Rezultati rada Komisije za žalbe i poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od jula do decembra 2020. godin

(predstavljeni 2. februara 2021. na onlajn tribini preko aplikacije Zoom)

U tekstovima osam dnevnih listova u drugoj polovini prošle godine zabeleženo je ukupno 3.724 prekršaja Kodeksa novinara Srbije, pokazuje monitoring Saveta za štampu, što predstavlja pad prekršaja u ovim medijima u odnosu na 2019. godinu.
Savet je lane, međutim, dobio značajno veći broj žalbi u poređenju sa prethodnim godinama.

Na onlajn konferenciji Saveta za štampu pod nazivom „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2020. godini“ u utorak, 2. februara predstavljeni su rezultati monitoringa osam štampanih medija sa nacionalnom pokrivenišću, od jula do decembra prošle godine, u kojima je u 3.643 tekstu zabeležen prekršaj bar jedne tačke Kodeksa novinara Srbije.

Ukoliko se ova statistika samoregulatornog tela poredi sa nalazima iz prethodnih godina, uočava se blagi pad broja prekršaja, ali učesnice tribine novinarke Tamara Skrozza i Vera Didanović upozoravaju da se ne može načelno zaključiti da su se mediji „popravili“ u pogledu etike.
Skrozza je kao primer za to navela da godinama prati listove Informer i Srpski telegraf koji su bili „šampioni“ u kršenju Kodeksa, te da su 2020. godine imali manji broj prekršaja, ali da ne smatra da su se „popravili“ u pogledu etike. Oba lista su u tekstovima o epidemiji kovida 19 „forsirali“ sagovornike čije su izjave opasne po javno zdravlje, pojasnila je ona.

Tokom druge polovine prošle godine posmatrani su listovi Alo, Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir, Srpski telegraf i Politika. Prvo mesto na listi po broju prekršaja novinarskog kodeksa zauzeo je Alo, dok se u samom začelju te liste nalaze Politika i Danas.
U šestomesečnom monitoringu Saveta, u listu Alo zabeležen je rekordan broj tekstova (928) u kojima je prekršen Kodeks, slede – Kurir (651), Večernje novosti (627), Srpski telegraf (594), Informer (509), kao i Blic u kojem je bilo 240 takvih slučajeva. Najmanje su profesionalne standarde kršili Politika (32) i Danas (35), rečeno je na tribini.

Analiza je pokazala da štampanim medijima „veliki problem“ i dalje predstavlja izveštavanje o maloletnicima, a primećena je i izražena politička ostrašćenost posebno na prvim stranama tih listova. Novinarke Skrozza i Didanović objasnile su da je poseban osvrt ove šestomesečne analize posmatranih dnevnika bio na tekstovima o maloletnicima, kao i da se primećuje da mediji opet nisu štitili identitet dece.

„S izuzetkom Danasa i Politike, svi posmatrani mediji prave iste greške – otkrivaju identitet maloletnika ili ukoliko je dete žrtva otkrivaju identitet osobe osumnjičene da je vršila nekakve krivične radnje nad detetom, a tako se otkriva identitet maloletnika“, podvukla je Skrozza.

Praksa, ali i brojevi pokazuju da mediji ne vode računa o pravima dece, pa tako analiza Saveta pokazuje da je list Alo u 84 takva teksta prekršio Kodeks novinara, u 55 Večernje novosti, u 52 Kurir, u 19 Informer, u 11 Srpski telegraf, a u Blicu je bilo sedam takvih slučajeva.

U drugoj polovini prošle godine takvih slučajeva nije bilo ni u Politici niti u Danasu. Učesnice tribine, koje su, inače, radile ovaj monitoring, zaključile su da će se u praksi pravo poboljšanje medijske slike u pogledu novinarskog kodeksa pokazati upravo u načinu na koji se izveštava o maloletnicima, a kada se desi neki javni skandal.
Prisutne novinare zanimalo je i koliko su mediji pokazali profesionalnost izveštavajući o aktuelnom slučaju zlostavljanja u školi glume Miroslava Aleksića. „Mediji su se obrukali i ogrešili i o žrtve i o osumnjičenog za krivično delo“, smatra novinarka Skrozza, dok je generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković rekla da za sada nije stigla niti jedna žalba na pisanje medija o tom slučaju. Izveštavanje medija o ovoj temi, inače, nije bilo obuhvaćeno ovim monitoringom, jer se to dogodilo nakon posmatranog perioda.

