Rezultati monitoringa onlajn medija tokom pandemije 2020.

Mišljenja izneta u ovom izveštaju ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njihovih partnera.

Uvod

Predmet posmatranja i praćenja bile su rubrike koje se tiču izveštavanja o koronavirusu. Ovaj monitoring sproveden je u periodu od 01.07.2020. do 07.09.2020. godine, svake prve nedelje u mesecu. Prilikom analize korišćeni su podaci monitoringa za period 01.04.2020. do 30.06.2020. godine koji su objavljeni ovde https://savetzastampu.rs/lat/monitoring/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-aprilu-maju-i-junu-2020/, tako da je predmet analize period

01.04.2020. do 07.09.2020 (takođe svaka prva nedelja u mesecu). Rezultati su objedinjeni radi lakšeg i jasnijeg uvida u pristup i način izveštavanja portala o pandemiji. Za predmet posmatranja uzeto je 6 online infomativnih portala, sa najvećom posećenošću u Republici Srbiji koji nemaju svoja štampana i elektronska izdanja (SrbijaDanas, Telegraf, Espreso, B92, Mondo, 021), a koji na osnovu ranking-a uživaju najveće poverenje čitalaca, pri čemu komentari na platformi nisu uzimani u obzir tokom posmatranja, a istraživanje je fokusirano na format vesti.

Istovremeno, portale su pratile dve istraživačice: Anđela Išić, diplomirani novinar i Aleksandra Grigorov, MA komunikologije, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković bila rukovodilac istraživanja.

Vesti objavljene na portalima praćene su u periodu od 08:00h do 20:00h svakog dana prvih nedelja u mesecu (i vikendima i danima praznika), a izdvajane su one vesti za koje je istraživački tim utvrdio da nesporno predstavljaju povredu Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, uz objašnjenje koji član Kodeksa ili Smernica je povređen.

Istraživački tim je monitoring vršio na sledeći način:

Pregled zabeleženih vesti i povreda:

Tokom monitoringa primene Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa u onlajn okruženju u rubrici Koronavirus, a koji je trajao od aprila do septembra 2020. godine, ukupno je zabeleženo 181 vesti u kojima je došlo do povrede profesionalnih standarda na portalima Srbija Danas, Telegraf, B92, Espreso, Mondo i 021. Obzirom da je često višestruko kršenje Kodeksa u jednoj vesti, ukupan broj povreda je skoro dupliran i iznosi 330 zabeleženih pojedinačnih članova poglavlja u odnosu na ukupan broj zabeleženih vesti.

Uzevši u obzir objedinjene rezultate, može se zaključiti da su najproblematičnija poglavlja:

1. Poglavlje I o istinitosti izveštavanja (čijim je narušavanjem dovedena u pitanje istinitost, objektivnost izveštavanja, često se ne pravi razlika između činjenica nagađanja i pretpostavki, nenavođenje izvora, ili se izostavlja konsultovanje više izvora);
2. Poglavlje V o novinarskoj pažnji (uz često slepo verovanje izvoru – tačka 2 ovog Poglavlja);
3. Poglavlje VI koje se tiče odnosa prema izvorima informacija (najčešće tačka 8 buđenje neopravdanih nada ili unošenje straha u svrhu kreiranja atraktivnog teksta/ naslova);
4. Poglavlje II o nezavisnosti novinara od pritisaka (i to tačka 1 koja se odnosi na neslaganje naslova sa tekstom i dovođenje čitalaca u zabludu).

Grafikon 1: Povreda Kodeksa tokom prvih nedelja aprila, maja, juna, jula, avgusta i septembra na svih 6 portala u odnosu na broj slučajeva zaraženih koronavirusom

Tabela 1: Broj povreda Kodeksa po portalima u prvim nedeljama od aprila do septembra

Tokom prve nedelje aprila, kada se broj aktivnih slučajeva zaraženih koronavirusom za dati datum[1] kretao od 648 (1. april) do 1394 (7. april) najveći broj povreda Kodeksa zabeležen je na portalima Srbija Danas (43), Espreso (30) i Telegraf (26). Znatno manje povreda imali su Mondo (8) i B92 (6). Na portalu 021 nije došlo do povrede Kodeksa novinara tokom celog perioda praćenja.

U prvoj nedelji maja, sa brojem aktivnih slučajeva od 2375 (1. maj) do 1710 (7. maj) dolazi do znatnog opadanja broja povrede Kodeksa na svim portalima.

Prva nedelja juna prati ovu praksu, te sa brojem aktivnih slučajeva od 516 (1. jun) do 475 (7. jun), na portalima Espreso, Mondo i 021 nije došlo do povrede Kodeksa, dok je na portalima B92, Telegraf i Srbija Danas Kodeks prekršen po 2 puta na svakom pojedinačnom portalu.

