Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine

Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine

Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. predstavljen je 28. februara 2023. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Analizom devet dnevnih novina Savet za štampu zabeležio je da je za četiri meseca Kodeks novinara Srbije prekršen 3301 puta, odnosno bar jednom u 2653 teksta. Najviše prekršaja zabeleženo je u vezi Poglavlja 4, koje se odnosi na odgovornost novinara. Komisija za žalbe Saveta za štampu, u istom periodu, razmatrala je 41  žalbu od kojih se veći broj odnosio na lokalne medije.

Analizirani su dnevni listovi Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf. Najveći broj prekršaja u posmatran periodu napravio je Srpski telegraf, slede Alo i Informer, dok su se, tradicionalno, kao najprofesionalniji pokazali listovi Danas i Politika.

Predsedavajuća u Komisiji za žalbe Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza, koja je radila monitoring, rekla je na tribini da je primetila da postoji trend blagog smanjenja kršenja Kodeksa, ali da su uvek isti akteri u vrhu, s tim da Kurir beleži drastičan pad kršenja Kodeksa.

“Uporedili smo rezultate medija u oktobru mesecu, koji je jedini koji pratimo u kontinuitetu od 2018. godine. Mediji koji ne krše mnogo Kodeks imaju prekršaj više ili manje, ali u odnosu na najveće prekršioce Kodeksa ali to je zanemarljivo. Bitni su nam ovi mediji koji su češće kršili Kodeks. Kod njih je to manje-više kontituitet uz jedan vrlo zapažen napredak i treba pohvaliti Kurir koji je u oktobru 2018. imao 137, a sad ima 72 prekršaja. Dakle, za polovinu je praktično sišao sa te liste najvećih prekršilaca kodeksa“, istakla je Skrozza.

Ona je dodala da je u poslednjem monitoringu zabeležen relativan pad prosećnog broja prekršaja ali da treba uzeti u obzir da je u prethodni moitoring bio uključen i list Objektiv koji je bio u vrhu liste prekršilaca Kodeksa, ali je u međuvremenu prestao da izlazi.

Kada su u pitanju poglavlja koja se najviše krše, kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti, što je, prema njenim rečima, postalo uobičajena stvar.

„Tu imamo 1291 prekršaj. Dakle, skoro polovina. U prvom poglavlju, koje se tiče istinitosti izveštavanja, imamo 812, a sledeće na listi je sedmo poglavlje (737), koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta. Mi smo sa ovog mesta mnogo puta upozoravali na to što se dešava. Većina medija ne objavi ime osumnjičene osobe, ali objavi sve ostalo. Dakle, potpuno otkrije identitet“, navela je Tamara Skrozza.

Sve učestalije nepoštovanje kulture i etike javne reči

Monitoring je pokazao da u dnevnim novinama ima sve više nepoštovanja kulture i etike javne reči, pa tako mediji sve češće do detalja prenose događaje iz rijaliti programa koji obiluju neprimerenim sadržajem.

Kako bi dočarala težinu prekršaja, Skrozza je, uz izvinjenje prisutnima zbog korišćenja neprimerenog rečnika, citirala neke od naslova u novinama.

„Čini mi se da nikada toga nije bilo više. Retko sam u ovom monitoringu videla one famozne zvezdice, koje ništa nisu krile, ali su održavale privid neke prostojnosti. Ti prostakluci se šire i na druge delove medija, pa ih imamo i u delovima koji se ne tiču samo estrade ili hronike, nego ih imamo i u političkim sadržajima“, navela je ona.

Ono što je takođe primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemirujućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu.

Za razliku od prethodno navedenih radikalizacija, neobeleženo oglašavanje je manje primetno.

Mediji svesno krše kodeks kada im se to isplati

Druga novinarka koja je učestvovala u monitoringu Vera Didanović, rekla je da, iako je smanjenje broja prekršaja primetno, ne postoji razlog za optimizam jer se stiče utisak se olako krši Kodeks novinara Srbije uz potpunu svest urednika i novinara iz prostog razloga što se to njima u određenom trenutku isplati.

„Kad pregledam novine, imam utisak da je najviše prekršaja u tri rubrike. To su politka, hronika i estrada. Postoji nešto što je karaktetistično za sve tri rubrike. Recimo, u političkoj rubrici je sve vreme uobičajeno kršenje normi iz Poglavlja 1, koje se odnose na istinitost izveštavanja, gde imamo plasiranje neistina. Kao činjenice se predstavljaju razne pretpostavke i nagađanja. Imamo i prećutkivanje činjenica, iz Poglavlja 5“, rekla je Didanović.

Ona je primetila da se godinama unazad beleže slučajevi da više različitih listova plasira potpuno istu informaciju koja potiče iz navodnih nezavisnih izvora.

„Dešava se da su isti tekstovi, isti delovi tekstova ili iste formulacije što mi govori da postoji neki spoljni centar iz kojeg se distribiura taj sadržaj i tu se postavlja pitanje izvora informacija“, navela je Vera Didanović.

