SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.119
25.11.2021.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 118. sednice Komisije za žalbe, održane 25.11.2021. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu

Prisutni članovi Komisije: Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović i Jelena Petković

Odsutna članica Komisije Snežana Andrejević

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Dragoljuba Petrovića na tekst objavljen u dnevnom listu „Informer“

2.Razmatranje žalbe Aleksandra Arsenijevića na tekst objavljen na „Media portalu“

3.Razmatranje žalbe Krovne organizacije mladih Srbije na tekst objavljen u dnevnom listu „Blic“

4.Razmatranje žalbe Džejhuna Bulića na fotografiju objavljenu na portalu „Indeksonline.rs“

5.Razmatranje žalbe Slađane Filipović na tekst objavljen na portalu „Tpknews“

6.Razmatranje žalbe Ljubice Zdravković Džonov na tekst objavljen na portalu „Infovranjske.rs“

1.Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik lista „Danas“, obratio se Savetu za štampu, jer je u spornom tekstu, između ostalog, citiran Ištvan Kaić, koji je naveo da se jedan od osnivača tog lista Zdravko Huber, nedavno „u otvorenom pismu požalio javnosti na uređivačku politiku Draže Petrovića“, te da je tekst koji je Petrović potom objavio „o Vučićevim rolkama“ „Dražin sujetni odgovor na Huberovu dobronamernu kritiku“. Petrović je u žalbi istakao da otvoreno pismo Zdravka Hubera ne postoji. Članovima Komisije je dostavljen i dopis Zdravka Hubera, koji je takođe demantovao da ovakvo pismo postoji. Iz raprave i odlučivanja o ovoj žalbi bili su izuzeti Jelka Jovanović i Bojan Cvejić, zaposleni u listu „Danas“. U kraćoj raspravi, Tamara Skrozza je rekla da je slučaj potpuno jasan, da Komisija raspravlja o izmišljenoj temi teksta, na osnovu izmišljenog pisma i da je iznenađujuće da je ovako nešto objavljeno, čak i kad je „Informer“u pitanju. Jelena Petković je navela da je dobro što su članovi Komisije dobili potvrdu od Zdravka Hubera da nije napisao pismo koje se pominje u tekstu, jer bez toga ne bi mogli da donesu odluku. U tekstu se o pismu govori kao o nečemu što bi novinarima trebalo da bude poznato, a nije, a sada je potvrđeno i da je to netačno. Dodala je da tekst u listu „Danas“ govori o tome kako se moda koristi u političke svrhe, te da bi pre nekoliko godina takva tema poslužila da se kolege nadovežu na to, a danas, neverovatno, izaziva ovakve reakcije. Rekla je i da je saglasna sa tim da je prekršen Kodeks. Zlatko Čobović je ukazao na to da je redakcija bila dužna da proveri da li pismo o kojem sagovonik govori postoji, a da bi bilo profesionalno da je, ne samo proverila gde je i kada to objavljeno, nego i da je pozvala Zdravka Hubera da prokomentariše sadržaj tog navodnog pisma, pa da objavi još nešto o tome. Zorica Višnjić je istakla da se redakcija „Informera“ ovim tekstom više ogrešila o Hubera, nego o Petrovića. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja I i tačke 1 i 2 poglavlja V.

2. Aleksandar Arsenijević je žalbu podneo zbog objavljenog pisma anonimne čitateljke, koje je redakcija, po sopstvenim tvrdnjama, prenela bez redakcijskih izmena. U tekstu se ukazuje da je podnosilac žalbe navodno nepropisno parkirao motor ispred svoje redakcije, uz niz uvredljivih kvalifikacija na njegov račun i na račun medija u kojem radi. Jelka Jovanović je, u toku diskusuje, rekla da je reč o još jednoj od lokalnih rasprava kojom Komisija mora da se bavi, ali da je kolega Arsenijević u ovom slučaju apsolutno u pravu, jer je način na koji je pismo plasirano, uz sve te optužbe, nedopustiv. Redakcijama bi trebalo skrenuti pažnju da nepotpisani, klevetnički tekstovi svakako ne doprinose dobroj medijskoj atmosferi. Tamara Skrozza je rekla da će ona, kao i uvek u poslednjih deset godina koliko traju sukobi lokalnih medija u Čačku, biti uzdržana. Rekla je da misli da je tekst skandalozan, da Kodeks jeste prekršen, ali će se uzdržati od glasanje, jer, kao i uvek do sada, možemo očekivati nove žalbe u ovom sukobu više medija u Čačku, u kojem se Savet za štampu već godinama zloupotrebljava za međusobno „potkusurivanje“. Komisija je, nakon toga, sa devet glasova za i jednim uzdržanim, odlučila da su prekršene tačka 5 poglavlja I i tačke 1 i 2 poglavlja V.
3. Žalba Krovne organizacije mladih Srbije se odnosila na tekst, u kojem je, van konteksta, upotrebljena dve godine stara izjava bivšeg zaposlenog u ovoj organizaciji, a koja je predstavljena kao da je data za taj tekst. Bojan Cvejić je, u toku debate, istakao da ovaj prekršaj ne utiče na mnogo ljudi, kao neki drugi prekršaji, ali da je reč o veoma grubom i gotovo neverovatnom kršenju profesionalnih standarda. Olivera Milošević se saglasila sa ovim i dodala je apsolutno neprihvatljivo da neko godinama reciklira nečiju izjavu, potpuno van konteksta u kojem je data. Dodala je i da je podnosilac žalbe trebalo da iskoristi pravo na odgovor, ali da to ni na koji način ne umanjuje prekršaj redakcije. Vida Petrović Škero je rekla da i ona smatra da bi se u ovom slučaju demantijem postigao pravi efekat na čitaoca, odnosno onoga ko treba da zna za ovo, a da odluka da se obrate Savetu malo liči na ono „sad ću ja tebi da pokažem“, jer se stiče utisak da ovde nije postojala loša namera, već je reč o nemaru i nepažnji. Zato bi trebalo ukazati da ovo jeste prekršaj Kodeksa, ali da je stvar novinarske kuće kako će reagovati na takvu neodgovornost. To što „Blic“ nije ni odgovorio na žalbu, niti pokušao da ponudi odgovor podnosiocu žalbe ili da na bilo koji način ispravi grešku opredeljuje je da glasa da je prekršen Kodeks, inače je ovo neuporedivo sa ostalim prekršajima o kojima Komisija raspravlja. Jelka Jovanović se saglasila sa svim što je rečeno – u ovom slučaju napravljena je materijalna greška, koja je mogla lako da se ispravi. Grešku čini grubljom to što je reč o jednoj veoma otvorenoj organizaciji, koja ima dobru saradnju sa medijima. Ovde nije reč o grubom kršenju prava i bilo bi dobro da se Komisija više bavi ovakvim prekršajima. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja I i tačke 1 i 3 poglavlja V.