U periodu 1. jul – 7. jul (broj aktivnih slučajeva od 1783 do 2942) uočava se rast broja povreda Kodeksa, i to najviše na portalu Srbija Danas – 21. Portali Mondo i Espreso imali su po 7, portal Telegraf 8, dok je B92 imao 9 povreda Kodeksa novinara.

Tokom prve nedelje avgusta sa brojem aktivnih slučajeva zaraženih Koronavirusom od 4256 (1. avgust) do 3154 (7. avgust) na portalima Mondo (12), Espreso (20) i Srbija Danas (30) došlo je do povećanja u broju kršenja, na portalu Telegraf (8) uočava se stagnacija u odnosu na mesec jul, dok na portalu B92 nije zabeležen nijedan primer povrede Kodeksa.

U septembru je značajno opao broj aktivnih slučajeva za dati datum, pa je u periodu od 1. septembra (579 slučajeva) do 7. septembra (479), opao i broj povreda Kodeksa na portalima Mondo (2) i Srbija Danas (9). Portal Espreso imao je neznatno povećanje u odnosu na avgust – 21, kao i Telegraf – 10 i B92 – 2.

Rezultati

Srbija Danas

Najzastupljenija poglavlja u kojima su prekršeni etički principi novinarske profesije su Poglavlje I o objektivnom i istinitom izveštavanju (60 puta) od kojih najčešće stav 2 prilikom prenošenja nagađanja, komentara i pretpostavki kao i stav 4 kada novinar ne konsultuje dva izvora što je “posebno poželjno u slučaju postojanja indicije da zvaničan izvor daje nepotpunu i/ ili netačnu informaciju”*. Zatim Poglavlje VI o izvorima informacija stav 8 (21 put) pri čemu zbog postizanja atraktivnosti teksta naslova ujedno podstiče neosnovan strah ili neutemeljen optimizam čitalaca. Principi profesionalnog izveštavanja narušavani su 13 puta slepim verovanjem izvoru informacije (Poglavlje V o novinarskoj pažnji), u deset prilika neusklađenim tekstom naslova sa suštinom tela teksta (Poglavlje II) i neadekvatno navođenim izvorom i parafraziranjem istraživanja koje novinari navode u svom tekstu (Poglavlje IX o autorstvu).

U zabeleženim tekstovima novinar/ urednik dozvoljava pogrešne ili neutemeljene interpretacije sagovornika, preuveličavanje ili umanjenje činjeničnog stanja kao u vesti: „OVDE VIŠE NIJE REČ O MEDICINI, NA KRAJU PRIČE JE UVEK BIL GEJTS“: Nestorović obelodanio sve o lekovima i vakcini”, ili kao u vesti „Ne smeju se primati žive vakcine“: Danica Grujičić otkriva zbog čega su Srbi zaštićeni od korona virusa“, gde novinar u daljem tekstu citira doktorku neurohirurga Grujičić: „Sloveni su izgleda svojom genetikom zaštićeni. “, pritom ne navodeći naučnu utemeljenost takvih tvrnji što čitaoce može dovesti u zabludu. Čak i kada izvor daje informaciju za čiju verodostojnost snosi odgovornost, novinar/ urednik je dužan da ponudi drugu stranu i alternativni sud, potkrepi izjavu naučnim istraživanjem ili fact check-uje u okviru svoje redakcije informaciju koju izvor plasira pre njenog objavljivanja.* pogotovo kada je u pitanju situacija izuzetne vanrednosti i opasnosti po najšire svetsko društvo kao što je slučaj s kovid-19 pandemijom.

Tako u težnji da što intenzivnije targetira pažnju ciljne grupe, novinari uzimaju izjave javnih ličnosti iz show biznisa ili politike kao relevantne za kovid-19 informisanje, a koje najčešće nisu stručne da savetuju/ budu izvori, a time pospešuju širenje dezinformacija ili poluinformacija kao u naslovu “VIP: NE DAM, TO JE ČIPOVANJE!“ Toni Cetinski izneo jasan stav: On i njegova porodica neće se vakcinisati! (VIDEO)”.

Najčešće korišćene reči u naslovima koje narušavaju objektivnost izveštavanja i mogu se smatrati indikatorom klikbejt novinarstva su: eksplozija, hara, divlja, najcrnji dan, najsmrtonosniji dan, katastrofa, jezivo, alarmatno, leglo zaraze; Najveći broj zabeleženih spornih tekstova bilo je u prvoj nedelji aprila i to 30 sadržaja, dok je najmanje u prvoj nedelji meseca juna- dve vesti.

