Rezultati rada Komisije za žalbe i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0.

Rezultati rada Komisije za žalbe i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0.

(predstavljeni 24.decembra 2021.godine posredstvom ZOOM aplikacije)

Savetu za štampu je od početka marta do polovine decembra marta stiglo ukupno 77 žalbi na medije, u 27 slučajeva Komisija za žalbe utvrdila je da je bilo prekršaja Kodeksa novinara Srbije, u 26 su izrečene javne opomene medijima koji ne prihvataju nadležnost Saveta, četiri slučaja su rešena medijacijom i samo u sedam je odlučeno da Kodeks nije prekršen.

Prema rečima generalne sekretarke Saveta za štampu Gordane Novaković to je u skladu sa trendom poslednjih godina – po pravilu su oni koji se žale u pravu i u gotovo 90 odsto slučajeva Komisija utvrdi da Kodeks jeste prekršen. “Šampion u prekršajima u ovom periodu je list Pančevac na koji je bilo 13 žalbi i u svih 13 slučajeva Komisija je utvrdila da je Kodeks prekršen, a list nijednu odluku nije objavio”, rekla je Novaković.

Predsedavajuća Komisiji za žalbe Zorica Višnjić istakla je da se najčešće krše odredbe poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritisaka, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja, kao i Poštovanje privatnosti, što su upravo poglavlja na kojima etika profesije počiva. Osim toga, kako je istakla, i zloupotrebe emocija drugih ljudi i unošenje neopravdanog straha među ljude su sve češći prekršaji, oni koji tek uzimaju zamah i o kojima će se veruje, nažalost, sve češće govoriti.

Govoreći o slučajevima koje je Komisija razmarala u proteklom periodu, navela je da je organizacija Prijatelji dece Srbije podnela žalbu zbog tekstova i fotografija objavljenih od 18. jula do 16. avgusta u osam medija koji su izveštavali o zločinima Belivukovog klana, zbog prikazivanja eksplicitnog nasilja i mučenja do smrti, a sve je bilo praćeno i .jezivim naslovima, čime se otišlo u najprizemniji senzacionalizam. Komisija je u ovom slučaju, kako je rekla, konstatovala da je podnosilac bio u pravu jer, iako je samo izveštavanje o ovom slučaju, istakla je ona, bilo u javnom interesu, način na koji se izveštavalo nije.

“U odgovoru medija je rečeno da takvi sadržaji nisu dostupni deci, ali roditelji ne mogu da kontrolišu sav medijski sadržaj, tabloidi na kioscima imaju najbolja, najuočljivija mesta, tako da i dete to može da vidi. Ovaj primer pokazuje i da nijedna žrtva nije zaštićena, čak ni posthumno”, napomenula je Višnjić i podsetila i na slučaj nedavno preminule jutjuberke Kike, gde pojedini mediji ne prestaju da pišu na koji način je trpela nasilje na mrežama, šta stoji iza njene smrti i pored apela porodice da se o tome ne govori.

Lokalni “ratovi” i zloupotreba Saveta

Zorica Višnjić je izdvojila još jedan, za nju, ko je rekla, alarmantan primer gde bi moralo da se obrati više pažnje. “Pojedini mediji, u ovom slučaju dva lokalna, vode hajku protiv ljudi koje nisu javne ličnosti, niti su na javnim funkcijama. Ovde je reč o ljudima koji su se na neki način privatno zamerili vlasniku medija. U jednom slučaju je to blagajnica, u drugom advokat koji nije želeo da ukloni tablu sa poslovne zgrade. Iz broja u broj najprizemnije optužbe se prenose, ulazi se u pojedinosti privatnog života, izmišljaju sudske presude”, naglasila je Višnjić.

Višnjić je rekla da raste broj žalbi medija protiv medija i uglavnom se to koristi za politizaciju, dodatnu diskreditaciju, neki pokušavaju da zloupotrebe Savet, tim pre što su neki od tih medija rekorderi u kršenju Kodeksa, a pritom ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. “Primetili smo da broj žalbi raste u vreme pred raspisivanje konkursa za finansiranje medijskih sadržaja, verovatno se to onda koristi kao način za eliminisanje konkurencije”, naglasila je ona.

