Zapisnik sa sto devetnaeste sednice održane 27.12.2021
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.120
27.12.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 119. sednice Komisije za žalbe, održane 27.12.2021. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni svi članovi Komisije: Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović, Jelena Petković i Snežana Andrejević
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Zorana Jevtića na tekst objavljen u dnevnom listu „Danas“
2.Razmatranje žalbe Gvozdena Nikolića na tekst i komentare objavljene na portalu „Ozonpress“
Na početku sednice je dogovoreno da će predsedavajuća u narednih šest meseci biti Olivera Milošević, a zamenica Jelka Jovanović.
1.Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić podneo je žalbu zbog teksta, kojim su, po njegovom mišljenju, prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Odnos prema izvorima informisanja. U tekstu se, između ostalog, navodi, kako piše u žalbi, da sredstva iz lokalnog budžeta i pojedinih donacija završavaju u privatnim džepovima, a da niko iz lista nije ni pokušao da pozove ni njega, niti bilo koga drugog iz opštine. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bili su izuzeti Jelka Jovanović i Bojan Cvejić, zaposleni u listu „Danas“. U toku rasprave, Vlado Mareš je rekao da nema prekršaja Kodeksa, da u žalbi nema nikakve korekcije bilo čega iz teksta, sem puke tvrdnje da list laže. Podnosilac žalbe nije našao za shodno da bilo šta demantuje, ni da objasni o čemu je reč, šta jeste ili nije tačno od onoga što je žena, o kojoj je tekst, pisala na društvenim mrežama. Ona, dodao je, ima pravo da piše i da kritikuje vlast, a oni ovim hoće da joj „zapuše usta“, da uguše svaku debatu i svaki pokušaj kritike vlasti. Kad je reč o „čuvenoj drugoj strani“, rekao je, u našim medijima je nema – u režimskim medijima jer ne žele da je imaju, a u ovim drugim jer ne mogu da dođu do te druge strane“. A da su želeli da dostave svoj odgovor, „Danas“ bi ga sigurno objavio i zato nema nikavog razloga za žalbu. Tamara Skozza je rekla da se dvoumi kako da glasa, jer nije u pitanju samo tekst. Nije joj jasno zašto žalilac nije reagovao i poslao odgovor kad je imao priliku da to uradi, već je Komisiji ponudio neubedljivo objašnjenje zašto to ne želi. Komisija, međutim, mora da odlučuje o samom tekstu. Rekla je da je saglasna sa onim što je Maraš rekao i da pretpostavlja da su novinari „Danasa“ i pokušali da dođu do informacija u opštini, da ih ne bi dobili. Ali, morali su da pokušaju i zato je ovo formalno-pravno prekršaj Kodeksa. Ostaje, ipak, činjenica da Jevtić nije iskorisitio svoje pravo na demanti, pa se stiče utisak kao da je od početka bila ideja da se žali Savetu. Snežana Andrejević je naglasila da misli slično kao Skrozza, ali da Komisija u ovom slučaju nema izbora, jer Kodeks jeste prekršen. Podnosilac žalbe nema nikakvu obavezu da se obrati redakciji, pre nego što pošalje žalbu Savetu i Komisija nema ovlašćenja, ni dovoljnu podlogu, da donosi odluku na osnovu toga što on nije nešto uradio, a mogao je. Zato će glasati da je Kodeks prekršen. Sličnog mišljenja bila je i Olivera Milošević, koja je istakla da Komisija mora da se drži Kodeksa, bez obzira na sve iznete dileme. Jelena Petković je ocenila da, ako se gleda formalno, Kodeks jeste prekršen i zato je odlučila da će tako i glasati. Rekla je da je verovatno da novinarka ne bi dobila informacije od predsednika opštine, odnosno da ne bi dobila sagovornika „druge strane“ , čak i da je pokušala, ali je problem u tome što nije ni pokušala i Komisija mora da se drži principa. Zlatko Čobović je rekao je saglasan sa najvećim delom onoga što je Maraš rekao, ali da misli da postoji prekršaj Kodeksa kad je reč o tački 2 poglavlja Novinarska pažnja, koja se odnosi na slepo verovanje izvoru. Tačka 4 poglavlja Istinitost izveštavanja, po njegovom mišljenju, nije prekršena, jer nije reč o analitičkoj rubrici koja bi zahtevala više strana. Tekst se bavi jednom stranom, a drugom stranom bi mogao da se bavi neki naredni tekst, nije nužno da to bude u istom tekstu. Problem je, ipak, to što se redakcija Jevtiću za odgovor obratila nakon podnošenja žalbe, a ne odmah po objavljivaju teksta ili pre toga, tako da misli da je tu bilo izvesnog kašnjenja, ali da nije reč o prekršaju Kodeksa u toj tački. On je istakao i da se podnosilac žalbe uopšte ne osvrće na ono što je sagovornica u tekstu pomenula, već u naknadnom dopisu Komisiji piše o nekom sasvim drugom slučaju. Dodao je da je pravo na odgovor pravo, a ne obaveza, ali da su stvari takve kako tvrdi, bilo bi logično da je naveo šta nije tačno i obrazložio šta je isitina. Vida Petrović Škero je rekla, da uz svo razumevanje za navedene probleme, mora da konstatuje da Kodeks jeste prekršen. Postoje pravila po kojima mora da se radi – kad ti neko nešto kaže, moraš da proveriš ili makar da napišeš da nisu hteli da odgovore. Zorica Višnjić je ukazala na to da bi podnosiocu žalbe trebalo skrenuti pažnju da je bilo važno da pošalje odgovor i razjasni sve za šta ga optužuju. Taj odgovor je, kako je rekla, u javnom interesu, a on je, kao javni funkcioner , obavezan da objasni građanima to što čitaju na društvenim mrežama. Snežana Andrejević se saglasala sa ovim i dodala da bi to trebalo navesti u obrazloženju odluke. Jer, bez obzira što niko nije dužan da pošalje demanti, ovlašćenja Komisije joj ne uskračuju mogućnost da iskaže stav – da smatra da je poželjno da žalioci, pre nego što podnesu žalbu Savetu za štampu, iskoriste svoja zakonska prava da nešto demantuju, a naročito kada građane treba da obaveste da nije istina nešto što je rečeno, a što je u javnom interesu. Nakon diskusije, Komisija je sa osam glasova za i jednim protiv odlučila da je prekršena tačka 2 poglavlja V, a sa sedam glasova za i dva protiv da je prekršena i tačka 4 poglavlja I.
