Rezultati rada Komisije za žalbe u periodu januar – jun 2022.godine

Rezultati rada Komisije za žalbe u periodu januar – jun 2022.godine

(predstavljeni 20.7.2022. godine u Pres centru UNS)

Od početka godine na adresu Saveta za štampu stigle su 44 žalbe, od kojih je u proceduri 10, osam žalbi je odbačeno iz formalnih razloga, dok je pet rešeno medijacijom. U jednom slučaju Komisija nije mogla da donese odluku, dok je u svim ostalim odlučeno da je Kodeks prekršen, saopšteno je na tribini, na kojoj su predstvaljeni i najinteresantniji slučajevi o kojima je Komisija odlučivala.

                                                          Foto: Press centar  UNS-a

Ocenjeno je da je dobro što je povećan broj žalbi koje se rešavaju tako što se postigne dogovor između podnosioca žalbe i redakcije, te da je ohrabrujuće da je u prvih šest meseci taj procenat bio nešto iznad 20 odsto. Među njima je i slučaj već poznat javnosti – dva teksta koja su se odnosila na to da se majmunske boginje, navodno, šire samo među gej populacijom. Dve redakcije su se izvinile i uklonile tekstove”, rekla je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, predstavljajući rezultate Komisije za prvih šest meseci 2022. godine.

Kada jer reč o slučajevima u kojima dogovor nije postignut pre nego što je stigao pred Komisiju ni u jednom nije odlučeno da Kodeks nije prekršen. Oni koji su se žalili uvek su u bili pravu, ukazala je ona i rekla da je jedini izuzetak kolumna Marka Vidojkovića u listu “Danas” koja se odnosila na Rome, a gde su članovi bili podeljeni, tako da Komisija nije mogla da donese odluku da li je Kodeks prekršen ili nije.

“Tamo gde je Komisija odlučila da je Kodeks prekršen radi se o 11 odluka koji se odnose na medije koji su prihvatili punu nadležnost Saveta, dok se osam odluka odnosi na medije koji nisu i njima su izrečene javne opomene. Najčešće žalbe bile su na tekstove u “Blicu”, koji je pet puta kršio Kodeks i, na našu veliku žalost, nijednu odluku nisu objavili”, istakla je Novaković.
Kodeks je dva puta prekršio “Alo”, po jednom “Telegraf.rs”, “Kurir”, “Novosti” i “Stori”, javne opomene su dva puta izrečene “Informeru” i portalu “Rešetka.rs”, a po jednom “Dnevniku”, “Novoj”, “Sremskomitrovačkom portal” i portalu “Objektiv”.

O zuskama i vlaškoj magiji

Najčešće žalbe odnosile su se na prava manjina i diskriminaciju i širenje stereotipa, kao i izveštavanje o nesrećama, dok se deo žalbi odnosio i na prekršaje u vezi sa zaštitom identiteta dece.

Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe i predsedavajuća u prethodnih šest meseci Olivera Milošević
podsetila je a bi novinari trebalo da budu odgovorni svojim čitaocima I da ne manipulišu njiima, ali i odgovorni prema ljudima o kojima pišu – da ne narušavaju njihovo pravo na privatnost, da ih ne diskriminišu, ne uništavaju im živote.
“Proteklih šest meseci imalo smo tri žalbe koje se tiču povrede prava nacionalnih manjina, prvu je podnela Vlaška narodna stranka zbog dva teksta na portal “Alo.rs”, čiji naslovi već ukazuju da je reč o senzacionalističkom načinu predstavljanja jedne nacionalne manjine”, rekla je Milošević.
To nije prvi put da se o tome piše, ali u ovim tekstovima “Alo” je, kako je rekla, otišao korak dalje, koristeći neprimerene izraze, koji nisu nigde ovako direktno pominjani. Komisija je u ovom slučaju odlučila da je Kodeks prekršen, a Milošević je napomenula da autorka teksta nije razumela grešku, da se u odgovoru na žalbu pozvala na to da je samo prenela reči turističkog vodiča.

Druga slična žalba je podneta je na tekst objavljen na portalu “Dnevnik.rs”, o lovakinjama koje dolaze u Beograd da rade kao kućne pomoćnice. Iako, kako kaže, kontekst i ceo tekst nije negativan, novinar je trebalo da zna da su izrazi “totice” ili “zuske” koje je upotrebio kada je govorio o Slovakinjama pogrdnog značenja, kao i da je izjednačavanje pripadnica jedne nacionalne manjine sa spremačicama i kućnim pomoćnicama uvredljivo i diskriminatorno.
Poslednji slučaj o kom je Olivera Milošević govorila je onaj u kom Komisija nije uspela da donese odluku jer su četiri člana smatrala da jeste, a četiri da nije prekršen Kodeks.
“Dva udruženja podnela su žalbu zbog kolumne Marka Vidojkovića u listu “Danas”, u kojoj se bavio zloupotrebom Roma u političke svrhe. Oni su u žalbi ukazali da je vređao i omalovažio Rome. U odgovoru glavnog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića ističe se da nije bilo diskriminacije, da su se izvinili, povukli tekst sa sajta, a potom je usledila nova kolumna u kojoj autor objašnjava prvu, odnosno da mu meta nisu bili Romi, već režim”, rekla je Milošević. Ona je objasnila da u ovom slučaju Komisija nije imala dovoljan broj glasova, ali da su imali diskusiju gde je deo njih mislio da se Vidojković služio ironijom i cinizmom, što je dozvoljena doza preterivanja. Drugi su mislili da je o istoj temi moglo da se piše i na drugi način.