Govoreći o žalbama koje su stigle na adresu Komisije od marta ove godine Zorica Višnjić je izdvojila i primer kada članovi nisu mogli da se usaglase. “Žalio nam se čovek koji je smatrao da mu je povređeno pravo na privatnost, jer je medijski tekst o koroni ilustrovan njegovom slikom u kolicima u trijažnom centru. Redakcija je uklonila fotografiju, izvinila se, iako je smatrala da nema prekršaja jer se ne vidi jasno lice tog čoveka, podnosilac žalbe to nije prihvatio to, ostao je dosledan svojoj žalbi, smatrajući da bi to imalo poučno dejstvo na sve medije. Deo članova Komisije je smatrao da je prekršaj učinjen zato što lice čoveka nije blurovano, dok su drugi ocenili da je to u javnom interesu da se piše o pandemiji i da to nije stigmatizacija jer je reč o virusu od koga su milioni ljudi u svetu oboleli”, rekla je predsedavajuća Komisiji Zorica Višnjić.

Na tribini su predstavljene su i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0, a jedan od autora, docent Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Đorđe Krivokapić rekao je da su one od izuzetnog značaja jer pokazuju odnos medija prema promenama na tržištu. “Značajno je da medijska zajednica može da drži korak sa promenama i da razvije principe za rešavanje konflikata. U regulatornom smislu time zajednica pokazuje kapacitete da se suoči sa dilemama koje nastaju, a uvek je bolje kada profesionalci mogu sami da regulišu određena pitanja, jer je puno rizika ako ne dođe do samoregulacije i onda država preuzme to na sebe”, istakao je Krivokapić.

Smernice za tradicionalne medije, portale i influensere

Smernice su, inače, izrađene pre pet godina i sada se ukazala potreba da se osavremene. U Srbiji postoji više od hiljadu onlajn medija i za njih su smernice od izuzetnog značaja, ali su takođe važne i za one delove redakcija koji su zaduženi za društvene mreže, kao i sve one građane koji preko društvenih mreža prikupljaju određenu publiku i objavljuju sadržaj, a one koje nazivamo influenserima. Smernici nisu samo za novinare, naglasio je Krivokapić, već i za tehnička lica i urednike, a bitno je da ih svi proučavaju kontinuirano kako bi svoj rad na taj način usaglašavali sa smernicama, što bi dovelo do smanjenja rizičnih situacija.

Advokat Miloš Stojković, takođe autor Smernica, objasnio je da su one zapravo preporuke kako primenjivati pojedine odredbe Kodeksa. “Prva stavka koja je dopunjena je u okviru Nezavisnosti od pritisaka i bavi se problemom tzv. klikbejtova, jer je, iako se u Evropi takva praksa napušta, kod nas je ima mnogo i smatrali smo da postoji potreba da se korisnici zaštite od toga, da je to važno etičko pitanje i da klikbejt treba da bude sankcionisan kao povreda Kodeksa”, rekao je Stojković.

Dosta izmena bilo je u i poglavlju Odgovornosti novinara. Stojković je rekao da je postojala potreba da se neke stvari pojedinačno naglase, da se konkretizuju, poput pitanja embedovanih sadržaja, konkretno vezano za povlačenje. “U originalnoj verziji smo naveli da povlačenje sadržaja uvek mora bude transparentno, da korisnici treba da se obaveste da je postojao sadržaj i da je on iz nekog razloga uklonjen. Želeli smo i da ovo pravilo prenesemo i na embedovani sadržaj, čak smo mislili da treba da ovo bude na nivou obaveze, ali smo posle javne rasprave shvatili da je ovo za medije često tehnički neizvodljivo”, istakao je Stojković.

Njihova želja, kako je rekao, nije bila da preuzmu ulogu zakonodavca i da na smernice treba da se gleda kao na primere dobre prakse, koji se oslanja na neke evropske dokumente, tako da kažnjavanje nije funkcija ovog dokumenta, već pomoć medijima. “Kada se radi o prikrivenom oglašavanju tu smo imali određene dopune, kada su pravljenje originalne smernice targetirani su promotivni tekstovi Ali određeni nivo transparentnosti mora da postoji i u drugim vidovima promo sadržaja. Insititiram da se promotivni sadržaj jasno označi”, naglasio je Stojković. Prikriveno političko oglašavanje, takođe, treba da predstavlja vid povrede etičkih pravila, napomenuo je on, jer i u Kodeksu postoje brojna pravila koja se odnose na način prenošenja oglasa političkih subjekata.