Problematična poglavlja

Štampani mediji su u posmatranom periodu najčešće kršili tačke iz četvrtog poglavlja Kodeksa novinara (Odgovornost novinara), zatim iz sedmog (Poštovanje privatnosti), kao i prvog poglavlja novinarskog kodeksa (Istinitost izveštavanja).

U medijima koji su bili fokus analize, prekršaji iz ova tri poglavlja najviše se beleže još od 2016. godine, ali monitoring iz prošle godine pokazuje blagi pad prekršaja iz prvog i četvrtog poglavlja Kodeksa novinara, dok se skok beleži u sedmom poglavlju, rečeno je na tribini.
U osam dnevnih listova, ipak, za šest meseci prošle godine najviše prekršaja zabeleženo je u četvrtom poglavlju – ukupno 2.185 prekršaja u posmatranim listovima, zatim u sedmom – 1.170, dok je u prvom poglavlju bilo 873 prekršaja.

Rast broja žalbi

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu prošle godine u najvećoj meri su donosili odluke da su mediji kršili tačke iz prvog poglavlja Kodeks novinara koje se odnosi na istinitost izveštavanja – 59 takvih slučajeva, istakla je na tribini generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković.

Na adresu Savet za štampu u 2020. godini stigle su 163 žalbe na medijske sadržaje, što je dvostruko više nego 2019, i značajno više u odnosu na sve prethodne godine, navela je ona i objasnila da se porast žalbi ne može povezati sa pandemijom kovida-19, jer se tek dvadesetak njih odnosilo na izveštavanje u vezi sa virusom.
„Od 163 žalbi, Komisija za žalbe Saveta za štampu razmatrala je 118. Utvrđeno je da, nažalost, u samo 16 slučajeva Kodeks novinara nije prekršen“, rekla je Novakovićeva, koja je dodala i da je samo deset žalbi rešeno medijacijom, što je smanjenje u odnosu na prethodne godine.

Savetu za štampu stiglo je najviše žalbi od pojedinaca – 91, potom 21 žalba od udruženja građana, 19 žalbi od medija i novinara, 16 su podneli članovi Komisije za žalbe, 13 državni organi, dve firme, a jednu izborna lista.

Kako su listovi kršili etiku u 2020.

Novinarke Tamara Skrozza i Vera Didanović detaljno su analizirale tekstove dnevnika u kojima je prošle godine nemilice kršen novinarski kodeks.

Tako je list Alo, rekorder u kršenju novinarske etike, najčešće kršio odredbe koje se odnose na izveštavanje o tragedijama i krivičnim delima, a primećeno je i učestalo nepoštovanje kulture javne reči i objavljivanje pornografskih sadržaja.

„U tekstovima koji se odnose na opoziciju, često se list oslanja na anonimni izvor i izbegava da te navode proveri konsultujući više izvora, a naročito osobu ili grupaciju na koju se tekst odnosi. Često izveštava u interesu vlasti, tako što ne prenosi potpunu informaciju i prećutkuje činjenice, a povremeno koristi i naslov koji nije podržan samim tekstom“, rekla je Didanovićeva.

Dnevnik Kurir je i ove godine na drugom mestu po broju prekršaja Kodeksa novinara ali je u poređenju sa 2019, za oko 40 procenata smanjio broj prekršaja. To „poboljšanje“ se pre svega odnosi na označavanje promotivnih tekstova, kao i na poštovanje kulture i etike javne reči.

