Zaključci tribine “Gde su granice privatnosti u medijskom izveštavanju”

 Organizovana je tribina “Gde su granice privatnosti u medijskom izveštavanju” 21.02.2023 u Media centar u Beogradu.   

Događaj je koncipiran da ima dve celine, prvu SLOBODA IZRAŽAVANJA, ULOGA MEDIJA I ODGOVORNO NOVINARSTVO u kojoj su govorile članice Komisija za žalbe Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza i pravnica Vida Petrović Škero. Druga celina je imala naslov MOĆ MEDIJA, ZLOUPOTREBA EMOCIJA, POVREDA DOSTOJANSTVA I PRAVO NA ZABORAVi u njoj su govorile novinarka Anne Marie Alves Ćurčić, ispred inicijativa „Za tebe# važno je“ i advokatica Nevena Martinović, iz SHARE fondacije.

Tamara Skroza je rekla da su na osnovu monitoringa štampanih medija u Srbiji mediji prekršili pravo na privatnost u proseku u 354 slučaja mesečno u 2021. godini. Ona je rekla da je reč o podacima iz poslednjeg preseka, kao i da je broj kršenja prava na privatnost dosta veći nego što je bio, na primer, 2015. godine, kada su bila u proseku 44 slučaja mesečno.

„Kada je u pitanju pravo na privatnost, imamo jedan konstantan problem, mi protiv toga ne znam ni kako više da se borimo, izuzev na ovaj način, da objašnjavamo i pričamo, zato što ljudi reaguju tek kada ih nešto lično pogodi“, rekla je Skroza. Ona je dodala da mediji koriste svaku priliku da zađu u nečiju privatnost, i da se posebno krše prava privatnosti kada su u pitanju deca.

Vida Petrović Škero iz Komisija za žalbe Saveta za štampu rekla je da naši zakoni, kada je u pitanju zaštita prava nisu loši i da dobrom primenom mogu da omoguće zaštitu prava.

„Do 2003. godine, imali smo sudsku praksu, koja je u zaštiti političkih funkcionera, smatrala da mediji nemaju slobodu govora i ne smeju ništa kritički da kažu „, istakla je Škero. Ona je dodala da građani imaju pravo da saznaju informacije važne za javni interes, ali da se postavlja pitanje šta je javni interes.

Ana Marija Alves Ćurčić je ispred inicijative „Za tebe važno je“ rekla da su sproveli onlajn kampanju „Stavi se u moje cipele“, i postavila pitanje da li bi novinari tako izveštavali da se radi o njihovim najbližima.

„Frustrira me naša naučena besmoćnost, ako ti urednik kaže kucaj na vrata, imaš pravo da kažeš ne, reci uredniku ne mogu. Kao novinari moramo biti svesni o posledicama mentalnog zdravlja o onima o kojima se izveštava“, rekla je Alvez Ćurčić. Ona je dodala da nije javni interes šta o nekom događaju iz crne hronike misli komšija.

Nevena Martinović iz SHARE fondacije je rekla da privatnost, nažalost, ne možemo zaštititi: „Onaj ko nije bio pogođen, ne zna kako je to. Mi koji se bavimo tim poslom, mi znamo. U onlajn medijima možemo da napišemo mnogo više nego u štampi, samim tim građani se uključuju, komentarišu, rekla je ona.

„Frustrira me naša naučena besmoćnost, ako ti urednik kaže kucaj na vrata, imaš pravo da kažeš ne, reci uredniku ne mogu. Kao novinari moramo biti svesni o posledicama mentalnog zdravlja o onima o kojima se izveštava“, rekla je Alvez Ćurčić. Ona je dodala da nije javni interes šta o nekom događaju iz crne hronike misli komšija.

Predstavnica Prijatelja dece Srbije Iva Eraković je iznela loša iskustva svoje organiacije prilikom pokušaja zaštite prava na privatnost deteta koje učestvuje u rialiti programu. Naglasila je fenomene straha i desenzibilacije kada je reč zaštiti prava dece prilikom medijskog izveštavanja.

Predstavnica Komore socijalne zaštite Sandra Perićje govorila o mogućim mehanizmima zaštite prava deteta u medijskom izveštavanju (obaveštavanje policije i tužilaštva) kao i o primerima i posledicama takvih slučajeva.

Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević je iznela ideju o strateškom zastupanju kada je reč o krivičnoj odgovornosti novinara i medija za dela diskriminacije.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović je rekla da je analiza medijskog izveštavanja nasilja prema ženama pokazuje izvesno poboljšanje kada je u pitanju otkrivanje identitet žrtve.

Ovaj događaj su pratili predstavnici sledećih organizacija: Novinska agencije Fonet, medij Titanik, Adrija media group, Poverenik za informacije do javnog značaja, Komora socijalne zaštite, Institut za medije i različtost Zapadnog Balkana, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Ozon radio Čačak, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za ljudska prava, Prijatelji dece Srbije, Savet Evrope, Novinska agencija Beta, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i dva narodna poslanika. 

Iz diskusije se mogu izvući sledeći zaključci:

Kada govorimo o trendovima, kršenje prava na privatnost po monitoringu Saveta za štampu, u porastu je. Uprkos tome što ima fluktuacija iz godine u godinu, 2015.su beležena prosečno mesečno 84 ovakva prekršaja, a 2021. čak 354.  U ostalim  godinama zaključno sa 2022. bilo je između 105 i 252 prekršaja. Važnije od brojeva je ocena da mediji iskoriste svaku situaciju da objave nepotrebne detalje iz nečije privatnosti. Ovo je posebno veliki problem kad je reč o deci, čiji će ceo život obeležiti neki ovakav slučaj i neprihvatljivo je objašnjenje medija da pravo da privatnost krše iz dobre namere, recimo kad nestane dete, jer je najčešće reč o ozbiljnoj zloupotrebi.

Naši zakoni, kada je u pitanju zaštita prava na privatnost, nisu loši i dobrom primenom mogu da omoguće zaštitu prava. Sudska praksa je, takođe, ocenjena kao dosta dobra.

Pravo na slobodu izražavanja i kritiku rada državnog funkcionera ne može biti opravdanje za narušavanje njihove privatnosti. Ovo pravo jeste suženo kad je reč o javnim ličnostima, ali nikako ne znači da ga uopšte nemaju.

Privatnost “običnih ljudi”, naročito u onlajn sferi dodato je narušena i time što se u komentarima ispod tekstova, koje mogu svi da pišu, iznose tačni ili izmišljeni detalji iz njihovih života, veoma često se na neprimeren i uvredljiv način komentariše nešto što su uradili ili doživeli.

Građani mogu da prijave zloupotrebu dece u medijima, ali mediji, kao ni regulatorno telo, po pravilu ne reaguju na to. Posebno drastični slučajevi nasilja nad maloletnicima zabeleženi su u rijaliti programima, dok u jednom takvom programu već nekoliko godina živi dete, a nijedna nadležna služba nije ništa preduzela

Potrebno je koristiti i druge mehanizme, pre svega kad je reč o zaštiti prava i privatnosti dece, prijave centrima za sociljalni rad, policiji i tužilaštvu podnošenje tužbi za zaštitu prava deteta. Mediji promovišu nasilje, jer i počinilac i žrtva postaju javne ličnosti, ali nikako nisu jedini odgovorni za zloupotrebu dece

Građane treba edukovati da medijske sadržaje kojima se krši nečije pravo na privatnost ne treba da šeruju i komentarišu, i čitaoci, kao i novinari moraju imati svest o tome da i oni sami ili neko njima blizak može doći u takvu situaciju. Zbot toga su jako važne građanske inicijative poput „Stavi se u moje cipele“

Novinari imaju pravo i dužnost da odbiju naloge urednika koji se kose sa moralnim principima profesije i da ne prihvataju zadatke koji podrazumevaju narušavanje privatnosti, povredu dostojanstva i zloupotrebu emocija ljudi o kojima pišu

Neophodna je i stalna edukacija novinara i podsećanje u javnosti na to šta se neprimereno i neetično u izveštavanju, pre svega kada je reč o nesrećama i tragedijama Prema podacima Autonomnog ženskog centra ovo je dovelo do malog pozitivnog pomaka kad je reč o skrivanju identiteta žrtava u medijima

Iskustvo Beogradskog centra za ljudska pava pokazalo je da se kao najdelotvornije pokazalo kažnjavanje, ukoliko bi nevladine organzacije pokrenule inicijativu koja bi zastupala oštećene građane pred sudovima, to bi moglo da utiće na smanjenje broja slučajevima u kojima se krše njihova prava

Državni organi bi morali da prestanu da izu budžeta finansiraju medije koji se ne pridržavaju profesionalnih standarda i ne izveštavaju u skladu sa javnim interesom