Sa javne rasprave u Nišu: Medijski zakoni biće korak unazad ako odluke Saveta za štampu budu prihvatane selektivno

(Izvor: UNS) Osim o ulozi Saveta za štampu i oslobađanju od odgovornosti medija koji ne prihvataju nadležnost ovog samoregulatornog tela, na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, održanoj u sredu u Nišu, prisutni su diskutovali i o tome da li je ukidanje regionalnih i lokalnih javnih servisa u prošlosti bilo dobra odluka.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović rekao je da ograničenje da se samoregulacija odnosi samo na izdavače medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu predstavlja korak unazad u medijskoj regulativi.

„Oni koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu dolaze na udar odluka, a oni koji ne prihvataju, nemaju taj teret. Istovremeno, Članom 24 propisano je i da se medijski projekti ocenjuju po meri u kojoj su podesni da zadovolje javni interes, ali i po meri u kojoj su mediji spremni da se pridržavaju profesionalnih standarda. Šta ćemo sa medijima koji nisu obuhvaćeni samoregulacijom? Imamo prazninu koja mora da bude pokrivena“, istakao je Brajović.

On se pozvao i na aktuelni Pravilnik o projektnom sufinansiranju medija, u kome se navodi da o učesniku konkursa kome su izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela za samoregulaciju zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda podatke pribavlja stručna služba Regulatornog tela za elektronske medije i Saveta za štampu.

„Postoji standard u podzakonskom aktu koji sada po rešenju ovog Zakona napuštamo. Zato i kažem da to nije korak unapred već korak unazad“, rekao je Brajović.

Uvođenje Saveta za štampu, kaže Brajović, ne podrazumeva da neko ko je prekršio Kodeks neće dobiti javni novac, već je to jedan od kriterijuma koji komisije koje odlučuju o raspodeli novca moraju da uzmu u obzir.

„Neko bi, na primer, zbog kršenja Kodeksa dobio dva ili tri poena manje, ali to je regularna i profesionalno opravdana situacija“, istakao je on.

U redu je, kako je rekao, da postoji Savet za medije, kao i druga samoregulatorna tela, ali treba, imati u vidu da Savet za štampu ima najdužu tradiciju jer je godinama strpljivo i uporno gradio sistem samoregulacije.

Napravio je paralelu sa organizacijom koja je svoje mesto našla u Zakonu o autorskom i srodnim pravima, a Ustavni sud je potvrdio da nije sporno da bude prihvaćena Zakonom.

„Pokrenuta je procena ustavnosti kojom se razmatralo da li OFPS zato što je jedina organizacija koja štiti prava proizvođača fonograma ima monopol i time krši Ustav. Ovde se jasno i glasno odlukom Ustavnog suda govori da nije. Tako i Savet za štampu treba da postoji zato što je opšta ocena da mediji sve više krše profesionalne i etičke standarde“, objasnio je Brajović.

Rekao je da je rok u Nacrtu zakona za organizovanje svih medijskih konkursa do 31. januara suvuše kratak i predložio da Republika i Pokrajina za tekuću godinu medijske konkurse raspisuju u januaru, a lokalne samouprave u februaru.

Istakao je da je dobro rešenje uvođenje interne i eksterne evaluacije finansiranih projekata, jedinstvene platforme za praćenje i sprovođenje medijskih konkursa i bodovanje predloženih članova komisija za projektno sufinansiranje.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović je istakao će se zalagati za to da se rok za raspisivanje konkursa za medijske projekte produži do 15. februara. Trudiće se, kako kaže, da se uvaži svako mišljenje koje bi moglo da unapredi Zakon, ali dodaje da se nada da će predstavnici novinarskih udruženja doći na javnu raspravu u Novom Sadu sa predlogom da Savet za štampu bude inkluzivniji.

Predsednica udruženja Komnet Emilija Marić rekla je da predstavnici Saveta za medije ne beže od saradnje sa Savetom za štampu, ali da su protiv toga da ono bude navedeno u zakonu kao jedino samoregulatorno telo.

„Mi ne bežimo od Kodeksa, ali od 2006. godine postoji Kodeks i možemo zajedno da sarađujemo da ga ‘apdejtujemo“, dodala je Marić.

Novinar i medijski stručnjak Dragan Kremer pak smatra da bi Zakon bio manje efektivan sa odredbom u kojoj bi bilo navedeno da postoji više samoregulatornih tela i kodeksa.

