Zapisnik sa sto šesnaeste sednice održane 30.09.2021
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.117
30.9.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 116. sednice Komisije za žalbe, održane 30.9.2021. godine u 18 sati onlajn.
Prisutni članovi Komisije: Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zoran Stanojević i Zlatko Čobović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Slavice, Vladimira i Marijane Knežević i Jelene Perović na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
2.Razmatranje žalbe Centra za socijalni rad Malo Crniće na tekst objavljen na portalu „Tpknews“
Pre sednice Komisija je obaveštena da će UNS na ovoj sednici predstavljati zamenik člana Komisije Zoran Stanojević.
1.Slavica Knežević, njen suprug i dve ćerke podneli su žalbu zbog tri teksta, koja, kako su naveli u žalbi, predstavljaju nastavak kontinuiranog objavljivanja neistinitih, nepotpunih i netačno prenetih informacija, kojima se povređuju njihova prava. Komisija za žalbe je već odlučivala o sličnim tekstovima, ali je list nastavio da ih objavljuje. U toku rasprave, Olivera Milošević je podsetila da Komisija već ima iskustva sa ovim medijem i da je i ovoga puta sudski proces izmešten iz suda u novine. Porodici Knežević se sudi, pogone se bez ikakvog uvažavanja prepostavke nevinosti, objavljuju se infomacije za koje list mora da zna da su neistinite, poput onih da je naložena zabrana raspolaganjem imovinom, ili da je veštačenjem utvrđena šteta, tako da se stiče utisak da je reč o namernom i svesnom izvrtanju činenica, kako bi se Kneževići predstavili kao lopovi. To se može razumeti i kao vid pririska na sud, a ako se tome dodaju i spekulacije koje se ponavljaju iz teksta u tekst, može se zaključiti da sve to služi samo tome da hajka ima neki kontinuitet. Zlatko Čobović je rekao da nema nikakve dileme da je prekršen Kodeks i dodao da je zanimljiv „kumovski obračun u kaubojskom stilu“, a da je reč o obračunu vidi se i iz toga što se u svakom tekstu ponovi trećina prethodnog teksta, i što sve vreme pišu „ne bismo da spekulišemo ili insinuiramo, ali…“, a zapravo su svi tekstovi čiste spekulacije, koje nemaju veze sa profesionalnim novinarstvom. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačka 3 poglavlja IV, tačka 1 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
2, Centar za socijalni rad Malo Crniće žalbu je podneo zbog, kako je navedeno, kršenja više poglavlja Kodeksa, a kao najspornije su izdvojili tvrdnje da je Centar „oteo“ dete i „prodao ga za organe“, „da se detetu gubi svaki trag“, da„nije isključena mogućnost prodaje stranim usvojiteljima ili prodaje zbog organa“. Članovi Komisije su ocenili da se nikada do sada nisu susreli sa ovakvim tekstom. Snežana Andrejević je rekla da je ovakvim tekstom posebno iritirana zbog toga što smo mi, kao drušvo, naročito osetljivi na svaku informaciju o nestanku maloletnog deteta, zbog događaja od pre nekoliko decenija, koji se pominju i u presudi Jovanović protiv Srbije Evropskog suda za ljudska prava, zbog koje smo morali da donesemo i poseban zakon o nestalim bebama i da postoji udruženje roditelja koje odmah reaguje. Zato ovakvi tekstovi o radu Centra za socijalni rad, sa tom stalno prisutnom pozadinim da se i dalje ne zna šta se sa tom nestalom decom dogodilo, mogu da dovedu do uznemirenja javnosti, koje možda nije ni željeno. Ukazala je da novinari zato moraju da posebno pažljivo obrađuju ovako osetljive teme i da dobro provere sve što objavljuju. Dodala je da ne pamti da je iko ikada objavio ovakav tekst o Centru za socijalni rad, bez obzira na moguće propuste i greške u njihovom radu i da misli da je prekršen