Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od jula do decembra 2019.

(predstavljeni na  tribini  19. februara  2020.u Pres centru Udruženja novinara Srbije  ) 

U drugoj polovini prošle godine u osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću evidentirano je 5.057 tekstova u kojima je prekršen Kodeksa novinara, što je rast za oko 17 odsto u odnosu na 2018. godinu, rečeno je na predstavljanju rezultata monitoringa štampanih medija Saveta za štampu. Najčešći prekršaj i ove godine je kršenje pretpostavke nevinosti.
Analiza je pokazala da je list „Alo“, od 1. jula do 31. decembra 2019. godine, sa 1.266 tekstova u kojima su zabeleženi prekršaji, bio rekorder u kršenju novinarskog Kodeksa.
Slede „Kurir“ sa 1.106 takvih tekstova, „Srpski telegraf“ sa 864, „Informer“ sa 667, „Blic“ sa 511, „Večernje novosti“ sa 354, „Politika“ sa 234 i „Danas“ sa 55 tekstova u kojima su utvrđeni prekršaji Kodeksa novinara.
Istraživači smatraju da je jedan od razloga za povećanje broja prekršaja to što mediji koji krše Kodeks novinara tu praksu ne žele da menjaju, ali su na porast nepoštovanja etike i kulture svakako uticalo i promene u kulturi i etici javne reči na javnoj sceni na kojoj ne postoji crvena linija, pa su se uvrede, psovke i pretnje prenele u medije, rečeno je na tribini.

Problemi medijske etike u Srbiji u poglavlju Odgovornost novinara
Kao i prethodnih pet godina, mediju su u drugoj polovine prošle godine u najvećoj meri kršili tačke iz poglavlja IV Kodeksa novinara, koje se odnose na poštovanje pretpostavke nevinosti, neprimereno korišćenje uznemirujućih sadržaja, komercijalno oglašavanje, negovanje kulture i etike javne reči…
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza rekla je da je iz ovog poglavlja u najvećem broju, kao i prethodnih godina, kršena pretpostavka nevinosti, koja predstavlja jedno od elementarnih ljudskih prava.
„Nije dovoljno da se umesto imena navedu inicijali osumnjičenog, već se mora izbeći navođenje bilo čega što može da uputi na njegov identitet“, rekla je Skroza i dodala da se važnost toga ogleda u tome što u pojedinim slučajevima osobe koje su u medijima unapred osuđene, na kraju pred sudom budu oslobođene.
Učesnici tribine govorili su i o tački 7 poglavlja IV koja se odnosi na neoznačene oglasne, PR tekstove.
„U ovom periodu se videlo da mediji pokušavaju da ispune formalne uslove da označe da je tekst PR. Za razliku od prvih godina, umesto pukog teksta bez oznake, stavljali su brojeve, šifre na mesto imena novinara. To je šifra za oglas. Te brojeve ne prepoznaju čitaoci, pa je u tom slučaju prekršen Kodeks“, rečeno je na tribini.
Označavanje oglasnih tekstova u medijima, rečeno je, između ostalog je važno i da bismo videli ko i na koji način pokušava da uđe u medije. „Nije isto ako firma da oglas i mediju plati i ako taj mediji nepristrasno i objektivno prati aktivnosti te firme. To su različite stvari“, rekli su predstavnici Saveta za štampu.
Rečeno je i da je prošle godine, kada je reč o skrivenom oglašavanju, u „Kuriru“ i listz „Danas“ napravljen pomak. „Vidljivo je da se takvi tekstovi označavaju na način da je to jasno čitaocima“, rekao je novinar Petar Jeremić.
Govoreći o uznemirujućim fotografijama u medijima Skroza je rekla da čak iako novinari dođu do takvih sadržaja ne smeju da ih javno objavljuju.
„U gotovo svim slučajevima nasilja u porodicama i ubistava imamo grafičke prikaze nasilja, stanja leša. To kalja prostor u kojem živimo“, rekla je i podsetila da u medijima fotografija žrtava posle udara u kule „bliznakinje“ u Njujorku ili terorističkih napada u svetu nije bilo.
Kad je reč o negovanju kulture i etike javne reči, u velikom broju slučajeva Kodeks novinara kršen je u tabloidima prilikom prenošenja dijaloga iz televizijskih rijaliti programa. „Imamo masakr kulture i etike javne reči u tabloidima. Doslovce se prenose dijalozi koji se nekada i ne prikažu na televiziji. Ako ne gledate rijaliti programe, a kupujete novine, naći ćete se oči u oči sa tim užasom“, rečeno je na tribini.
Jeremić je istakao i da se u ovom poglavlju krši i zabrana diskriminacije. „U tabloidima je očigledno da se diskriminišu čitavi narodi, jer je to u političkom interesu. Čini mi se da smo blizu govoru mržnje. Dolazimo u situaciju da se prema nekim narodima širi govor mržnje“, rekao je on.

