da uzimaju u obzir da li je neko medij kažnjavan pred Savetom za štampu. Praksa je pokazala da u Nišu gradska komisija uopšte nije uzimala u razmatranje da li je neki medij prekršio Kodeks.”

Članovi saveta izneli su mišljenje da sama činjenica da je neko prekršio Kodeks ne znači da ne treba da dobije redstva za sufinansiranje” jer svi greše” ali je važno da se ispravi greška, odnosno objavi odluka po žalbi. Mada, kako je rečeno ima mnogo medija koji ne priznaju odluke Saveta.

Najčešće žalbe podnose pojedinci koji smatraju da su lično oštećeni onim što je objavljeno o njima. Najčešće su to netačne, neistinite informacije, ili narušavanje privatnosti tih ljudi. Kako kažu u Savetu“ često se ne razlikuju komentar, pretpostavke događanja od činjenica. U mnogim slučajevima postoji samo jedan i to anonimni izvor za koga se ne može sa sigurnošću reći da uopšte postoji. Često se informacija ne proverava iz više izvora ili ne postoji zvanična potvrda, potom klevete , sve ono što je Etičkim kodesom regulisano poglavljem  “istinitost izveštavanja.

“U poslednje tri godine smo uradili monitoring štampanih medija sa nacionalnom pokrivenošću i imamo podatke o tome koliko oni poštuju kodeks. Broj prekršaja je više hiljada godišnje. Prošle godine smo kod dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću zabeležili oko 5000 prekršaja kodeksa, odnosno toliki broj tekstova  u kojima ima i po nekoliko prekršaja, pa je taj broj i veći. U najvećem broju slučajeva mediji ili ne poznaju kodeks ili svesno ilu nesvesno ignorišu ono što u njemu piše, ne drže se etičkih pravila profesije”, kaže Gordana Novaković.

Većom aktivnošću nevladinih organizacija povečao se i broj žalbi na deiskriminaciju, po osnovu nacionalne pripadnosti ili seksualne orijentacije.

“Najšešće se na ove povrede žale kada su u pitanju LGBT i Romi. Nemali broj je onih koji se odnose na narušavanje privatnosti određenih ljudi.”

Žalbe pristižu na sve medije, pa i medije sa juga Srbije. najčešće se žale na nacionalne medije ali ima i žalbi na lokalne i to više na online  nego na štampane medije Kako kažu bilo je žalbi i na medije iz Niša.

Slučaj da se u jednom tekstu ima i po nekoliko prekršaja bilo je i danas u Nišu. Kod tri žalbe utvrđeno je da su opravdane i da postoje povrede po raznim osnovama i narušavanje Kodeksa novinara. Samo u jednom slučaju unije doneta odluka jer nije dovoljan broj članova komisije glasao za to da ima povrede. Naime prema pravilniku potrebno je da od 11 članova 8 glasa “za” osnovanost žalbe.

Inače, članovi Komisije su Vera Didanović, Zlatko Čobović, Vera Barišić Popović, Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Petar Jeremić, Ljiljana Smajlović, Ivana Stjelja, Nevena Krivokapić, Dragan Đorđević.

jugpress.com/za-tri-godine-vise-od-5-000-prekrsaja-novinarskog-kodeksa