ceo Kodeks, Vida Petrović Škero se saglasila sa ovim i dodala da su centri za socijlani rad veoma bitne institucije, koje ne rade sjajno, ali da je u poslednje vreme sve prisutnija pojava da se neki porodični poremećeni odnosi rešavaju tako što se koriste mediji da se za sve optužuju centri za socijalni rad, čime se te institucije potpuno urušavaju. Naglasila je da se na takav način nikada neće popraviti rad centra, već se samo stvara užasno nepoverenje i panika kod roditelja. Posebno je ukazala na to da se u ovakvim slučajevima, kad je reč o deci, mediji koriste bilo da se uruše centri, bilo jedan od roditelja i da mediji ne bi smeli na taj način da zloupotrebljavaju svoju moć. Tamara Skrozza je rekla da ovaj slučaj prevazilazi nadležnost Saveta, Kodeks, zakon, granice bilo čega prihvatljivog u novinarstvu i medijima, te da nikada nije pročitala sličan tekst. Dodala je da ne zna šta ljudima koji su ovo napisali uopšte može da se kaže u odluci, kada na ovakav način konstruišu „nadrealnu priču“ i ponovila da je potpuno šokirana. Olivera Milošević je rekla da ne možemo ni da se pitamo da li je ovo uopšte novinarstvo, kad je jasno da nije. Ona je rekla i da je poseban problem što u tom malom mestu svi poznaju te socijalne radnice, pa bi to moglo da ugrozi i njihovu bezbednost, ukoliko neko poveruje u ovakav tekst, a sigurno ima i takvih. Zbog toga bi Komisija trebalo posebno da ukaže i na to. Vlado Mareš je rekao da je istina da su tekst i naslov „brutalni“ i da se slaže sa svim što je rečeno, ali da misli i da postoji ozbiljan problem u vezi sa tim što Centar za socijalni rad ni „prstom nije mrdnuo“ da umanji nelagodu koju ovaj tekst izaziva. Istakao je da su morali i Komisiji u žalbi da objasne šta se dešava sa tim detetom, portal piše o jednoj otmici, pa o drugoj, a oni ništa ne objašnjavaju. Podsetio je i na nedavni slučaj u Zagrebu gde je direktorka Centra zabranima medijima da se bave slučajem, pa je, pod pritiskom javnosti, morala da ode sa tog mesta i dodao da je ova žalba takođe poruka medijima – nemojte da pišete o našim slučajevima. Snežana Andrejević i Vida Petrović Škero su ukazale da oni ne smeju da govore o slučajevima iz kojih je isključena javnost, ali je Mareš rekao da je slučaj već izašao u javnost i da moraju da učine nešto da „relaksiraju situaciju“. Zoran Stanojević je podsetio da Komisija ne odlučuje o tome da li je Centar za socijalni rad u pravu, moguće je da je pravio greške, ali mi ni o tome ništa ne saznajemo iz teksta. Naveo je da mu se čini da je tekst pisao neko ko nema nikakve veze sa novinarstvom, jer da je hteo da bude zlonameran uradio bi to na inteligentniji način, kao što to rade tabloidi. Ovo je pisao neko ko ništa ne zna o novinarstvu, ništa nije urađeno kako treba, nema nikakve potvrde, čak ne znamo ni ko je izvor ove priče. Rekao je da bi u odluci trebalo naglasiti da ovo nije stav Saveta o samom problemu, već stav o načinu na koji je tekst napravljen. Zlatko Čobović se saglasio sa Vladom Marešom da je u žalbi bar jedna rečenica trebalo da bude o tome šta je istina i dodao da je, uz sve tačke koje su prekršene, a navedene u žalbi, prekršena i tačka 4 poglavlja I, jer nema više izvora. Zorica Višnjić je istakla da je slučaj takav da bi trebalo „izmisliti neko novo poglavlje Kodeksa“, pošto niko, kada je pisan, nije mogao da pretpostavi šta se sve može pojaviti u medijima. Komisija je, posle diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 4 i 5 poglavlja I, taka 5 poglavlja IV, tačka 2 poglavlja V, tačke 7 i 8 poglavlja VI i tačka 4 poglavlja VII.
Sednica je završena u 18.45 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Zorica Višnjić