4.Džejhun Bulić je žalbu podneo zbog toga što je portal objavio njegovu fotografiju dok je bio u bolnici, bez njegove saglasnosti. Portal je, nakon što im je dostavljena žalba, fotografiju uklonio, ali podnosilac žalbe time nije bio zadovoljan i insistirao je da se o žalbi izjasni Komisija. Jelka Jovanović je smatrala da je žalilac u pravu, da podaci o zdravstvenom stanju spadaju u posebno osetljive podatke i da se ne mogu otkrivati. Osim toga, potrebna je i saglasnost osobe koja nije javna ličnost za objavljivanje njene fotografije, a koju uglavnom nije teško dobiti. Podsetila je da u medijima stalno postoji taj problem kada se objavljuju fotografije ljudi, recimo iz narodnih kuhinja ili korisnika socijalne pomoći. Tamara Skrozza je rekla da je načelno saglasna sa ovim, mada misli da je u velikom broju slučajeva praktično nemoguće dobiti pisanu saglasnost od svih ljudi koji se nađu na fotografija, na primer na fudbalskim utakmicama. Istina je da su podaci koji se odnose na zdravlje posebno osetljivi, ali treba uzeti u obzir i to da smo u pandemiji, dakle u potpuno vanrednoj situaciji, da ima na hiljade mrtvih i na stotine hiljada obolelih i da nije reč ni o kakvoj viktimizaciji obolelih, već o primarnom javnom interesu na globalnom nivou – da se ljudi obaveste i animiraju. Zato misli da, s obzirom na okolnosti, Kodeks nije prekršen. Mediji, dodala je, inače nemaju dovoljno fotografija kojima bi mogli da ilustruju ogroman broj medijskih sadržaja o pandemiji koja traje već dve godine. Objasnila je da je trebalo „blurovati“ lica osoba na fotografiji, ali da je redakcija, kada je dobila žalbu, reagovala veoma profesionalno, što nije uobičajeno za našu sredinu i to treba uvažiti. Žalba je korisna, jer slučaj jeste edukativan, ali, kao neko ko svakodnevno koristi fotografije za ilustrovanje tekstova zna da je nemoguće dobiti saglasnost od svakoga i za svaku fotografiju. Jelka Jovanović je ponovila da je osoba na fotografiji prepoznatljiva i da za postupak redakcije da objavi takvu fotografiju nema dovoljno opravdanja. Olivera Milošević je rekla da misli da Kodeks jeste prekršen, da razume podnosioca žalbe i da ni ona ne bi volela da posluži kao ilustracija za bilo koji tekst dok sedi u invalidskim kolicima. Saglasila se sa tvrdnjom da nije lako naći snimak ili fotografiju za tekstove o kovidu-19, ali da ima načina da se ne otkrije identitet osobe sa slike – može da se fotografiše s leđa, sa veće udaljenosti, da se ne vidi lice, a poruka bi bila ista. Za to je potrebno samo da se fotoreporter malo više potrudi i da se pokaže malo više profesionalnosti. Ona je pohvalila potez redakcije koja je uklonila fotografiju. Da je žalilac u pravu mislila je i Jelena Petković, koja je rekla da pandemija jeste veliki izazov za sve, pa i za medije, ali da smatra da je većina kolega poštovala dostojanstvo pacijenata prilikom izveštavanja. U ovom konkretnom slučaju, na fotografiji se ne vidi samo Bulić, nego ukupno četiri osobe, od kojih se bar još jedna može prepoznati. Redakcija jeste dobro reagovala nakon žalbe, ali to ne menja činjenicu da su napravili propust. Reč je o nedostatku pažnje fotografa koja je dovela do prekršaja Kodeksa. Vlado Mareš se saglasio sa Tamarom, dodajući da svako ima obavezu da obavesti ljude iz svoje okoline da je zaražen i da postoji javni interes da to znaju da bi se zaštitili. U ovom slučaju ne sme da bude nikakve tajne da je neko zaražen i ne treba da važe ista pravila kao za neke druge bolesti. Naveo je da je malo nedostajalo da se ovaj slučaj sasvim lepo završi, jer su i žalilac i redakcija prvo dobro postupili, ali se ipak na kraju našao pred Komisijom, pa sad to ne želi da kvari, te da će zato glasati da Kodeks nije prekršen. Zlatko Čobović je rekao da je u trenutku pre povlačenja fotografije, po njegovom mišljenju, bilo prekršaja Kodeksa i da je i sama redakcija to praktično priznala time što je ukonila fotografiju. Ako bi Komisija sada glasala da Kodeks nije prekršen, bila bi protivrečna. Naveo je da ne može da ulazi u to zašto je podnosilac žalbe nastavio da insistira da Komisija odlučuje o žalbi i pored toga što je fotografija uklonjena, niti kakvu satisfakciju očekuje da će dobiti, ali da veruje da Kodeks jeste prekršen. Zorica Višnjić je rekla da je njen utisak da on nije hteo da sakrije da je oboleo od korone i da mu nije to problem, već da nije želeo da jedan njegov trenutak nemoći bude vidljiv, posebno što je to uplašilo njegove prijatelje koji su to videli, te da je na to želeo da ukaže. Dragan Đorđević je ocenio da je reč o retkom primeru da medij postupi profesionalno, ali da, s druge strane, veruje da je motiv za podnošenje žalbe bio povreda ličnog dostojastva, pa je u velikoj dilemi kako da se izjasni. Misli, ipak, da Kodeks jeste prekršen. Kako je za odluku da je Kodeks prekšen glasalo šestoro članova Komisije, a protiv bilo četvoro, nije bilo potrebne većine od sedam glasova, pa odluka nije doneta.