Prostor koji je ranije bio rezervisan za popularnu kulturu u smislu muzike i filma, sada je posvećen prenošenju događanja iz rijaliti programa. Ali čak i kada se mediji bave onim što je do sada bilo predmet tih estradnih stranica, imamo veliki broj kršenja prava na privatnost ljudi o kojima se piše.

„Moj utisak je da je ove godine kod jednog broja tih urednika vulgarnost kriterijum za izbor sadržaja koji će biti objavljen, bez obzira na to da li je reč o jezičkoj ili sadržajnoj vulgarnosti i čini mi se da sa tih stranica kulja prostakluk koji će nas na kraju sve preplaviti“, zaključila je Didanović.

Tamara Skrozza se osvrnula i na situaciju u jednom rijaliti programu gde odrasta malo dete, što predstavlja još jednu radikalizaciju.

„To izmiče čak i Kodeksu. Mi imamo tačku u Kodeksu koja kaže da je zabranjeno otkrivanje identiteta maloletnog lica, ali do sada nije bilo potrebe da se ističe da ne sme dete da se pojavljuje u rijaliti programima. Na to bi trebalo da reaguju centri za socijalni rad, ali i REM. Što se nas tiče, to je drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije i to je nešto što je nedopustivo i mediji bi trebalo da se bave problemom tog deteta, a ne da objavljuju njegov identitet i da sočne priče iz njegovog života“, naglasila je Skrozza.

Političke stranke se žale na povredu Kodeksa

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila je o rezultatima rada Komisije za žalbe u istom periodu. Ona je navela da je Komisija u prethodna četiri meseca primila 41 žalbu, da su se većinom odnosile na lokalne medije, pre svega portale i da su se najčešće novinari žalili jedni na druge.

„Mi smo ranije imali dosta žalbi koje su se bavile profesionalnim odnosima i to se uglavnom odnosilo na kršenje autorskih prava. Sada imamo situacije da se kolege žale jedni na druge zbog nekih drugačijih prekršaja Kodeksa, gde se iznose neosnovane optužbe, klevete, uvrede, direktne ili preko komentara koji se objavljuju ispod tih tekstova“, navela je generalna sekretarka.

Novina kada su u pitanju žalbe Komisiji je to što su političke stranke počele da se žale na rad medija.  Novaković pretpostavlja da je to novi trend koji će se pratiti ubuduće i očekuje više takvih žalbi u narednom periodu.

„Nismo ranije imali žalbe političkih partija. Sada smo imali u poslednje vreme četiri žalbe. Dve ćemo tek razmatrati. Imali smo i žalbe narodnog poslanika Radomira Lazovića. Dakle, imali smo ranije žalbe političara ali nam se nisu do sada žalile političke stranke. To jeste novo“, istakla je ona.

Komisiji je Autonimni ženski centar podneo više žalbi, povodom pisanja medija o slučaju navodnog silovanja devojke u Nišu. Neke žalbe su rešene medijacijom, tako što je objavljen odgovor, a neke je Komisija razmatrala.

Tamara Skrozza se na kraju osvrnula na novi trend žalbi političkih partija i na međusobne žalbe medija. Ona smatra da mnogi žele svoje političke neistomišljenike ili svoju konkurenciju da ocrne pred Savetom za štampu jer je najavljeno da će novim zakonom o javnom informisanju i medijima budžetsko finansranje medija biti uslovljeno ocenom Saveta za štampu.

„Hoću da naglasim da ovaj monitoring nije nešto što će se uzimati u obzir, kakav god zakon bude bio. Ovo je naša samostalna aktivnost koja nema veze sa prekršajima Kodeksa novinara koje utvrdi Komisija za žalbe, na osnovu žalbi koje rauzmatra. Mnogi su u prethodnom periodu napadali Savet tvrdeći da mi ovim monitoringom zapravo želimo da uništimo neke tabloide jer oni imaju najviše prekršaja po monitoringu. Ovi rezultati nemaju nikakve veze sa budžetskim sufinansiranjem. Zato vas molim da se zaustavi hajka protiv Saveta. Jedino što se uzima u obzir jesu odluke Komisije za žalbe“, apelovala je Tamara Skrozza na kraju tribine.

Zaključci:

• Postoji trend blagog smanjenja broja prekršaja Kodeksa, ali da su u vrhu tabele isti mediji kao i do sada, sa izuzetkom Kurira, koji beleži drastičan pad prekršaja

Kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti

• Nepoštovanja kulture i etike javne reči je sve češće i sve drastičnije
• U poslednjoj analizi primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemiravajućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu
• Smanjeno je neobeleženo oglašavanje u posmatranim medijima
• Mediji svesno krše Kodeks kada im se to isplati
• Najviše prekršaja zabeleženo je u rubrikama Politka, Hronika i Estrada,
• Nova radikalizacija je da mediji prate odrastanje deteta u rijaliti programu
• Novina je da je ove godine povećan broj prekršaja zabeleženih na spoljno-političkim stranama novina, prouzrokovan tendencioznim izveštavanjem o ratu u Ukrajini