Prava maloletnika
Prema rezultatima monitoringa,u posmatranim listovima, za šest meseci evidentirano je 417 tekstova u kojima su ta prava ugrožena. Predstavnici Saveta za štampu, kao najveći problem, istakli su otkrivanje identiteta dece.
Prava maloletnika su u najvećoj meri bila ugrožena u „Kuriru“ (151 tekst), a slede „Alo“ (141), „Večernje novosti“ (70), „Srpski telegraf“ i „Informer“ (21), Blic (osam), „Danas“ (četiri) i „Politika“ (jedan).
Učesnici tribine istakli su slučajeve u kojima su mediji u tekstovima, bez opravdane potrebe, pominjali decu javnih, estradnih ličnosti. Kao primer naveden je slučaj starateljstva nad detetom pevačice Severine i biznismena Milana Popovića.
Podsetili su i na izveštavanje medija o ubistvu Jelene Marjanović iz 2016. godine, koje se u analiziranom periodu nastavilo. Istakli su da su novinari gotovo u svakom tekstu identifikovali njeno dete. „Čini se da se mediji utrkuju da toj deci unište život“, rečeno je na tribini.
Na tribini je otvoreno i pitanje o sankcijama novinarima i urednicima koji se nisu pridržavali etičkog kodeksa prilikom izveštavanja o otmici dvanestogodišnje devojčice, kao i konkretnih koraka koji građani mogu da preduzmu kako bi se to zaustavilo.
Jedno od rešenja je, navela je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, da se ne kupuju novine koje na taj način izveštavaju i da građani urednicima tih listova ukažu da to ne žele da čitaju. Rekla je i da se „Srpski telegraf“ zbog teksta o otmici devojčice izvinio, ali da je sutradan objavio sličan sadržaj, a da je sporni tekst i dalje na njihovom portalu „Republika“.
Skroza je rekla da identitet deteta koje je žrtva mora biti zaštićen, kao i njegovo pravo na dostojanstvo. „Kada su deca žrtve pedofilije imate i grafičke prikaze šta je osumnjičeno lice radilo detetu. Kada se to sabere sa otkrivanjem identiteta maloletnika dobija se kao rezultat uništavanja života deteta“, rekla je Skroza.
Istakla je da je problem i sa tim slučajevima o kojima su mediji izveštavali što će oni zauvek ostati na vebu i da će, kada dete bude odraslo, te podatke moći da pronađu poslodavci, partneri…
Predstavnici Saveta za štampu naglasili su i važnost poglavlja I (Istinitost izveštavanja) i VII (Poštovanje privatnosti) Kodeksa novinara.
Rečeno je da su u porastu slučajevi kršenja Kodeksa novinara u kojima naslov teksta ne odgovara njegovoj sadržini i duhu teksta. „Klikbejt naslovi preneseni su iz onlajn u štampanu sferu. Imate na dnevnom nivou u svim medijima naslove koji nemaju veze sa tekstom ili ne odgovaraju duhu tog teksta. Time se zakoni o medijima ne bave, ali to je jako bitno za Kodeks novinara“.
Govoreći o poštovanju privatnosti, rečeno je da je u medijima drastično kršena, ali ne samo kada je reč o tekstovima o javnim ličnostima, već i o „običnim“ ljudima, te da se kao nepobitne činjenice iznose pretpostavke o nečijem privatnom životu.