5.Sudija Slađana Filipović podnela je žalbu zbog dva teksta kojima su, kako je navela, prekršena tačke 1 poglavlja Istinitost izveštavanja, jer su objavljene potpuno netačne infromacije. Vida Petrović Škero je podsetila da Komisija već nekoliko puta razmatra žalbe na ovaj portal i da se stiče utisak da je reč o ratu koji će dugo trajati, a koji se ne vodi činjenicama, nego glasinama, nagađanjima i tvrdnjama bez ikakvih dokaza. Rekla je i da je nemoguće demantovati ovakve spekulacije, kao i da ponašanje ovog medija prevazilazi svaku granicu kršenja Kodeksa i da bi morali da počnu da se najzad ponašaju profesionalno. Objasnila je da portal sve vreme piše i o sudiji i o advokatu, sa kojim je ona navodno u sprezi, da svi u gradu znaju da su oni kriminalci, a sve bez i jednog dokaza. Činjenice su da oni za proveru informacije koja se odnosi na rad sudije zovu advokata, a ne nju, pa im onda neko u sudu, navodno, kaže da im je advokat rekao da ih ne spajaju sa njoj, a nakon što nisu uspeli da dođu do njenog telefona, što je gotovo nemoguće u malom gradu. Vlado Mareš je, nasuprot ovome, rekao da ne razume advokata i sudiju koji nisu našli za shodno da pošalju demanti portalu, a žale se Savetu. Istakao je da je ovo još jedna u nizu žalbi u kojima se samo govori da nije tačno to što piše, ali se ne navodi šta jeste tačno. Teme koje portal pokreće su, po njegovom mišljenju, dobre, postoji javni interes da se o tome piše, a manje je važno na koji način su obrađene. Zato će glasati da Kodeks nije prekršen. Zlatko Čobović je rekao da je apsolutno saglasan sa tim da postoji javni interes da se piše o tim temama, ali da Komisija reaguje na način na koji se obrađuje određena tema od javnog interesa i da u ovom slučaju to nije urađeno u skladu sa Kodeksom. Olivera Milošević je istakla da je legitimno ohrabrivati istraživanje tema od javnog značaja, ali ne i ohrabrivati način na koji ovaj medij to radi – optuživanjem ljudi bez dokaza – jer je to drastično kršenje Kodeksa. Po završetku rasprave, Komisija je sa devet glasova za i jednim protiv odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 4 poglavlja I.

6. Odlukom Komisije za žalbe i Upravnog odbora Saveta, rasprava o ovoj žalbi nije objavljena zbog smrti glavnog urednika portala.

Sednica je završena u 19.55 sati.

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

Gordana Novaković                                                                                        Zorica Višnjić