„Ovaj list, međutim, pravio je gotovo identične prekršaje kao i list Alo, a zabeležena je i serija tekstova u kojima je očigledno zastupao interese izdavača“, rekla je novinarka Vera Didanović.
Petar Jeremić je na trbini, međutim, izneo da je za Kurir radio interni monitoring i da se ne slažu brojevi kada je reč o kršenju Kodeksa. „Nama je u interesu da popravimo situaciju i smanjimo broj prekršaja. Ne sporimo da smo imali prekršaje Kodeksa, ali po mom monitoringu mi smo daleko ispod drugih u ukupnom broju“, rekao je on.
List Blic u dva navrata je tokom perioda posmatranja na najgrublji način pregazio profesionalne standarde, iako statistika pokazuje da ovaj dnevnik u najvećoj meri poštuje etiku.

„Ovaj list, reklo bi se, popravio se po svim parametrima, ali su napravili dva najozbiljnija incidenta u kršenju Kodeksa, pre svega u slučaju pogibije dečaka u Zemunu“, ukazala je Skrozza. Drugi primer, navela je, bio je kada je Blic na naslovnici objavio fotografije vođa kriminalnih klanova i na jednoj od njih prikazao čoveka koji nema veze sa tim grupama, a potpisan je kao jedan od vođa kriminalnog klana.

U Večernjim novostima zabeležen je rast broja prekršaja Kodeksa, za skoro 80 odsto, u odnosu na isti period godinu ranije. Prekršaji u najvećem delu dolaze iz rubrike Hronika, gde se krši pretpostavka nevinosti i ugrožava privatnost žrtava ili počinilaca.
„Primećen je i povećan broj tekstova u kojima se u političkom izveštavanju krše odredbe Kodeksa na štetu predstavnika opozicije i kritičara vlasti“, rekla je Didanovićeva i dodala da Večernje novosti prave prekršaje i kada je reč o obeležavanju komercijalnog oglašavanja, kako bi se takvi tekstovi razlikovali od novinarskih. „List ima svoj način ‘obeležavanja’ jednog broja takvih tekstova, ali reč je o numeričkoj šifri koja nije dovoljno jasna za čitaoce“, naglasila je ona.

Kada je reč o Informeru, iz statistike se zaključuje da ovaj list ima manje neoznačenih PR tekstova nego ranije, kao i da se ponekad trudi da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti, rekla je Skrozza. Istakla je, međutim, da se na prvim stranicama ovog lista koje su posvećene politici „najgrublje krše odredbe Kodeksa koje se tiču neosnovanih optužbi, neproverenih tvrdnji, otvorenog političkog svrstavanja, pa i potpirivanja međunacionalne netrpeljivosti“.

Srpski telegraf ostao je dosledan da u nastavcima izveštava o navodnim kršenjima zakona u različitim preduzećima i institucijama, ne poštujući pritom osnovne odredbe Kodeksa, predočeno je na tribini.

Politika sa listom Danas deli šampionsku poziciju kada je u pitanju poštovanje Kodeksa novinara. „Iako Politika važi za list naklonjen vlasti, a Danas za list naklonjen opoziciji, ovi mediji ipak uspevaju da održe kakav-takav balans i objavljuju tekstove u skladu sa profesionalnim standardima“, zaključeno je.

Zaključci:

– Broj prekršaja Kodeksa novinara u štampanim medijima opada, ali to nije pokazatelj da su se mediji popravili u pogledu poštovanja profe
sionalnih standarda – Štampani mediji i dalje krše prava dece, najčešće otkrivanjem identiteta maloletnih žrtava
– Listovi nastavljaju da u velikoj meri krše pretpostavku nevinosti
– Broj žalbi Savetu za štampu raste i u najvećoj meri ih podnose građani pojedinci
– Žalbe upućene Savetu pokazuju da mediji i dalje najviše krše tačke iz prvog poglavlja Kodeksa koje se odnosi na istinitost izveštavanja
– Korona virus nije uticao na uvećanje broja žalbi Savetu

VIDEO: „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“/2.2.2021.