Zaštita maloletnika

Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da je dvoje članova koji rade u listu “Danas”, uključujući i nju, bilo izuzeto iz glasanja na temu kolumne Marka Vidojkovića i podsetila da je u međuremenu poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenja da u ovom slučaju jeste reč o diskrimanciji Roma.
Ona se osvrnula i na slučajeve koji se tiču socijalne zaštite, kako štićenika, tako i zaposlenih u socijalnim službama.
“Imali smo više žalbi koje se odnose ili na povrede prava dece, u slučaju traumatičnih razvoda ili nasilja u porodici, ali smo imali i jedan poput onoga kada su deca samovoljno napustila Dečje selo iz Sremske
Kamenice. Nekoliko dece štićenika je tada otišlo u svoje prirodne porodice bez dozvole i to je u nekim medijima na nespretan način predstavljeno, čime su povređena i njihova prava, jer su identifikovani, ali i cela institucija Dečjeg sela je povređena”, istakla je Jovanović. Desilo se, kako je napomenula, još nekoliko sučajeva da su se žalili ljudi iz Centra za socijalni rad ili oni čija su prava povređena.
Jovanović je rekla da je važno da postoje ovakve žalbe, a napomenula je da je i sama podnela žalbu u slučaju deteta koje je poginulo na Novom Beogradu.
“Mediji su na portalu preneli fotografiju sa Fejsbuka, na kojoj se vidi adresa porodice, objavili snimke na kojima se vide i čuju roditelji koji plaču and telom deteta i tu je bilo pravdanja da je to učinjeno iz najbolje namere. Opravdanje je bilo i da se na tom mestu često pretrčava ulica, da su svojim pisanjem isposlovali da se napravi dodatni pešački prelaz”, istakla je Jovanović i dodala da je lepo što je akcija uspela, ali da je isto tako nedopustivo da se žrtve, posebno deca, na taj način “razvlače” po medijima.

Sandra Perić, predstavnica Komore socijalne zaštite, koja je u proteklom periodu podnela nekoliko žalbi Savetu za štampu je ukazala da je otkrivanje identiteta dece, posebno kada je reč o osetljivoj kategoriji korisnika socijalne zaštite ozbliljan problem i da mediji često ne vode računa o tome da objavljjući njihove lične podatke mogu da ih “obeleže” za ceo život, budući da ro ostaje na Internetu trajno. Ona je ukazaa i na to da bi i socijalni radnici i ustanove morali da budu dostupniji medijima, jer bi se time izbeglo ovakvo problematično izveštavanje i dodala da se nada da će saradnja sa Savetom za štampu dovesti i do toga.

ZAKLJUČCI

* Od početka godine stigle su 44 žalbe, Komisija će o njih 10 tek da odlučuje krajem jula, osam žalbi je odbačeno, dok je pet rešeno medijacijom.
*U istom periodu Komsija nije donela nijednu odluku da Kodeks nije prekršen, oni koji su se žalili su uglavnom bili u pravu. 
* Sve je više slučajeva koji se rešavaju tako što se postigne dogovor pre nego što se stigne do Saveta, što je ohrabrujuće. U odnosu na ukupan broj žalbi 20 odsto je onih koji se reše medijacijom.
* Najčešće su se žalbe odnosile se na prava manjina i diskriminaciju i širenje stereotipa, kao i izveštavanje o nesrećama, dok se deo žalbi odnosio i na kršenja u slučaju zaštite identiteta dece.
* Novinari često nisu ni svesni da svojim izveštavanjem šire predrasude i stereotipe, niti koliko je to uvredljivo za pripadnike određenih manjina, zbog čega im je potrebna dodatna edukacija u ovoj oblasti. 
* Povreda prava dece i otkrivanje njegovog identieta je ozbiljan problem, čak i kada iza toga ne stoji loša namere, već želja medija da pomognu, recimo u pronalaženju nestalog deteta, pa je i ovom slučaju potrebno razgovarati sa novinarima i urednicima kako bi izmenili i unapredili redakcijske prakse.

Video: Tribina „Rad Komisije za žalbe u 2022. godini“