2.Gvozden Nikolić podneo je žalbu na tekst smatrajući da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na novinarsku pažnju i istinitost izveštavanja u tački koja propisuje obavezu konsultovanja više izvora, kao i zbog uvredljivih komentara čitalaca ispod teksta, koje je, kako je naveo u žalbi, administrator sajta mogao da spreči. Jelka Jovanović je, u toku diskusije, rekla da će glasati da tekstom nije prekršen Kodeks, pošto je reč o izveštaju sa lica mesta, izjave i podaci su proverljivi, tako da ne vidi nikakav problem u tekstu. Kad je reč o komentarima, moderacija jeste problem, komentari moraju da se uklanjaju čak i ako su samo neprostojni, a tek ako su uredljivi, posebno, kada portal ima veliku posećenost, kao „Ozonpress“. Nešto kasnije je rekla da će biti uzdržana prilikom glasnja o tome da li je Kodeks prekršen komentarima, jer nema dovoljno informacija da b i mogla da se izjasni, tačnije nije poznato kada su tačno uklonjeni sporni delovi komentara i da li je redakcija reagovala dovoljno brzo. Isti razlog za uzdržanost navela je i Olivera Milošević. Tamara Skrozza je ponovila da će, kao i do sada, biti uzrdržana kad je reč o međusobnim žalbama koje podnose mediji u Čačku, jer veruje da i jedna i druga strana zloupotrebljavaju Komisiju. Rekla je da joj je, kao novinarki, bilo veoma neprijatno da čita komentare koje pišu i jedni i drugi, da su užasni i da ne može ni da pretpostavi kako građani tamo gledaju na ovaj sukob, jer je, sudeći po tim komentarima, polarizacija mnogo gora nego bilo gde drugo. Bojan Cvejić je rekao da je saglasan da nije bilo prekršaja Kodeksa u tekstu, ali da mu se čini neobičnim da redakcija, zbog velikog broja komentara, pređe na post moderaciju. Logičnije bi bilo da ukinu komentare. Zbog toga bi trebalo, istakao je, apelovati na medije, da kad god je moguće premoderiraju komentare, jer je zaista neprihvatljivo da se ovakvi komentari objavljuju, mada je u ovom slučaju olakšavajuća okolnost za medij što su uklonjeni. Jelena Petković je posebno ukazala na odnos prema novinarima u objavljenim komentarima. Reč je, kako je rekla o targetiranju i jasno je da je slika o novinarima takva da su to ljudi kojima mogu da se upućuju takve reči, te da joj to posebno smeta, nezavisno od toga ko je žalilac i na koga se žali. Po mišljenju Zlatka Čobovića, tekstom Kodeks nije prekršen, dok su, kad je reč o komentarima, činjenice sledeće: podnosilac žalbe je na društvenim mrežama isprovocirao komentare koji su objavljeni na „Ozonpressu“, „Ozonpress“ radi post moderaciju (što se vidi iz toga da među komentarima ima i pretnji upućenih vlasniku „Ozonpressa“), a nakon što su dobili žalbu uklonili su sporne reči iz komentara. Za njega je pitanje da li postoji kršenje Kodeksa ako su u procesu post moderacije uklonjeni komentari, a ne znamo kada se to desilo. Pitao je i šta je primeren rok da se komentari uklone. Bojan Cvejić je rekao da misli da Komisija ima dovoljno infomacija da se izjasni – Smernice za primenu Kodeksa u onlajn okruženju kažu da je medij koji nema premoderaciju dužan da komentare ukloni kada mu se na to ukaže, u ovom slučaju su komentari uklonjeni nakon podnošenja žalbe i zato nema prekršaja. Kada se to dogodilo nije važno, jer se u Smernicama ne navodi rok. Komisija je potom sa deset glasova za i jednim uzdržanim donela odluku da Kodeks nije prekršen tekstom, a sa osam glasova za i tri uzdržana da Kodeks nije prekršen ni komentarima.
Sednica je završena u 19 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Zorica Višnjić