„Zakon može da bude bolji samo jačanjem regulacije i samoregulacije. Činjenica da se Savet za štampu pojavljuje u Zakonu ne znači da će biti zavisan od države, već da poznaje samo rezultate njegovog rada“, rekao je.

Nekadašnji član Komisije za žalbe Saveta za štampu i predsednik Odbora za ljudska prava u Nišu Dragan Đorđević pitao je predstavnike Saveta za medije kako da se građani obrate ovom novom samoregulatornom telu jer je javnosti potpuno nepoznato kako funkcioniše njihov rad.

Đorđević se osvrnuo na odredbu kojom se propisuje da će prilikom odlučivanja o raspodeli javnog novca na konkurisma za projektno sufinansiranje medija biti uzeti u obzir samo prekršaji Kodeksa novinara Srbije onih medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.

„U predlogu Zakona imamo rupu koja potpuno nedefinisano ostavlja prostor da neravnopravni budu mediji koji se trude da rade u skladu sa profesionalnim standardima i oni koji to ne čine. S obzirom da se na konkursima prijavluje mnogo kandidata, komisije treba da pitaju nekog i za mišljenje o poštvovanju profesionalnih standarda. Savet za štampu koji kvalitetno radi više od jedne decenije svakako zavređuje tu savetodavnu ulogu“, rekao je Đorđević.

Sa njim je bio saglasan i pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić.

„Odredbe prave diskriminaciju onih koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu. Na ovaj način se legalizuje dalje nagrađivanje medija koji neetički postupaju. Suštinska ideja je bila da se uvede Savet za štampu u Zakon kako bi se to predupredilo“, rekao je Đurić.

Đurić je dodao da formiranje drugih saveta i tehničkih tela nije protivustavno, ali da Savet za štampu dugo postoji i u dokumentima Republike Srbije, zbog čega zavređuje legitimitet. 

Profesor Rade Veljanovski je rekao da suština pominjanja Saveta za štampu u Zakonu nije ko će čije ingerencije uvažavati. Suština je, kako kaže,  da oni koji krše Kodeks ne mogu da dobijaju sredstva.

Kao primedbu na Nacrt zakona istakao je i to što je zabrana monopola propisana, ali nema nijedne odredbe koja objašnjava kako se to ostvaruje. Ako se, kako ističe, uoči da veliki broj medija propagira istu ideologiju, i to se može smatrati vidom monopola koji je zanemaren.

Inače, profesor Veljanovski je učestvovao u izradi Medijske strategije za prethodni Zakon o javnom informisanju i medijima, a novinar Milan Petković je izneo nezadovoljstvo što su njime ukinuti regionalni i lokalni medijski servisi.

Profesor Veljanovski rekao je da se ovakvoj odluci izričito protivio i da nje nije bilo u Medijskoj strategiji.

„Hteo sam da javni servis bude u sastavu glavnog javnog servisa, kao što je primer sa Bi-Bi-Sijem ili sa javnim servisima koje imaju Švedska i Rumunija“, rekao je Veljanovski.

Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih medijskih servisa su i na današnjoj javnoj raspravi o Zakonu o javnom informisanju i medijima predložili predstavnici Sindikata novinara Srbije (SINOS), a predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa je istakla da je uvek „upozoravala da će privatizacija uništiti medije“.

Pored toga Čabarkapa je tražila i regulisanje radnih prava novinara. Utemeljenje za predloge se, kako je istakla, nalazi u analizi dr Maria Reljanovića.

Radna grupa je, kako kaže, prihvatila samo deo poglavlja koji se tiče radnog vremena.

„SINOS insistira da svi poslodavci koji ne mogu da obezbede dostojanstvene uslove rada u medijima, zatvore medijske kuće, a posebno u Nišu koji je sindikalno mrtav grad“, rekla je Čabarkapa.

Nekim njenim predlozima se protivio vlasnik „Banker radija“ Mario Radojković.

On je predložio da se Zakonom propiše da se u slučaju hitne potrebe može isplanirati aktivnost i radno vreme za naredni dan jer je, kako je istakao, puno nepredvidivosti u novinarskom poslu. On je tražio i da se odredba prema kojoj zaposleni ima pravo da ne odgovara na poziv poslodavca u toku godišnjeg odmora potpuno revidira.

Nemanja Nenadić je rekao da Ministarstvo treba da jasno naznači u čemu se u Nacrtu odstupa u odnosu na Medijsku strategiju.

Autor: A. Ničić