Telegraf

Najveći broj zabeleženih vesti na ovom portalu odnosi se na Poglavlje I o istinitosti i objektivnom izveštavanju koje je dovedeno u pitanje 41 put, od kojih se 24 puta odnosilo na stav 3 o nedostajanju izvora informacije. U tekstovima je primećen nedostatak novinarske pažnje prilikom izveštavanja (Poglavlje V, stav 1) kao i pet puta neosnovano podsticanje straha/ optimizma zarad postizanja atraktivnosti naslova teksta (stav 8 Poglavlje VI). Tako su u jednom danu (02.08.) u razmaku od nekoliko sati bile plasirane dve vesti čiji se naslovi protivstavljaju i mogu zbuniti čitaoce: „Testiranje na koronu na lični zahtev moguće je i u Torlaku bez zakazivanja, rezultati su istog dana“, i druga vest: “Navala za testiranje na koronu na lični zahtev: U Beogradu je to nemoguća misija sve do 20. Avgusta”, pri čemu ni jasan izvor informacija nije naveden.

Najveći broj zabeleženih sadržaja bio je u prvoj nedelji aprila meseca (19 vesti), a samo jedna u prvoj nedelji juna meseca, što je najmanji broj spornih vesti.

Espreso

Na portalu Espreso ima ukupno 97 kršenja u 42 vesti tokom ovog monitoringa. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (27 puta) i to tačke koje se odnose na pretpostavke i nagađanja predstavljena kao činjenice, ali i objavljivanje neproverenih informacija i izostavljanje izvora. U vestima dolazi do prikazivanja netačnih informacija u naslovu, samim tim i mnogi naslovi nisu u skladu sa tekstom (što je povreda Poglavlja II, stav 1 koja je zabeležena 23 puta). Ovim načinom izveštavanja, čitaoci su dovedeni u zabludu. Još jedna povreda koja je česta u rubrici Koronavirus je povreda Poglavlja VI (25 puta), najčešće tačke 8 koja se odnosi na buđenje neopravdanih nada ili unošenje straha u svrhu kreiranja atraktivnog teksta/ naslova. Često su u naslovima korišćene reči – „strašno, žrtva, zastrašujuće, umiranje/mrtvi, jezivo, stravičan, zabrinjavajuće, potresno, loše vesti“ uz naglašavanje reči ili rečenica velikim slovima ili znakovima interpunkcije („!“, „?!“). Primeri: JEZIVI PODACI NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA: Korona promenila funkciju mozga OVOJ GRUPI LJUDI!; ISPLIVAO STRAVIČAN PODATAK KOJI SE KRIO OD JAVNOSTI: Skoro 2 hiljade mrtvih u staračkim domovima od koronavirusa!; DRAMATIČNO UPOZORENJE SRPSKOG STRUČNJAKA! Danas ne izlazite iz kuće, aktivnost koronavirusa je EKSTREMNA; Koronavirus; DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ JE SAOPŠTILA NEŠTO ZAISTA ZASTRAŠUJUĆE: Posle ovog, NIKO NORMALAN neće napolje, ako ne mora. Tokom svih 6 meseci praćenja zabeležene su situacije koje mogu uticati zbunjujuće za čitaoce, i to na način da su jedna za drugom objavljene vesti (koje ne moraju u sebi sadržati jasnu povredu Kodeksa) u kojima se iznose suprotstavljeni stavovi, informacije ili preporuke.

Svake prve nedelje u mesecu je na ovom portalu u proseku Kodeks prekršen u 9-10 vesti. Odstupanja ima samo u prvoj nedelji juna, kada nije pronađeno nijedno kršenje (zastupljenije su bile vesti iz rubrike Hronika), i u prvoj nedelji jula gde je do povrede Kodeksa došlo u 5 vesti.

B92

Na portalu B92 je u 13 spornih vesti novinar/ urednik jedanaest puta narušio objektivnost svog izveštavanja (Poglavlje I) tako što je propustio da navede izvor informacije, preneo komentar/ nagađanje ili jednostrano izvestio o kovid-19 tematici. Osim toga, beleženo je po jedno kršenje Poglavlja VI o izvorima, VII o poštovanju privatnosti i Poglavlja IX o autorstvu. Vesti s naslovima: “Hongkong: Masovno testiranje ili skupljanje DNK stanovništva?”, kao i: “Za septembar se sprema više scenarija” kreirane su s nedovoljnom novinarskom pažnjom (Poglavlje V). U jednoj vesti nije uzeto u obzir da izvor može da sledi svoje interese/ interese društvenih grupa prilikom plasiranja ili preuzimanja digitalnog sadržaja sa njihovih društvenih profila (isto Poglavlje V, stav 2): “Kolašinac pisao ministru: U Sjenici je gore nego u Novom Pazaru”, pri čemu se fejsbuk objava sportiste uzima kao relevantna za procenu stanja u jednom od kovid centara.