Stojković je istakao kako su u ovim Smernicama malo dopunjena pravila koja se tiču korisnički generisanih sadržaja, kako bi se adresirao problem koji postoji na nalozima medija na društvenim mrežama. “Osnovna ideja smernice je da su i oni pod uredničkom odgovornošću medija. U smislu propisa urednička odgovornost i ex post moderacija su u koliziji. Pravilo dužne novinarske pažnje uvek je više usmereno na to da se sadržaj proveri pre objavljivanja, dok je ex post liberalniji sistem koji polazi od toga da vi ne morate kao društvena mreža da radite monitoring već radite po prijavi”, istakao je Stojković. Kada znamo za tu koliziju, objasnio je, sama pravila su morala da budu jasna. “Ne izjašanjavamo se da smo za ex post moderaciju iako je to adekvatnije sredstvo, ali smatramo da je bilo zgodno preporučiti onlajn medijima da povremeno rade skrining, naročito komentara, jer su oni najčešće generator problematičnih izjava. Za to postoji potreba da se radi skrining društvenih mreža, uz pravilo da medij nije odgovoran dok neko nije notifikovao sadržaj kao problematičan”, naglasio je Miloš Stojković, odgovrajući na jedno od pitanja iz publike o tome ko je odgovoran za sadržaj medija na društevnim mrežama i kakva pravila tamo važe.

Deo preporuka u Smernicama odnosi se i na prikupljanje podataka o ličnosti gde je dat niz njih, a značajna unapređenja su učinjena i sa pravom na zaborav. Advokat Miloš Stojković naglasio je da je u praksi sve više zahteva koji se pozivaju na pravo na zaborav, da mediji sve češće dobijaju takve dopise. “Suština je da se napravi razlika između povlačenja teksta i povlačenja podataka o ličnosti. Da mediji probaju da optimizuju podatke, i da ako postoji javni interes da je tekst dostupan da on ostane dostupan, ali ako je moguće da se uklone podaci o ličnosti”, naglasio je Miloš Stojković.

Odgovarajući na pitanja, Đorđe Krivokapić rekao je da novinari prilikom objavljivanja na društvenim mrežama, bilo da to čine kao novinari ili u svoje ime, imaju veće dužnosti jer ih javnost posmatra drugačije. “I kada nastupaju u svom privatnom kapacitetu sve dužnosti profesije se i dalje na njih primenjuju. Bez obzira da li nastupaju u ime medija ili u svoje. Sva pravila vezana za novinarsku etiku se odnose na novinare i u privatnom životu, oni nemaju luksuz da kao anonimni građani pišu šta žele, već da se ponašaju u skladu sa svojom profesijom, jer javnost te dve stvari ne može da razlikuje”, istakao je Krivokapić. Rekao je, takođe i zna da veliki broj onlajn medija ima ograničene resurse, ali da uticaj koji mediji imaju povlači za sobom i veliku odgovornost, te da su zbog toga svi mediji u obavezu da poštuju Kodeks novinara Srbije, pa samim tim i Smernice za primenu Kodeksa u onlajn okruženju.

Zaključci:

Većina građana koji se žale Savetu za štampu je u pravu, Komisije za žalbe u oko 90 odsto slučajeva uzvrdi da je Kodeks novinara prekršen
Najčešće se krše odredbe Kodeksa iz poglavlja, Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnjaodgovornost novinara, kao i Poštovanje privatnosti, a sve češći prekršaji su i zloupotreba emocija drugih ljudi i unošenje neopravdanog straha među ljude.
Izmenjene Smernice za primenu Kodeksa novinara u onlajn okruženju mogu da se primenjuju na tradicionalne medije i njihove portale, ali i na oko hiljadu onlajn medija u Srbiji i sve građane koji objavljuju neki sadržaj, kao npr. “influenseri”.
U novim smernicama ističe se neophodnost zaštite korisnika od tzv. klikbejtova, objašnjava korišćenje embedovanih sadržaja, podvlači važnost jasnog obeležavanja promo sadržaja.
Jedna od važnih dopuna Smernica tiče se i prava na zaborav, jer je neophodno je da se napravi razlika između povlačenja teksta i povlačenja podataka o ličnosti. Ako postoji javni interes tekst ostaje, a povlače se podaci o ličnosti.
Novinari su uvek dužni da poštuju etičke standarde profesije kada nastupaju na društvenim mrežama, bez obzira na to da li govore u ime medija ili svoje ime.

Video: Tribina