Žalbe Savetu za štampu
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković istakla je da je Komisija za žalbe Saveta za štampu prethodne godine u najvećem broju imala slučajeve u kojima su mediji kršili poglavlja I i VII Kodeksa novinara. Neosnovane optužbe, glasine, klevete, ali i komentari ispod tekstova u onlajn medijima, bili su predmeti žalbi Savetu za štampu.
Navela je dva drastična slučaja prošle i početkom ove godine kada je portal ePančevo vodio kampanju protiv novinara portala Pančevo Si Ti Nenada Živkovića i slučaj otmice dvanestogodišnje devojčice, a zbog kojih je Savet za štampu reagovao saopštenjima, što nije praksa.
„Portal je mesecima vodio kampanju protiv kolege Živkovića. To je serija tekstova u kojima su iznošene nepotkrepljene optužbe. Uvrede su bile nezabeležene u našim medijima. Izrečeno je devet javnih opomena tom portalu. Kampanja je vođena sinhronizovano i simultano sa Televizijom Pančevo, kojoj je i REM izrekao mere“, rekla je Novaković.
Komisija za žalbe Saveta za štampu je u slučaju otmice devojčice u 14 tekstova utvrdila da je prekršen novinarski kodeks. „Imali smo drastičnu povredu privatnosti te devojčice i pretpostavku nevinosti osumnjičenog“, rečeno je na tribini.
Nasuprot porastu broja prekršaja Kodeksa novinara broj žalbi Savetu za štampu ne raste. Razlozi za to su što žalioci ne dobijaju satisfakciju, jer ti mediji ne objavljuju odluke Saveta za štampu ili je po sredi strah od „osvete“ tih medija.

Nagrada za kršioce
Na pitanje kako je moguće da mediji koji krše novinarski kodeks dobijaju novac na projektnom sufinansiranju medijskih projekata, učesnici tribine rekli su da Savet za štampu na to ukazuje godinama.
„Mediji koji su serijski kršitelji kodeksa su neprekidno nagrađivani na lokalnim konkursima, pa čak i u Beogradu. Verujemo da mediji koji ne poštuju etičke standarde profesije ne rade u javnom interesu. Kada ne rade u javnom interesu ne treba da budu nagrađeni novcem građana“, rečeno je na tribini.
Predstavnici Saveta su, međutim, istakli i da cilj Saveta za štampu nije da mediji budu kažnjeni, niti na bilo koji drugi način „obeleženi“ kao krivci, već da se ukaže na greške kako bi se one ipstavile i kako bi se popravio kvalitet medijskog sadržaja, u interesu čitalaca.

Zaključci:
– Broj žalbi upućenih Komisiji se smanjuje, iako se broj prekršaja Kodeksa novinara u dnevnim listovima povećava,
– Mediji često krše prava dece, najčešće otkrivanjem njihovog identiteta. Iza ovoga, po pravilu, ne stoji loša namera, već nedovoljna svest o posledicama koje to može imati na budućnost tog deteta,
– Prikriveno oglašanjavanje je sve češći prekršaj Kodeksa, a dnevne novine u najvećem broju slučajeva plaćene oglase ili PR tekstove označavaju tako da formalno ispune uslov da je tekst obeleže, a da zapravo čitaocima nije jasno o čemu je reč,
– U porastu su i slučajevi kršenja Kodeksa novinara u kojima naslov teksta ne odgovara njegovoj sadržini i duhu teksta, tako da su klikbejt naslovi preneseni su iz onlajn u štampanu sferu,
– Mediji koji su serijski kršitelji kodeksa su neprekidno nagrađivani na lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje, ne obaziru se na odluke Saveta za štampu i ne pokušavaju ništa da poprave u svojoj praksi.

 VIDEO: Snimak tribine „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2019. godini“

19.02.2020. / Pres centar UNS-a