Mondo

Na portalu Mondo ima 29 kršenja u 12 vesti. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (12), gde imamo gotovo podjednako kršenje tačaka 1, 2, 3 i 4 ovog poglavlja, a u pet vesti došlo je i do povrede Poglavlja II i to tačke 1 u kojoj se navodi da naslov teksta ne sme biti u suprotnosti sa suštinom teksta. 5 puta zabeleženo je i nepoštovanje Poglavlja VI o odnosu prema izvorima informisanja i to smernice 7 o izostavljenom upućivanju na izvor (linkovanje ka internetskoj stranici sa koje je informacija preuzeta) i tačke 8 koja upućuje na unošenje neopravdanih strahova i ulivanja lažnih nada. Nepoštovanje Poglavlja V takođe je zabeleženo 5 puta i to tačke 1 koja se odnosi na novinarsku pažnju i tačke 2 – slepo verovanje izvoru. Primeri: U državnim domovima za stare nema korona virusa; Pojavio se NOVI OBLIK KORONE! 9 puta je OPASNIJI, postaje dominantan oblik!; „OD SVIH PROKLETIH MESTA DOŠAO SAM U SRBIJU“: Ovo je KONTROVERZNI KANADSKI PROFESOR koji se u Srbiji zarazio KORONOM!.

021

Portal 021 je tokom praćenja u julu, avgustu i septembru izveštavao o Covidu19 bez kršenja Kodeksa. Najčešće je izveštavano o trenutnoj epidemiološkoj situaciji, broju novoobolelih i preminulih, a u septembru i o preporukama koje se odnose na novu školsku godinu, bez prepoznatih povreda.

Zaključci

Tokom praćenja izveštavanja, primećeno je da svaki portal ima svoje principe obrade vesti i svoju uređivačku politiku, pa se samim tim ne može izvesti sveobuhvatan zaključak, zbog povremenih odstupanja. Opšti utisak je da je rast ili opadanje u broju vesti o koronavirusu, ali i povreda Kodeska novinara Srbije ili Smernica u većoj meri pratio rast i pad broja obolelih. U aprilu mesecu, kada je, po rečima epidemiologa, na snazi bio prvi pik prvog talasa pandemije kovid-19 bilo i najviše kršenja Kodeksa novinara Srbije na portalima sa tabloidnom strukturom – Srbija Danas, Espreso, Telegraf. Sa opadanjem broja zaraženih u maju, svi portali pratili su i trend opadanja broja vesti u kojima je pronađen bilo kakav primer kršenja Kodeksa. Tada je uočena silazna putanja prvog talasa koja se nastavila sve do juna gde je, sa naglim i najuočljivijim padom u broju zaraženih na dan, zabeleženo i najmanje povreda neke od tačaka Kodeksa ili Smernica. Jul mesec karakteriše rast u broju obolelih, u ovom periodu nastupio je drugi pik prvog talasa koronavirusa koji je obuhvatio i avgust, u skladu sa tim došlo je do povećanja u broju povreda Kodeksa na svakom od portala. Još jedan značajan pad u broju obolelih na dan desio se u septembru. Sa još jednim slabljenjem pandemije u Srbiji, smanjio se i broj kršenja na svim portalima osim portala Espreso i Telegraf.

Obzirom na kompleksnu društvenu i zdravstvenu situaciju u kojoj se nalazi svetski sistem, svi akteri u procesu komuniciranja moraju s dužnom odgovornošću da pristupaju nemerljivoj količini informacija koje svakodnevno budu plasirane u digitalni prostor. Pod pritiskom neizvesnosti i mehanizama straha korisnici informacionih platformi olako učestvuju u širenju dezinformacija ili delimično tačnih podataka/saveta koji mogu imati negativne posledice na veliki broj ljudi. Zato je pred novinarima kao profesionalnim komunikatorima izazov i dužnost da iskoriste sve mehanizme smanjenja šansi da netačna, neobjektivna, manipulativna informacija ili narativ dospe u širu javnost: insistirati na drugom mišljenju, za osnov izjava uzimati stručnjake potvrđene ekspertize, izbegavati prenošenje saveta javnih ličnosti koje mogu biti pogrešni ili ostaviti negativne posledice na čitaoce, kao i pojačati saradnju sa redakcijskim fact checker- ima ili fake news agencijama i webportalima. U skladu sa tim, u prisustvu nedoumica, konsultovati Savet za štampu, kao i Kodeks i Smernice, u cilju dobijanja jasnije slike o načinu izveštavanja koje će biti okarakterisano kao tačno, objektivno, korektno.

[1] Podaci preuzeti sa https://covid19.data.gov.rs/ 04.02.2021.